Ајпед 4

[Juan Valdez]

а ускоро ће доћи и вријеме када ће се професионалне апликације извршавати у облаку, и то ће бити краје ере виндовса, уколико дотад не промјене нешто у својој филозофији.

 

 Да си ти мени жив и здрав, Microsoft је један од три највећа провајдера Cloud услуга. У њиховом облаку можеш да креираш инстанце виртуелних Windows Server, па чак и (веровали или не) линукс машина (званично подржано). Не само да су они потпуно спремни за облак револуцију, него је и предводе заједно са Гуглом и Амазоном. Поред тога, инстанце Windows машина можеш да покрећеш и на клаудима осталих провајдера, ту није ништа потребно мењати. Једино лиценцирање, које мора да се прилагоди новој "pay as you go" парадигми.

[Justin Waters]

 Да си ти мени жив и здрав, Microsoft је један од три највећа провајдера Cloud услуга. У њиховом облаку можеш да креираш инстанце виртуелних Windows Server, па чак и (веровали или не) линукс машина (званично подржано). Не само да су они потпуно спремни за облак револуцију, него је и предводе заједно са Гуглом и Амазоном. Поред тога, инстанце Windows машина можеш да покрећеш и на клаудима осталих провајдера, ту није ништа потребно мењати. Једино лиценцирање, које мора да се прилагоди новој "pay as you go" парадигми.

 

Добро, требао сам рећи краје ере виндовса овакви какви сад јесу. Перфомансе персоналних рачунара би могле бити слободно смањене за основну употребу клоуд виндовса. Ако добро разумијем то са оперативним системима у облаку, ти нећеш више морати инсталирати виндовс као досад, већ ћеш користити већ покренут оперативни систем на неком серверу. 

[Juan Valdez]

Hm...

 

Шта? Претпостављам да мислиш на приватност и слично. То је тачно донекле и још више преувеличано. А у оном домену где је то заиста тачно и проблем, људи се и тиме баве и домишљају како да га превазиђу, што законски, што технолошки. Уосталом, сигуран сам да је нека слична параноја владала кад се појавио персонални рачунар, па онда интернет, па ово па оно. И увек су се на крају после свих тих земљотреса рађали мишеви.

[Justin Waters]

Zar neko zaista koristi tablice? Na poslu koristiš ili tower ili notebook. Ali nikad i nikako tablice, jednostavno što nisu dovoljni da se sa njima radi... Prema tome samo sa jednom u životu video nekog sa tablicom, u tom slučaju nekakva ngo-aktivistkinja, nikakav tehničar (tower), nikakav informatičar (notebook)..

 

Да, таблице користи свако ко наравно, и ако га се тиче професионалног рада. Није баш да можеш све радити и на таблицама, наравно. Можеш имати апликација за математику, физику, медицину, хемију, техничке дисциплине, које било као студент, научник професор, доктор, инжењер можеш користити. 

 

За остале уобичајен ствари, сурфање, нарочито док си у покрету, или на путу, слање маила, читање књига, прегледање докумената, едитовање докуеманата, основне ствари наравно, навигација, гледае видеа, слушање музике, читање књига...неупоредиво практичније у односу на лаптоп или десктоп. 

[Justin Waters]

Sve to imam već na smartphone, i smartphone dobijam besplatno ako uzmem ugovor na godinu ili dve. Dobro, čitanje je malo komplikovano iako mogu da uveličavam, pisanje takođe. Zbog toga ali ne kupujem tablicu. Nego notebook, mogu lepo da radim sa njim a da budem mobilan, i ako mi treba mreža ubacim wireless i to je to..

 

Znam, iPhone-generacija voli da pipka i da dirka, ali iPhone-generacija je isto nesposobna za rad. Da joj dadneš miš u ruku da nacrta plan ona ne zna šta da radi sa mišem. Onda uzme iPhone i pipka i dirka sama za sebe kao da nije od ovoga sveta a posao stoji.. i zatim sledi resignacija na poslu. Doživeo ne samo jednom!

