Цара Душана међу свеце

[Благовесник]

A ovaj  Siniša-Simeon Paleolog, je kasnije dosta doprineo  u korist sloma i propasti Srpskog carstva,

medju prvima se ostrvivši na Sv. Uroša Nejakog. Doduse, i on i njegov sin Uroš Paleolog, su kanonizovani u svece.

Sebe je držao više za Grka, to jest, u sebi i potomku,  Simeon  Paleolog (Συμεών Ούρεσης Παλαιολόγος) nije gajio srpska osećanja.

Narodna srpska duša je to osećala još od početka, negodujući da Stefan Dečanski za naslednika postavi Sinišu.

Odmetnuo se od Uroša, cara Srbije, 1359. i proglasio se carem Epira i Tesalije.

Razlog za ne kanonizovati cara Dusana za svetitelja neki vide u strahu da se ne zamerimo Grcima.

[Благовесник]

Dok Dušanova prerana smrt po svemu sudeci nije bila prirodna (otrovan?).

 

Veoma je tužno što je ovaj veliki car, objedinitelj i ujedinitelj naroda,

u svoje vreme omiljen u svemu narodu kako srpskom tako i vizantijskom, neko ko je prvi postavio

zakon i iznad cara, prerano otisao na onaj svet, jer se spremao za konačnu odbranu hrišćanskih naroda

dubokim potiskivanjem Turske najezde.

[Ћириличар]

ПОКАЈАЊЕ

 

 

 

Па видиш да сконтају људи

 

Али само ово да додам. Тешко је сазнати шта људи заиста мисле. Код Немањића је показивање кајања кроз замонашење постало обичај, можда чак и нека формалност, па је зато лако посумњати да су баш сви свети Немањићи се покајали ( није немогуће, ипак ). Ако барем један није се искрено покајао, а постао је светац, онда зашто не и Душан да не буде светац? Ако су сви...онда ништа, остаје се гдје смо сад. Укратко, може бити да су се Немањићи замонашивали ( читај "кајали" јер се та два тренутка поклапају у њиховом случају ) из чисте формалности обичаја династије ( са изузетком нараштаја блиских Растку и Немањи ). Just saying.

[marko_13]

Грешиш. То није пуки формализам, већ констиутивни предуслов.

 

Дакле, након њиховог упокојења долазило је до свеопштег прослављања и прихватања међу верницима, чуда на гробу, непропадљивост тела и сл. Код Душана нити један од ових предуслова није испуњен. Уколико се он покајао, он је међу светима код Бога, али није прослављен у Цркви. А ако је међу светима код Бога онда бисмо свакако имали назнаке да је тако. Пошто немамо Душан неће бити прослављен међу светима у Цркви.

[Ћириличар]

Грешиш. То није пуки формализам, већ констиутивни предуслов.

Да, схватам.  

[Благовесник]

Dusan zeleci da udovolji vlasteli i narodu koji listom nije zeleo za kralja sina iz drugog braka Stefana Decanskog,

vec nepravedno potiskivanog Dusana, morao se vratiti i kada razgovori nisu uspeli,

zabljesnuo je sukob, ali se Dusan brzo povukao (ne iz slabosti, nego namerno, ne zeleci da mu otac postrada).

A otac onda ode i spali mu dvorac i opljacka njegov okolni kraj. Dusan je onda skovao plan kako da uhvati oca

ali da ne bude ubijen, i da ga onda stavi u kucni pritvor. Nije bilo drugog nacina da se suzbije suluda namera postavljanja

Συμεών Ούρεσης Παλαιολόγος-a za kralja srpskih i svih pomorskih zemalja.

 

Inace, da l´ ti se pokajao ovaj Sv. Simeon-Siniša Grčić  (ovim ne želim da ga unižavam,

ne mora covek da ljubi srpstvo, svako ima pravo na svoj izbor) zbog toga sto je dao licni doprinos

u odmetanju od Sv. Urosa,  zatiranju srpstva u svojim korenima i propasti srpske države?

[Иван Недић]

Све и да буде канонизован, Црква у томе није непогрешива (иако се проф. Милошевић, рецимо, не би са тиме сложио). Сетите се недавног примера "деканонизације" низа новомученика од стране Руске Цркве.

[marko_13]

За новомученике и светитеље новијег датума се тако нешто може десити. Али и то је Божија промисао, да се сазна да нису достојни црквеног прослављања. За Душана се то не може десити.

[marko_13]

Dusan zeleci da udovolji vlasteli i narodu koji listom nije zeleo za kralja sina iz drugog braka Stefana Decanskog,

vec nepravedno potiskivanog Dusana, morao se vratiti i kada razgovori nisu uspeli,

zabljesnuo je sukob, ali se Dusan brzo povukao (ne iz slabosti, nego namerno, ne zeleci da mu otac postrada).

