Ко се сећа Јерменки још?

[Ромејац]

... И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје...

[Биљана]

Није ми јасно како данашња Турска може негирати овакав злочин!!? 

Еј, побити два милиона људи и рећи да то НИСУ учинили!!!  

[antics]

Мустафа Церић зна како.

[Јаков.]

Mislim da u nemačkom sistemu može da se traži uzor za rešavanje nasleđa predaka.

Svi znamo šta su nemački vojnici i partijski poslušnici činili za vreme Hitlerove dominacije. Koliko je samo jevreja, slovena, i nepodobnih stradalo zbog želje za uništavanjem svega što nije po volji arijevskoj supremaciji.

Međutim nemački narod i nemački političari nisu ćutali o tome, niti ćute ni danas, šezdeset i kusur godina nakon toga.

Postoje zakoni na koji se način može govoriti o tkzv. "Trećem Rajhu" i ljudima koji su učesvovali u stvaranju toga. Nikako se ne dozvoljava bilo kakva glorifikacija ili pravdanje predaka.

 

Tako da nije čudno kako su nemci vrlo brzo postali "dobri" i ravnopravni sa ostalim evropskim narodima, koje su satirali njihovi očevi i dede.

 

Turska ima problem. Turci posebito. I u takvom rezonovanju možemo da posmatramo i sami sebe. Sve nas srbe, hrvate, bošnjake. Mi skoro 20 godina nakon rata i dalje vodimo bitke i pravdamo svoje zločine i zločince. Zarad čega. Zarad toga što smo nesposobni da budemo zreli kao narodi. Jer samo jedan zreo i samosvestan narod može da se suočava kako sa slavom, tako još više sa porazom i sopstvenim greškama. Nisu srbi, bošnjaci i hrvati, veliki samo kada pobeđuju u ratovima i sportu, kada sjajni pojedinci iz tih naroda se dokazuju po svetu svojim znanjem i veštinama. Oni su veliki i kada priznaju da greše. Samo izgleda da još nisu toliko sazreli da bi bili veliki. A ni turci.

[мирођија]

   Исто се понашају и усташе које негирају геноцид над Србима.

   И исти им је савезник, била нацистичка Немачка.

 

   А исто би се провео и неки књижевник Хрват, па био он и нобеловац у Хрватској.

   А можда још и горе од Орхана Памука.

[ratko]

Tako da nije čudno kako su nemci vrlo brzo postali "dobri" i ravnopravni sa ostalim evropskim narodima, koje su satirali njihovi očevi i dede. Turska ima problem. Turci posebito. I u takvom rezonovanju možemo da posmatramo i sami sebe. Sve nas srbe, hrvate, bošnjake. Mi skoro 20 godina nakon rata i dalje vodimo bitke i pravdamo svoje zločine i zločince. Zarad čega. Zarad toga što smo nesposobni da budemo zreli kao narodi. Jer samo jedan zreo i samosvestan narod može da se suočava kako sa slavom, tako još više sa porazom i sopstvenim greškama. Nisu srbi, bošnjaci i hrvati, veliki samo kada pobeđuju u ratovima i sportu, kada sjajni pojedinci iz tih naroda se dokazuju po svetu svojim znanjem i veštinama. Oni su veliki i kada priznaju da greše. Samo izgleda da još nisu toliko sazreli da bi bili veliki. A ni turci.

 

   Ipak su Turci vladali pet vekova na Balkanu , ostavili su ovde svoj genetski kod , zato se i ponašamo isto kao i oni . Ali nebi se ja puno uzdao ni u Nemačku i njenu "DOBROTU"   videlo se 1999   kako su jedva dočekali da nas satru i da učestvuju u "Milosrdnom anđelu"

  

     Jermeni su nesretan narod koga su Rusi nekoliko puta  izigrali i izdali u zadnjih dva veka . a bolje da smo se i mi umesto što smo se klali u drugom Balaknskom ratu  zajedno sa pravoslavnom braćom udružili i poterali mali Turke dublje u Aziju  možda bi i spasili neke od Jermena . Ovako ih se možemo samo setiti i pomoliti za njihove duše .

[Nicholas]

Ево део интервјуа који је дао Јерменски архиепископ Воскан Калпакијан када је 2008. године посетио Србију

 

Први пут у историји, један високи великодостојник Јерменске апостолске православне цркве боравио је у Београду, у Србији. Архиепископ Калпакијан радо је пристао да говори о свом доласку у Србију, о својој цркви, о јерменском народу, и о утисцима које је понео из Србије.

