Jump to content

Спасење је само у Христу


Препоручена порука

после смрти не можемо да принесемо покајање.

Чисто из радозналости да питам:зашто не можемо?

Zato sto je to ucenje Pravoslavne vere

То није објашњење,већ чисто западни приступ догматима.То што је неко учење догмат,не значи да о њему не треба размишљати,већ напротив-увек постављати питања и сагледавати какав значај тај догмат има за наше постојање.А ако је његов значај чисто теоретски,онда не постоји ниједан разлог зашто веровати у то,а не у нешто друго.Верник који не размишља о својој вери и не поставља питања,није баш добар верник,јер све слепо прихвата,без да заиста схвата зашто верује.Догмати не представљају некакве дефиниције које имају за циљ да нам дају одређено знање о Богу,већ су они сам начин постојања Цркве као Тела Христовог,као једног динамичног организма који све сагледава осврћући се на будућност,у којој и проналази своје истинско постојање.

Дакле,моје питање и даље остаје неодговорено. facenew22222222

Zato sto vise nisu sasud Duha svetoga i zato sto se nalaze pod demonskim uticajem. Drugo posle

smrti nema ispravljanja sto je glvani smisao pokajanja. A dogmati moraju da se postoju u suprotnom sve sto

je protivurecno njima predstavlja jeres

Покајање за шта? Спасење од чега?

Pokajanje od greha spasenje od vecnih muka
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 624
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Аха свемогући, свезнајући ентитет се рађа на земљи живи безгрешно и онда очекује од ограничених људи, исте стандарде. Од људи који не знају шта је иза следећег брда или да ли ће бити живи сутра. Има логике...

Спасење од вечних мука? Дакле у својој премудрости, творац је пожелео да створи слободне личности и онда да им после неколико деценија бедног живота на земљи, дарује вечне муке, лепо....

Или уживање у лсд рају, где губимо интресовање, емпатију за оне друге.

Мене занима да ли постоји начин за право спасење, спасење од постојања ? Или се морамо спремати за прометејски бунт ?

Једино кроз љубав можемо да схватимо/упознамо друго људско биће

у најскривенијем језгру његове личности.

Духовни чин љубави оспособљава човека да уочи битне црте и особине друге особе

и шта више, да види и оно што се у њој потенцијално скрива, што још није остварено,

али се може остварити. Особа која воли, својом љубављу оспособљава, подстиче

вољену особу да оствари те прикривене могућности, будећи у њој свест о ономе шта

може и шта треба да постане.

                                              Виктор Франкл

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kazna je samo to pakleno stanje...

"Kazna je samo to pakleno stanje iz koga po tebi nece nikad moci da se izvuku" - то су твоје речи не моје, извлачиш закључак на основу твог писања.

"Dakle gde su tu ljubav i pravda Bozija da ovi provedu vecnostu paklenom stanju a da nisu mogli da biraju hoce li ili nece postojanje na takav nacin" - ти опет говориш о провођењу вечности у пакленом стању, ја то нигде нисам рекао. Њихово стање после смрти неће бити исто као сада (прочитај моје претходне одговоре).

"Dakle pitanje je gde je Bozija ljubav za ljude koji ce po ovoj tvojoj pretpostavci biti na vecnim mukama

samo zato sto determinizam njihove prirode nije mogao da im dozvoli izbor izmedju dobrog i loseg" - ово је није моја претпоставка, то ти упорно тврдиш.

"Ovo boldovano crvenim uopste nije istinito i to ti govorim celo vreme. Postoje ljudi koji usled raznih neurobioloskih devijacij NE MOGU da biraju izmedju dobrog i loseg nego samo u samom spektru loseg koji je li ne moze da dovedo do pokajanja i na kraju izlasku iz tog spektra" - то што су спречени (raznih neurobioloskih devijacijа) не значи да им није дата савест. Неки од њих и оздраве, па шта онда буде остану без савести?

Или им Бог у том трену даје савест или нешто треће?

Чини ми се да тераш мак на конац. Упорно ти говорим да код таквих људи нема кривице (зашто би онда било казне), али ти упорно тврдиш да ће завршити у паклу (тврдиш као да сам ја то рекао).

после смрти не можемо да принесемо покајање.

