Parada povodom 70 godina Staljingradske bitke

[Crveni Baron]

 

 

 

 

Ruski grad Volgograd danas je privremeno preuzeo svoje nekadašnje ime - Staljingrad, obeležavajući na taj način 70 godina od završetka čuvene Staljingradske bitke, jedne od najvažnijih bitaka u Drugom svetskom ratu.
 

Ruski predsednik Vladimir Putin doputovao je u Volgograd da bi položio vence na spomenik i sreo se s veteranima nakon vojne parade koju su predvodili vojnici u uniformama iz Drugog svetskog rata, prenose agencije. 

Na paradi je učestvovao i tenk T-34 iz vremena Drugog svetskog rata. 

„Video sam gradove po Evropi koji su bili praktično netaknuti u ratu, zemlje koje su kapitulirale pred moćnijim neprijateljem čak i pre objave rata”, kazao je prvi zamenik premijera Dmitri Rogozin u govoru na paradi. 

„Mi međutim, nismo takvi. Naši preci, naše starije generacije, naše velike vođe, borili su se ovde za svaku zgradu, za svaku ulicu”, rekao je Rogozin. 

Na centralnom trgu u Volgogradu paradi je prisustvovalo više stotina ratnih veterana, od kojih najmlađi sada ima 89 godina.

 

Rusija, inače, danas slavi pobedu sovjetske vojske nad nacistima u jednoj od najvažnijih bitaka u Drugom svetskom ratu, Staljingradskoj bici. 

U šestomesečnoj bici, jednoj od najvećih u istoriji ratovanja, stradalo je oko 1,5 miliona ljudi u borbama, ali i od hladnoće i gladi. 

Gradski oci Volgograda izglasali su pre dva dana predlog da tokom šest dana u godini grad nosi „ratno” ime - Staljingrad. 

Bitka je trajala oko 200 dana i bila je najveća u Drugom svetskom ratu i jedna od najvećih u istoriji ratovanja. Od leta 1942, u bici je učestvovalo više od 2,5 miliona vojnika sa oko 20.000 topova, 2.000 tenkova i 2.000 aviona. 

Zbog heroizma branilaca, Staljingrad je još 1945. godine, na kraju Drugog svetskog rata, proglašen Gradom herojem Sovjetskog Saveza. (Tanjug)

 

 

Serbian Cafe

[Ignjatije]

Слава России

[Ignjatije]

Седам деценија од битке код Стаљинграда

 

У Русији jе различитим манифестацијама обележено 70 година победе Совјета код Стаљинграда и највећег пораза нациста у Другом светском рату. У бици је, према руским званичним подацима, погинуло два милиона људи са обе стране.

 

Русија обележила 70 година од совјетске победе код Стаљинграда и највећег пораза нацистичке Немачке у Другом светском рату, који је представљао прекретницу у највећем ратном сукобу у историји.

Снимак параде у Волгограду

Поводом јубилеја, бивши Стаљинград, а од 1961. године Волгоград, украшен је великим бројем застава и црвено-жутим плакатима у част победника. У плану је и реконструкција чувене битке.

Руски председник Владимир Путин присуствовао је у Волгограду паради у којој је више од 650 војника продефиловало у униформама Црвене армије, а различитим манифестацијама победа у Стаљинградској бици обележена је и у Москви.

"Стаљинград ће увек остати симбол јединства и непобедивости нашег народа, симбол правог патриотизма и велике победе совјетског војника ослободиоца", рекао је Путин.

Иначе, трупе немачког фелдмаршала Фридриха фон Паулуса капитулирале су 2. фебруара 1943. године опкољене војницима Црвене армије, после крваве битке која је у јулу 1942. почела за тај град на обали Волге, важан транзитни центар на путу за Кавказ и његове богате ресурсе нафте и гаса.

То је била прва масовна предаја нацистичке војске од почетка рата која је променила ток сукоба како на стратешком, тако и на психолошком плану за Совјете, који су на почетку рата били деморалисани због серије пораза. Битка за Стаљинград је, такође, једна од најкрвавијих у историји.

Најпре засут бомбама немачких авиона, Стаљинград је потом дуже од шест месеци био поприште уличних борби између немачких војника и совјетских војника и цивила. Борци су имали додатног непријатеља, зиму и глад. 

У бици је, према руским званичним подацима, погинуло два милиона људи са обе стране.

