Јелена Вуканић: Српкиње би могле да рађају, али је питање – коме?

[Avocado]

  On 8. 2. 2013. at 21:35, Жељко рече

Srbi idealizuju vreme tursko ???

 

Хришћани не идеализују време , а реч је претходно било о идеализовању времена . Хришћани идеализују Хришћанство и Христа.

Исти је случај и са Србима под Турцима , идеализује се српско Хришћанство а не време.

 

Шта треба ја да кажем тада су људи били бољи јер су неки набијали неке друге на колац толико да је понекад по извештају самих турских хроничара било неиздрживо тих дана од јаука набијених на колац шуме људи на калемегдану...

 

Или да кажем у време римљана су људи били много бољи јер су убијали тако 10 - 50 хиљада хришћана и тада је морал био на завидном нивоу.

 

Идеализује се идеја, и онај човек који је остао доследан тој идеји и по цену живота, а не времена.

 

Reč je bila o idealizovanju prošlosti ali se naravno odnosilo na idealizovanje prošlosti svojih (dal naroda ili vere) a ne na idealizovanju neprijatelja...

 

Kao što rekoh, ne znam gde se ne razumemo i kako ti moje "Srbi idealizuju Srbe koji su živeli pod Turcima" čitaš kao "Srbi idealizuju ono što su Turci radili"... a i ne znam kako pod tim uslovima možemo normalno da razgovaramo...

 

Ako ti želiš da diskutuješ sa svojim slobodnim doživljajem stavova sagovornika a ne sa onim što sagovornik zapravo piše, onda nema potrebe da uopšte učestvujem u tome... i bez mene možeš da debatuješ sam sa sobom...

 

 

  Цитат

Пс. "Суђење ни по бабу ни по стричевима " допада у време пре Турака, а орање друмова у време Турака.

 

I jedno i drugo je napisano u vreme pod Turcima i deo je iste mitologije... a ni jedno ni drugo se u stvarnosti nije ni desilo (ni pre ni posle Turaka)

[nedeljko]

  On 8. 2. 2013. at 20:46, Avocado рече

Hrišćani nesporno idealizuju hrišćane koje je progonilo Rimsko carstvo, kao što i Srbi idealizuju Srbe koji su živeli pod Turcima... (neki od njih su i turske drumove orali i presuđivali ni po babu ni po stričevima - takva su vremena bila a ne ko ovo danas )...

 

Nisam siguran gde se nismo razumeli...

 

 

/.../ Манастир Светог Христофора помиње се још у 16. веку у турским пореским пописима и помиње се као царски хас, тј. приход од тога манастира који је морао да плати игуман и његово братство ишао је непосредно у царску султанову касу,,, Биће да је и пре доласка Турака манастир Светог Христофора подигнут, већ у доба Светог краља Драгутина приход од њега долазио у касу краљевску. У турско доба, био је порушен, као и толике друге црква и манастири по овом крају. Био је поново подигнут и опет рушен, да би сада остале од њега ове рушевине. Али Свети Христофор, коме је овај храм посвећен, свети мученик, он је жив пред Богом живим, као што су и сви свети живи пред Богом живим.

Има неколико описа живота Светог Мученика Христофора и на истоку и на западу. Биће да је погинуо у доба цара Декија у III веку после Христа, пре добијања слободе за време цара Константина. Био је човек велике снаге и узраста, најпре незнабожац, али када је уверовао у Христа, он је свом душом и срцем проповедао Њега и изгубио главу због вере у Њега, јер се од Њега одрећи није хтео. По западним житијима он је био из једног народа незнабожачког, заиста корпулентан и снажан и као војник одлучио је служи само најмоћнијем, најхрабријем, па се као војник најмио разним велможама. Али када је видео да се и они боје и плаше, он је отишао ономе који се нестраши. Међутим, и тај цар се препао демона. И Христофор одлучи да служи том демону, кога се сви боје и уписа се у његову страшну војску.Јашући једанпут са војском на челу које је био главни демон, наиђоше на једном раскршћу на крст и демон се устраши од крста. Христофор одлучи да иде ономе од кога се препао и најсилнији демон. И запита : ,, Чији је то знак ? "