 

Прво о чему сваки Јерменин говори када се сретне са странцима је јерменска “жива рана”, геноцид који су Турци извршили над јерменским народом. Због чега Ваше преосвештенство жели да разговор започнемо о геноциду?

 

- Желимо да говоримо о геноциду који су Турци извршили над Јерменима због тога што је то једна велика лекција из историје за цели свет, а ми је стално помињемо како се она никада и нигде не би више поновила. Геноцид над Јерменима не представља само убиство милион и по људи, него то значи и уништење три хиљаде јерменских цркава и манастира. Ваља и на то подсетити да је наш народ уништен или протеран из своје земље на којој је претходно живео три хиљаде година. Ми говоримо о геноциду због тога што имамо морално, али и законско право да од садашње турске државе затражимо надокнаду за жртве које смо поднели. Та надокнада не би била само новчана него и територијална. Ми имамо право да тражимо да нам Турска врати део наше историјске територије.

Какво је сада стање у Јерменској апостолској цркви? Је ли она ојачала откако је Јерменија добила независност?

 

- Стање у нашој цркви знатно је боље. Посебно је наша црква ојачала у самој Јерменији. Желео бих да вас подсетим да је једно време, када је Јерменија била у саставу Совјетског Савеза, црквени живот насилно био прекинут. Католикоса Хорена II по Стаљиновом налогу 1934. године убио је НКВД. После Другог светског рата стање се нешто побољшало, али већина цркава и манастира било је без монаштва и свештенства. Монаштво је било потпуно угашено. У последњих десетак година, откако је Јерменија стекла независност, стање се знатно поправило. Покушали смо да оживимо и монашки живот. У манастир Свете Рипсиме, недалеко од Ечмијадзина, уселиле су се монахиње. Али би нам, што се тиче монаштва, било драгоцено искуство Српске православне цркве. Разговарали смо о томе да се нађу могућности да у један од српских женских градских манастира дођу наше монахиње које би овде провеле извесно време и прекопирале организацију манастирског живота и пренеле је у Јерменију.


Има ли изгледа, Ваше преосвештенство, да се Јерменска апостолска православна црква и васељенске православне цркве још више приближе и да превазиђу канонске разлике?

Разлика је дакле само у речима, али не и у суштини. Било је доста разговора са западним православним црквама да се превазиђе ово питање и ми сматрамо да се то, уз обострану добру вољу, може решити са једним, да употребим медицински израз, “бајпасом”. У новембру прошле године у Јерменији и Ечмијадзину боравио је патријарх васељенски Вартоломеј. Ми смо му тада уступили наше цркве и наше олтаре где је он са својим свештенством обавио богослужење. Ми то не бисмо учинили да нисмо уверени да су они исто што и ми. Имамо изузетно добре односе са свим православним црквама, а посебно са Руском црквом, Румунском црквом, Бугарском црквом, првенствено тамо где има Јермена. Јерменска црква иде тамо где има нашега народа и наших верника. У Србији нема јерменске парохије па није било ни ближих контаката са Српском православном црквом. Али, ми Јермени морамо да успоставимо добре односе и са Српском православном црквом.

 

Како ће, по вашем мишљењу, Јерменска апостолска православна црква и Српска православна црква преживети изазове које пред њих поставља глобализација?

 

- Положај Јерменске апостолске православне цркве и Српске православне цркве, када је реч о глобализацији, је исти. Преживели смо дуге векове турске окупације, али и комунисте. У то време размишљали смо само о томе како да преживимо, а не о неком напретку. Уз преживљавање морали смо да тражимо начина како да преживе и наши народи, како да одржимо народ. Иза нас су прошли векови када у Јерменији и Србији није било ни наше националне државе, ни цара ни краља, али ипак смо преживели. Црква је код оба народа сачувала веру, језик и обичаје. Добар Србин и добар Јерменин морају бити добри верници, добри православни хришћани. Срби и Јермени, као и много пута раније када су се нашли пред историјским изазовима, могу се спасти само ако се окрену Богу и вредностима које нуди црква. Могу сачувати своју веру, свој национални идентитет ако буду живели животом својих отаца, ако буду поштовали оне вредности које су поштовали њихови родитељи.

