Присуствовање свeтој Еухаристији Београдске надбискупије

[Milan Nikolic]

I oni kazu za nas da smo raskolnici shizmatici..pa tako mozemo u nedogled..moliš se Bogu u Crkvi, bez obzira da li je katolička ili pravoslavna, a ne popu. Prema tome ne znam sto tu ima biti zabranjeno i tko je to uopće zabranio. Čovjek ili Bog?

 

Црква што одреди то је Бог одредио. Зато исповедамо веру и у Цркву.

 

Цркве могу имати неспоразуме где често нека од њих није у праву. Одговорност је још већа на Црквама које треба да покажу шта то није у реду.

 

Између православних и римокатолика постоји више сличности него разлике. Међутим, то што нас разликује је од суштинског питања за Цркву јер се односи на учење о постојању Свете Тројице у коју верујемо.

 

То су фини детаљи од којих све полази у устројству Цркве. Десио се раскол пре хиљаду година, и овај век је можда време да на то ставимо тачку кроз отворени дијалог.

[μαρὰν ἀθά]

Наравно, ко се бави богословљем и литургиком, тај има разлога. Али ја сам говорио о "обичном" човеку.

[Miriam R. ميريام]

Црква што одреди то је Бог одредио. Зато исповедамо веру и у Цркву.

 

Цркве могу имати неспоразуме где често нека од њих није у праву. Одговорност је још већа на Црквама које треба да покажу шта то није у реду.

 

Између православних и римокатолика постоји више сличности него разлике. Међутим, то што нас разликује је од суштинског питања за Цркву јер се односи на учење о постојању Свете Тројице у коју верујемо.

 

То су фини детаљи од којих све полази у устројству Цркве. Десио се раскол пре хиљаду година, и овај век је можда време да на то ставимо тачку кроз отворени дијалог.

 

Molim te objasni mi koje je to učenje o postojanju Svete Trojice, koje nas razlikuje od katolika?

[Пеђа]

Наравно, ко се бави богословљем и литургиком, тај има разлога. Али ја сам говорио о "обичном" човеку.

Па и ја најпре мислим на нас обичне људе. 

Богослова има промил промила у сваком народу и они вероватно већ знају како то изгледа.

Са друге стране има око 300 милиона обичних православних и преко милијарду и сто милиона обичних католика са друге стране ограде. Нико није бирао где ће бити рођен, са мајчиним млеком смо посисали и одговарајуће културне и естетске обрасце. Готово нико није рођен у вакууму, па да су му представљене све светске религије па је својим разумом, након упознавање теологије изабрао да буде православан или католик или муслиман. 

Све њих, уз једну генерализацију "ошинути" изразом расколници и окренути се на другу страну, правећи се да не постоје, то ми некако неиде.

Већина је ту где је јер ту веру једино и упознала и све остале су му стране и неприродне.

Без икаквог инстант екуменизма, стојећи ту где сам,  мислим да је нормално бити заинтересован за то како та милијарда доживљава литургију и веру која нам је слична. 

[μαρὰν ἀθά]

Све њих, уз једну генерализацију "ошинути" изразом расколници и окренути се на другу страну, правећи се да не постоје, то ми некако неиде.

 

Нема ту никакве генерализације. Оцену су дали многи свети оци православне Цркве у разним временима, тако рећи кроз векове па до данас, и то баш на основу увида и после многих сусрета и дијалога. Дакле, опитно. Према томе, не можеш да дајеш такве површне изјаве, јер испаде да су свети оци православне Цркве били неозбиљни и не заинтересовани према иновернима, а да смо ми онда тиме бољи од светих отаца, да имамо више љубави него што су они имали.

Ја мислим да имам сасвим нормалан став. Дакле, држим се свога, туђе поштујем. То је сасвим довољно и у складу са Јеванђељем.

