Slobodna volja i borba izmedju dobra i zla u coveku

[kordun]

Ne, ali zato sam rekao da ako neko sada zna šta će se desiti u budućnosti, dakle ako možeš da predvidiš budućnost, ne da pročitaš prošlost. Razlika je što se jedno već desilo i iako ja znam šta se desilo, to se već desilo i ljudi koji su tada živeli imali su slobodnu volju da urade šta su hteli uradili su i mi danas vidimo posledice toga, ali ako ja gledam u budućnost i ona je određena, dakle već se zna šta ćemo da uradimo i zna se kakvi će uticaju biti, onda tu nema slobodne volje.

 

Ili ovako Šekspir je mogao da uradi nešto drugo mi bi to neštoi drugo registrovali danas, dakle on je bio u mogućnosti da uradi šta hoće mi o tome šta je uradio i šta misli znamoo tek u trenutku kada je odluka donesena, ne pre toga, ovde govorimo o tome da mi šta je odlučeno znamo pre nego što se odluči.

 

ne mi nego bog zna, samo on, u tome je stvar! recimo brate da ja znam da ces ti sutra ubiti svog komsiju jer ces ga zateci sa svojom zenom u krevetu, bice to tvoj izbor, kakve veze ima sto ja to unapred znam ako se ja ne mjesam u te dogadjaje, ako ne kazem tvom komsiji ne idi tamo poginuces sutra on se vraca ranije sa posla...

[kordun]

radi se o tome da bog ne odredjuje nase postupke a i bilo bi bez veze da svemoguci bog stvori unapred isprogramirana bica po njegovoj volji, to sto on unapred vidi kako ce se sta odigrati nama jeste malo cudno ali nema na nase izbore uticaja, odluke moraju biti donesene i ne donosi ih bog vec mi svojom voljom , to sto bog unapred zna kako ce se stvari odigrati ne utice na niciju slobodnu volju, sigurno bog pomaze onome ko trazi u mnogim situacijama, ali to je drugo

[Џуманџи]

Dakle ukoliko je bog čoveku dao slobodnu volju, na koju pre sve ga sam čovek utiče (utiču i drugi ljudi, ali se Bog u to nemeša) onda svaka odluka koja je produkt slobodne volje utiče na budućnost, a pošto se odluke donose u određenom trenutku u čoveku na kog Bog ne može da utiče, da li on (Bog) u napred može da zna šta će se desiti. Ukoliko Bog može da vidi budućnost i ukoliko zna šta će se desiti, onda je ona zapravo određena unapred, a slobodne volje nema. E sada postoji dve mogućnosti ili da Bog zapravo ne može da vidi šta će se desiti u budućnsoti (nije svemoguć) ili da slobodna volja zašpravo ne postoji već da ja iluzija, tj. da sve što uradimo imamo uticaj da smo zapravo mi odabrali da uradimo, ali je zapravo već određeno u naprad. Može biti i da ne postoji Bog uopšte ali krenuo sam od predpostavke da ipak postoji.

 

Мало си претерао са тим одлукама. Па, није човек биће које стално нешто одлучује. Ево, увредим те и ти сад као мож' да одлучиш колико ће да те заболи. Цврц. Или у коју ћеш да се заљубиш. Или којим ћеш ножним прстом да закачиш сто и колико ћеш да псујеш након тога.

[Интегра]

Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу)

 

            ПИТАЊЕ: У молитви Светог Симеона Новог Богослова, молитвеног правила пред причешће, стоји: У књизи Твојој записано је и оно што још није учињено.

            Не изгледају ли ове речи некако као вера у предодређење? И како их помирити са учењем Православне цркве о слободи човека?

            ОДГОВОР: Слобода човека као духовно-моралног бића, неодвојихи је део учења како Старог тако и Новог завета. Већ наредба Божја, дата првим људима, изражава тај став (а исто тако заповести Декалога, као и остале), јер: Не једи с њега, и у који дан будеш јео с њега умрећеш, јасно претпоставља слободу - да једе или не једе - онога коме је упућена. На многим местима Свето писмо казује и директно да је у човековој власти избор: или да поступа у сагласности са вољом Божјом, тј. морално добро, или супротно томе - зло, попут овога: Ево сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот да будеш жив (5. Мојсијева 30,19).

