Цара Душана међу свеце

[Anti Palma Crew]

Страх од Душана Силног

 

Откривамо: Пренос моштију Цара Душана 1968. Изазвао панику у власти СФРЈ. Комунисти покушали да спрече постављање саркофага у цркви Св. Марка.

 

 

Мошти Цара Душана одвајкада се сматрају чудотворнима, нарочито кад се Срби нађу у шкрипцу, кажу историчари и теолози. Зато је пре 45 година пренос моштију из Патријаришије СПЦ, где су чуване у тајности, у Цркву светог Марка на Ташмајдану уз присуство 6. 000 верника изазвао велико узнемирење власти СФРЈ, открио је проф. Др Вељко Ђурић.

 

- После недавне иницијативе групе историчара и теолога да се цар Душан прогласи светитељем започео сам истраживање тајанствене судбине његових моштију - каже проф. Ђурић. - У архиву Југославије сам открио строго поверљиве документе Савезног извршног већа и Државне комисије за верска питања, који сведоче о паници после најаве Патријаршије СПЦ да ће мошти цара Душана 18. Маја 1968. Бити свечано пренете у Цркву светог Марка.

Тадашње власти СФРЈ ову вест су сазнале из листа "Православље", само неколико дана пре свечаности и панично послале агенте верских комисија да истраже "сумњиву акцију". Њихови извештаји сведоче о непријатном изненађењу партијских апаратчика који нису ни знали за постојање Душанових моштију.

 - Душан Глумац, некадашњи професор Богословског, а тада Филозофског факултета, открива комисији да је кости цара Душана у Патријаршију донео професор Радослав Грујић - наводи др Ђурић. - Он наводи да их је Грујић чувао у картонској кутији у својој библиотеци, а наглашава да је патријарх Герман морао знати за њихово постојање. Глумац оцењује свечано преношење Душанових костију као демонстрацију и позив на окупљање Срба.

 

У "строго пов." извештају о разговору "другова из Савезне и србијанске комисије за верска питања" као главна тема наводи се испитивање мотива СПЦ да се царске мошти пренесу у Цркву св. Марка после деценијског скривања.

 - Дошли смо до заједничког закључка да се ради о политици руководства СПЦ, као "заштитника" српске историје и српства. Будући да је Црква св. Марка најпространија и на најистакнутијем месту у Београду, смештај саркофага цара Душана на таквом месту треба да подсећа вернике СПЦ на Душаново царство и тиме буди великосрпска осећања - писали су руководству СФРЈ чланови верских комисија.

Они су резигнирано закључили да се пренос моштију не може спречити пошто је хиљаде грађана најавило долазак на опело које ће над царским саркофагом обавити патријарх Герман и архијереји СПЦ.

 - Међутим, сматрамо да патријарху Герману треба замерити што се читава акција припремила и спроводи без икаквих консултација - стоји у поверљивој "Информацији у вези преноса костију цара Душана" од 16. Маја 1968. године.

 

ЧУДОТВОРНЕ МОШТИ МОШТИ

цара Душана открио је 1927. Велики научник и богослов професор Радослав Грујић приликом ископавања манастира Свети Арханђели код Призрена. - Народ, а нарочито потомци старе властеле у доба тешких невоља отимали су се као о амајлије о кости великог цара. Његови успеси изгледали су ненадмашиви, па су и моштима његовим приписивали магичку моћ - забележио је проф. Грујић који је деценијама чувао мошти од крадљиваца реликвија, немачких окупатора и острашћених револуционара.

 

Извор:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:421097-Strah-od-Dusana-silnog

[Anti Palma Crew]

Цару Душану пристаје ореол

 

И теолози подржавају идеју групе историчара да најмоћнији Немањић буде проглашен за свеца. Канонизацију вековима ометали политички разлози. Сви окупатори против култа Немањића.

 

ЦАР Душан Силни, једни владар из лозе Немањића који није светац, може да буде канонизован и уврштен међу светитеље, сматрају и историчари и теолози. Посвећење најмоћнијег Немањића, који је Српску православну цркву издигао са нивоа митрополије на ниво патријаршије, вековима је била табу тема искључиво из политичких разлога, кажу стручњаци.

 - Канонизовање цара Душана је остварива идеја - сматра протојереј проф. Др Радомир Поповић, историчар и теолог, коментаришући идеју групе историчара да Синоду СПЦ упуте предлог за канонизацију цара Душана. - Потребно је само да један епископ изнесе добро образложен предлог пред Сабор, а не видим препреку да се то и оствари. Ја ћу се заузети код наших најугледнијих историчара да се укључе у тај посао.

