Спасење је само у Христу

[Ромејац]

A sta ce biti sa stotinama miliona ljudi tokom istorije koji nisu mogli da biraju izmedju dobrog i loseg za

zivota nego su zbog svoje bolesne prirode (nueorbiloske devijacije) mogli samo da "biraju" unutar spektruma

loseg i tako mimo svoje odluke i zelje ceo zivot bili u paklenom stanju i tako i umrli?

Како знаш да их има стотине милиона?

У једном од претходних постова сам написао - Коме је мало дато мало ће му се и тражити.

Такви немају својевољну кривицу ("i tako mimo svoje odluke i zelje"), па нису одговорни за своја дела.

[Aquilius Cratus]

A sta ce biti sa stotinama miliona ljudi tokom istorije koji nisu mogli da biraju izmedju dobrog i loseg za

zivota nego su zbog svoje bolesne prirode (nueorbiloske devijacije) mogli samo da "biraju" unutar spektruma

loseg i tako mimo svoje odluke i zelje ceo zivot bili u paklenom stanju i tako i umrli?

Како знаш да их има стотине милиона?

У једном од претходних постова сам написао - Коме је мало дато мало ће му се и тражити.

Такви немају својевољну кривицу ("i tako mimo svoje odluke i zelje"), па нису одговорни за своја дела.

Stitisticki.

Lepo je to prijatelju ka argument na pitanje sta sa onima koji su imali geografsku i drustvenu barijeru da

dodju do pravoslavlja. Ali ovde ne pricamo o tome nego o ontoloskim barijerama samog njihovog bica cak

ni ne da biraju izmedju pravoslavlja i neceg drugog nego nemaju ni mogucnost izbora izmedju dobrog i loseg

nego "biraju" unutar spektra loseg zbog neurobiloskih devijacija za koje sami nisu odgovorni.

Pa nebitno da li imaju svojevoljnu krivicu oni su i dalje u paklenom stanju zbog toga sto ih samo negativne

strasti mogu prozimati i tako i umiru. Dakle oni nisu svojom krivicom u "ognju paklenom" nego nuznoscu

njihove prirode koju opet nisu birali.

[Ромејац]

Stitisticki.

Lepo je to prijatelju ka argument na pitanje sta sa onima koji su imali geografsku i drustvenu barijeru da

dodju do pravoslavlja. Ali ovde ne pricamo o tome nego o ontoloskim barijerama samog njihovog bica cak

ni ne da biraju izmedju pravoslavlja i neceg drugog nego nemaju ni mogucnost izbora izmedju dobrog i loseg

nego "biraju" unutar spektra loseg zbog neurobiloskih devijacija za koje sami nisu odgovorni.

Pa nebitno da li imaju svojevoljnu krivicu oni su i dalje u paklenom stanju zbog toga sto ih samo negativne

strasti mogu prozimati i tako i umiru. Dakle oni nisu svojom krivicom u "ognju paklenom" nego nuznoscu

njihove prirode koju opet nisu birali.

Брате, то стање у коме се за живота налазе јесте њихов крст, који носе.

Не осуђује никога стање у коме се налази (нужност њихове природе), већ вољно прихватање греха.

[Aquilius Cratus]

Stitisticki.

Lepo je to prijatelju ka argument na pitanje sta sa onima koji su imali geografsku i drustvenu barijeru da

dodju do pravoslavlja. Ali ovde ne pricamo o tome nego o ontoloskim barijerama samog njihovog bica cak

ni ne da biraju izmedju pravoslavlja i neceg drugog nego nemaju ni mogucnost izbora izmedju dobrog i loseg

nego "biraju" unutar spektra loseg zbog neurobiloskih devijacija za koje sami nisu odgovorni.

Pa nebitno da li imaju svojevoljnu krivicu oni su i dalje u paklenom stanju zbog toga sto ih samo negativne

strasti mogu prozimati i tako i umiru. Dakle oni nisu svojom krivicom u "ognju paklenom" nego nuznoscu

njihove prirode koju opet nisu birali.

Брате, то стање у коме се за живота налазе јесте њихов крст, који носе.

Не осуђује никога стање у коме се налази (нужност њихове природе), већ вољно прихватање греха.

U tome i jeste stvar sto oni nisu voljno prihvatili greh nego su u grehu i u njemu moraju ostati nuzdom

svoje prirode a ne svojim pogresnim izborima. Dakle bez neurobioloskog reinzinjeringa ili cudesnog

izlecenja oni nemaju ni hipoteticke sanse za pokajanje. I ako stoji ovo sto ti pricas da posle smrti nije

moguce pokajanje i spasenje onda ce/su milioni osudjeni na vecna muke a da pritom sami uopste nisu odgovorni za takvo svoje stanje. Ako ne vidis u ovome problem onda nemamo o cemu da pricamo dalje.