            У Новом завету, целокупно дело Спаситељеве пророчке службе, Његова проповед, упућено је човеку као слободном бићу, које може да врши оно што Бог жели и што га спасава, али и супротно томе. Из многих Христових речи то се види сасвим одређено: Ко хоће да иде за мном, нека се одрече себе, и узме крст свој и иде за мном (Матеј 16,24); ако хоћеш да уђеш у живот, држи заповести... Ако хоћеш савршен да будеш... (Матеј 19,17,21).

            Истина слободе човекове налази се јасно исказана у делима Светих отаца, онако као што нпр. вели Свети Василије Велики: Душа људска "не будући везана никаквом неопходношћу, и добивши од Творца живот слободан, пошто је створена по слици Божјој, разуме добро, уме се њиме наслађивати, обдарена је слободом и моћи... може да сачува живот који јој је природан. Но, такође има слободу да се уклони од добра".[1] А тако казују и многи други.[2] Отуд учење православне Догматике да су људи и анђели створени као слободна бића, али с нижим типом слободе (моћи не грешити), с тим да узрастањем у добру доспеју до вишег (не моћи грешити).[3]

            Са оваквим одређеним ставом о слободи човековог моралног делања, како довести у сагласност у постављеном питању наведене речи молитве, као и сличне у неким другим молитвама?[4] Заиста, прва мисао коју ове речи изазивају, одводи нас схватању извесног програмирања нашег живота и поступања, неког предодређења и судбине. Јер ако је оно што тек треба да се догоди у будућности, унапред прописано, и ми само имамо да га извршимо; ако смо машина која има да иде одређеним колосеком, онда нема друго него да смо играчка у рукама усуда, судбине.

            Тако је и мени изгледало кад сам био ђак другог или трећег разреда богословије. Наишла ми је и опсела мисао: Ако Бог унапред зна да ћу ја бити нпр. пијаница, или крадљивац, или убица, могу ли ја онда да то не будем? Јер ако не будем, тада пропаде Божје предзнање. Ако ли Божје предзнање не може да пропадне и ја морам да то будем, где је онда моја слобода? Затим, ако бих нпр. морао да будем убица, да би се тиме потврдило Божје предзнање, па ме због тога греха Бог осуди на вечне муке, очигледно да би такав поступак био нечовечан, недостојан човека, а камоли Бога и његове правде. И где се, између тога свега, може ставити еванђелско учење да је Бог Љубав?

            Мучио сам се безуспешно тражећи исход из овог лавиринта. Другови којима сам ову мисао изнео, имали су своје проблеме, с којима су се носили, и у моје питање нису се удубљивали. Професорима га нисам могао изнети због опасности да га не окарактеришу као неумесно, јеретичко или безбожничко. Тако сам остао да се с њиме носим сам, и ко зна шта би са мном било да нисам наишао на извесно објашњење Светог Василија Великог, а потпуније код Блаженог Августина. Десило се нешто парадоксално. Доказ против предодређења пружио ми је, ето, Блажени Августин, који је иначе сам заступао схватање о предодређењу, предестинацији.[5]

            То објашњење које ми је проблем разбистрило и - бар за мене - решило, састоји се у овоме:

            Библија почиње речима: У почетку створи Бог небо и земљу (1. Мојсијева 1,1). У почетку чега? У почетку времена. Пре тога, значи, није било времена. Па шта је онда постојало? "Јер, пре створења света било је неко постојање које одговара надсветским силама, које не прелази време, вечно, које увек траје".[6] Постојала је, дакле, вечност. Шта је време, шта је вечност?