 

 

Саговорник  „Новости“ сматра да би владар који је уздигао СПЦ на ниво патријаршије свакако био и раније проглашен за свеца да после његове смрти 1355. Није дошло до драматичних војно - политичких промена у свету, које су довеле до слабљења и пропасти средњовековне српске државе.

 

 - Наша патријаршија обнавља се тек уједињењем покрајинских цркава 1920, а веома је могуће да због тадашњег  „братства и јединства“ у Југославији цар Душан није канонизован - каже проф. Поповић. - У комунистичкој Југославији то није било могуће, али данас више нема препрека.

Саговорници  „Новости“ наглашавају да не стоје примедбе о томе да цар Душан био само сурови ратник и освајач коме не пристаје светачки ореол.

 - Цар Душан познатији је по томе што је покушавао да створи велику правну уређену државу него по ратовима - каже др Душан Миловановић, историчар уметности који важи за најбољег познаваоца Хиландара и његових ризница. - Не заборавите да је он био цар  „Србов и Грков“, у коме су и многи и Византинци видели обновитеља урушеног Источног римског царства, у сваком погледу. То је, наравно, изазвало мржњу византијског цара Јована Кантакузена, али и ситних српских и грчких феудалаца који би у уређеној држави изгубили моћ. У том светлу требало би посматрати и његову наглу и мистериозну смрт.

Саговорник  „Новости“ истиче да је Кантакузен уз помоћ ситног племства започео беспоштедни пропагандни рат против цара Душана, лансирајући неистине које и данас наводе као разлог због кога најмоћнији Немањић није канонизован.

Саговорници  „Новости“ сматрају да су Кантакузенову пропаганду касније преузели Турци, Угри, Аустријанци, па и ми сами, захваљујући сопственом незнању.

 - Култ Немањића који је очувала црква сачувао је српску нацију током векова турске окупације и сеоба у крајеве где је Ватикан покушавао да  „шизматике“ - православце - на све начине приведе свом олтару - надовезује се проф. Др Вељко Ђурић Мишина.

КАНТАКУЗЕНОВА ПРОПАГАНДА

ЦАР Јован Кантакузен, у страху од Душанове силе, али и популарности, покренуо је пропагандну машинерију против моћног Немањића. - Још од тада датирају лажи да је Душан извршио оцеубиство, као и да је починио светогрђе пуштајући супругу Јелену да шета по монашкој републици Светој Гори. Колико су Немањићи опасни по окупаторе и завојеваче, показује чињеница да сви они вековима воде беспоштедну, али безуспешну борбу против култа светих владара међу Србима.

 

СВЕТЕ КОСТИ

Култ Немањића је нит која нас повезује у најтежим временима, а највећи доказ да Душана народ већ вековима сматра за свеца налази се у белешкама професора Радослава Грујића, који је пронашао његове мошти у манастиру Свети Архангели код Призрена. Грујић је записао да су људи из тог краја, не само Срби, разносили Душанове кости, беле као снег, сматрајући их светим утварима - каже професор Вељко Ђурић Мишина.

 

Извор: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:399380-Caru-Dusanu-pristaje-oreol

[Anti Palma Crew]

Цара Душана међу свеце

 

Група историчара ће предложити Синоду СПЦ канонизацију. Једини непосвећени владар из лозе Немањића. Неформално се већ сматра светитељем.

 

ГРУПА историчара и теолога ускоро ће у Патријаршији представити елаборат са захтевом да се једини непосвећени владар из лозе Немањића, цар Душан, прогласи за свеца, открива историчар проф др Вељко Ђурић Мишина.

 - Лик цара Душана на мозаику иза гробнице већ има ореол, јер се он неформално већ сматра светитељем - објашњава Ђурић. - Разлог због кога он није раније проглашен свецем јесу гласине које је о њему ширила Византија, љута због тога што је створио српску патријаршију.

 

 

 

Саговорник "Новости" открива да су антрополози утврдили да је први српски цар заиста заслуживао надимак Силни.

 - Антрополог, члан комисије која је 1991. Отварала саркофаг, на основу величине пршљенова утврдио је да је цар Душан могао бити висок око 215 центиметара - каже Ђурић. - Лик цара био је сачуван на скулптури са његовог саркофага која се налазила у музеју у Скопљу, али она је одавно нестала.