[Sherlock H.]

Коме је мало дато од њега ће се мало и тражити. Коме је пуно дато од њега ће се пуно тражити.

Пигмејско племе а и остали (мало им је дато), који никада нису имали могућност да спознају Христа имају од Бога дат природни закон. И они као и сви људи на земљи разликују добро и зло, па ће им се судити на основу тог закона који познају.

pivo.

Ne bih bas rekao da je to najbolji odgovor koji bi hriscanstvo moglo da da,zato sto to spasenje svodi isto kao i mitartva-na stvar dobrih i losih dela,sto bas nema mnogo veze sa (evharistijskom) eklisiologijom.Jos davno je receno da nema spasenja van Crkve,tj.van evharistijske zajednice,okupljene oko jednog episkopa,koji na tom sabranju ikonizuje samoga Hrista.Dakle,imamo dve suprotstavljene struje-jednu koja,pod uticajem Origenove teologije,insistira da je izvor svetosti u dobrim delima,u oslobodjenju naseg uma od strasti,kako bismo mogli da poznamo Boga(o.Jovan Romandis je zastupao takav stav);i drugu struju,koja izvor svetosti i spasenja,pronalazi u Evharistiji,koja i predstavlja identitet Crkve(to je veoma izrazen svetootacki stav,prisutan od vremena apsotola Pavla,do Nikole Kavasile u 14.veku i kasnije).Ako prihvatimo stav da je spasenje moguce samo na osnovu dobrih dela,onda neminovno negiramo to da je Evharistija=Crkva.Jedan od ova dva iskaza mora biti odbacen,jer su medjusobno suprotstavljeni.Zato bi,po mom misljenu,hriscanstvo trebalo da zauzme stav da ce i ti ljudi koji nisu imali prilike da se upoznaju sa hriscanstvom,nakon drugog dolaska dobiti priliku da postanu zajednicari u Evharistiji.

[Ромејац]

U tome i jeste stvar...

"U tome i jeste stvar sto oni nisu voljno prihvatili greh nego su u grehu i u njemu moraju ostati nuzdom

svoje prirode a ne svojim pogresnim izborima" - нису се добровољно предали греху па нема ни њихове кривице за коју би требали да се покају.

Ако си био у продавници са другом, и ухвате вас и оптуже да сте крали (установи се да је твој друг украо нешто мимо твог знања и одобрења - ти ниси ни на који начин учествовао у томе), која је ту твоја кривица? И зашто би тебе кажњавали? Знам да пример није баш најбољи али илуструје оно што хоћу да кажем.

"I ako stoji ovo sto ti pricas da posle smrti nije moguce pokajanje i spasenje onda ce/su milioni osudjeni na vecnе muke a da pritom sami uopste nisu odgovorni za takvo svoje stanje. Ako ne vidis u ovome problem onda nemamo o cemu da pricamo dalje" - после смрти не можемо да принесемо покајање. Грех смо чинили у телу (душа сједињена са телом) а после смрти наше тело (иструне у земљи) чека васкрсење. Па ће нам тада (по васкрсењу наших тела) бити суђено, и души и телу (јер су заједно чинили или добро или зло, па ће заједно да добију награду или казну).

Ако се већ можемо покајати и спасити после смрти (како ми се чини да ти то схваташ - извини ако грешим), онда и на овоме слободно можемо употребити речи из посланице коринћанима: "онда једимо и пијмо, и одајмо се животу уживања и задовољства".

Јер произлази логичан закључак да ће мо се покајати и спасити после смрти!

Лепо си рекао "pritom sami uopste nisu odgovorni za takvo svoje stanje". Зашто би били кажњени, када нема њихове кривице?

[Sherlock H.]

после смрти не можемо да принесемо покајање.

Чисто из радозналости да питам:зашто не можемо?

[grigorije22]

после смрти не можемо да принесемо покајање.

Чисто из радозналости да питам:зашто не можемо?

Zato sto je to ucenje Pravoslavne vere

[Aquilius Cratus]

U tome i jeste stvar...

"U tome i jeste stvar sto oni nisu voljno prihvatili greh nego su u grehu i u njemu moraju ostati nuzdom

svoje prirode a ne svojim pogresnim izborima" - нису се добровољно предали греху па нема ни њихове кривице за коју би требали да се покају.

