Да ли пушите или зашто је толико тешко оставити дуван?

[florenntina]

I evo jos nesto iz iskustva. Sjajno bi bilo da na ostavljanje pusenja gledate kao na oslobodjenje sto ono u stvarnosti i jeste a ne kao na odricanje. 

U oba slucaja mozete uspeti ako se potrudite, medjutim postoje vazne razlike. Ako to shvatite kao oslobodjenje, bice vam lakse da ostavite i manja je verovatnoca da cete opet propusiti.

Ako to shvatite kao odricanje, zrtvovanje ( zbog zdravlja, novca, straha od bolesti itd) onda se stvari komplikuju i kao neko ko je " ostecen" ocekivacete nadoknadu za tu "zrtvu" pa ako ona izostane ( a sigurno hoce jer zivot je pun iskusenja i sa cigaretom i bez nje), bicete razocarani i verovatno opet posegnuti za istom ili sto je skoro jednako lose nastaviti zivot potajno pateci za cigaretama.

Dakle, cigarete ostavljajte da biste npr. bile lepe a ne zato sto vas je strah da prevremeno ne ostarite. Ostavite ih da biste ujutro ustajale odmorne i vedre a ne zato sto vas plasi jutarnji kasalj pa na putu pretresate sve one jezive scene koje bi se mogle ostvariti ako ih ne ostavite itd. 

Hocu reci da je u lecenju ove zavisnosti strah vas najveci neprijatelj i da biste ga pobedili pokusajte da se fokusirate na lepe stvari ostavljanja pusenja a njihov spisak je stvarno ogroman pa birajte sta vam je volja. Neka vas Bog blagoslovi da uspete, a hocete jer on je na vasoj strani

[Кратос]

Pušim.Teško je zato što volim.

[florenntina]

15 minutes ago, Kratos рече

Pušim.Teško je zato što volim.

Volis sigurno i mnogo drugih stvari ali ne padas u krizu kada ti nisu dostupne? To je razlika izmedju ljubavi i zavisnosti

[Кратос]

7 minutes ago, florenntina рече

Volis sigurno i mnogo drugih stvari ali ne padas u krizu kada ti nisu dostupne? To je razlika izmedju ljubavi i zavisnosti

Ma ostavljao sam par puta i bilo mi je ok al sam bio hiperaktivan i sapvao sam samo po par sati,energije za izvoz...

[florenntina]

A na koliko dugo? To se obicno desava u prvoj fazi. Smenjuje se hipetaktivnost sa depresijom ali posle se uravnotezi, mislim ko prezivi

[Кратос]

14 minutes ago, florenntina рече

A na koliko dugo? To se obicno desava u prvoj fazi. Smenjuje se hipetaktivnost sa depresijom ali posle se uravnotezi, mislim ko prezivi

Jednom tri meseca jednom dva.

[florenntina]

Kud nisam znala, da zapislimo nekako tu energiju

Salim se, ali meni su ti "napadi" energije super. Ono sto mi je problem su depresija i razdrazljivost.

Nameravas li opet pokusati?

[Јелена011]

 

Evo ispod jedne tabele na temu zavisnosti od bilo cega ili navike bilo kakve. Problem je sto se ljudi kad ostavljaju bilo sta, ili prekidaju neka ponasanja se fokusiraju najvise na stete tog ponasanja sada i dobitka u buducnosti - tipa treba da ostavim puno kosta, treba da ostavim zbog zdravlja...ali to je u startu pisi propalo strategija  zbog toga sto je to ono "ne misli o belom slonu", sile nema da neko zastrasivanjem o stetnim posledicama necega ostavi nesto, ili zato sto "mora", pa nije covek malouman da zna da mu pusenje ne pomaze.. Zato sve strategije koje ovako propagira ovde recimo Tanja 1 sustinski su promasene jer se na delu pokazuju da ne poznaju coveka, njegov mehanizam motivacije, funkcionisanja...

U lecenju  zavisnosti stete najmanje se radi na tome da se osveste negativna uverenja koja imamo u buducnosti - ljudi ne govore o svojim strahovima, o sumnjama i slicno, i ono na cemu najvise treba raditi se zove projekcija buducnosti, da se sto vise zamisljaju pozitivne stvari u buducnosti, da se sto vise i bolje osmisli neka lepsa buducnost, koja nece pocinjati sa "ja NECU zapaliti", dakle nista negativno nego samo afirmativno, ne ja se necu osecati lose, nego ja cu se osecati ispunjeno i zadovoljno. Jer mozgu recenica ja se necu osecati lose je ekvivalentna sa ja cu se osecati lose, on to "ne" ne vidi.

