Ко се сећа Јерменки још?

[Crveni Baron]

Pa ne moze Boske da sece granuna kojoj sedi ...

[bosanac]

Evo jedan mali historijski osvrt:

 

Rat između Carske Rusije i Otomanskog carstva iz 1877-1878. godine bio je jedan u nizu Rusko–turskih ratova. Korijeni ovog rata bili su u nacionalnom buđenju među balkanskim narodima, kao i nastojanju Rusije da izbije na Crno more i da tako nadoknadi teritorijalne gubitke koje je pretrpjela tokom Krimskog rata. Poznato je kako je neposredni rezultat ovog rata bio potpuna nezavisnost tadašnjih kneževina: Rumunjske, Srbije i Crne Gore, koje su i do tada imala de facto suverenost, ali su nakon ovog rata i formalno proglasile nezavisnost i potpuno odvajanje od Osmanskog carstva.

Sve do ovog rata, između Osmanske carevine i Jermena nije bilo nikakvih problema. Živjeli su kao i ostali narodi, jednaki u svojim pravima, ali su više od ostalih bili vezani za državu, jer su imali mnogo značajnih funkcija u Osmanskom carstvu. To potvrđuje činjenica da su ih zvali TABAI SADIKA (iskreni podanici). 
Indirektna posljedica navedenog rata bio je i Berlinski kongres, kojim je dopušteno Austro-Ugarskoj da okupira Bosnu i Hercegovinu, kao i Ujedinjenom Kraljevstvu da okupira Cipar, dok je Ruskom carstvu pripojena Južna Besarabija i Kavkaska oblast Kars. Evropske države su i u Berlinu lobirale da Jermeni u Istočnoj Anadoliji dobiju svoju državu, kao što su Grčka i Srbija istim posredovanjem dobile samostalnost. 
U periodu od 1877. do 1909. godine sultan Osmanskog carstva bio je Sultan II Abdulhamit. Većina stranaca za njega je rekla da je crveni sultan, Turci da je Ulu hakan (veliki sultan), jer je u  vrijeme velikih pritisaka i nezavidnog položaja Carevine i građanskog rata uspio sačuvati veliki dio teritorije na koju su pretendovali sa svih strana, kako Evropljani tako i Rusi.

Početkom 20. st. pojavljuju se “NOVI TURCI” koji izrastaju iz redova intelektualaca i vojske. Njihova glavna nastojanja bila su uvesti parlamentarni sistem i ukinuti autoritet cara, te da vlast u zemlji preuzme Parlament. Osnivaju partiju ITIHAD VE TERAKI. U isto vrijeme i Jermeni osnivaju svoje stranke pod nazivom HIČAK i TAŠNAK.

Itihad ve teraki vrši pritisak na cara i 1908. godine, carskim dekretom uvodi se parlamentarni sistem u Osmanskoj carevini, a nedugo nakon toga svrgavaju Abdulhamita. U zemlji stupa na snagu Ustav iz 1878. godine, kojem je prethodio prvi Osmanski parlament iz 1877, doba Tanzimata (diktatura administracije).  
Na prvim parlamentarnim izborima 1908. godine Tašnak, jermenska stranka, ulazi u koaliciju sa Itihad ve teraki i formiraju većinsku vladu. Ovaj podatak je važan jer Jermeni i danas tvrde kako je Turska nad njima dugo vremena planirala genocid. Činjenica da su bili u većinskoj vladi i da su imali tri ministra u istoj opovrgavaju te tvrdnje. Dakle, plana za ono što će se desiti kasnije nije bilo.

U Prvom svjetskom ratu (1914-1918) Osmanlije su bile saveznici Njemačkoj i Bugarskoj, a na drugoj strani: Engleske, Francuske i Rusije. Osmanlije se bore na više frontova i jedva odolijevaju napadima saveznika sa druge strane. Englezi, Francuzi i Rusi, baš u to vrijeme, iskorištavaju Jermene kao unutrašnji element da im pomognu. Obećavaju im državu na teritoriji Turske ukoliko iz rata izađu kao pobjednici.  
Činjenice govore da Jermeni nikada i nigdje na teritoriji Turske nisu bili u većini, tamo gdje ih je i bilo bili su procentualno zastupljeni od 10 do 40 % stanovništva, ali i pored toga, oni su shodno ovim obećanjima pomagali Rusima, ali ne na frontu nego iza njega. Pomoć se sastojala u tome što su na pojedinim frontovima sa leđa napadali vojsku, sprečavali dotok logistike, upadali u sela i ubijali nezaštićeno stanovništvo, uglavnom žene i djecu. Na taj način još više otežavaju ionako težak polažaj države na čijoj teritoriji žive stoljećima.

