Спасење је само у Христу

[Hidegkuti Nándor]

Одговор на питање из наслова је НЕ, из простог разлога што ништа не води Спасењу АУТОМАТСКИ... Бог није машина...

[Искушеник]

Свети Игњатије Брјанчанинов - О немогућности спасења јеретика и иноверних

Достојан је горкога ридања призор: хришћани који не знају шта је хришћанство. А са овим призором сада се скоро непрестано суочавамо. Погледи ретко налазе супротан, заиста утешан призор. У мноштву оних који себе називају хришћанима они ретко могу да се зауставе на хришћанину, који је то и именом, и на самом делу.

Питање које ви постављате сада постављају сви редом. "Зашто се не спасавају", пишете ви, "незнабошци, мухамеданци и такозвани јеретици? Међу њима има тако добрих људи. Погубити те тако добре људе било би противно милосрђу Божјем... Да, то је противно чак и здравом разуму човечијем. А и јеретици су такође хришћани. Сматрати себе спасеним, а припаднике осталих веровања изгубљеним, то је безумно и крајње гордо!"

Постараћу се да вам одговорим по могућности у мало речи, да многословље ниуколико не би повредило јасноћу излагања. Хришћани, ви расуђујете о спасењу, а не знате шта је спасење, зашто је оно потребно људима, најзад - не познајете Христа, Који је једино средство нашег спасења. Ево истинитог учења о том питању, учења Свете, Васељенске Цркве. Спасење је у повраћају општења (заједничења) са Богом. Ово општење (заједничење) изгубио је сав род човечији грехопадом праотаца. Сав род човечији је врста бића изгубљених. Погибељ је удес свих људи, и врлих и злих. Зачињемо се у безакоњу, рађамо се у греху.

"Са тугом ћу у гроб лећи за сином својим", говори свети патријарх Јаков о себи и светом сину своме Јосифу целомудреном и прекрасном. Силазили су у ад по окончању земаљског странствовања не само грешници него и праведници Старога завета. Таква је моћ добрих дела човекових. Таква је цена врлина наше пале природе. Да би се успоставило заједничење човека са Богом, за спасење је било неопходно искупљење. Искупљење рода људског нису извршили ни Анђели ни Арханђели, нити било које од највиших, али ограничених и створених бића. Извршио га је сам безгранични Бог.

Казне - судбина рода људског, замењене су Његовом казном, недостатак заслуга човечијих замењен је Његовим вечним достојанством. Сва добра дела људска која су немоћна и нисходе у ад, замењена су једним моћним добрим делом: вером у Господа нашег Исуса Христа. Упитали су Господа Јудеји: "Шта да чинимо да бисмо творили дела Божија? "Господ им је одговорио: "Ово је дело Божије да верујете у Онога кога Он посла" (Јн. 6,28 - 29).

Једно добро дело нужно нам је за спасење: вера. Но вера је - дело. Вером, једино вером ми можемо ући у општење (заједничење) са Богом уз посредство њиме дарованих тајни. Али узалуд и погрешно ви мислите и говорите да ће се добри људи међу незнабошцима и мухамеданцима спасити, то јест ступити у општење са Богом. Узалуд ви гледате на мисао противну томе као на новину, као на заблуду која се поткрала.

Не, такво је постојано учење истините Цркве, и старозаветне и новозаветне. Црква је свагда сматрала да је једини Посредник спасења Искупитељ. Она је признавала да и највеће врлине пале природе нисходе у ад.

Ако су праведници истините Цркве, светилници из којих је светлео Дух Свети, пророци и чудотворци, који су веровали у Искупитеља који долази, а својом су смрћу претходили доласку Искупитеља, нисходили у ад, како то ви хоћете да незнабошци и мухамеданци, који нису познали Искупитеља и нису поверовали у Њега, зато што вам се они чине тако добри, задобију спасење, које се даје једним, понављам вам, јединственим средством - вером у искупитеља? Хришћани, познајте Христа! Схватите да ви Њега не познајете, да сте се одрицали Њега, сматрајући да је спасење могуће без Њега због некаквих добрих дела.

Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа, одриче се Христа и, можда не знајући, запада у тешки грех богохуљења. "Мислимо, дакле", говори свети апостол Павле, "да ће се човек оправдати вером без дела закона" (Римљ. 3, 28). "И то је правда Божија кроз веру у Исуса Христа за све и на све који верују, јер нема разлике. Јер сви сагрешише и лишени су славе Божије, а оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу" (Римљ. 3,22 - 24).

