Ко се сећа Јерменки још?

[Guest - . . .-]

 

 

На фотографији се налазе јерменске хришћанске девојке које су турци након силовања разапели на крстове за време Првог светског рата, кад се и завршава проклета ера исламског калифата.
Турски војници и остали башибозук масовно су силовали Јерменке. Обешчашћено је тако на десетине хиљада жена. После иживљавања понижене Јерменке су клали, а онда им одсецали главе и набијали их на коље поред већ постављених мушких глава. На свим јавним местима, широм Османлијске империје, на раскршћима и трговима могло се видети коље пободено у земљу на чијем су врху биле одсечене јерменске главе.

Јермени су народ који је први на свету на својој историјској судбини искусио највећи могући злочин – покушај потпуног истребљења. Геноцидни двадесети век најавио се у Турској која је у Западној Јерменији побила близу два милиона Јермена, разорила њихова станишта и светилишта и избрисала трагове њиховог миленијумског постојања. Злочин огромних размера изазвао је колективну живу рану у свести свих Јермена која се преноси са колена на колено, са нараштаја у нараштај. Осећају је сви Јермени, без обзира где живе – у Јерменији или у свету.

Постоје прворазредни историјски извори који сведоче да је у логору у Битлису одвојено хиљаду јерменске деце која су жива спаљена! За већину Турака, посебно за оне који су носили униформе, била је национална част убијати Јермене. Често су се сликали са масакрираним жртвама којима би претходно одрубили главе.
На неким фотографијама поред турских официра славодобитнички су стајали и немачки официри који су радили као инструктори у пријатељској, турској војсци, а испред њих су стајали унакажени јерменски лешеви. (Истоветне сцене могле су се видети у Босни на фотографијама муслиманских шехита који су се у лето 1992. године сликали са одубљеним главама српских војника).

‘Ко се још сећа геноцида над Јерменима!’‘ 
Та трагична равнодушност света дала је за право Турској да преко својих обавештајних служби припреми Азербејџанце да почетком 1988. године почине злочин у Сумгајиту, где је страдало више стотина Јермена. На исти начин Турска је припремала, а онда се и директно умешала у рат који је 1992. године избио у Босни и Херцеговини, стављајући се на страну босанских потурчењака. Њен верни савезник и у овим неделима опет је била Немачка.

 

 

 

Извор: Фејсбук

Ово порука је постављена и на насловној страници. Погледајте!

[Драшко]

јој

[Драгана Милошевић]

Но комент.

[мирођија]

   Данас турци негирају сваки геноцид над Јерменима.

   У Истамбулу су  за време тог погрома текле реке јерменске крви.

   Грци као православни, нису смели недељама да повире на улицу.

[Guest - . . .-]

Важно је гледати Сулејмана и дивити се...

[antics]

Ма оне су криве! Што су провоцирале Турке тиме што су... тиме што су... па, тиме што су постојале, што су биле хришћанке.

 

Оне су међу онима који суде испод олтара! 

[obi-wan]

Важно је гледати Сулејмана и дивити се...

 

Bas sam to `teo da kazem...

[Guest - . . .-]

[marko_13]

Диван је Бог у светима својим.

[antics]

   Данас турци негирају сваки геноцид над Јерменима.

   У Истамбулу су  за време тог погрома текле реке јерменске крви.

   Грци као православни, нису смели недељама да повире на улицу.

 

Све саме лажи и измишљотине. Сви знају да је ислам религија мира, а да је османлијско царство било правна држава утемељена на принципима једнакости и алтруизма. 

 

Тако једном неки амерички новинар питао Тита како то да Југословени тврде да су демократска земља, а имају једнопартијски систем. А Тито му каже: "Па наша демократија и јесте у томе, што имамо само једну партију". 

[antics]

Диван је Бог у светима својим.

 

Святым, иже суть на земли Его,

удиви Господь вся хотения Своя в них.

[Јаков.]

Pročitao sam skoro kod Ave Justina, da oni koji stradaju ovako, stradaju sa vencima slave. Poput dece koju je Irod pobio.

[Зосима]

Ајој мученице,скроз ме потресла ова слика и текст  

 

Помени их Господе у Царству Твоме

[мирођија]

Геноцид над Јерменима данас

Орхан Памук

Ово питање је данас поново актуелно у Турској и почиње поново да заокупља европску пажњу због могућег почетка преговора са Турском о уласку у Европску унију. Питање је актуелизовао најпознатији турски писац Орхан Памук који је почетком 2005.

године изјавио у једном турском недељнику да је Турска одговорна за

геноцид над Јерменима у ком је побијено више милиона Јермена током

последња два века. Та изјава је покренула лавину оптужби и захтева за

његовим линчем у Турској, али је исто тако изазвала буру у Европској

унији и поновно појачање притиска Јерменије

и јерменских организација широм света за признавање постојања геноцида.

Памук је због својих изјава оптужен за увреду турског имена и турске

војске и изведен је на суд. Крајем децембра Памук је ослобођен оптужби за увреду турске војске, оптужбе за увреду турског имена је ослобођен 22. јануара 2006. године.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%B4_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0

[Guest - . . .-]

О овоме треба говорити...