Ако си био у продавници са другом, и ухвате вас и оптуже да сте крали (установи се да је твој друг украо нешто мимо твог знања и одобрења - ти ниси ни на који начин учествовао у томе), која је ту твоја кривица? И зашто би тебе кажњавали? Знам да пример није баш најбољи али илуструје оно што хоћу да кажем.

"I ako stoji ovo sto ti pricas da posle smrti nije moguce pokajanje i spasenje onda ce/su milioni osudjeni na vecnе muke a da pritom sami uopste nisu odgovorni za takvo svoje stanje. Ako ne vidis u ovome problem onda nemamo o cemu da pricamo dalje" - после смрти не можемо да принесемо покајање. Грех смо чинили у телу (душа сједињена са телом) а после смрти наше тело (иструне у земљи) чека васкрсење. Па ће нам тада (по васкрсењу наших тела) бити суђено, и души и телу (јер су заједно чинили или добро или зло, па ће заједно да добију награду или казну).

Ако се већ можемо покајати и спасити после смрти (како ми се чини да ти то схваташ - извини ако грешим), онда и на овоме слободно можемо употребити речи из посланице коринћанима: "онда једимо и пијмо, и одајмо се животу уживања и задовољства".

Јер произлази логичан закључак да ће мо се покајати и спасити после смрти!

Лепо си рекао "pritom sami uopste nisu odgovorni za takvo svoje stanje". Зашто би били кажњени, када нема њихове кривице?

Kazna je samo to pakleno stanje iz koga po tebi nece nikad moci da se izvuku jer nema pokajanja posle smrti

kako ti smatras. Nije kazna ubacivanje u neku dimenziju gde je pakao nego je to stanje uma koje ovi

konkretnonisu mogli da biraju za razliku od nas koji mozemo. Dakle gde su tu ljubav  i pravda Bozija da

ovi provedu vecnostu paklenom stanju a da nisu mogli da biraju hoce li ili nece postojanje na takav nacin?

Inace ovo za odavanje uzivanje ako ima pokajanja posle smrti je putpuno ali potpuno besmisleno. Ako je

bolest moguce izleciti nakon sto obolimo od neke teske bolesti to ne znaci da ne treba da cuvamo svoje

zdravlje da ne bismo oboleli uopste. Isto tako kad je duhovno zdravlje u pitanju ako pretpostavimo da je pokajanje nakom smrti moguce to ne znaci da mi sada treba da upadamo u paklena stanja duha samo zato

sto ce biti pokajanja nakon smrti moci iz njih izaci.

Dakle pitanje je gde je Bozija ljubav za ljude koji ce po ovoj tvojoj pretpostavci biti na vecnim mukama

samo zato sto determinizam njihove prirode nije mogao da im dozvoli izbor izmedju dobrog i loseg?

[Sherlock H.]

после смрти не можемо да принесемо покајање.

Чисто из радозналости да питам:зашто не можемо?

Zato sto je to ucenje Pravoslavne vere

То није објашњење,већ чисто западни приступ догматима.То што је неко учење догмат,не значи да о њему не треба размишљати,већ напротив-увек постављати питања и сагледавати какав значај тај догмат има за наше постојање.А ако је његов значај чисто теоретски,онда не постоји ниједан разлог зашто веровати у то,а не у нешто друго.Верник који не размишља о својој вери и не поставља питања,није баш добар верник,јер све слепо прихвата,без да заиста схвата зашто верује.Догмати не представљају некакве дефиниције које имају за циљ да нам дају одређено знање о Богу,већ су они сам начин постојања Цркве као Тела Христовог,као једног динамичног организма који све сагледава осврћући се на будућност,у којој и проналази своје истинско постојање.

Дакле,моје питање и даље остаје неодговорено. facenew22222222

[Ромејац]

Zato bi,po mom misljenu, hriscanstvo trebalo da zauzme stav da ce i ti ljudi koji nisu imali prilike da se upoznaju sa hriscanstvom, nakon drugog dolaska dobiti priliku da postanu zajednicari u Evharistiji.

Да, али не сви. Сигурно они који су чинили зло неће моћи, да употребим твоје речи da postanu zajednicari u Evharistiji.

"Ako prihvatimo stav da je spasenje moguce samo na osnovu dobrih dela, onda neminovno negiramo to da je Evharistija=Crkva" - нисам говорио да је могуће спасење само на основу добрих дела. Већ да ће се гледати дали су људи који нису имали могућности да спознају науку Господњу, својим животом завредили да је упознају.