Чисто из радозналости да питам:зашто не можемо?

Да поновим. Грех смо чинили у телу па само заједно са телом можемо да се покајемо. Када тело умре нема покајања (не можемо да принесемо покајање, души јесте жао због немарног живота али није више у заједници са телом са којим је проводила тај заједнички живот).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zato sto vise nisu sasud Duha svetoga i zato sto se nalaze pod demonskim uticajem.

Нису то били ни током земаљског живота,па ипак остављаш могућност да сада могу да се покају.

Исто то важи и за демонски утицај.

Drugo posle smrti nema ispravljanja sto je glvani smisao pokajanja.

Ок,али зашто?Зашто после смрти нема исправљања?Опет иста прича као и око еволуције.facenew22222222

A dogmati moraju da se postoju u suprotnom sve sto je protivurecno njima predstavlja jeres

Нисам рекао да не треба да постоје,али њихово постојање не имплицира да их не треба објашњавати.

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Аха свемогући, свезнајући ентитет се рађа на земљи живи безгрешно и онда очекује од ограничених људи, исте стандарде. Од људи који не знају шта је иза следећег брда или да ли ће бити живи сутра. Има логике...

Спасење од вечних мука? Дакле у својој премудрости, творац је пожелео да створи слободне личности и онда да им после неколико деценија бедног живота на земљи, дарује вечне муке, лепо....

Или уживање у лсд рају, где губимо интресовање, емпатију за оне друге.

Мене занима да ли постоји начин за право спасење, спасење од постојања ? Или се морамо спремати за прометејски бунт ?

Ne ocekuje iste standarde a vecne muke covek daruje samom sebi. Ne postoji spasenje od postojanja

kada si jednom nasto vise nikada ne mozes da odes u nepostojanje

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да поновим. Грех смо чинили у телу па само заједно са телом можемо да се покајемо. Када тело умре нема покајања (не можемо да принесемо покајање, души јесте жао због немарног живота али није више у заједници са телом са којим је проводила тај заједнички живот).

По васкрсењу мртвих ће човек,тј.заједница душе и тела опет постојати.Јел ће тада моћи да се покаје?

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zato sto vise nisu sasud Duha svetoga i zato sto se nalaze pod demonskim uticajem.

Нису то били ни током земаљског живота,па ипак остављаш могућност да сада могу да се покају.

Исто то важи и за демонски утицај.

Drugo posle smrti nema ispravljanja sto je glvani smisao pokajanja.

Ок,али зашто?Зашто после смрти нема исправљања?Опет иста прича као и око еволуције.facenew22222222

A dogmati moraju da se postoju u suprotnom sve sto je protivurecno njima predstavlja jeres

Нисам рекао да не треба да постоје,али њихово постојање не имплицира да их не треба објашњавати.

Otkuda ti ta ideja da nisu bili za vreme zemaljskog zivota. Samo oni koji budu primi zig zveri nece

vise da budu saud dok su jos ovde na zemlji jer ce da budu zapecaceni definitivno. Drugo posle smrti ljudi

vise nisu celovite licnosti fali telo.

Pa mogu ja tebe da pitam kako ima ispravljanja na koji nacin, covek vise ne moze da tvori dobra dela.

A sto se dogmata tice rekao sam da treba da se postuju

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да поновим. Грех смо чинили у телу па само заједно са телом можемо да се покајемо. Када тело умре нема покајања (не можемо да принесемо покајање, души јесте жао због немарног живота али није више у заједници са телом са којим је проводила тај заједнички живот).

По васкрсењу мртвих ће човек, тј. заједница душе и тела опет постојати. Јел ће тада моћи да се покаје?

facenew22222222

И ти тераш мак на конац, брате добри.

Тада ће наступити крај времена (време ће престати да постоји, неће бити дана, ноћи, сати, минута, година...), тако да неће бити времена да то учине. Тела ће васкрснути и душе ће се спојити са њима и биће нам суђено.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Аха свемогући, свезнајући ентитет се рађа на земљи живи безгрешно и онда очекује од ограничених људи, исте стандарде. Од људи који не знају шта је иза следећег брда или да ли ће бити живи сутра. Има логике...