            Ти основни појмови, категорије нашег ума, увек су најтежи за објашњење. Тако је и са појмом времена. Као што каже Блажени Августин: "Ако ме нико не пита, знам, али ако бих хтио некоме то питање разјаснити, не знам. Ипак са сигурношћу могу рећи... кад не би ништа пролазило да не би било прошлог времена, и кад не би ништа постојало да не би било садашњег времена, и кад не би ништа долазило да не би било будућег времена".[7] И нама је јасно да време незадрживо тежи и пролази састојећи се из прошлости, садашњости и будућности, али тако "да је у њему прошлост минула, будућност још није наступила, а садашњост се измиче од опажања пре него што се усмотри", како примећује Свети Василије Велики.[8] Јасно нам је да прошлост не постоји; она је била, али је сада као трајања времена нема. Исто тако, нема ни будућности; она ће тек доћи, но сада је још нема. Значи, постоји само садашњост. Но шта је стварно садашњост? Она је у суштни линија додира између прошлости и будућности, моменат у коме будућност стално пролази у прошлост. Док нпр. часовник не откуца "так", тај моменат је близу, екамо га да наступи, али још не постоји. А чим откуца "так", тога момента нема више, он је прешао у прошлост. Непостојећње будуће у трнутку је прешло у непостојеће прошло. И садашњост, значи, једва постоји. Наиме: "И сам један сат састоји се од краткотрајних дјелића: што је од њега одлетјело то је прошлост, а штогод му преостаје, то је будућност. Ако се може замислити дио времена који се не може више подијелити ни у најмање дјелиће времена, онда је он једини који се може звати садашњи, али тај дио тако брзо из будућности прелијеће у прошлост, да се не протеже ни тренутак".[9]

            Ево, то је време постојало заједно са светом и неодвојиво је од њега. Оно се односи на све створено, па и на нас људе и на анђеле. На Божје биће време се не односи. Он је Творац света и времена, те на Њега оно не може бити примењено, као што се на Њега не могу применити појмови простора, броја, почетка и свршетка итд. За Њега важи вечност. Шта је вечност? Вечност је стална садашњост, она нема ни прошлости, ни будућности, које карактеришу време. "У вјечности ништа не пролази, него је у све садашње - вели Блажени Августин. - Вјечност која нема ни будућности, ни прошлости, непомично стоји и одређује будућа и прошла времена".[10] На другом месту, обраћајући се Богу, Блажени Августин каже: "Твоје године нити иду, нити долазе... Твоје су године један дан (2. Пет. 3,8), а Твој дан није сваки дан, него данас, јер Твој данашњи дан не узмиче пред сутрашњим, и не долази иза јучерашњега. Данашњи дан је вјечност".[11]

            Вечност је, дакле, стално "сада", без претходног "било" и следујућег "биће". Садашњост, која за нас једва постоји, у вечности једино постоји. Кад говорећи о вечности кажемо "пре" и "после", то говоримо са свог људског становишта, терминима који се односе на време. У вечности нема ни пре ни после... Има само сада. Отуда следује да кад кажемо Божје "предзнање", Божје "предвиђање", да се изражавамо на наш људски начин. "У ствари, - по духовитој примедби о. Јустина Поповића - Божје предзнање је знање и гледање свих мисли људских, и осећања, и дела у стању њиховог збивања, јер за Бога не постоји ни прошлост ни будућност, већ је све садашњост".[12] У Богу, дакле, нема предзнања будућег, као ни подсећања на прошло, него само знања и гледања и прошлог и будућег истовремено, сада. Ми можемо предвиђати и сећати се. За Њега је у истом "сада" и постанак света, и све време до нашега доба, и сва будућност до краја света.

            Зато кад се у молитви каже да је Бог својим предзнањем ("и предзнанијем Твојим", грчки: прогноси ти си) одредио овима да буду свештеници, или ђакони, то се казује на људски начин, људским речником и категоријама које важе за људе, али се не могу применити на Божанску вечност. Отуда на питање: Шта је радио Бог пре него што је створио небо и земљу, које су му поставили неки савременици, Блажени Августин лепо одговара: "Ако прије неба и земље није било никаква времена, зашто се пита шта си "тада" радио? Јер није било никаквог "тада" док није било никаквог времена".[13]