U tako teškoj situaciji vlada donosi zakon o DEPORTACIJI svih Jermena iz Istočne, a dijelom iz Srednje Anadolije. Zabilježeno je da su se u nekim dijelovima Turske muslimani suprotstavili sprovođenju ovog zakona, jer nihove komšije nisu bili saveznici Rusima i imali su dobre odnose sa Jermenima. Tako je grad Kostanonu vlastima poslao pismenu molbu da ne sprovode navedeni zakon u ovom gradu. 
U to vrijeme general glavnokomandujuće vojske bio je Njemac, a i pored toga Njemačka, kao saveznik Osmanlijama, imala je veliki uticaj i mnogo se pitala kada je i donošen navedeni zakon o deportaciji. Koliki su uticaj imali govori podatak da dok su sa Rusima ratovali u Srednjoj Evropi, a kako bi rasteretili svoj front, prave pritisak na Enver Pašu da sa Rusima otvori front u Kavkazu. Enver napada Ruse u vrijeme zime, a rezultat je bio gubitak 80.000 vojnika, ali ne na frontu nego od hladnoće i gladi, a sve da bi pomogao saveznicima.

Zakon o deportaciji se negdje sprovodio uspješno, a na određenim teritorijama Jermeni su se suprotstavljali oružjem tako da su tu mnogi pobijeni. Put do Sirije od 1000 km bio je težak i dug i mnogi su pomrli ne došavši tamo. Turski historičari navode podatke kako je nekoliko stotina hiljada Jermena izgubilo život u građanskom ratu 1894. godine i sprovođenjem zakona o deportaciji u I svjetskom ratu, kada ih je oko pola miliona deportovano. Jermeni i njihovi saveznici tvrde da ih je pobijeno 1 milion i 500 hiljada, ali njih u Istočnoj Anadoliji i nije bilo više od tog broja. Da je tačna njihova tvrdnja o broju stradalih, danas ih kao naroda ne bi ni bilo, a hvala Bogu ima ih širom svijeta, pa i u Turskoj.
Zločin je postojao, i tada Osmanka carevina, a i danas moderna Turska priznaje to. Mnoge egzekutore nevinih Jermena, civila, država je odmah osudila zbog ovih ubistava i nemara prilikom deportacije. Oko 2000 ljudi je osuđeno, a preko 100 na smrt vješanjem. Među osuđenima bili su državni službenici, sudije, zapovjednici i obični vojnici, koji su nakon povratka kućama sa fronta, uvidjevši da su im pobijeni svi u porodici, nasumice ubijali Jermene na taj način se sveteći za zločin nad njihovim porodicama.

Znači, Osmanlije su poduzele mjere protiv onih kojima je dokazana krivica i učešće u zločinima. Nisu te ljude i dalje držali u vojsci, u policiji, ili ih skrivali od međunarodnog suda pravde i domaćeg pravosuđa, a pogotovo ih nisu smatrali herojima svoga naroda, noseći majice sa njihovim likovima, ni tada a ni danas. 
Na koncu, današnja Turska se ne može optužiti za sve što je bilo u periodu od 1915-1918. godine, jer je ona osnovana tek 1923. i samo je jedna od zemalja Osmanskog carstva. Raspadom istog nastalo je mnogo država: Jordan, Saudijska Arabija, Liban, Irak, pa čak i Grčka, jer su u prvom Parlamentu bili i Grci kao i predstavnici ostalih naroda, pa čak i Jermeni koji su bili u vlasti, nakon prvih parlamentarnih izbora u Carevini i imali svoja tri ministra.

Sada bih vas zamolio da prokomentarišete ovo što sam naveo.

[bosanac]

Pa ne moze Boske da sece granuna kojoj sedi ...