	Koristi	Stete
Buducnost	Koje dobro ce mi doneti prestanak pusenja? - bolje zdravlje,  i sve tako redom pozitivna uverenja	Sta cu izgubiti ako prestanem da pusim? Koje strahove imam, da necu znati sta sa rukama, da necu uzivati vise nikad, da moram da zivim neki isposnicki zivot, ovo je sad ono sto zelim, a sta sad "treba da postanem robot" - najcesca negativna uverenja
Sadasnjost	Sta sada dobijam dok pusim, kako se osecam, da li mi pomaze u necemu...	Kako mi sada steti duvan, kakve negativne posledice pusenja trpim sada, tipa nedostatak daha i slicna uverenja

[АлександраВ]

3 hours ago, florenntina рече

@AleksandraV

Mani se lajka nego prozbori koju mudru, onako iz iskustva pa da krenemo

Ја ништа паметно у вези остављања дувана не могу да напишем из простог разлога што никада нисам ни покушала, а нисам покушала због тога што то не желим. Ја волим мирис дувана, и када сам веома млада почела да пушим, нисам то радила због друштва, него зато што ми се допао мирис (и укус) дувана, а у почетку сам се крила од својих другарица. Нисам будала да не знам шта односи и доноси пушење, али ја себе не видим као непушача. Када бих пожелела да не пушим, с обзиром на своју тврдоглавост и упорност, сигурна сам да бих само једног дана баталила цигаре и то би било то, без обзира на све што апстиненција доноси, с обзиром да пушим без престанка 34 године, од 12-е када сам почела да пушим када год сам могла, а од 14-е свакодневно, једно време у каснијим годинама и до 3 кутије, и то дрину без филтера (сада ме испљујте, слободно). Али, ја не желим да престанем да пушим. Без обзира на то, свим својим пријатељима и колегама дајем безрезервну подршку и помажем им у намери да оставе цигарете и да у томе истрају. Наши синови не пуше, никада нису ни пробали и имају јасан став да је цигарета ђубре, и ја сам због тога бескрајно срећна.

Навијам за сваког ко се бори против било које зависности. Оно што они који нису у тој причи морају да знају јесте то да једино искрена жеља појединца да се из тога извуче, искрена одлука да се са тиме избори, може да буде почетак ка ослобођењу. То веома добро знам када су алкохолизам и наркоманија у питању (не из личног искуства али из искуства веома блиских особа). Тако да - само напред, навијам за вас

[florenntina]

Koliko sam razumela, ti ne zelis da prestanes da pusis i to je tvoj izbor (nadam se ne trajni) koji postujem.

Medjutim, s obzirom da kako kazes imas iskustva sa zavisnicima, mozda bi mogla dati neki praktican savet onima koji bi jako voleli da prestanu ali ne znaju kako. Je li mislis da je samo stvar volje ili mozda postoji jos neko pomagalo koje nismo spomenuli a moglo bi pomoci u jacanju volje ili ublazavanju posledica apstinencije u tom pocetnom periodu? Kako uspesno ostaviti duvan, sta mislis?

[Драшко]

27 minutes ago, АлександраВ рече

Ја ништа паметно у вези остављања дувана не могу да напишем из простог разлога што никада нисам ни покушала, а нисам покушала због тога што то не желим. Ја волим мирис дувана, и када сам веома млада почела да пушим, нисам то радила због друштва, него зато што ми се допао мирис (и укус) дувана, а у почетку сам се крила од својих другарица. Нисам будала да не знам шта односи и доноси пушење, али ја себе не видим као непушача. Када бих пожелела да не пушим, с обзиром на своју тврдоглавост и упорност, сигурна сам да бих само једног дана баталила цигаре и то би било то, без обзира на све што апстиненција доноси, с обзиром да пушим без престанка 34 године, од 12-е када сам почела да пушим када год сам могла, а од 14-е свакодневно, једно време у каснијим годинама и до 3 кутије, и то дрину без филтера (сада ме испљујте, слободно). Али, ја не желим да престанем да пушим. Без обзира на то, свим својим пријатељима и колегама дајем безрезервну подршку и помажем им у намери да оставе цигарете и да у томе истрају. Наши синови не пуше, никада нису ни пробали и имају јасан став да је цигарета ђубре, и ја сам због тога бескрајно срећна.