Позната је ствар да се у новозаветним књигама на више места говори о Божјем предзнању, а у вези с њим и предодређењу: ...дошљацима... који су изабрани по провиђењу (предзнању, грч. прогносин) (1.Пет. 1,2); ...по одређеној вољи и промислу (прогноси) Божјем (Д. ап. 2,33); Што је рука Твоја и воља Твоја напред одредила (проорисен) да буде (Д. ап. 4,28); Јер које напред избра (проегно), оне напред одреди (проорисен)..., које напред одреди оне и позва (Рим. 8,29,30); У љубави нас је напред одредио (проорисен имас) да будемо његови синови (Еф. 1,5), и тако даље. Оба ова израза треба схватити у смислу који смо изложили. Свети Јован Златоуст, у тумачењу речи Спаситељевих: Саблазни морају доћи (Мт. 18,7) каже: "Кад Христос говори о неопходности саблазни, то тиме не уништава... слободу воље, и не потчињава наш живот каквој било неопходности делања, него само предсказује оно што ће се неминовно десити... Стога није предсказање Спаситељево узрок саблазни. Никако! И не постоје саблазни зато што их је Спаситељ предсказао, него је зато предсказао што ће оне неминовно настати. Ако би људи од којих происходе саблазни решили да зло не чине, саблазни не би дошле. А кад оне не би дошле, то не би ни биле предсказане".[14] Слично говори и Блажени Августин: "Не гријеши човјек стога јер је Бог унапријед знао да ће он гријешити; ...сам човјек гријеши кад гријеши... А ако то човек не усхтједне, онда дакако и не гријеши; али ако не хтједне гријешити, и о томе је Он (Бог) унапријед знао".[15]

            Али, ако Свето писмо одређено потврђује чињеницу човекове моралне слободе, и с тим уједно неприхватљивост предодређења његовог поступања, то још не значи да сваког од нас Бог не шаље у овај свет у своје време и ставља пред одређене задатке које треба да испунимо, као што је то изнето за Светог Јована Крститеља. Пре него што је он и зачет, по Божјем наређењу, Арханђео подробно излаже превасходне дужности које он треба да изврши у делу нашег спасења: Да буде пророк Највишега, да иде пред Њим у духу и сили Илијиној, да Му приправи пут и спреми Господу народ приправан (Лк. 1,15-17). Ми знамо, Пророк је добровољно извршио поверено му дело и тако постао највећи рођени од жена (Мт. 11,11).

            Слично Светом Јовану, сваки човек долази у свет у своје време и стаје пред дужности које треба да изврши. Да ли ћемо им приступати најбољом вољом и способностима које имамо, онако како Бог жели, и тако постати свети, људи у правом смислу речи, зависи коначно од нас, ствар је нашег слободног опредељења. Но такође, сваки од нас може одбацити оно што Бог хоће, и тако постати грешник, управо онако како се у Светом писму каже за књижевнике и законике да "одбацише што је Бог хтео с њима" (Лк. 7,30). "Од нас зависи - вели Свети Јован Дамаскин - или да останемо у врлини и следимо Бога Који њој призива, или да оставимо врлину, што значи да будемо у пороку и следимо ђавола који нас, без присиљавања, томе призива.[16]

            Сматрам да нам је постало јасно да кад се у Светом писму, или у црквеним текстовима, говори о Божјем предзнању, да се то казује на људски начин, у појмовима који се односе на време, а непримењиви су на вечност у којој Бог пребива. Вечност је стална садашњост, у којој се налази и прошлост и будућност истовремено. Тако кад кажемо да је Бог нешто предвидео у прошлости, то значи да и то прошло и то будуће Он види сада, у садашњости. Наш људски језик то Његово виђење назива "предвиђањем". Бог дакле, види да се људи не кају, него чине саблазни, и то Његово виђење исказује се у Светом писму речима: Саблазни морају доћи.

Завршићемо речима Светог Јована Златоуста: "А кад би се они (људи) исправили - велиш ти - и нико не уводио у саблазни, не би ли се показало лажним ово предсказање? Никако! Јер га тада не би ни било".[17]

 

Гласник, октобар 1983.

[Odahviing]

ne mi nego bog zna, samo on, u tome je stvar! recimo brate da ja znam da ces ti sutra ubiti svog komsiju jer ces ga zateci sa svojom zenom u krevetu, bice to tvoj izbor, kakve veze ima sto ja to unapred znam ako se ja ne mjesam u te dogadjaje, ako ne kazem tvom komsiji ne idi tamo poginuces sutra on se vraca ranije sa posla...