 

Највећи део српске јавности уопште не зна да је професор Радослав Грујић још 1927. Пронашао мошти и делове мермерног саркофага цара Душана у Манастиру Светих арханђела код Призрена. Владимир Давидовић, дугогодишњи секретар САНУ и један од најбољих познавалаца српске баштине, открива да се делови Душанове гробнице и данас налазе у Скопљу, где их је после ископавања донео професор Грујић.

 - На основу тих фрагмената, цртежа и фотографија савремним форензичким методама могуће је реконструисати не само саркофаг цара Душана, већ и његов лик - каже Давидовић.

Највеће благо Светих архангела, мошти цара Душана, сакривене испод мраморне плоче и затрпане хрпом изломљених делова саркофага, Грујић је реконструисао и био запањен да је он изведен у западњачком стилу.

"Изнад поклопца гробнице који је био у равни с патосом, био је други поклопац од беличастог мрамора са извајаним високим рељефом цара Душана по западном обичају, коме у средњовековној Србији нема примера", записао је Грујић у белешкама. Откопано је и неколико прилично очуваних делова још једне цареве мраморне статуе у природној величини.

Ова открића распалила су машту оновремених сакупљача реликвија и трагача за моштима и легендарним благом.

"С великом муком чувани су објекти од развлачења многобројних посетилаца. Није био другог излаза осим да се они из развалина пренесу у Скопље и сачувају у Музеју јужне Србије. Бар док не наступе такове прилике да се код самих развалина не буде могао основати и уредити музеј", записао је Грујић који је у старој Душановој престоници и основао Музеј јужне Србије.

 

 

"Такове прилике" за изградњу музеја Светих архангела ни у Краљевини ни у социјалистичкој Југославији никад нису наступиле, па је више од 1. 600 камених украса остало у Скопљу. Грујић је успео да у Патријаршију у Београду донесе само цареве мошти које су ту дуго скривао. Тек 1968. Оне су свечано пренесене у Цркву Светог Марка, што је изазвало велику подозривост комунистичких власти.

 - Чланови Савезне и српске Комисије за верска питања сматрали су да је смештање саркофага у Цркву Светог Марка, највећу и најистакнутију у Београду, субверзивно и прети да подсећа вернике на Душаново царство и буди великосрпска осећања - каже професор Ђурић.

Испоставило се да је Грујићев подухват доношења моштију цара највероватније спасао ове реликвије од судбине коју је доживео царев лик са саркофага у скопском музеју.

 - Током земљотреса 1963. У Скопљу нестали су делови рељефа, глава, рука и шака цара Душана - каже Давидовић. - Неки су причали да су украдени, а други их је земљотрес протворио у прашину, мада ту судбину нису доживели други камени украси из Светих арханђела. Мада, истину говорећи, остатке Душановог саркофага нико из Србије није никада званично тражио.

 

СПАСИЛАЦ БЕЗ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ПРОФЕСОР

Драгослав Грујић је цео живот спасавао српско културно благо, а умро је лишен националне части.
 - Прво су га у тамници држали Аустроугари, само зато што је био један од водећих српских интелектуалаца - каже Владимир Давидовић.
 - Спасао је Душанову гробницу и мошти, а 1942. Од усташа, из фрушкогорских манастира, мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића. После рата је спасавао српско културно благо које је опљачкано и однето у Загреб. Комунистичке власти 1945. Прогласиле злочинцем, а пресуда до данас није укинута.

 

Извор: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:398837-Cara-Dusana-medju-svece

[AVRAAM]

Uz duzno postovanje,slazem se da je car Dusan bio najveci od svih nasih vladara...ali,prava istina zbog cega nije svetac???...napravio je veliki smrtni greh i to prem svom ocu(sv.Stefanu Decanskom)-naredio je da ga zadave,i to oca svojega!!!Zbog toga vekovima nije svetac,a ne zbog osvajanja i ratova....ali,me necudi da se to promeni...nebih o tome....

 

Страх од Душана Силног

 

Откривамо: Пренос моштију Цара Душана 1968. Изазвао панику у власти СФРЈ. Комунисти покушали да спрече постављање саркофага у цркви Св. Марка.