Оборен немачки "месершмит"

"Непрекидно су бомбардовали, од девет сати ујутру до четири поподне. Два пута наш подрум је био закопан после експлозија, али смо се извукли", сећа се 93-годишња Тајсија Постнова, која је у септембру 1942. као студенткиња медицине послата на фронт.

"Повређени су непрекидно пристизали. Већина оних које бисмо лечили, враћали су се на фронт", прича Постнова.

Пошто је намирнице било тешко наћи, дуго је преживљавала само на сувом хлебу и неколико гутљаја воде.

Прекретница рата

После пораза код Москве почетком 1942. године, немачка врховна команда одлучила је да ће правац њеног деловања у летњој офанзиви бити Кавказ, односно богата нафтна лежишта код Бакуа.

Њиховим заузимањем Немци су хтели да осигурају сигурно снабдевање својих тенкова на Истоку, али и да Русима одузме кавкаска нафтна поља која су у великој мери снабдевала трупе Црвене армије.

Руси, са друге стране, после огромних губитака које су претрпели 1941. године, делимично су повратили морал после одбране Москве и успешно изведене контраофанзиве.

Врховна команда у Москви је, ипак, била веома забринута јер ће поново морати да ратује са "летњим Немцем". Застрашени страшним успехом немачког "блицкрига" на лето 1941. године, Руси су знали да ће заустављање немачке офанзиве бити пресудно.

Немачка група армија Југ и део снага групе армије Центар, били су одређени за спровођење операције "Плаво", односно продора на Кавказ. У последњим стадијумима планирања, Хитлер је одлучио да подели снаге и нападне Стаљинград.

Град је био велики индустријски центар и железничко чвориште, али немачки генерални су упозоравали да у том тренутку нема стратешке оправданости за напад на град. Ипак, Хитлер је био неумољив.

Немци су августа 1942. године стигли до Стаљинграда одбацивши руске браниоце преко Дона. Ту су распоређене румунске, мађарске и италијанске снаге које су требале да заузму одбрамбене положаје и чувају крило од руских контранапада.

Нацистичке снаге на челу са Фридрихом фон Паулусом су у пар месеци заузеле већи део града. Руска врховна команда знала је да по сваку цену задржи Немце још месец дана док се не заврше припреме за операцију "Уран".

Руска тактика била је да се у потпуности искористи сваки аспект градских улица и блиских борби и тако елиминише било каква мобилност немачке војске. Поред тога, скоро тотално срушени град представљао је ноћну мору немачким војницима, пошто су руски војници херојски бранили сваки метар земље.

Руски тенкови "Т-34" почетком 1943. године на ободу Стаљинграда

Замишљена да се продре са севера, операција "Уран" имала је за циљ велики руски напад на ослабљено крило које су браниле румунске, мађарске и италијанске јединице. Совејтска офанзива отпочела је у новембру 1942. године. Генерал Ватутин брзо је пробио одбрамбене линије, а у наредних месец дана, совјетске снаге одсекле су Паулусову шесту армију у Стаљинграду.

Немачки генерали Мајнштајн и Хот враћени су са првобитног задатка заузимања какваских нафтних поља. Сада је њихова мисија била да пробију руски обруч око Стаљинграда. Ипак, то се није десило. Шеста армија остала је заробљена у граду, а Паулус се коначно 2. фебруара предао.

Губитком огромног броја људства и технике, као и потпуним неуспехом операције "Плаво", Немци се никада нису опоравили. Нафтна поља Бакуа остала су предалеко, а Немци ће све до краја рата имати великих проблема са снабдевањем тенкова. Немци су у борбама изгубили велики број искусних јединица, као и већег дела официрског кадра.

Немачки генерал Фридрих фон Паулус након предаје у Стаљинграду

[GeniusAtWork]

Najkrvavija bitka u ljudskoj istoriji:

 

http://www.military-history.org/articles/5-bloodiest-battles-in-history.htm

[antics]

И почетак краја нацистичке Немачке...

 

А иначе - битка је била потпуно бесмислена. Хитлер је наредио скретање са планиране линије продирања да би се заузео Стаљинград, само и једино из разлога што се звао - Стаљинград. С друге стране, Совјети су скр'али силне људе, технику, енергенте... да би одбранили овај град, који није имао никакав нарочити значај, али звао се - Стаљинград. 

[Crveni Baron]

И почетак краја нацистичке Немачке...