Са друге стране, претерано бављење другима, осим ако нисмо богослови што онда има смисла, значи или да нисмо довољно утврђени у својој вери. А може и да значи просто немање бољег посла, пуку знатижељу од које нема никакве духовне користи.

[Gandalf Sivi]

Bio sam na misi , i kada mi se ukaže prilika opet ću ici...

[Gandalf Sivi]

Samo mi je žao, što se nigdje blizu ne služi Tridentska liturgija, nego ovaj novi čin, koji mi se ni malo ne dopada...

[μαρὰν ἀθά]

И да...ако би заиста били вођени искреном жељом да упознамо неку другу верску заједницу, онда то подразумева не само испитивање на терену у садашњем времену него и проучавање прошлости исте те заједнице, њен ход кроз историју. Једино се на тај начин може стећи и објективна слика о садашњем времену и положају исте те верске заједнице. Дакле, једна заокружена слика. Такав приступ је уједно мудар, логичан, и чува од стицања искривљене слике, односно даје свеобухватну слику...шири видик. 

[μαρὰν ἀθά]

Стицајем разних околности био сам 

Нико није бирао где ће бити рођен, са мајчиним млеком смо посисали и одговарајуће културне и естетске обрасце. Готово нико није рођен у вакууму, па да су му представљене све светске религије па је својим разумом, након упознавање теологије изабрао да буде православан или католик или муслиман. 

 

Да слажем се са тиме. О томе треба размишљати, али и не правити неки BIG DEAL око тога. Ја сам што се тога тиче мало у предности у смислу да мој отац потиче из мешовитог брака оца православца и мајке римокатолкиње. Дакле, баба по оцу ми је била римокатолкиња и то ревносна. Али, крстила је и васпитала сва три сина у православном предању. Тако да могу рећи да имам и сам римокатоличког наслеђа у породици, а рођен сам и васпитан у православном предању. И мој став је природан. Нема ту заиста много разлога за чепркање по другим религијама, осим, опет кажем, ако неко није богослов. Можда баш зато што имам блиске родбине друге верске оријентације баш и немам жељу претерано да се бавим тиме, јер ми је то одавно присутно и познато. Навикнут сам. 

Међутим, када размишљам као православни Хришћанин, ту нема дилеме или сумње да је православна Црква Una Sancta Тако верујем и исповедам.

[nana]

 

Не знам зашто неко од оних који мисле да ово није добро не праве питање "присуствовања" некрштених литургијским сабрањима (не излазе после јектеније за оглашене)?

То је већ сасвим друга нијанса .Крштен је већ опредељен а некрштен још увек трага.Па нека га и ако у том трагању нешто и погреши.

А то да л излазе после јектеније за оглашене или не по некад зависи доста и од самих свештеника у конкретној Цркви.Лакше је у малобројним  заједницама, јер парох тачно може да зна ко је тај који је  дошао на службу.Па се мало распита ако се неко нови појави,поприча са њим, посаветује и  тако,... нема забуне.

 

Ја лично имам аверзију према Миси.То ми је остало из времена док још нисам пришла Православљу.  Силом прилика морала сам прецизно и до детаља изучавати је током школовања.Морала сам декламовати Глорија-кредо-санктус-бенедиктус-агнус деи....знати сталне и промењиве делове мисе и све на  латински,морала сам их певати,анализирати значај текста( и преводити са латинског),уочавати значај појединих деоница, употрбљених изражајних средстава, хармонију...итд. (ма  у ситна цревца). Некако ми је све то било исувише монументално,театрално и није ни приближно задовољило некакву моју представу о присности која је,опет по мом личном мишљењу, морала постојати у том односу  Творац Отац-ја,која га волим и исповедам.

Православна Литургија по том истом програму била је тек овлаш поменута, нешто мало Мокрањац,узгред колко да се помене.Старословенски... ма какви .... (и да не буде забуне, на жалост, у питању је Београдски Универзитет).

Слава  Богу и Хвала ,после су наишли и другачији дани .smesko.