 

 

Мошти Цара Душана одвајкада се сматрају чудотворнима, нарочито кад се Срби нађу у шкрипцу, кажу историчари и теолози. Зато је пре 45 година пренос моштију из Патријаришије СПЦ, где су чуване у тајности, у Цркву светог Марка на Ташмајдану уз присуство 6. 000 верника изазвао велико узнемирење власти СФРЈ, открио је проф. Др Вељко Ђурић.

 

- После недавне иницијативе групе историчара и теолога да се цар Душан прогласи светитељем започео сам истраживање тајанствене судбине његових моштију - каже проф. Ђурић. - У архиву Југославије сам открио строго поверљиве документе Савезног извршног већа и Државне комисије за верска питања, који сведоче о паници после најаве Патријаршије СПЦ да ће мошти цара Душана 18. Маја 1968. Бити свечано пренете у Цркву светог Марка.

Тадашње власти СФРЈ ову вест су сазнале из листа "Православље", само неколико дана пре свечаности и панично послале агенте верских комисија да истраже "сумњиву акцију". Њихови извештаји сведоче о непријатном изненађењу партијских апаратчика који нису ни знали за постојање Душанових моштију.

 - Душан Глумац, некадашњи професор Богословског, а тада Филозофског факултета, открива комисији да је кости цара Душана у Патријаршију донео професор Радослав Грујић - наводи др Ђурић. - Он наводи да их је Грујић чувао у картонској кутији у својој библиотеци, а наглашава да је патријарх Герман морао знати за њихово постојање. Глумац оцењује свечано преношење Душанових костију као демонстрацију и позив на окупљање Срба.

 

У "строго пов." извештају о разговору "другова из Савезне и србијанске комисије за верска питања" као главна тема наводи се испитивање мотива СПЦ да се царске мошти пренесу у Цркву св. Марка после деценијског скривања.

 - Дошли смо до заједничког закључка да се ради о политици руководства СПЦ, као "заштитника" српске историје и српства. Будући да је Црква св. Марка најпространија и на најистакнутијем месту у Београду, смештај саркофага цара Душана на таквом месту треба да подсећа вернике СПЦ на Душаново царство и тиме буди великосрпска осећања - писали су руководству СФРЈ чланови верских комисија.

Они су резигнирано закључили да се пренос моштију не може спречити пошто је хиљаде грађана најавило долазак на опело које ће над царским саркофагом обавити патријарх Герман и архијереји СПЦ.

 - Међутим, сматрамо да патријарху Герману треба замерити што се читава акција припремила и спроводи без икаквих консултација - стоји у поверљивој "Информацији у вези преноса костију цара Душана" од 16. Маја 1968. године.

 

ЧУДОТВОРНЕ МОШТИ МОШТИ

цара Душана открио је 1927. Велики научник и богослов професор Радослав Грујић приликом ископавања манастира Свети Арханђели код Призрена. - Народ, а нарочито потомци старе властеле у доба тешких невоља отимали су се као о амајлије о кости великог цара. Његови успеси изгледали су ненадмашиви, па су и моштима његовим приписивали магичку моћ - забележио је проф. Грујић који је деценијама чувао мошти од крадљиваца реликвија, немачких окупатора и острашћених револуционара.

 

Извор:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:421097-Strah-od-Dusana-silnog

[Ћириличар]

Uz duzno postovanje,slazem se da je car Dusan bio najveci od svih nasih vladara...ali,prava istina zbog cega nije svetac???...napravio je veliki smrtni greh i to prem svom ocu(sv.Stefanu Decanskom)-naredio je da ga zadave,i to oca svojega!!!Zbog toga vekovima nije svetac,a ne zbog osvajanja i ratova....ali,me necudi da se to promeni...nebih o tome....

 

Шта је тек Милутин радио, па постаде светац. Политика, братац. Душану се није дало да постане светац сплетом околности.

[marko_13]

Не постаје се светац само због онога што си радио током живота, већ због онога што си или ниси урадио на његовом крају. Кад то сконтате, биће вам јасно због чега је Милутин светитељ, а Душан није.

[-Владимир-]

Кад га нису прогласили његови савременици који су могли да просуде шта је истина а шта лаж о њему мало боље него ми после 600 година, не видим разлога сада га проглашавати свецем .

[obi-wan]

Не постаје се светац само због онога што си радио током живота, већ због онога што си или ниси урадио на његовом крају. Кад то сконтате, биће вам јасно због чега је Милутин светитељ, а Душан није.

 

I nikako da ovo neki ljudi ukapiraju...