Ви ћете приговорити: " Свети апостол Јаков захтева неизоставно добра дела, он учи да је вера без дела - мртва". Размотрите шта захтева свети апостол Јаков. Запазићете да он, као и сви богонадахнути писци Светог Писма, тражи дела вере, а не добра дела пале природе наше. Он тражи живу веру, потврђивану делима новога човека, а не добра дела пале природе противна вери. Он наводи поступак патријарха Авраама, дело из кога се пројавила вера праведника: то дело било је у приношењу на жртву Богу свога јединороднога сина. Заклати сина свога као жртву уопште није добро дело по природи човековој. Оно је добро дело као испуњење заповести Божје, као дело вере.

Загледајте се у Нови завет и уопште у цело Свето Писмо. Ви ћете наћи да оно захтева испуњење заповести Божјих, да се то испуњење назива делима, да од тога испуњења заповести Божјих вера у Бога постаје жива, као она која дела. Без њих она је мртва, као да је лишена сваког покрета. А насупрот томе, наћи ћете да су добра дела пале природе - од чула, од крви, од порива и нежних осећања срца - недопуштена, одбачена. А баш та тако добра дела вама се и свиђају код незнабожаца и мухамеданаца. За њих ви хоћете да им се да спасење, мада би то било уз одбацивање Христа.

Чудно је ваше расуђивање о здравом разуму. Откуда га, с каквим правом, налазите, и препознајете код себе? Ако сте хришћанин, онда треба да имате о овом питању схватање хришћанско, а не какво друго, самовољно или прихваћено ко зна где. Јеванђеље нас учи да смо падом стекли лажно названи разум, да разум пале природе наше, какво год урођено достојанство имао, ма како био изоштрен ученошћу овога света, очувава наслеђе стечено падом, остаје лажно названи разум. Њега треба одбацити и предати се руковођењу вере. Под тим руковођењем, у своје време, после знатних подвига у побожности, Бог дарује верном слуги Своме разум Истине, или разум духовни. Овај је разум могуће и дужно сматрати здравим разумом, он је објављена вера, тако ненадмашно описана од светог апостола Павла у 11. глави његове посланице Јеврејима.

Темељ духовног расуђивања је Бог. На овом тврдом камену оно се зида и зато се не колеба, не пада. А то што називате здравим разумом ми, хришћани, сматрамо разумом толико болесним, толико помраченим и заблуделим, да се његово излечење друкчије и не може остварити него одсецањем свих знања која га сачињавају, мачем вере, и њиховим одбацивањем. А ако се сматра здравим и признаје таквим на некаквом темељу неизвесном, климавом, неодређеном, који се непрестано мења, онда ће он, као здрав, неминовно одбацити Христа. Ово је доказано искуством.

Па шта вам то говори ваш здрави разум? Да је сматрати погибију добрих људи, који не верују у Христа, противно вашем здравом разуму. И не само то, таква пропаст врлих противна је милосрђу тако свеблагог Бића, какво је Бог. Разуме се дошло вам је откривење свише о овом предмету, о томе шта је противно а шта није противно милосрђу Божјем? Није, него здрав разум показује ово.

Ах, ваш здрави разум!... Међутим, будући при вашем здравом разуму, како то мислите да можете сопственим ограниченим човечијим умом да схватите шта је противно и шта није противно милосрђу Божјем? Дозволите да кажем наше мишљење. Јеванђеље, односно Христово учење, или Свето Писмо, друкчије још речено, света Васељенска Црква, открили су нам све што човек може знати о милосрђу Божјем, које превазилази свако умовање, и свако поимање човеково недоступно је за њих. Узалудно је заношење ума човековог када настоји да дефинише безграничног Бога, када настоји да објасни необјашњиво, и да потчини својој уобразиљи... кога? Бога! Такав подухват је прегнуће сатанско!... Имаш име да си хришћанин, а не знаш учење Христово!

Ако се из овог благодатног, небеског учења ниси научио да је Бог несазнајан, пођи у школу и чуј чему се уче деца. Њима објашњавају предавачи математике у теорији бесконачног да се оно, као неодређена величина, не потчињава оним законима којима су потчињене одређене величине - бројеви, да резултати његови могу бити сасвим супротни резултатима бројева. А ти хоћеш да ограничиш законе дејства милосрђа Божјег и говориш: ово је у складу са њим, ово му је противно. То је у складу или у нескладу са твојим здравим разумом, са твојим схватањима и осећањима. Следи ли из тога да је Бог дужан да схвата и осећа онако како ти схваташ и осећаш? А управо то и захтеваш од Бога.