Навијам за сваког ко се бори против било које зависности. Оно што они који нису у тој причи морају да знају јесте то да једино искрена жеља појединца да се из тога извуче, искрена одлука да се са тиме избори, може да буде почетак ка ослобођењу. То веома добро знам када су алкохолизам и наркоманија у питању (не из личног искуства али из искуства веома блиских особа). Тако да - само напред, навијам за вас

Bravo za iskrenost!

Jesam bio pusac neko vreme ali me nije drzala cigara...tako da nije postala navika

Kasnije samo kad imam nervni slom zapalim

Kupovao sam "Lord" cigare

Delovalo mi je classy

[АлександраВ]

2 minutes ago, Драшко рече

Kasnije samo kad imam nervni slom zapalim

што се моја колегиница шали, када каже да је "пушач по позиву"

2 minutes ago, Драшко рече

Bravo za iskrenost!

[АлександраВ]

31 minutes ago, florenntina рече

Medjutim, s obzirom da kako kazes imas iskustva sa zavisnicima, mozda bi mogla dati neki praktican savet onima koji bi jako voleli da prestanu ali ne znaju kako. Je li mislis da je samo stvar volje ili mozda postoji jos neko pomagalo koje nismo spomenuli a moglo bi pomoci u jacanju volje ili ublazavanju posledica apstinencije u tom pocetnom periodu? Kako uspesno ostaviti duvan, sta mislis?

Нажалост, моје драге особе које су се бориле са алкохолом и наркоманијом биле су животно угрожене односно у сукобу са законом, па је жеља за променом била резултат страха, али ето плодоносног страха који је изродио жељу, личну одлуку и истрајност, што не значи да би то код неког другог исто резултирало. Хвала Богу, успели су у томе.

Код цигарета углавном ниси довољно свестан угрожености док не почну реалне здравствене сметње, које су тада већ озбиљне, хроничне или малигне.

Слажем се са Јеленом, потребно је окренути размишљање у своју корист, без негације, без истицања шта ми неће бити (јер имаш многе који се бране типа - па добро, нећу умрети од рака, и мој деда је пушио и живео 100 година, умро од смрти никад болестан), већ истицањем шта ће ми добро бити. Моја колегиница је престала да пуши када је ушла у финансијске проблеме, свакога дана је паре које би дала за цигарете стављала у некакву ћасу и на крају недеље је "опипала" буквалну корист од престанка пушења и њој је то било довољно да за пар дана после 20 година, без икакве кризе или жаљења престане да пуши, а после пар месеци за њом је кренуо и њен муж, мало теже, али ено их, не пуше

Мислим да је веома важно да себе не видиш као пушача, да се избориш са тим да не будеш пушачка личност - претпостављам да пушачи разумеју о чему причам. Нормално, људи на станици чекају аутобус. Пушачу је то, осим што чека аутобус и прилика да запали цигарету. Безброј је примера, када пушачи угурају цигарету у неке друге активности и прилике, када у великом броју случајева ни не знају зашто су запалили цигарету, али ето јесу а да нису, углавном би се осећали некако "празно", узврпољено, незнамшаћусарукама, итд....Ја признајем да половину цигарета попушим не знам ни сама ни када ни зашто- пола од остатка попушим у "пушачким приликама" (кафа, да седнем да педахнем и попушим једну, чекајући бус, у колима до посла, после јела, итд...). Само четвртину попушим свесна укуса и мириса и "испуњења" цигаретом. Мени би рецимо добар почетак био да откачим те 3/4. Међутим, те 3/4 су навика понашања и ту бих морала дебело да се трудим и да радим на мењању себе, што ја, искрено, нисам сада спремна да урадим. 

[Sofija_]

Dobra emisija o pusenju  

 

[Икар Губелкијан]

Пушио јесам, додуше онако рекреативно као тинејџер, од тад можда 2 - 3 цигарете у последњој деценији. Сам себе не видим као пушача, али каже један мој добри пријатељ - пушач си по души, или ниси. Знам људе којима то једноставно не одговара, и нису никада запалили нити имају жељу, док мени често представља велико искушење да запалим, али се контролишем. А што је интересантно, не волим кад ми одећа или прсти смрде по дуванском диму.