 

Да, незгодно је читати и незгодно је куцати дуже текстове, и батерија траје мање него на таблицама. А реално ако хоћеш и да погледаш неки видео, осим ако немаш самсунг галакси ноте, онда је и то незгодно због величине екрана. Још ако имаш андроид смартфон, не може да га сваки дан не пуниш. Ако путујеш негдје виђе од пет сати, са лаптопом нећеш имат користи много, а вучеш са собом терет. 

 

А то што неке генерације не знају радити с мишем, не знам баш јел тако да ништа не знају, али и да не знају, то и није битно, ако им буде требао миш, научиће. 

[Juan Valdez]

Ако добро разумијем то са оперативним системима у облаку, ти нећеш више морати инсталирати виндовс као досад, већ ћеш користити већ покренут оперативни систем на неком серверу. 

 

Да. Windows или Linux (или шта год) раде у облаку, а ти приступаш било њима, било појединачним апликацијама преко неког клијента (Web browser на пример или нека мобилна апликација). Код облака постоје три главна типа услуга IaaS, Paas и SaaS.

 

IaaS (Infrastructure as a Service) - Провајдер ти изнајмљује виртуелне машине које наплаћује онолико колико се користе и које се скалирају аутоматски или полуаутоматски. На пример, покрећеш компанију и нудиш неки сервис за дељење фотографија. Али немаш појма колико ћеш имати корисника ни да ли ће тај сервис да се прими у народу. Лепо узмеш кредитну картицу и закупиш за почетак (лупам) десет виртуелних машина. Без икакве уговорне обавезе. Ако видиш да се машине приближавају потпуном искоришћењу, нове (произвољан број) се додају у року од неколико минута до пар сати. Такође, виртуелне машине се аутоматски додају да издрже пикове у појединим периодима (нпр. током празника или током лета људи више деле фотографије) и аутоматски одузимају кад пик прође да се не арче без везе. Нема ни несташице ни непотребног траћења ресурса. И коначно, ако бизнис пропадне, ниси много изгубио. Трошкови уласка су минимални, ризици су минимални. Штавише, сада буквално свако може да покреће послове који су пре пар година били резервисани само за гиганте. Замисли да мораш да купиш физичке сервере, колики би били трошкови у старту и колики ризик. А да не говорим о томе да су ти, у случају потребе, потребни дани или недеље да систем прошириш, па си у великој опасности да изгубиш кориснике због лошег квалитета или чак одсуства сервиса, што коначно може да те одведе у пропаст. И трошкови одржавања система су ти нула. Све то раде Amazon, Google или MS уместо тебе.

 

PaaS (Platform as a Servise) - Програмер си и провајдер облака ти нуди платформу за развој и дистрибуцију апликација. Пример је Google App Engine.  Напишеш апликацију, тестираш је у облаку и испоручујеш је крајњим корисницима у облаку. И овде имамо значајно смањење трошкова драстично олакшан и убрзан цео процес.

 

SaaS (Software as a Service) - То је оно што видимо као крајњи корисници. Сви већ користимо Gmail и остало. Опет плаћаш онолико колико користиш и нема гребавања са инсталацијама, са ломљењем главе око тога да ли ће неки одређени софтвер да ради на линуксу или меку или неће итд. Све ради свуда.

 

У суштини, идеја облака је да се разне (практично све) IT технологије, од хардвера до софтвера испоручују и наплаћују као сервис, као што данас користимо струју или телефон. Најочигледнија предност је агрегација ресурса која доводи до тога да се за мање паре добија много више. Израчунали су људи да исто кошта да користиш 1000 рачунара 1 сат и 1 рачунар 1000 сати. Друга очигледна предност је специјализација. Корисник све (укључујући и инсталацију) потпуно препушта програмеру. Програмер сва гребавања око платформе и хардвера препушта провајдеру сервиса.  Има ту и мана, далеко од тога да је све сјајно, али оне су углавном тренутне технолошке природе или су ограничене на неке врло уске области где облак ипак неће у потпуности или уопште да се прими у догледно време (нпр. као програмер желиш већу контролу над хардвером или ти треба већа брзина него што облак нуди или ти је пак приватност и тајност података екстремно важна итд.). Поред овог облика облака о коме сам до сада писао (Public Cloud), постоје и Private Cloud, Comunity Cloud и хибридна решења које укључују разне мешавине ова три, па свако себи може да скува оптималну чорбу.