 

С каквим утисцима одлазите из Србије?
- За ово кратко време уверио сам се у оно што су ми и раније говорили да су Срби и Јермени два слична народа. Када би се Србин нашао у Јерменији он би се осећао као међу својима, једина баријера био би језик. Слично је и са Јерменима када се нађу међу Србима. Ја сам убеђен да српски народ није крив за оно што му се десило и није такав каквим га неки данас у свету описују. Уверен сам да економске тешкоће које владају у Србији нису настале кривицом Срба, него су споља наметнуте. Молим Бога да те тешкоће буду превазиђене. Надам се да у будућности неће проћи толико времена, колико је прошло од Светога Саве, па да се високи представници наших цркава сретну у Ечмијадзину.

 

извор

[Срђан Шијакињић]

Mislim da u nemačkom sistemu može da se traži uzor za rešavanje nasleđa predaka.

Svi znamo šta su nemački vojnici i partijski poslušnici činili za vreme Hitlerove dominacije. Koliko je samo jevreja, slovena, i nepodobnih stradalo zbog želje za uništavanjem svega što nije po volji arijevskoj supremaciji.

Međutim nemački narod i nemački političari nisu ćutali o tome, niti ćute ni danas, šezdeset i kusur godina nakon toga.

Postoje zakoni na koji se način može govoriti o tkzv. "Trećem Rajhu" i ljudima koji su učesvovali u stvaranju toga. Nikako se ne dozvoljava bilo kakva glorifikacija ili pravdanje predaka.

 

Tako da nije čudno kako su nemci vrlo brzo postali "dobri" i ravnopravni sa ostalim evropskim narodima, koje su satirali njihovi očevi i dede.

 

Turska ima problem. Turci posebito. I u takvom rezonovanju možemo da posmatramo i sami sebe. Sve nas srbe, hrvate, bošnjake. Mi skoro 20 godina nakon rata i dalje vodimo bitke i pravdamo svoje zločine i zločince. Zarad čega. Zarad toga što smo nesposobni da budemo zreli kao narodi. Jer samo jedan zreo i samosvestan narod može da se suočava kako sa slavom, tako još više sa porazom i sopstvenim greškama. Nisu srbi, bošnjaci i hrvati, veliki samo kada pobeđuju u ratovima i sportu, kada sjajni pojedinci iz tih naroda se dokazuju po svetu svojim znanjem i veštinama. Oni su veliki i kada priznaju da greše. Samo izgleda da još nisu toliko sazreli da bi bili veliki. A ni turci.

 

Потписујем.

 

Само бих додао да је денацификација Немачке врло врло спорна, и велико је питање да ли се икад и десило суштински тако нешто или се све задржало на површини... Рецимо, немачки СС официри који су били одговорни за хиљаде мртвих у логору на Бањици и у целој Србији, као и немачки генерал који је одговоран за стрељања у Панчеву, су сви избегли било какво суђење после рата сем једног који је за 5000 људи које носи на души одлежао 5 година. Верујем да је таква ситуација са великом већином немачких официра. Такође, на крају се прогурала прича да Вермахт није био злочиначка организација, већ регуларна војска а малтене сва кривица је пребачена на СС. А у садашњости како стоје ствари... Па Немачка је бомбардовала Југославију, учествовала у рату у Либији, Гвидо Вестервеле као министар спољни је прошле године изјавио да види употребу војске као легитиман начин да се обезбеде ресурси у будућности... Све то поред одредбе у њиховом Уставу чини ми се (ако грешим нека ме неко исправи) да бундесвер не сме бити коришћен у офанзивне сврхе...

 

Што се тиче Турака и Јермена ту само човек може да дуго ћути...

[Walter]

Треба, ко  није, обавезно погледати овај филм... али обавезно...

 

 

[Срђан Шијакињић]

Иначе, негде сам чуо да Јермени себе називају Арменима и да више прија да их и други тако називају, Армени и Арменија... А о нама Србима, и о томе где смо, ко смо и какви смо данас, најбоље говори што смо на Маракани звиждали њиховој химни кад смо играли са њима у квалификацијама пре неколико година.

[pink panter]

Moj brat od strica je posle velikog zemljotresa bio u razmjeni đaka sa Jermenijom i danas o njima priča kao o prijateljskom i velikom narodu.

[drvce]

А о нама Србима, и о томе где смо, ко смо и какви смо данас, најбоље говори што смо на Маракани звиждали њиховој химни кад смо играли са њима у квалификацијама пре неколико година.