 

Zato što postoji verovatnoća da neću da ubijem komšiju, a ako ti znaš da ću da ga ubijem, znači to je već "zapisano" da će da se desi, a moja odluka i moja slobodna volje je samo iluzija koju ja imam, a ustvari to će se desiti i kraj.

 

EDIT. Nisam mislio da Bog konkretno odlučuje, pisao sam i o stvarima koji nemaju veze sa bogom već sa slobodnom voljom čoveka.

[Deja Vu]

Па ако Бог зна шта ће се десити у будућности, то не значи да је све одређено, већ да једноставно зна. 

[Deja Vu]

Zato što postoji verovatnoća da neću da ubijem komšiju, a ako ti znaš da ću da ga ubijem, znači to je već "zapisano" da će da se desi, a moja odluka i moja slobodna volje je samo iluzija koju ja imam, a ustvari to će se desiti i kraj.

 

EDIT. Nisam mislio da Bog konkretno odlučuje, pisao sam i o stvarima koji nemaju veze sa bogom već sa slobodnom voljom čoveka.

 

Можда би се могло рећи да се то већ десило и да се дешава. Са Божје стране, ми смо већ у рају/паклу код њега, већ је есхатон, творевина је обожена, без обзира што тренутно није јер смо у времену. Парадоксално је, али тако испада ако посматрамо однос вечности и времена. 

[Odahviing]

Па ако Бог зна шта ће се десити у будућности, то не значи да је све одређено, већ да једноставно зна. 

 

A kako zna nešto što još nije određeno?

[Juanito]

Slobodne volje nema. ONI kontrolišu svaku našu misao i osećanje! I naravno delo.

[kordun]

Zato što postoji verovatnoća da neću da ubijem komšiju, a ako ti znaš da ću da ga ubijem, znači to je već "zapisano" da će da se desi, a moja odluka i moja slobodna volje je samo iluzija koju ja imam, a ustvari to će se desiti i kraj.

 

EDIT. Nisam mislio da Bog konkretno odlučuje, pisao sam i o stvarima koji nemaju veze sa bogom već sa slobodnom voljom čoveka.

 

brate posto si ateista ajde da pojednostavimo stavr maksimalno, recimo da teorija relativnosti ipak dozvoljava putovanje kroz vreme, zar bi to znacilo da ti nemas slobodnu volju, zato sto neko vidi stvari unapred, tj moze da cita sto ce biti zapisano, pa buducnost bez toga ne moze  ama bas nikako, gledajuci iz buducnosti prema proslosti uvijek je tako, uvijek onaj iz buducnosti ima pogled u tvoje vreme a ti u njegovo nemas, ne razumijem nikako zasto bi ti zbog njega bilo sve predodredjeno, zapisano, on samo ima mogucnost da vidi sta je bilo u vremenu iza njega

[Odahviing]

brate posto si ateista ajde da pojednostavimo stavr maksimalno, recimo da teorija relativnosti ipak dozvoljava putovanje kroz vreme, zar bi to znacilo da ti nemas slobodnu volju, zato sto neko vidi stvari unapred, tj moze da cita sto ce biti zapisano, pa buducnost bez toga ne moze  ama bas nikako, gledajuci iz buducnosti prema proslosti uvijek je tako, uvijek onaj iz buducnosti ima pogled u tvoje vreme a ti u njegovo nemas, ne razumijem nikako zasto bi ti zbog njega bilo sve predodredjeno, zapisano, on samo ima mogucnost da vidi sta je bilo u vremenu iza njega

 

Pod predpostavkom da može da se putuje kroz vreme i da neko ode i vidi šta će se desiti ništa ne govori o slobodnoj volji, jer je u tom trenutku on u budućnosti i gleda u nešto što se već desilo i što je već odlučeno, što može biti i produkt slobodne volje, ali i produkt unapred određenih dešavanja gde slobodna volja ne postoji.