Prijatelju ni iz džepa ni u džep.Nemam razloga da nekoga branim u onome što nisam ni kriv niti sam učestvovao.

[Guest - . . .-]

Боске, одакле је извор текста?

[bosanac]

Naravno nema toga ko može opravdati onaj monstruozni zločin na slici.Ono islam ne dozvoljava i ono je zločin zbog kojeg je neko morao odgovarati. A Turska je sudila onima za koje se otkrilo da su učinili zločine.

[bosanac]

Боске, одакле је извор текста?

http://www.visoko.co.ba/kolumne/4165-turtursko-jermensko-pitanje-genocid-ili-neto-drugo

[Ignjatije]

http://www.visoko.co.ba/kolumne/4165-turtursko-jermensko-pitanje-genocid-ili-neto-drugo

 

Ajde postavi neki a da ga nisu pisali Muslimani.

[bosanac]

Znači , da me pogrešno ne razumijete: Ono je monstruozno djelo kojeg je mogao monstrum učiniti.ali isto tako i na drugoj strani su činjeni zločini nad muslimanima koji su napuštali svoja ognjišta i selili se prisilno u Tursku...

sami znate šta je muslimanima Srbije dato kao ultimatum, da ne pišem o tome sada. Zato što kod nekih su Turci krivci a neturci anđeli a istina je da među svima nama ima i anđela a bogami izgleda ima i onih kojima je sam Lucifer bliski rođak.

[bosanac]

Ajde postavi neki a da ga nisu pisali Muslimani.

Nemože ovako.Činjenica je činjenica bez obzira ko je pisao.

[Ignjatije]

Nemože ovako.Činjenica je činjenica bez obzira ko je pisao.

 

Pa zato sam ti i trazio tekst koji nije pisao Musliman. Jer "Činjenica je činjenica bez obzira ko je pisao". Zato daj to sto trazim.

 

Nas narod kaze "Vrana vrani oči ne vadi"

[Ромејац]

То је колико видим политички памфлет.

У том тексту успут се помиње Додик, Република Српска, рат у бившој Југославији... а наслов текста је "Турско - Јерменско питање геноцид или нешто друго". 

[antics]

Леле, леле, леле... Левел безобразлука оде преко 9000...

 

 

Znači , da me pogrešno ne razumijete: Ono je monstruozno djelo kojeg je mogao monstrum učiniti.ali isto tako i na drugoj strani su činjeni zločini nad muslimanima koji su napuštali svoja ognjišta i selili se prisilno u Tursku...

sami znate šta je muslimanima Srbije dato kao ultimatum, da ne pišem o tome sada. Zato što kod nekih su Turci krivci a neturci anđeli a istina je da među svima nama ima i anđela a bogami izgleda ima i onih kojima je sam Lucifer bliski rođak.

 

 

 

Па добро, шта ће ти ово подвучено??? Па је л' ти стварно тролујеш, или не видиш да под а) идеш у офтопик и под б) да безочно вређаш???

[bosanac]

Pa zato sam ti i trazio tekst koji nije pisao Musliman. Jer "Činjenica je činjenica bez obzira ko je pisao". Zato daj to sto trazim.

 

Nas narod kaze "Vrana vrani oči ne vadi"

Ignjatije ja imam osječaj da ako se nekome ne svidi neka informacija on to odbija bez obzira na njegovu stručnost. Prijatelju znamo šta je Hag donio po pitanju Srebrenice! Nekome se nij svidjela ta činjenica iako ju je relevantan sud donio i taj negira genocid. Sa druge strane ko je donio presudu da su turci učinili genocid nad jermenima? Francuzi? Oni koji su pobili milion i po muslimana u Alžiru! Oni bi trebali sebi donijeti presudu...

[Ђорђе Р]

И овај текст је довољно самооптужујући.

 

Први геноцид и етничко чишћење у свету. То пише у тексту, колико год га фино упаковали.

[bosanac]

То је колико видим политички памфлет.

У том тексту успут се помиње Додик, Република Српска, рат у бившој Југославији... а наслов текста је "Турско - Јерменско питање геноцид или нешто друго". 

Čovjek je komparaciju napravio.Njegov stav.ali po pitanju jermena hajde da o tome pišemo.