Ovaj zergovski hive overmind me svaki put silno zabavi! Mi Zergovi smo culi da u vas Srba svetle Navijacke Vozde bira Narodna Skupstina u ime naroda, a na predlog Vlade i da su to obicno najprimerniji i najcestitiji mladi izdanci svekolikog srpstva koji su se ucili pesniciti, lancima tuci, nozevima bosti, te ruljom upravljati i na istu iz sveg glasa vikati, na najprestiznijim licejima - crème de la crème! Takodje smo culi da vi Srbi ni ne ubrajate u ljude one koji fudbal ne zarezuju... Bas nas iznenadjuje da je na tako vaznoj svetkovini moglo da dodje do tako sramotnog ispada i da se tako drsko i tako otvoreno narugate svim jermenskim zrtvama...

[zuti car]

Nema nesto nase  'brace" muslimana da opravdaju turke i objasne kako su  Jermeni sami krivi za genocid

[nedeljko]

Mislim da u nemačkom sistemu može da se traži uzor za rešavanje nasleđa predaka.

Svi znamo šta su nemački vojnici i partijski poslušnici činili za vreme Hitlerove dominacije. Koliko je samo jevreja, slovena, i nepodobnih stradalo zbog želje za uništavanjem svega što nije po volji arijevskoj supremaciji.

Međutim nemački narod i nemački političari nisu ćutali o tome, niti ćute ni danas, šezdeset i kusur godina nakon toga.

Postoje zakoni na koji se način može govoriti o tkzv. "Trećem Rajhu" i ljudima koji su učesvovali u stvaranju toga. Nikako se ne dozvoljava bilo kakva glorifikacija ili pravdanje predaka.

 

Tako da nije čudno kako su nemci vrlo brzo postali "dobri" i ravnopravni sa ostalim evropskim narodima, koje su satirali njihovi očevi i dede.

 

Turska ima problem. Turci posebito. I u takvom rezonovanju možemo da posmatramo i sami sebe. Sve nas srbe, hrvate, bošnjake. Mi skoro 20 godina nakon rata i dalje vodimo bitke i pravdamo svoje zločine i zločince. Zarad čega. Zarad toga što smo nesposobni da budemo zreli kao narodi. Jer samo jedan zreo i samosvestan narod može da se suočava kako sa slavom, tako još više sa porazom i sopstvenim greškama. Nisu srbi, bošnjaci i hrvati, veliki samo kada pobeđuju u ratovima i sportu, kada sjajni pojedinci iz tih naroda se dokazuju po svetu svojim znanjem i veštinama. Oni su veliki i kada priznaju da greše. Samo izgleda da još nisu toliko sazreli da bi bili veliki. A ni turci.

 

Невероватни Влада са невероватним резоновањем..............

 

Упоређивати немачке злочине и геноцид над Јеврејима, Словенима и осталима у другом светском рату, Турски геноцид над Јерменима , Хрватски геноцид над Србима у другом светском рату са свиме што се дешавало за време рата у бившој Југославији деведесетих година - и из тога извући поуку о " добрим немцима " - више је од невероватног.

[Срђан Шијакињић]

Ovaj zergovski hive overmind me svaki put silno zabavi! Mi Zergovi smo culi da u vas Srba svetle Navijacke Vozde bira Narodna Skupstina u ime naroda, a na predlog Vlade i da su to obicno najprimerniji i najcestitiji mladi izdanci svekolikog srpstva koji su se ucili pesniciti, lancima tuci, nozevima bosti, te ruljom upravljati i na istu iz sveg glasa vikati, na najprestiznijim licejima - crème de la crème! Takodje smo culi da vi Srbi ni ne ubrajate u ljude one koji fudbal ne zarezuju... Bas nas iznenadjuje da je na tako vaznoj svetkovini moglo da dodje do tako sramotnog ispada i da se tako drsko i tako otvoreno narugate svim jermenskim zrtvama...

Мени би било драго да је то тако једноставно, да се десило на утакмици Рад - Црвена звезда, рецимо, на којој је било 5000 људи, од чега већина навијача, па да су неки дегени повели то звиждање, могао бих отписати догађај на то... А овако, играла је репрезентација, која нема мрску организовану подршку, на коју долазе "обични" људи... Па ми се зато цела ситуација учинила као још једна потврда колико немамо појма где бијемо и ко нам је пријатељ и ко нам је шта ни где је лево...