Објаснише му да је то знак Христов. Он оде једном духовнику и каже да је спреман и готов да служи томе најмоћнијем цару Христу. Духовник, монах, му објасни ко је Он и Христофор се закле да ће Њему служити. Монах му рече да служи Христу молитвом, животом светим, читањем Светог Писма, а он рече : ,, Неписмен сам ја, нисам навикао на то. Могу да му служим само својом снагом ". ,, Е па добро ", рећи ће монах. ,, Овде је река у којој се неколико људи утопило, а ти можеш да преносиш те људе преко реке, јер си снажан и да на тај начин служиш ближњима којима је од потребе, а и Христу који ти је ту науку дао, да служимо Богу из љубави према Богу и да служимо ближњима ". Христофор добровољно пристаде. Настани се код те реке и преношаше људе којима је било потребно да пређу на другу страну. Једне вечери када је он легао да се одмори чује један тихи глас који га зове по имену. Он изађе, погледа, не виде никога. Леже опет. Опет чује глас, опет се дигне, изађе. Нема никога. Легне опет, па чује и трећи пут. Он мирно, без гунђања, поново се диже, изађе и виде једно дете које га мољаше да га пренесе преко реке. Он га одмах узе на своја рамена па штап у руке и пође у реку. Валови наиђоше, а дете све теже и теже,а он сав погнувши се једва пређе преко реке. Кад ступи на суво и пусти дете, онда ће да каже : ,, Дете, ти си ми било теже од свију до сада које сам преносио. Теже си ми чини ми се и од земље ". А дете ће да му каже : ,, Да, Ја сам онај који је створио земљу и свет, Исус Христос, Син Божији. Ја сам те благословио и док си Ме ти преносио крстио сам те у реци ". И детета нестаде. И Свети Христофор поче да проповеда Сина Божијега, Створитеља неба и земље и свега живога и неживога у овоме свету. Ишао је по разним градовима и земљама и у Ликији буде ухваћен, изведен пред цара, и када се не хтеде одрећи Христа, Сина Божијег, цар га осуди на смрт посечења мачем. И тако он положи живот свој за Христа коме је служио и свом снагом и речју, својом вером и животом.

Свима нама, браћо и сестре, као из живота светих, поука је: да и ми свом душом, свим срцем и свом својом снагом служимо ближњима из љубави према њима. Јер се величина пред Богом добија, заслужује служењем Њему Богу Свесилном и свима ближњима. То, дакле, да нам поука и да својим речима, својим животом особито, проповедамо и сведочимо веру православну у Сина Божијега, У Кога су и преци наши веровали, свето живели и били способни и кадри да претрпе петстогодишње ропство, а да се вере своје, душе своје и образа свога народног не одричу. Знали су они да у турско доба, ако превере, ако постану турске вере, муслиманске, да ће добити у томе царству сва права и према способностима да напредују у власти и части. И колико њих има који су и преверили ! Али преци моји и ваши, браћо и сестре, знали су добро шта ће добити, али су знали добро и шта ће изгубити. И на ваги својој, теразијама својим, измерили су и нашли су да ће више изгубити, него добити, и били су кадри петсто година и више да издрже као бесправни рајетини, али да се образа свога, вере своје не одрекну. То, дакле, да буде и за нас поука и наука, ко хоће. Јер Господ Исус каже, не једанпут : ,, Ко хоће за мном да иде нека узме крст свој и иде за мном,,,Ако хоћеш савршен да будеш...", и на другим местима. Оставља у нашој вољи да идемо за Њим, да извршујемо шта Он жели, што је за наше спасење и образ и спасење нашег народа и добро свему свету ако хоћемо. Ако нећемо, можемо и супротно чинити све оно што је на пропаст нашу и нашег народа и на зло свему свету. Али ћемо изаћи сви пред Њега, пред Судију праведнога, да дамо одговор за шта нас је Он обдарио, и умом и знањем и вољом и слободом. То да стално имамо у виду ! То је наука и поука и Светог Христофора и свију Светих, јер је то наука Исуса Христа, Сина Божијега.

Призивајући Божију благодат и молитве Светог Христофора на све вас, ја се молим Господу и Светоме да буду милостиви према нама и да нас подрже да никада не изневеримо име свето и честито којим се зовемо као православни хришћани, православни Срби. / ... /

 

 

део беседе блаженопочившег Патријарха српског Павла на Св. Литургији у недељу Светих Отаца 26 / 13. маја 1996. године, на рушевинама храма посвећеног Светом Христофору у Баричу

[Suzana]

Svaki bračni par bi mogo bar jedno dete da izdržava i da mu obezbedi skroman život.Mnogi traže izgovor kako nemaju uslove,nabrajaju neke nebitne stvari a sede kući i ne trude se da zarade novac....Svaki zdrav čovek može zaraditi novac na pošten način svuda u svetu,svojim radom a posla svuda ima,samo manje da se bira.

[Баба]

  On 8. 2. 2013. at 21:55, Avocado рече

Reč je bila o idealizovanju prošlosti ali se naravno odnosilo na idealizovanje prošlosti svojih (dal naroda ili vere) a ne na idealizovanju neprijatelja...

 

Kao što rekoh, ne znam gde se ne razumemo i kako ti moje "Srbi idealizuju Srbe koji su živeli pod Turcima" čitaš kao "Srbi idealizuju ono što su Turci radili"... a i ne znam kako pod tim uslovima možemo normalno da razgovaramo...

 

Ako ti želiš da diskutuješ sa svojim slobodnim doživljajem stavova sagovornika a ne sa onim što sagovornik zapravo piše, onda nema potrebe da uopšte učestvujem u tome... i bez mene možeš da debatuješ sam sa sobom...

 

 

 

I jedno i drugo je napisano u vreme pod Turcima i deo je iste mitologije... a ni jedno ni drugo se u stvarnosti nije ni desilo (ni pre ni posle Turaka)

 

 

To se zove nacionalni identitet , tu spadaju ideali, mitovi i legende i deo istorije sa religijom i nekim narodnim etosom.