То је сасвим неразуман и крајње горди подухват. Па не окривљуј просуђивања Цркве за недостатак здравог смисла и смирења: то је твој недостатак! Она, света Црква, само постојано следи учење Божје о дејствима Божјим, откривено од Самога Бога.

Послушно за њом иду истинска њена чеда, просвећујући се вером, потирући разметљиви разум, који устаје на Бога. Верујемо да можемо знати у Богу само оно што је Бог благоволео да нам открије. Ако би било другог пута ка Богопознању, пута који бисмо могли прокрчити уму своме сопственим напорима, не би нам било даровано откривење. Оно је дано зато што нам је неопходно. Пуста су и лажна сопствена самоизмишљања и скитања ума човечијег. Кажете: "Јеретици су такође хришћани". Откуд вам то?

Зар ће се неко ко назива себе хришћанином а ништа не зна о Христу, због крајњег незнања свога решити да себе сматра исто таквим хришћанином као што су и јеретици, а свету веру хришћанску неће разликовати од порода проклетства - богохулне јереси?

Другачије расуђују о овоме истински хришћани. Многобројни зборови светих примили су венац мученички, сматрали за боље најжешће и најдуготрајније муке, тамницу, изгнанство, него да пристану да саучествују са јеретицима у њиховом богохулном учењу. Васељенска Црква свагда је сматрала јерес смртним грехом, свагда је увиђала да је човек, заражен страшном болешћу јереси, мртав душом, далек од благодати и спасења, да је у општењу са ђаволом и његовом погибијом. Јерес је грех ума. Јерес је више грех ђаволски, него људски; она је кћер ђавола, његов изум, - бешчашће, блиско идолопоклонству.

Оци обично називају идолопоклонство неверјем, а јерес - зловерјем. У идолопоклонству ђаво преузима на себе божанску част од заслепљених људи, а помоћу јереси он чини заслепеле људе саучесницима свог главног греха - богохуљења. Ко прочита пажљиво "Одлуке Сабора", тај ће се лако уверити да је карактер јеретика сасвим сатански.

Он ће увидети њихово ужасно лицемерје, прекомерну гордост, запазиће понашање које се изражава у непрекидној лажи, уочиће да су се они одали разним ниским страстима, увидеће да се они, када имају могућност, решавају на све најстрашније преступе и злодела. Нарочито је приметна њихова непомирљива мржња према чедима истините Цркве и жеђ за њиховом крвљу!

Јерес је скопчана са окорелошћу срца, са страшним помрачењем и кварењем ума, - упорно се одржава у души њоме зараженој - и тешко је човеку исцељење од ове болести. Свака јерес садржи хулу на Духа Светога: она или хули на догмат о Светом Духу, или на дејство Светога Духа, али обавезно хули на Светога Духа. Суштина сваке јереси је богохуљење. Свети Флавијан, патријарх константинопољски, који је запечатио крвљу исповедање истините вере, произнео је одлуку помесног Константинопољског сабора према јересијарху Евтихију следећим речима:

"Евтихије, до сада јереј, архимандрит, потпуно је разоткривен и у прошлим својим поступцима и у садашњим својим изјашњењима о заблудама Валентина и Аполинарија, у упорном слеђењу њиховом богохулству, тим више што он чак није ни саслушао наше савете и поуке да прихвати здраво учење. И зато, плачући и уздишући због његове коначне погибије, објављујемо у име Господа нашег Исуса Христа да је он пао у богохулство, да је лишен сваког свештеничког чина, општења са нама и управљања својим манастиром, дајући на знање свима који од сада буду општили са њим, или га посећивали, да ће сами бити подвргнути одлучењу".

Ова одлука је образац заједничког мишљења Васељенске Цркве о јеретицима; то опредељење је признала сва Црква, а потврђено је Васељенским Халкидонским сабором. Евтихијева јерес састојала се у томе што он није исповедао две природе у Христу по оваплоћењу, како исповеда Црква, већ је допуштао једино природу Божанску. Рећи ћете: само то!...

Забаван је по своме недостатку истинског знања и горко жалостан по своме својству и последицама одговор неког лица коме је поверена власт овога света, светом Александру, патријарху александријском, о аријанској јереси. То лице саветује патријарха да сачува мир, да не започиње препирке, толико противне духу хришћанства, због неколико речи. Пише он да не налази ништа за осуду у учењу Аријевом, - само понеку разлику у обртима речи - тек толико!