Спасење од вечних мука? Дакле у својој премудрости, творац је пожелео да створи слободне личности и онда да им после неколико деценија бедног живота на земљи, дарује вечне муке, лепо....

Или уживање у лсд рају, где губимо интресовање, емпатију за оне друге.

Мене занима да ли постоји начин за право спасење, спасење од постојања ? Или се морамо спремати за прометејски бунт ?

Ne ocekuje iste standarde a vecne muke covek daruje samom sebi. Ne postoji spasenje od postojanja

kada si jednom nasto vise nikada ne mozes da odes u nepostojanje

Нисам постао сам, него сам постао туђом вољом. Својом вољом требаш да одлучиш о свом постојању. У противном се ради о силовању.

Зашто Свети оци кажу да број демона премашује број људи ? Шта мислиш колико је људи од почетка историје извршило самоубиство? Колико је после великих греха умрло без покајања? Милијарде?

Једино кроз љубав можемо да схватимо/упознамо друго људско биће

у најскривенијем језгру његове личности.

Духовни чин љубави оспособљава човека да уочи битне црте и особине друге особе

и шта више, да види и оно што се у њој потенцијално скрива, што још није остварено,

али се може остварити. Особа која воли, својом љубављу оспособљава, подстиче

вољену особу да оствари те прикривене могућности, будећи у њој свест о ономе шта

може и шта треба да постане.

                                              Виктор Франкл

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Otkuda ti ta ideja da nisu bili za vreme zemaljskog zivota. Samo oni koji budu primi zig zveri nece

vise da budu saud dok su jos ovde na zemlji jer ce da budu zapecaceni definitivno. Drugo posle smrti ljudi

vise nisu celovite licnosti fali telo.

Procitaj odgovor Romejcu.

Pa mogu ja tebe da pitam kako ima ispravljanja na koji nacin, covek vise ne moze da tvori dobra dela.

A sto se dogmata tice rekao sam da treba da se postuju

To sto se neko kaje,ne mora da bude potvrđeno delima,ukoliko je zaista doslo do unutrasnje promene.

Postovanje dogmata ne znaci ne postavljat pitanja.Upravo na taj nacin pokazujes da ih ne postujes,jer ne shvatas svrhu sa kojom su doneti.

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

kriminalac

И ти тераш мак на конац, брате добри.

Тада ће наступити крај времена (време ће престати да постоји, неће бити дана, ноћи, сати, минута, година...), тако да неће бити времена да то учине. Тела ће васкрснути и душе ће се спојити са њима и биће нам суђено.

A kakav je To Bog koji ne dozvoljava svojoj deci da se pokaju i vrate?Jel to Bog koji "zeli da se svaki covek spase i dodje u poznanje istine"?Ne bih rekao.

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Otkuda ti ta ideja da nisu bili za vreme zemaljskog zivota. Samo oni koji budu primi zig zveri nece

vise da budu saud dok su jos ovde na zemlji jer ce da budu zapecaceni definitivno. Drugo posle smrti ljudi

vise nisu celovite licnosti fali telo.

Procitaj odgovor Romejcu.

Pa mogu ja tebe da pitam kako ima ispravljanja na koji nacin, covek vise ne moze da tvori dobra dela.

A sto se dogmata tice rekao sam da treba da se postuju

To sto se neko kaje,ne mora da bude potvrđeno delima,ukoliko je zaista doslo do unutrasnje promene.

Postovanje dogmata ne znaci ne postavljat pitanja.Upravo na taj nacin pokazujes da ih ne postujes,jer ne shvatas svrhu sa kojom su doneti.

Mora Pravoslavna crkva nalaze i dela dostojna pokajanja i uopste dobra dela cak i za one koji ne grese

zato sto mi nismo pozvani samo na uzdrzanje vec i na cinjenje koga posle smrti nema.

Da cujem svrhu donosenja dogmata. Ti postavljas pitanja na takav nacin kao da si ateista i skeptik a ne vernik

Da li postavljas pitanja Ima li Boga, da li je Hristos bogocovek i slicno

Link to comment
Подели на овим сајтовима

kriminalac

И ти тераш мак на конац, брате добри.