[Solomon Kane]

Da može da vidi svaku mogućnost, ali na moji način može da zna koja će se od tih mogućnosti desiti, ukolko on ne utiče na to već samo mi?

 

Слажем се у потпуности са Млађиним првим постом, али имам мало другачије мишљење од њега  у вези са овим.

 

Може знати јер Он, као апсолутно биће, познаје настројење сваког створеног бића у свакој секунди његовог постојања, тако да у датом моменту чак и ми знамо, познавајући себе, чиме све може резултовати наш избор, а камоли Он...а то се никако не може поистоветити са "унапред одређеним".

 

Утицај Бога на човека постоји али се он манифестуе у подстицају, а не гурању, у предлогу а не директиви, у сугестији а не наредби...читав свет је испуњен Божијим "знаковима поред пута" ,тј. смерницама, путоказима, упозорењима, обавештењима, које човек свесно жели или свесно одбија да види и прочита. Те смернице нису беживотног карактера. већ су животног, диманичког и енергијског карактера што значи да, некада директно некада посредно, делују активно на нас али на један неприсиљавајући, саветодаван, мотивисајући и педагошки начин.

 

Ako zna šta ćemo mi da odlučimo unapred, znači da je to već odlučeno i mi nemamo nikakvu kontrolu na to

 

Како Он, као савршено биће, не би знао шта ћемо у одређеном тренутку, под одређеним околностима (сходно нашим жељама, склоностима, схватању исправног и неисправног, итд), урадити, када ми сами то знамо, као и што знамо, са великом презицношћу, све могуће резултате наших избора? То никако не значи да је унапред све "одређено" (поготово не са Његове стране), већ је у питању наш избор кога ми у датом тренутку актуализујемо и чинимо само тренутно одређеним, јер већ колико сутра или у догледној будућности, под дејством разних животних околности и могуће промене у самом човеку, та "одређеност" може бити трансформисана у нешто друго, а то друго током времена можда постане нешто треће, итд, итд...тако да и те како ми имамо контролу над "одређеношћу". Да ли све ово што сам написао значи да је све "унапред одређено"? Апсолутно, не! Да ли је човек непромењиво биће? Апсолутно, не! Тако да...све зависи од самог човека и његових избора.

 

Када је у питању чувена изрека коју си помену,"да ли Бог може створити камен који не може да подигне", у питању је чист софизам и игра речи која суштински ништа не значи осим да су наш језик и дефиницје ограничени и да могу често могу бити противречног каракетра, и која (изрека), како год окренеш у овом случају, посредно али и ултимативно сугерише искључиво "немоћ" као значење и резултат.. ако не може да све може, онда није свемоћ, а ако може да не може, опет није свемоћ...како год окренеш, сведе се на исто...та изрека је изанђала и потпуно бесмислена.

[Deja Vu]

A kako zna nešto što još nije određeno?

 

Па не мора бити одређено. Зна шта ћеш учинити иако си слободно биће. Ако узмемо у обзир да јеси, ја лично мислим да нисмо толико, делимично смо, него сад разматрамо проблем ''свезнајући Бог и слободан човек тј. човек са слободном вољом''. 

 

Ради се о томе што Божји ум превазилази наш ум. Као када би направио неки програм. Као програмер знаш шта ће тај програм урадити сваки пут када се догоде околности које си предвидео да ће се догодити па си направио код. If to i to, than to i to kao i else ako zatreba   Мада би ово значило да је све одређено од стране тебе, али сам направио паралелу да лакше објасним. Бог је створио биће са слободном вољом на коју сам не утиче. Али на ту слободну вољу утичу разни фактори споља,околности. Како ће човек реаговати на њих, зависи од њега. Ипак, Бог зна како ћемо реаговати јер нас зна какви смо. То ти је оно да Бог зна свачија срца. Исто као када би ти знао шта ће неко од твојих ближњих урадити у некој околности, неког кога јако добро познајеш. 