Сети се да старозаветни пророци нису имали епископе па данас неке од њих славимо као свете.

Бог је свима људима дао савест да нас опомене када чинимо зло (неки успеју да угуше своју савест - па кажемо да је ни немају). Односно сви можемо да се кајемо. А друга је ствар да ли хоћемо!

[grigorije22]

после смрти не можемо да принесемо покајање.

Чисто из радозналости да питам:зашто не можемо?

Zato sto je to ucenje Pravoslavne vere

То није објашњење,већ чисто западни приступ догматима.То што је неко учење догмат,не значи да о њему не треба размишљати,већ напротив-увек постављати питања и сагледавати какав значај тај догмат има за наше постојање.А ако је његов значај чисто теоретски,онда не постоји ниједан разлог зашто веровати у то,а не у нешто друго.Верник који не размишља о својој вери и не поставља питања,није баш добар верник,јер све слепо прихвата,без да заиста схвата зашто верује.Догмати не представљају некакве дефиниције које имају за циљ да нам дају одређено знање о Богу,већ су они сам начин постојања Цркве као Тела Христовог,као једног динамичног организма који све сагледава осврћући се на будућност,у којој и проналази своје истинско постојање.

Дакле,моје питање и даље остаје неодговорено. facenew22222222

Zato sto vise nisu sasud Duha svetoga i zato sto se nalaze pod demonskim uticajem. Drugo posle

smrti nema ispravljanja sto je glvani smisao pokajanja. A dogmati moraju da se postoju u suprotnom sve sto

je protivurecno njima predstavlja jeres

[Aquilius Cratus]

Zato bi,po mom misljenu, hriscanstvo trebalo da zauzme stav da ce i ti ljudi koji nisu imali prilike da se upoznaju sa hriscanstvom, nakon drugog dolaska dobiti priliku da postanu zajednicari u Evharistiji.

Да, али не сви. Сигурно они који су чинили зло неће моћи, да употребим твоје речи da postanu zajednicari u Evharistiji.

"Ako prihvatimo stav da je spasenje moguce samo na osnovu dobrih dela, onda neminovno negiramo to da je Evharistija=Crkva" - нисам говорио да је могуће спасење само на основу добрих дела. Већ да ће се гледати дали су људи који нису имали могућности да спознају науку Господњу, својим животом завредили да је упознају.

Сети се да старозаветни пророци нису имали епископе па данас неке од њих славимо као свете.

Бог је свима људима дао савест да нас опомене када чинимо зло (неки успеју да угуше своју савест - па кажемо да је ни немају). Односно сви можемо да се кајемо. А друга је ствар да ли хоћемо!

Ovo boldovano crvenim uopste nije istinito i to ti govorim celo vreme. Postoje ljudi koji usled raznih

neurobioloskih devijacij NE MOGU da biraju izmedju dobrog i loseg nego samo u samom spektru loseg

koji je li ne moze da dovedo do pokajanja i na kraju izlasku iz tog spektra.

[avatar011]

после смрти не можемо да принесемо покајање.

Чисто из радозналости да питам:зашто не можемо?

Zato sto je to ucenje Pravoslavne vere

То није објашњење,већ чисто западни приступ догматима.То што је неко учење догмат,не значи да о њему не треба размишљати,већ напротив-увек постављати питања и сагледавати какав значај тај догмат има за наше постојање.А ако је његов значај чисто теоретски,онда не постоји ниједан разлог зашто веровати у то,а не у нешто друго.Верник који не размишља о својој вери и не поставља питања,није баш добар верник,јер све слепо прихвата,без да заиста схвата зашто верује.Догмати не представљају некакве дефиниције које имају за циљ да нам дају одређено знање о Богу,већ су они сам начин постојања Цркве као Тела Христовог,као једног динамичног организма који све сагледава осврћући се на будућност,у којој и проналази своје истинско постојање.

Дакле,моје питање и даље остаје неодговорено. facenew22222222

Zato sto vise nisu sasud Duha svetoga i zato sto se nalaze pod demonskim uticajem. Drugo posle

smrti nema ispravljanja sto je glvani smisao pokajanja. A dogmati moraju da se postoju u suprotnom sve sto

je protivurecno njima predstavlja jeres

Покајање за шта? Спасење од чега?

[grigorije22]

To pitanje i ja stalno postavljam sta ce da se desi sa covekom kome promene biohemiju i on postane ubica.

Ili osteti ceoni rezanj i promeni mu se ponasanje. Ili se presece korpus kalosum pa se jedan njegov deo

izjasni kao ateista a drugi kao vernik