A otac onda ode i spali mu dvorac i opljacka njegov okolni kraj. Dusan je onda skovao plan kako da uhvati oca

ali da ne bude ubijen, i da ga onda stavi u kucni pritvor. Nije bilo drugog nacina da se suzbije suluda namera postavljanja

Συμεών Ούρεσης Παλαιολόγος-a za kralja srpskih i svih pomorskih zemalja.

 

Inace, da l´ ti se pokajao ovaj Sv. Simeon-Siniša Grčić  (ovim ne želim da ga unižavam,

ne mora covek da ljubi srpstvo, svako ima pravo na svoj izbor) zbog toga sto je dao licni doprinos

u odmetanju od Sv. Urosa,  zatiranju srpstva u svojim korenima i propasti srpske države?

 

То што је "затирао српство и допринео пропасти српске државе" је ирелевантно у процесу канонизације. Штавише, у периоду туркократије се сматрало да је српско царство пропало због заблуделости властеле и да су Османлије бич Божији. Овакви ставови се могу пронаћи и код светог Николаја Жичког. 

[Ћириличар]

То што је "затирао српство и допринео пропасти српске државе" је ирелевантно у процесу канонизације. Штавише, у периоду туркократије се сматрало да је српско царство пропало због заблуделости властеле и да су Османлије бич Божији. Овакви ставови се могу пронаћи и код светог Николаја Жичког. 

Није далеко од истине...

[Благовесник]

То што је "затирао српство и допринео пропасти српске државе" је ирелевантно у процесу канонизације. Штавише, у периоду туркократије се сматрало да је српско царство пропало због заблуделости властеле и да су Османлије бич Божији. Овакви ставови се могу пронаћи и код светог Николаја Жичког. 

 

Nema dokaza da je bilo šta nažao učinio Dušan svome ocu, osim što ga je u starosti sklonio u kućni pritvor,

gde je Stefan Uros III umro prirodnom smrću, kako svedoči  savremenik - Sveti Danilo II.

Dalje, neosporno je da na njega srpski i vizantijski narod nije gledao kao na porobljivača.

Treće, spremao se na duboko potiskivanje Turske najezde, pokazujuci tako savesnost i brigu za sudbinu hrišćanskih naroda.

Četvrto, narod ga je cenio jer je uveo zakon i stavio ga čak i iznad carske vlasti, ograničenja koja vlasteli nisu odgovarala.

I peto, da je bio u pravu, zajedno sa vascelim srpstvom, po pitanju sumnje u rodoljublje Συμεών Ούρεσης Παλαιολόγος-a

je više nego očigledno.

[Рилски]

Постоји мпредање које причају и данашњи Дечански монаси, да је Душан до краја живота на коленима прелазио пут од Дечанске капије, све тако на коленима улазећи у Цркву и да је дубоко у сузама жалио због смрти очеве..  

 

А постоји још и оно од Светог Владике Николаја, а неки кажу да је то он молитвено (с виш) научио, да се Цар Душан и покајао и Спасао .. 

[Благовесник]

Nije potreban proizvoljni umetak Grigirija Camblaka o tome da je Stefan Uros III umro nasilnom smrcu,

da bi vazio za mucenika. On je i bez toga, ne mucenik, nego velikomucenik, jer je čitav njegov život

i bez toga bio posut mukama i duševnim patnjama, još od denjistva, od trenutka kada  je on od svog oca,  kralja Milutina,

doživeo da ga ovaj pošalje u Tatarski dvor kao taoca, gde je doživeo veliku psihičku torturu i skaradna poniženja,

zatim, gledao kako mu otac tera majku da bi doveo drugu ženu, a njega proglasio nezakonitim sinom,

te nakon što se ovaj kasnije pobunio oslepeo ga (na ovom mestu Grigorije Camblak ponovo dodaje jednu izmisljenu notu

da je njegov otac to ucinio po nagovoru Simonide, prenoseći svu krivicu na njegovu ženu, a da on lično zaslužuje samo blagi ukor).

[Александар С]

Како год, треба бити јако опрезан са овим питањем, и не треба некога канонизовати по сваку цијену... Црква ту треба бити опрезна, и свака одлука мора бити чиста као суза... На крају крајева, кога Господ прослави на небесима, благо њему, а шта ће у нашем календарићу писати... Ни за кога није пресудно... Ако ме разумијете...

[Благовесник]

Драгослав Грујић...

Прво су га у тамници држали Аустроугари, само зато што је био један

од водећих српских интелектуалаца....

Спасао је Душанову гробницу и мошти, а 1942. Од усташа, из

фрушкогорских манастира, мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана

Штиљановића...

После рата је спасавао српско културно благо које је опљачкано

и однето у Загреб.  Комунистичке власти 1945. Прогласиле ga злочинцем,

а пресуда до данас није укинута.

Koliko požrtvovanosti i ljubavi  prema Hristovim svetiteljima, brige za čuvanje časti svetiteljskih moštiju i baštine hrišćanskih vrednosti.