Ти обрти речи, примећује историчар Флери, у којима "нема ничег за осуду", одбацују Божанство Господа нашег Исуса Христа - само то! Оповргавају, значи, сву веру хришћанску - тек толико! Приметно је да су све древне јереси, под различитим маскама које су се мењале, тежиле ка једном циљу: одбацивале су Божанство Логоса (Речи) и изопачавале догмат о оваплоћењу.

Најновије понајвише настоје да одбаце дејства Светога Духа: са ужасним хулама оне су одбациле Божанствену Литургију, све свете тајне, све, све оно где је Васељенска Црква свагда препознавала дејство Светога Духа. И све су то назвале установљењима људским - дрскије: празноверјем, заблудом! Разуме се, у јереси ви не видите ни разбојништво ни крађу! Можда је само због тога не сматрате грехом? Ту је одбачен Син Божји, ту је одбачен и похуљен Дух Свети - само толико! Онај ко је прихватио богохулно учење и држи га се, онај ко произноси богохуљење, не отима, не краде, чак и чини добра дела пале природе - он је предиван човек!

Како може Бог њему да ускрати спасење!... Сав узрок последње ваше недоумице, исто као и свих осталих, јесте дубоко непознавање хришћанства. Немојте мислити да је такво незнање неважан недостатак. Не, његове последице могу бити погубне, нарочито сада када су у друштву у оптицају небројене безвредне књижице са хришћанским насловом, а са учењем сатанским.

Не познајући истинито хришћанско учење, олако можете прихватити мисао лажну, богохулну као истиниту, присвојити је, а заједно с њом усвојити и вечну погибију. Богохулник се неће спасити. А те недоумице које сте изразили у вашем писму, већ јесу страшни противници вашег спасења. Њихова суштина је - одрицање од Христа.

Не играјте се вашим спасењем, не поигравајте се, иначе ћете вечно плакати. Бавите се читањем Новог завета и Светих Отаца Православне Цркве (никако не Терезе, не Фрање и осталих западних умоболника које њихова јеретичка црква издаје за свеце).

Научите код Светих Отаца Православне Цркве како правилно разумевати Писмо, какав начин живота, какве мисли и осећања доликују хришћанину. Из Писма и живе вере изучите Христа и хришћанство. Пре но што дође страшни час у који ћете бити дужни да станете на суд пред Богом, стекните оправдање дато од Бога на дар свим људима - посредством Хришћанства.

Извор: православни-одговор.орг

[Искушеник]

Богу хвала  klapklap

[marija]

Mogu li se inoverni spasiti

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1438.0.html

Apostol Pavle kaze: “Jer koji bez zakona sagrijesise, bez zakona ce i izginuti; a koji pod zakonom sagrijesise, po zakonu ce se osuditi…Jer kad neznabosci nemajuci zakona cine od prirode sto je po zakonu, oni nemajuci zakon sami su sebi zakon; oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono sto je po zakonu, posto svjedoci savjest njihova, i posto se misli njihove medju sobom optuzuju ili opravdavaju (Rim.2,12-14).

[Искушеник]

Старац Клеопа

О четири закона по којима ће Господ судити људима на страшном суду

из књиге: "О страшном суду и вечном спасењу".

1. Закон природе или закон савести. По овом закону Бог је корио Каина када је убио свог брата Авеља. Чујеш шта каже Писмо: Толико би велики корен савести јер паде у очај и повика овако : Грех је мој велики,и не може ми се опростити.

Пао је у очајање јер је убио свог брата Авеља,пастира; јер Бог прими ономе жртбу,а овај би завидљив,те изађе у поље и уби га.

Закон савести говорио му је : Шта си учинио?

Убио си свога брата! " Чуо је Бога :

- Каине где ти је брат?

А уместо да каже: ,, Господе сагреших " , рече :

- Шта,зар сам ја чувар свога брата? И рече му Бог :

- Глас крви твога брата вапије са земље ка Мени.

Пошто си учинио ово казнићу те свим казнама,и ако би тебе ко убио сеамдесет пута седам казнићу га.

- И поживи Каин преко хиљаду,година,као што је написано,и нико га не уби,јер су се плашили казне коју Бог изрече. На којих се седам казни над Каином мисли пошто уби брата свога Авеља?

Прва казна би очај,потом,дрхтање,па плач,јер плакао је јецајући на земљ,потом,страх,јер бежао је са једне стране на другу страну земље,јер се плашио да га Бог не види; потом,проклество земље да не даје свој род и остало,као што пише Св. Писмо у Постању,глава 4.