[Manolis]

Никада нисам био нигде осим у Православној цркви (тако се задесило), нека иде ко где жели, али ми једно није јасно, ако неко оде у католичку цркву и каже ја не учествујем, ја само посматрам. На који то начин? Не мора учествовање значити само ако се причестиш. Неко оде у цркву на литургију и ако се не причести он није учесник литургије? О чему православан човек размишља када оде на мису, ако не учествује? Шта ће да купи на пијаци или где има да купи шмирглу. Зашто се људи крију. Уместо да се каже идем на мису јер ми је у молитви да се опет сјединимо, када сам на миси нон стоп сам у молитви са њима, једино се не причешћујем јер ми Црква не дозвољава, али даће Бог не задуго. А не, те због теологије, морам да учим и о другима, те ја само гледам као у позоришту, те није како вам се чини.

Ја када би ишао ишао би само из молитвених разлога.

 

 

blessyou  pivo

[μαρὰν ἀθά]

Ја када би ишао ишао би само из молитвених разлога.

Управо! Или јеси или ниси...

Шалим се. Стварно, стварима треба прилазити одговорно и савесно. Био и ја пар пута на миси, сестра од тетке крштавала синчића, у Осијеку. Наравно да сам отишао. Али док сам присуствовао заиста нисам ништа нашао што би ме макар мало привукло. Посматрао сам са поштовањем, а после смо отишли на ручак и све је било супер

[N.Petrovic]

Немој само људи да помисле да је после мисе ручак, сутра ће бити ред испред католичке цркве

 

 

Moze rucak i za vreme mise  .smesko.   Pivce, kobasice , cigarete.... a za to vreme ..... misa u toku i ljudi se pricescuju.

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=LjR4ThHcx0o 

[μαρὰν ἀθά]

Немој само људи да помисле да је после мисе ручак, сутра ће бити ред испред католичке цркве

Па што јес' јес', каритативна делатнос' им је на нивоу, а не ко код нас. Д' цркнеш  

[Milan Nikolic]

Molim te objasni mi koje je to učenje o postojanju Svete Trojice, koje nas razlikuje od katolika?

 

Реч је о богословском питању Филиоквеа (тј. о улози Сина Божијег у исхођењу Духа Светога). Од тог неспоразума потекло је црквено устројство које држе римокатолици - које се разликује од традиције Цркве првог миленијума.

 

Морамо објаснити римокатолицима како да исправно разумеју Филиокве и да то учење примене у пракси - у устројству Цркве. Тада већ можемо и друге тачке које нас деле да разрешимо и да дођемо до потпуног јединства.

 

Од тумачења Филиоквеа све полази. Ту се потврђује јединство Божије као начин постојања Свете Тројице, које се изображава у устројству Цркве.

 

Ти фини детаљи били су неспоразум читав миленијум. Рим је применио погрешно тумачење Филиоквеа, док је Исток одржао правилно примењивање тог тријадолошког учења.

 

Реч је о следећем питању: шта има првенство (тачније, шта је првоначално) у односу на појам Бога? Једна суштина Божија или три Лица?

 

Свако ко се почне бавити овим питањем види да постоји потреба за сложеним објашњењем. Јер то је егзистенцијално питање.

 

Рим је у једном тренутку пригрлио тумачење да је суштина Божија првоначална - на пример, прво што треба рећи о Богу јесте Његова суштина. На том принципу њихове тријадологије засновано је устројство Цркве као једне апсолутне Цркве, док је Исток задржао принцип многих једнаких Цркава где се поштује првенство части и љубави по животу Свете Тројице.

 

(Православни за себе кажу да су истински Католици. Ми припадамо Једној, Светој, Католичанској и Апостолској Цркви. Циљ нашег дијалога је да се правилно разуме појам Католичанства.)

 

Чак и ово уводно објашњење није кратко а било би пожељно да буде. Треба све то да поједноставимо тако да не буде двосмислено или нејасно.