[DYNABLASTER]

bas bzvze ja sam dobio ime po oceubici, leleeeeee, nema veze gledacu da osvetlam to ime kako god umem i znam! :lol:

 

ma znas sta, nije covekova poslednja

[Ћириличар]

Не постаје се светац само због онога што си радио током живота, већ због онога што си или ниси урадио на његовом крају. Кад то сконтате, биће вам јасно због чега је Милутин светитељ, а Душан није.

 

 

Мислиш на покајање и потом на замонашење?

[Sir Oliver]

Не постаје се светац само због онога што си радио током живота, већ због онога што си или ниси урадио на његовом крају. Кад то сконтате, биће вам јасно због чега је Милутин светитељ, а Душан није.

A šta ako za tvoga života Dušana ipak proglase za sveca?

[Благовесник]

prava istina zbog cega nije svetac???...napravio je veliki smrtni greh i to prem svom ocu(sv.Stefanu Decanskom)

-naredio je da ga zadave,

Taj podatak, da je car Dusan ubio svog oca, pod velikim je znakom pitanja.  

 

Nicifor Grigora prenosi da se Stefan Uroš III  nakon smrti prve zene ozenio sa dvanaestogodišnjom carigradskom princezom,

i kada je sa njom poceo decu radjati konstantno je odlagao da oženi sina iz prvog braka, Dušana,

imajući potajni plan da za kralja i naslednika postavi sina iz drugog braka Sinišu tj. Simeona!

Ovo očevo odbacivanje je teško uticalo na dušu Dušanovu.

1330. dolazi po prvi put do otvorenog sukoba izmedju Dusana i oca njegovog kod Skadra.

To beše na onom istom mestu gde je nekada ratovao protiv svoga oca, kralja Milutina,

iz istih razloga kao i on sada sa svojim sinom.

Dušan se sa vojskom ipak povukao  iz rasplamsale bitke, i otisao preko reke Bojane,

a Stefan je to iskoristio i razorio mu dvorac i opljačkao ceo taj kraj. Onda je pozvao Dušana da dodje i da razgovaraju.

Dušan saznavši da mu otac sprema likvidaciju, nakon mnogo nećkanja na nagovor vlastele donosi odluku,

sa manjom grupom odabranih vojnika i vlastele udariće na  Stefanov dvor iznenadnim napadom,

te ih potom razdvojeno poslati u kućni pritvor. Tako je i bilo. Potera sustigne ostarelog kralja i zatoči ga u tvrdjavi Zvečan,

a ostale je poslao na druga mesta u kučni pritvor. Njegovom zatočenju se od naroda skoro niko nije bunio,

a i Sveti Danilo II, koji je nekad urgirao da Sv. Stefan Decanski stupi na kraljevski presto,

potpuno mirno je primio smenu na prestolu i rado pristao da Dusana 1331. god. krunise za novog  kralja

svih srpskih i pomorskih zemalja.

 

Sveti Danilo II u "Žitiju srpskih kraljeva i arhiepiskopa" tvrdi da je kralj Stefan pod uticajem lepe i mlade žene Marije Paleologove

pripremao presto srpskih i svih pomorskih zemalja za sina iz drugog braka - Simeona,

a za Dušana kaže da je bio dobar sin. On tvrdi da Dušan nije želeo da se protivi svome ocu, te je čak otišao i u Carigrad,

ali vecina vlastele i naroda nije bila za to da sin iz drugog braka - Simeon, ostane kao buduci naslednik.

Po njihovom nagovoru vraca se i sukobljava sa roditeljem, usled cega dolazi do boja na Porodimlju,

posle cega je Sveti kralj Stefan Uroš III odveden u Zvečan, i da je tamo,

nakon nekog vremena, umro prirodnom smrću.

 Pedeset godina kasnije, Grigorije Camblak, grkofil, razume se i antidušanovski ostrašćen,

pišući ,,Žitije Stefana Dečanskog" ubacuje novu verziju, po kojoj kralj nije odveden  u Zvečan radi kućnog pritvora,

već da ga je Dušan tamo odveo da bi ga udavio.

[DYNABLASTER]

huh dobro je znao sam da su neke insinuacije u pitanju

[marko_13]

Мислиш на покајање и потом на замонашење?

 

ПОКАЈАЊЕ

[marko_13]

A šta ako za tvoga života Dušana ipak proglase za sveca?

 

Свако ко зна барем минимално о Цркви, зна да се то неће десити.