Сваки човек са ове земље када чини зло,савест га мучи,и говори му: ,, Зашто си зло чинио ? То је први закон који Бог даде човеку,назван закон савести или закон природе.

2. Други закон - који вечно стоји пред нама,као што нам показује Свети Григорије Ниски,и који нам се јавља са неба и показује нам Бога јесте закон створења.

Ко створи небо,земљу и све што постоји? Месец,траве,цвеће,рибе,мора,реке,камење,стабла,планине,све животиње на тлу,у води и ваздуху?

Ко све ово направи браћо ?

Ко направи време васионе које тако прецизно ради,да га нико не може подржавати? Нико други,осим Доброг Бога! Центар усмерења целог света је Творац,Бог,Који постави поредак свему.

Овај закон творевине је оно шта каже пророк Давид:

,, Небеса казују славу Божију и дела руку Његових гласи своди небески. "

Како? Кроз њихов сферични положај на великом растојању: кроз звездани систем,којим се путује милијарде година брзином светлости,њиховим померањем,са таквом прецизношћу да то зачуђује мисли највећих астронома света.

Сетимо се Исака Њутна,великог енглеског физичара,који био 30 година атеиста,а када је открио ,, Закон универзалне гравитације" и видео да свака планета привлачи к себи другу мању,и не допушта јој да се удаљи,нити да се уништи,нити да путује без икаквог закона међу осталим небеским телима,оставио је на крају иструменте на сто и рекао:

Велики си, Господе,и чудесна су дела Твоја,и ниједна реч није довољна да похвали чуда Твоја.

Видиш? Он је кроз откриће ове спољне науке,дошао страху Господњем,упознајући највећа чуда из света планета. Шта су рекли Кеплер,Исак Њутн и остали,које ми време не дозвољава да споменем,преобративши се када угледаше творевину Бога?

Да није препуштена сама себи,да има један центар кординације и прецизност која задивљује сваку памет,спознавши ово - преобратише се.

Од природних тајни још се није ни једна открила потпуно,а има их на милијарде. Јер премудрост Бога нема граница,и неће ни имати у векове векова,јер превелика је премудрост Творца.

Значи други закон који имамо је закон творевине,или креације. Јер преко природног созрецања у духу,ми се уздижемо од твари ка њиховом Творцу.

Ако видиш барку,мораш се сетити да ина има свог мајстора који ју је направио; ако видиш неку лепу одећу,мораш знати да је њен кројач добар.ако видиш палату,или неко лепо здање,знаћеш да је то урадио добар архитекта.

Ако видиш тачан сат,знаћеш да је сајџија био добар. Или било шта друго да видиш,не можеш рећи да настало само.

Значи,све ово нам указује да постоји један Творац,а када знамо да постоји,треба да слушамо Њеха да нас не би казнио по правди.

3. Трећи закон је писани Закон - дат од Бога,Мојсију на Синају,тј. десет заповести и вео Стари Завет,по коме ће бити суђено изабраном народу Јеврејима.

4. Четврти и последњи закон је Закон Дара,Закон савршености,Закон љубави Исуса Христа,тј. Свето Јеванђеље. По овом божанском закону судиће се хришћанима,крштенима у име Пресвете Тројице.

Први природни закон по коме ће се судити свим народима до краја земље. Други закон,закон творевинемје исти као и први. По првом и другом закону судиће е свим народима овога света,осим по Старом Завету,судиће се Јеврејима. А по закону Дара или Јевањђеља биће суђено свим хришћанима,јер наш закон је савршенији од осталих закона. Али ако згазимо овај закон,већи грех ћемо имати,и више јада имаћемо од оних који нису познавали Јеванђеље. Тако нам Господ остави окавог судију.

Да се не заваравамо,браћо.и да умослимо да Господ не зна шта чини свако од нас. Нећеш моћи да кажеш да немаш греха јер ниси знао,јер си био Кинез или Турчин или атеиста.

Незнабожац си,али савест си имао и по томе има да ти се суди. Видео си творевину. А никада ниси себи поставио питање: ко направи небо,сунце,земљу и све остало,да би потом размишљао и бојао се Бога,Који створи све? Амин.