[Juan Valdez]

А то што неке генерације не знају радити с мишем, не знам баш јел тако да ништа не знају, али и да не знају, то и није битно, ако им буде требао миш, научиће. 

 

Ни ми не знамо да радимо са картицама које су се користиле на првим комјутерима.

 

 

А боље да не вадим цитате из седамдесетих и осамдесетих, о тоталној бескорисности миша.

[Justin Waters]

Па имаш торбе са кајишем које пребациш преко рамена, у које може стати и ајпед и телефон и новчаник и све друге ствари, и кад је носиш и не осјећаш да имаш неки терет.

Не спорим да је за професионални рад потребан десктоп или лаптоп, али остале побрјане стваре, које се много користе најбоље се на таблици постижу.

[Justin Waters]

A не, нисам тај тип. Ја сам овај тип

 

 

 

 

 

 

 

 

Ови твоји студенти си су из 2000-тих година

[чика Мата]

Таблети у неким деоливима западне европе, по школама замењују књиге, то им је нека намена!

А иначе овако, то је отприлике бацање паре!

[Crveni Baron]

M;eni je ovo prva liga. I tablet i lap top, moze i mis ... sa skajpom ti ne treba ni telefon ....

 

 

steta sto nije Apple ...

 

 

http://www.dell.com/it/p/xps-12-l221x/fs

[Crveni Baron]

Таблети у неким деоливима западне европе, по школама замењују књиге, то им је нека намена!

А иначе овако, то је отприлике бацање паре!

 

Ali kakve knjige ....

 

[Иван ♪♫]

ma ja mislim da im nije cena tolika, odnosno da je naš standard viši, niko tabletima ne bi nalazio manu, već bi to bila još jedna svakodnevna stvar, koju kupiš ako ti se svidi ili ti treba, i to je to

 

Budućnost je u minijaturizaciji kompjutera (čitaj telefon, tablet, laptop), što će omogućiti veću mobilnost i lakšu dostupnost informacija, i lakše korišćenje. 

Sva hardverska tehnologija se minijaturizuje i mali uređali postaju sve jači. Ali njihova snaga polako u gubi na značaju jer se podaci i procesiranje podataka sele u oblak.

 

Naravno, cloud neće zavladati u potpunosti, jer postoje primene gde je to nezgodno, jer internet veze još uvek nisu dovoljno brze da podrže npr. audio i video editing gde se fajlovi mere gigabajtima.

[Juan Valdez]

Naravno, cloud neće zavladati u potpunosti, jer postoje primene gde je to nezgodno, jer internet veze još uvek nisu dovoljno brze da podrže npr. audio i video editing gde se fajlovi mere gigabajtima.

 

То јесте проблем. Још горе је са појединим научним истраживањима где инструменти производе терабајте података по сату. Једино решење у таквим случајевима је физичко слање дискова (и то две копије, чиме се вероватноћа губитка информација услед механичког квара смањује). И онда се ту мери шта је јефтиније у конкретном случају - направити локални кластер или рачунати у облаку, а улазне и(или) излазне податке слати поштом.

[obi-wan]

Шта? Претпостављам да мислиш на приватност и слично. То је тачно донекле и још више преувеличано. А у оном домену где је то заиста тачно и проблем, људи се и тиме баве и домишљају како да га превазиђу, што законски, што технолошки. Уосталом, сигуран сам да је нека слична параноја владала кад се појавио персонални рачунар, па онда интернет, па ово па оно. И увек су се на крају после свих тих земљотреса рађали мишеви.

 

Delimicno sam mislio na privatnost. Tj. vise na sigurnost podataka od slucajnog brisanja, namernog brisanja, i ostalog.

 

Licno ne vidim nikakvu stvarnu prednost ovakvog nacina rada, od uobicajenog desktop nacina...