 

U svakom slučaju ne vidim šta je loše u tome što Hrišćani idealizuju Hrišćanstvo i Hrista a isto tako i Srbi. Pogotovo ne vidim što bi to trebalo da se tretira nečim lošim na ovome forumu.

 

Друго рецимо амери идеализују Били Кида који је био убица и ханибал и од њега праве митологоју дивљег запада као неку романтичну причу. И у поређењу са тим наша идеализација Христа и хришћанства је заиста светла тачка у историји човечанства.

А да не причам о митологији суперхероја и идеализацији америчког друштва.

Но чак и тако смешне и безвезне ствари имају више позитивног утицаја на америчког појединца него овај српски песимизам где се реални идеали и конкретне историјске личности подвргавају некој бесмислено ригорозној критици само зато што су наши.

 

И опет кажем прича у претходним порукама је била уопштена о идеализацији времена и ја сам само просто рекао да је тако нешто немогуће и свео идеализацију времена на конкретне идеје и идоле. Дакле у чему је неспоразум ?

Можда у томе што мислећи да ја крећем са неком "општом причом " која је " стереотипна" и "пристрасна"  покушаваш да ми објасниш како сам пун предрасуда а уствари може бити врло лако обратно .

[Иван ♪♫]

  On 8. 2. 2013. at 19:30, Жељко рече

по узору на Свету Тројицу

 

interesantno, nisam u tom smeru razmišljao, podseti me na ono: 

 

Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми (https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=1&chap=1&v=26#26)

[brana]

  On 8. 2. 2013. at 17:48, Анастасија рече

Iako spadam u strogo emancipovane žene smatram da je Željko suštinski u pravu kad priča o odnosu muškarac žena, kakav bi on trebalo da bude i kakvog ga je crkva prepoznala.

 

Imala sam prijateljicu, veoma obrazovanu, nezavisnu,zaposlenu, sa sopstvenim stanom i dobrom platom.Uvek je vodila računa o sebi,i volela lepo i kvalitetno da se oblači.Jednom prilikom sam joj izrazila divljenje zbog njene nezavisnosti i sklonosti da vodi računa o sebi ( redovno frizer, manikir, pedikir itd).A ona mi onako polusetno reče" Džaba sve to kad sam sama i kad nemam kome sve ovo da pokažem i podelim.Pola bih dala samo da imam pored sebe muškarca koji će bar za nijansu biti jači od mene".

Тешко да ће наћи јачег од себе, јер не тражи јачег у правој дисциплини. Тражи партнера у овоземљсским и хедонистичким водама,

његујући култ личности, своје еманципиране личности.

Неки идеалан би требао бити, неки са лудим бицепсима, јаким банковним рачуном итд... а такве су већ заузеле старлете.

Оћу рећи није тражила јачег од себе у правој дисциплини, смирења и љубави.

[Лапис Лазули]

  On 6. 2. 2013. at 15:50, Жељко рече

 

 

Аутор: Јелена Вуканић

Извор: http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=40783:2013-02-06-14-49-45&catid=40:tradicija&Itemid=75

 

Текст је феноменалан.Потписујем сваку реч.Кад би неком космичком гршком власт у земљи почела да пропагира овакав став и да га подржава на свим нивоима,а понајвише на медијском,верујем да би многи увидели колико је ово једини редослед ствари који даје најбољи резултат за појединца и друштво.Пошто мислим да су веће шансе да се деси космичка грешка да натера власт него да од појединца (не дај Боже! )крене тај преокрет.

[Dare Darkan]

  On 6. 2. 2013. at 20:14, Juan Valdez рече

А где пише да Српкиње морају са Србима да рађају децу?  И где пише да само мушкарац треба да обезбеди ”храну и одећу”? Ако ову нису обавестили, у данашњем времену и жене зарађују, често и више него мушкарци.

 

  On 6. 2. 2013. at 20:14, Juan Valdez рече

А где пише да Српкиње морају са Србима да рађају децу?  И где пише да само мушкарац треба да обезбеди ”храну и одећу”? Ако ову нису обавестили, у данашњем времену и жене зарађују, често и више него мушкарци.

Budi musko! ima danas previse muskarca koji mi vise lice na zensku nego na muskarca

[nana]

  On 3. 12. 2013. at 12:16, Лапис лазули рече

 

  facenew22222222  Лапис што си  подигла ову добру тему! 8086.gif

[Mилена КШ]

opet se javlja pitanje odgovornosti kao problem....

[Лапис Лазули]

  On 3. 12. 2013. at 14:23, nana рече

  facenew22222222  Лапис што си  подигла ову добру тему! 8086.gif

Dzaba izgleda da svi junaci nikom ponikose  :.mislise. 

[drvce]

Proslog mesesca, tacno 9 meseci nakon objavljivanja onog bezmalo hipnotickog teksta, desila se prava eksplozija u porodilistima! Srbi u braku izobilno obavljahu svoju erektivnu duznost, te Srpkinje preplavise porodilista mnogobrojnim Srpcicima.