[Justin Waters]

Треба лепо схватити живот озбиљно, а не као зезанцију. Зезанција је кад кажемо, чекај дај мало својим размумом размисли. немој само шта говоре св.Оци. Шта да да својим разумом размислим? Против тог и таквог разума грми Св.Игњатије Брјанчанинов у свом делу "О немогућности спасења јеретика и иноверних". Ово је дело које свако треба да прочита ако има сумњу хоће ли се спасити иједна душа мимо Цркве Христове. Не самом својом припадношћу, него својим учешћем у животу Цркве. На нама није да судимо ко се спасшава сигурно, а ко не. Господ је судија, не ми, и он раздваја овце и козе, а не ми. Али ми сигурно знамо која врата воде до паше, јер нам је тог Бог благоизволео рећи, јер Христос рече ја сам Пут, Истина и живот, нико Оцу не долази него кроз мене. Дакле нема познања Бога, нема обожења без вере у Христа, и тиме сасецамо све могућности да се неки муслиман спасе по свом исламству, будиста по својој вери у достизање нирване, или хиндус по својој вери у достизање мокше. Не помаже ништа то што су као били добри, нису убили, нису крали, били поштени...ти осећаји које човек има, стање душе које човек има на нивоу када је само добар, поштен, не каде, али нема вере у Васкрслог Христа једноставно није подобно за Царство Небеско, јер његово стање душе није довољно да он може да издржи сусрет са Богом у царству небеском. тја, па један св.Јован Претача највећи рођен од жене, који је био бољи од сваког добричине на земљи након своје кончине која беше пре Христовог Васкрсења, није могао још видети раја него је по смрти снисходио душом у ад. То довољно говори колико пред Богом вреде људска дела. Људска дела без Божијих су ништавна. Ово заиста, заиста треба да схватимо озбиљно и не можемо да се градимо већи и милосрднији од самог Бога који је у рај мимос сваке пале људске логике пре увео једног покајаног разбојника у рај, него малтене безгрешног св.Јована Претачу. Хајде да узмемо за озбиљно речи Христове које у неколико пута изогварао. Нико Оцу неће доћи него кроз њега, Он је Пут Живот и Истина. Тако дакле имамо ситуацију да ће се спасити само они који признају Христа. Али имамо разних оних који признају Христа, и вичу му Господе, Господе. Тако имамо месијанске јевреје, оријентлане хришћане, римокатолике, протестанте и разне подпротестантске секте и деноминације и на крају православне. Хоће ли се сви спасити из ових редова? Одговор на то питање нам даје опет сам Господ. Заиста вам кажем, ако се не родите водом и духом нећете видети Царства Божијег, дакле без крштења нема спасења као потребног услова. Но како само крштење није довољно, него потребан услов, Господ онда даје потврду коначну:

"Кажем вам, неће ми сваки који говори Господе, Господе видети Царства Божијег, него само онај који испуњава вољу Оца мога који је на небесима. А воља Оца мога је да верујете у онога који ме је послао..."

Дакле Бог тражи да се испуњава Његова воља, а од свих најважнији услов који се тичу испуњавања Божије Воље је да најпре верујемо у Христа као Спаситеља. Но како у то онда спадају сви горе поменути хришћани, шта је то онда што обиљежава оне који се заиста спашавају? Па испуњавање остале воље Божије. Воља Божија је знамо то по предасњу које смо наследили, је да сазда Цркву своју коју неће ни врата паклена савладати. Цркву на коју је сишао Дух Свети у време педесетнице и у којој и данас обитава. Воља Божија је била да пошаље апостоле на прповед јевнађеља и ови су онда основали цркве широм тадашњег света и почели да крштавају и проповедају хришћанство и тако је почело да расте једно дрво живота са чијег плода се могло брати без бојазни да ћемо сагрешити. То дрво живота је ништа друго него Једна Света Саборна Апостолска Црква, дакле наша Источна Православна Црква. Све остале цркве су отпале и сасушене гране са тог дрвета, и као такве немају у себи животног сока више, немају благодати Духа Светога више, док се не дозову покајању и не затраже повратак, тада се та грана калемо опет на дрво и она добија размену сокова и опет оживљава. Дакле спасење је једино могуће у Источној Православној Цркви, јер само у њој још обитава благодат Духа Светога. Спасење које није по својој припаднсоти обезбежено, него по активном духовном и лизургијском животу који се састоји од учествовања у св.тајнама Цркве, као и усавршавању у хришћанским врлинама које нам дају да растемо, тј да се обожујемо, уподобљавамо Господу и тако постајемо наследници вечнога и обећаног нам Царства Небеског.