 

Мада ово је све ако постоји слободна воља. На то питање философија даје одговор да немамо (Шопенхауер, Спиноза, Хобс...), да она зависи од мотива. Е сад ако знаш мотиве, онда знаш и нечију вољу. Тако Бог који нас све јако добро познаје, зна мотиве који ће деловати на нашу вољу, па и само нашу вољу.Ако неко има кратак фитиљ, на сваку увреду на његов рачун ће узвратити тучом. 

Исто тако, сматра се да је Бог вечан, да је творац времена. Како је творац времена, зна шта ће се у том времену дешавати. 

Slobodne volje nema. ONI kontrolišu svaku našu misao i osećanje! I naravno delo.

 

Који они? Мислиш на гуштере из подземља који тајно владају светом? 

[Odahviing]

Када је у питању чувена изрека коју си помену,"да ли Бог може створити камен који не може да подигне", у питању је чист софизам и игра речи која суштински ништа не значи осим да су наш језик и дефиницје ограничени и да могу често могу бити противречног каракетра, и која (изрека), како год окренеш у овом случају, посредно али и ултимативно сугерише искључиво "немоћ" као значење и резултат.. ако не може да све може, онда није свемоћ, а ако може да не може, опет није свемоћ...како год окренеш, сведе се на исто...та изрека је изанђала и потпуно бесмислена.

 

Žašto se pitanje ne bi rešilo jednostavno svemoguće biće može da se odrekne svoje "svemogućnosti"  i da time ipak napravi kamen koji ne može da podigne. Da ga stvori i onda se odrekne moći da diže teške stvari, zar svemoguće biće ne može to da uradi?

 

 Како Он, као савршено биће, не би знао шта ћемо у одређеном тренутку, под одређеним околностима (сходно нашим жељама, склоностима, схватању исправног и неисправног, итд), урадити, када ми сами то знамо, као и што знамо, са великом презицношћу, све могуће резултате наших избора? То никако не значи да је унапред све "одређено" (поготово не са Његове стране), већ је у питању наш избор кога ми у датом тренутку актуализујемо и чинимо само тренутно одређеним, јер већ колико сутра или у догледној будућности, под дејством разних животних околности и могуће промене у самом човеку, та "одређеност"  може бити трансформисана у нешто друго, а то друго током времена можда постане нешто треће, итд, итд...тако да и те како ми имамо контролу над "одређеношћу". Да ли све ово што сам написао значи да је све "унапред одређено"? Апсолутно, не! Да ли је човек непромењиво биће? Апсолутно, не! Тако да...све зависи од самог човека и његових избора.

 

Ali ukoliko mi imamo slobodu da izaberemo, niko ne može da zna šta ćemo da odaberemo, pa ni Bog, može da postoji veća verovatnoća za jedno ili za drugo (poput čestica u kvantnoj mehanici) ne možeš da znaš gde će da predvidiš gde će da se nalazi dok ne pogledaš možeš samo da imaš verovatnoće, tkao i ovde možeš samo da imaš verovatnoće za određene odluke, ali ne i da predvidiš odluku. Ako je moguće predvideti je onda da će da se desi tako i tako onda je verovatnoća z ato 100% a za svaku ostalu 0%.

[Odahviing]

Ради се о томе што Божји ум превазилази наш ум. Као када би направио неки програм. Као програмер знаш шта ће тај програм урадити сваки пут када се догоде околности које си предвидео да ће се догодити па си направио код. If to i to, than to i to kao i else ako zatreba   Мада би ово значило да је све одређено од стране тебе, али сам направио паралелу да лакше објасним. Бог је створио биће са слободном вољом на коју сам не утиче. Али на ту слободну вољу утичу разни фактори споља,околности. Како ће човек реаговати на њих, зависи од њега. Ипак, Бог зна како ћемо реаговати јер нас зна какви смо. То ти је оно да Бог зна свачија срца. Исто као када би ти знао шта ће неко од твојих ближњих урадити у некој околности, неког кога јако добро познајеш. 

 

Pa ako je tako onda je slobodna volja samo iluzija koju mi imamo jer smo već unapred programirani (bilo od Boga ili kao biološke mašine) da radimo onako kako je "po kodu" predviđeno. Što nama daje iluziju da mi biramo, a zaprevo nismo mi ti koji biramo već onaj/ono što je poisalo kod.