 

А иначе - битка је била потпуно бесмислена. Хитлер је наредио скретање са планиране линије продирања да би се заузео Стаљинград, само и једино из разлога што се звао - Стаљинград. С друге стране, Совјети су скр'али силне људе, технику, енергенте... да би одбранили овај град, који није имао никакав нарочити значај, али звао се - Стаљинград. 

 

E to je ono sto ti ne razumes. Vojnike na polju vodi srce a ne takticki planovi. A pobede pune srce a narocito one pune simbolike.

 

I nemci i rusi su znali znacaj pobede ili poraza kod Moskve, Staljingrada i slicnih gradova. 

[Manolis]

http://www.youtube.com/watch?v=clAxwSk7HEI

[obi-wan]

[antics]

Управо овакви догађаји, као што је бесмислена битка око бесмисленог града, јесу потврда да је човек то што јесте управо због своје слободе. Да је човек личност, а не случајни збир иначе хаотичних атома. Стаљинградска битка била је ударац у лице теорији о природној селекцији, јер су тамо у смрт слали најбоље. И они су одлазили. 

 

Стаљинградска битка је показатељ (и то је био само детаљ, само Hint) до којих граница може да сегне људска трагедија, када се покуша апмпутација Бога из људске културе и живота уопште (и нацисти и комунисти нису марили за Бога... а народ између њих - Немци и Руси међу којима је било и веерујућих - су гинули можда са једином надом у Богу). Она је такође слика Божије милости, јер и после таквог покоља и Волгоград и Русија... па и Немачка - живе. По природној логици требало би да их нема. Али има Ко нас све држи на длану. 

 

 

То ја видим у Стаљинградској борби. И зато ми је жеља да одем на Мамајев курган и уживо видим споменик Родина маћ завјот, који ме фасцинира... као и сама битка. 

[Саша M.]

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1095662

[Sudija]

E to je ono sto ti ne razumes. Vojnike na polju vodi srce a ne takticki planovi. A pobede pune srce a narocito one pune simbolike.

Pogotovo kad odred NKVD-a stoji sa mitraljezom uperenim u leđa ruskim vojnicima koji jurišaju na neki idijotski položaj koji je odredio kao cilj neki ne baš pametni ruski oficir,pa ako krenu na povlačenje zna se šta ih čeka.

Upravo zbog nedostatka školovanog oficirskog kadra sovjeti su pretrpeli neproporcijalno visok broj gubitaka ne samo u odnosu na saveznike nego šak i u odnosu na nemce,što nema smisla ali tako je.

[Crveni Baron]

Pogotovo kad odred NKVD-a stoji sa mitraljezom uperenim u leđa ruskim vojnicima koji jurišaju na neki idijotski položaj koji je odredio kao cilj neki ne baš pametni ruski oficir,pa ako krenu na povlačenje zna se šta ih čeka.

Upravo zbog nedostatka školovanog oficirskog kadra sovjeti su pretrpeli neproporcijalno visok broj gubitaka ne samo u odnosu na saveznike nego šak i u odnosu na nemce,što nema smisla ali tako je.

 

 

Sovjeti su razvalili nacisticku nemacku. I niko vise na ovoj planeti. Takav oficirski kadar su imali.

[Sudija]

Sovjeti su razvalili nacisticku nemacku. I niko vise na ovoj planeti. Takav oficirski kadar su imali.

Niste u pravu.

Protiv Nemačke i sila Osovine ratovali su Saveznici sa svih krajeva sveta i WW II se vodio na delovima sveta gde nije bilo sovjetskih vojnika.

A osim toga,Zapadni saveznici su Sovjetima slali Land-liz pomoć koja im je omogućila da se uopšte povrate,jer ne zaboravimo da su Nemci sovjete isprašili sve do Moskve.

[Aquilius Cratus]

Sovjeti su razvalili nacisticku nemacku. I niko vise na ovoj planeti. Takav oficirski kadar su imali.

 

 

 

Samo iskljucivo pomocu saveznicke pomoci u oruzju i kontraobevestajnim aktivnostima. Samo zahvaljujuci tome je doslo do preokreta.

[Aquilius Cratus]

Стаљинградска битка била је ударац у лице теорији о природној селекцији, јер су тамо у смрт слали најбоље. И они су одлазили. 

 

Ta teorija ne kaze da ce najbolji opstati nego da najprilagodjeniji imaju najvise sanse da opstanu a veoma cesto ni oni nemaju. Tako da bas ne vidim kako bilo sta vezano za bitku za Staljingrad moze biti protiv toerije prirodne selekcije.