Ако овако звучим, онда би се рекло гледајући данашњу ситауцију, не само што милијарде муслимана, хиндуса, кинеза нема шансу за спасење, него остали се доводе у питање као празни сасуди, римокатолици, протестанти, оријенталци, шта рећи тек за маловерност која влада код многих православних? Али шта то кога има уопште да забрињава? Предање Цркве ми говори да се спашавам само у оквиру Источне Православне Цркве, и да нема другог начина под капом небеском. То је оно што је сигурно, то је оно за шта живот дајемо када хоће неко да да нам то уверење узме. Има ли дакле шансе ико из редова ван Цркве да се спасе? Нема шанске, али зато не искључујем могућност да Бог има начина да на чудесан начин спаси свакога кога хоће, под условом да овај то заиште. Но како ни од Бога, ни од анђела ни од апсотола ни од кога под капом небеском нисмо примили другачије осим да се спашавамо вером у Христа, и испуњавањем воље Божије која значи и живот у Цркви, онда то је једино што сваки православни хришћанин треба да исповеда. Нећу некоме лаксати да му је добар ислам, и да се кроз ислам може спасити, само зато да га не уплашим говорећи му да нема спасења мимо Цркве.

Е да ли се смртни болесник теши да ће му његова болест помоћи да буде жив, или ћемо му помоћи тако што ћемо му указати на лек који лечи?

[Guest Alefshin]

Кога Бог од иноверних воли, Он ће веома лако наћи начин да га спасе. Пре свега свој љубљени народ, а затим и све остале.

[Guest Alefshin]

Не треба никад заборавити реченицу `Што је човеку немогуће, Богу је могуће`!

[Искушеник]

пребодобни новомученик отац Данило

Мала исправка брате Хорхе, отац Данило није преподобан јер није био монах већ мирски свештеник.

Све у свему то је нови свештеномученик светог православља.

[Jadranka1]

Mislim se gde da stavim pitanje,pa mi ovde najpribliznije.

Polako umiru ljudi rodjeni izmedju dva svetska rata,neposredno posle 2. sv. rata i nisu bili krsteni neki od njih jer su im cace bili komunisti...Vidim na nasem groblju da nemaju krst,a rodbina im "daje" sve pomene Crkvom odredjene,ali bez prisustva svestenika,posto nisu clanovi Crkve bili...Moj deda-teco je krsten bio,ali u amanet tetki ostavio da mu ne zove svestenika na sahranu,sto ona i nije,ali je "dala" sve pomene i to mrsno i u postu,jer on nije postio...

Da li vredi moliti se za ovakve slucajeve,mislim da su bili dovoljno "veliki"(odrasli) da neke stvari shvate,a nisu,na zalost...U koju "felu" da ih ubrojimo?

[SANJA]

Bog samo zna ko se spasava a ko gine. Hriscanin moze da pogine bez obzira na istinitost svoje vere, a inoverac se moze spasti uprkos svojoj laznoj veri.

Apostol Pavle kaze: “Jer koji bez zakona sagrijesise, bez zakona ce i izginuti; a koji pod zakonom sagrijesise, po zakonu ce se osuditi…Jer kad neznabosci nemajuci zakona cine od prirode sto je po zakonu, oni nemajuci zakon sami su sebi zakon; oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono sto je po zakonu, posto svjedoci savjest njihova, i posto se misli njihove medju sobom optuzuju ili opravdavaju (Rim.2,12-14).

Jedan optinski starac je govorio da se inoverac moze spasti ako veruje u prostoti srca. Naravno pravoslavnom hriscaninu je lakse da se spase nego onome ko ne zna za Hrista, ali ja verujem da Bog nece osuditi dobrog coveka koji zivi po savesti, ukoliko on, ne po svojoj krivici, nije nista znao o hriscanstvu.

Dakle mogu li se, i na koji na?in inoverni spasiti

Naravno da i oni mogu biti spaseni. Bez obzira kojoj religiji pripada, ako je ?ovek dobar i veruje u Boga, nije važno u koju crkvu ide, kom Bogu se moli- važno je da je bio dobar ?ovek i da je verovao u Boga...Bog je taj koji ?e odlu?iti ko ?e biti spasen, a verujem da bi bilo malo glupo za o?ekivati da ?emo samo mi pravoslavci biti pomilovani od Boga...uostalom, niko od nas nije birao kojoj veri i naciji ?e pripadati... 0110_hahaha

[Guest ага пије млеко]

На ово питање увек одговорим речима старца Тадеја који је на питање проф. Владете Јеротића "Да ли се човек може спасити ван цркве?" одговорио следећим речима :

"Човек ван небеске цркве (Раја) не може да се спаси јер ван ње постији једино Пакао....али ван земаљске свакако да. Међутим, ми смо ипак дужни да будемо чланови оне Цркве где смо рођени, не случајно од Бога".