Тада ће наступити крај времена (време ће престати да постоји, неће бити дана, ноћи, сати, минута, година...), тако да неће бити времена да то учине. Тела ће васкрснути и душе ће се спојити са њима и биће нам суђено.

A kakav je To Bog koji ne dozvoljava svojoj deci da se pokaju i vrate?Jel to Bog koji "zeli da se svaki covek spase i dodje u poznanje istine"?Ne bih rekao.

Ovo je cisto licemerije da ne kazem bogohuljenje sa tvoje strane
Link to comment
Подели на овим сајтовима

kriminalac

Kazna je samo to pakleno stanje...

"Kazna je samo to pakleno stanje iz koga po tebi nece nikad moci da se izvuku" - то су твоје речи не моје, извлачиш закључак на основу твог писања.

"Dakle gde su tu ljubav i pravda Bozija da ovi provedu vecnostu paklenom stanju a da nisu mogli da biraju hoce li ili nece postojanje na takav nacin" - ти опет говориш о провођењу вечности у пакленом стању, ја то нигде нисам рекао. Њихово стање после смрти неће бити исто као сада (прочитај моје претходне одговоре).

"Dakle pitanje je gde je Bozija ljubav za ljude koji ce po ovoj tvojoj pretpostavci biti na vecnim mukama

samo zato sto determinizam njihove prirode nije mogao da im dozvoli izbor izmedju dobrog i loseg" - ово је није моја претпоставка, то ти упорно тврдиш.

"Ovo boldovano crvenim uopste nije istinito i to ti govorim celo vreme. Postoje ljudi koji usled raznih neurobioloskih devijacij NE MOGU da biraju izmedju dobrog i loseg nego samo u samom spektru loseg koji je li ne moze da dovedo do pokajanja i na kraju izlasku iz tog spektra" - то што су спречени (raznih neurobioloskih devijacijа) не значи да им није дата савест. Неки од њих и оздраве, па шта онда буде остану без савести?

Или им Бог у том трену даје савест или нешто треће?

Чини ми се да тераш мак на конац. Упорно ти говорим да код таквих људи нема кривице (зашто би онда било казне), али ти упорно тврдиш да ће завршити у паклу (тврдиш као да сам ја то рекао).

после смрти не можемо да принесемо покајање.

Чисто из радозналости да питам:зашто не можемо?

Да поновим. Грех смо чинили у телу па само заједно са телом можемо да се покајемо. Када тело умре нема покајања (не можемо да принесемо покајање, души јесте жао због немарног живота али није више у заједници са телом са којим је проводила тај заједнички живот).

- Zato sto je to pravoslavno ucenje da pakao ne zavisi od nekog mesta u koje Bog stavlja coveka nego

  stanje uma/duse koje covek stice svojim zivotom. Dakle to nisam ja izmislio nego je to ucenje istocnih

  otaca.

- Upravo jesi rekao ironije li bas u ovom postu. Evo boldovao sam zelenim u tvom odgovoru Petru. Ako

  posle smerti nema pokajanja onda jedini logicni zakljucak je da muke jesu vecne. Ako nece biti njihovo

  stanje takvo kao sada kazim nam sta ce to stanje da promeni?

- Ne, ne, ne to bas to znaci da nemaju savest jer nemaju uopste zelju da cine dobro pa nema dvoumljenja

izmedju toga da li da rade lose ili dobre stvari vec rade samo lose celo vreme. Kad ozdrave ne nestaje im

savest to je potpuno napoko zakljucivanje nego upravo suprotno kad ozdrave bas tada sticu savest jer

tada imaju  mogucnost da biraju izmedju losih i dobrih zelja sto do tada ne mogu.

Ne teram mak na konac nego ti jednsotavno govorim da ti ljudi usled nemogucnosti da biraju dobre stvari

uvek biraju lose sto je za njih celog zivota jedno veliko mucenje iz cega ne mogu da se iscupaju jer ne

mogu da biraju dobre stvari vec samo lose. Njime je bas svejedno da li ih neko smatra krivim ili ne kad

oni celo vreme prozivljavaju jedno veliko mucenje za koje sami uopste nisu zasluzni kako i sam kazes. A

gde je tu ljubav prema tim nesretnim ljudima ako ne postoji mogucnost pokajanja posle smrti?



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...