А шта ће бити оче, даље пита проф. Јеротић, са "чистим будистичким" душама ? Отац Тадеј одговара : "Спасиће се сваки онај који је био "чиста и милосрдна срца"". И у продужетку старац Тадеј наводи светог Јована Златоустог и књигу о Товији (дефтероканонска књига Ст.Завета!) који подкрепљују његов став.

Овде бих могао додати и речи св. ап. Павла који каже да ће се незнабожци спашавати на основу закона кога им је Господ ставио у срца њихова.....  Рим 2, 5-15.

:cheesy2: 8086.gif 8086.gif

[Guest ага пије млеко]

Потпуно се слажем и са Ђомлом и са Чавезом што су рекли поводом теме.  klapklap

Верујте, да ни ја као теолог не бих делио Цркву на небеску и земаљску, јер је она Јед(и)на (света,саборна...) али сам хтео да проширим наше теолошко запажање и схватање истог и другим нашим предањским гледиштима ,попут овог старца Тадеја, који није богословски изражено али опет јако лепо преноси поруку и наду љубави за сваког човека, па и оног који није чуо за Христа. Таквих , који нису чули и не знају за нашег Оца Небеског, има много, и било их је, такође ће их бити још.Често постављам питање колико у томе има наше одговорности......  

Да, остаје питање да ли се човек може спасити без Христа?! dada

Али ако би једнострано и олако дали одговор на ово ни мало лако и једноставно питање, а опет врло комплексно и слојевито, онда, бојим се да имамо озбиљан проблем  Бога.

Дакле, какав би то био Бог који је нпр. створи људе, ето у Африци, који ни чули нису за име Исус, можда нашм кривицом и одговорношћу (!), а онда по њиховом животу (можда и кратком!,данас се деца рађају са ХИВом баш у Африци и убрзо умиру!) Он сам милостиви Отац Небески им суди зато што "нису имали заједницу са Христом и ближњима у св. Евхаристији "?!    dada

У том смислу, овај одговор о. Тадеја буди, пре свега , наду на љубав ,к'о што је лепо запазио наш брат Чавез.... 0442_feel

[Guest ага пије млеко]

На једном месту свети Златоуст каже : "На Христовом суду ће нам се поставити само једно питање : Да ли сте били милосрдни ?"

0442_feel 0202_238

[И.стојковић]

Помаже Бог браће и сестре у Христу!

Још пре више од пола године рекох својој куми да пишем збирку, која ће се звати "Према томе......"

Ево кумо, почињем део по део........

Данас, на дан Св.Јоаникија Девичког, годину дана после мени значајног датума, када једна жена од близу 70 лета, мени изузетно драга, Божјом вољом преживе операцију анеуризме абдоминалног дела аорте, одлучих да своје одговоре подигнем за степеничицу више, ка односу реалног живота. И одмах да вам саопштим, за мене је само један живот реалан - Вечни живот, у коме овај временски ограничен, чини део тог Вечног, који ПРЕ ИЧЕГА, Божијом милошћу, а потом и нашим размишљањем, подвигом, може постати саставни део Вечног живота, или разлог да никада не будемо они који ће живети Вечни живот, у близини и милости, Бога Тројединог.

Иноверни?????

Неправославни и неверујући, а опет људи...а опет Створитеља истог имају, као и ми православни...

СТВОРИТЕЉА!!!!

Савршеног,Неопсивог, Безграничног,Многомилостивог......

Ми се стављамо у улогу да проценимо ко ће се, а ко "неће" се спасти! Самовољно и неовлашћено, цитирајући и тумачећи Свете Људе!?!?! Видимо ли се ми као неки који способни јесмо то да чинимо????

Према томе....

Неправославан је, неверујући је....себе му дај, а и понеку књигу Светих Отаца наших....немој тумачити, јер ћеш и судити, а то ти нико дозволио није....дај му је из срца, као што себе дајеш...једноставно ДАЈ !!!!!

Ето дела Богуугодног...труди се око њега без граница и безусловно...не себе ради већ Христа ради!!!!

А онда, ако снаге немаш више, позови ако је могуће, свештеника свога, браћу и сестре у Христу, па опет покушај.....па ако опет на Литургији га не видиш...НЕ СУДИ!!!!! Опрости му, јер Бог Је Љубав Твоју Видео, и то је од тебе маленога, слуге ништавнога, довољно......смири се.......

Праштајте мени најгрешнијем међу вама....

И молим вас ради себе...размишљајте о себи, као Божијем огледалу......