Dusko Radovic - Beograde, dobro jutro

[JESSY]

(105) Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan.

(106) U Zemunu, na obali Dunava, kuva se i danas dobra riblja čorba. Do čorbe se stiže ovako: ide se do centra Zemuna, a onda dalje za mirisom čorbe.

(107) Bolje je ipak da spavate. Sve što prespavate - neće vam se dogoditi.

(108) Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.

(109) Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.

(110) Početak jeseni odlaže se na neodređeno vreme. Dok ne prođu zima, proleće i leto.

(111) Teško očevima ženske dece kad pomisle šta su sve nekad i sami radili tuđoj ženskoj deci.

(112) Hrabri muškarci treskaju vratima kad ulaze u kuću, a kukavice samo kad odlaze.

(113) Ako vam ne ide škola - udajte se. Ako ne možete da nadjete posao - rodite dete. Manji problemi se uspešno rešavaju većim. 

 

(114) Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!

(115) Žene vole da vole, a manje im je važno koga će voleti. A muškarci vole da su voljeni, ali bi hteli da biraju ko će ih voleti.

(116) Niko nema više od jednog života. Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih života.

[JESSY]

(117) Žena mora da je žena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muževi mogu postati muškarci.

(118) Temperatura u Beogradu je ispod svake nule.

(119) Danas će biti lepo svima onima koji ne traže mnogo.

(120) Dva niska stepena jutrošnje temperature košava raznosi brzinom od osam i više metara u sekundi i rasporedjuje po nogama, ledjima i glavi stanovnika Beograda.

(121) Neki menjaju nove godine kao mala deca pelene. Čim u jednoj godini urade onu stvar, odmah traže novu i čistu godinu.

(122) Čuvajte svoje zdravlje. Negde, na nekom tajnom mestu, daleko, daleko od posla i porodice.

 

(123) Teško poslu na koji ste, po ovakvom jutru, krenuli!

 

[JESSY]

 

(124) Evo nas još jednom na početku. Danas ćemo ponovo uvežbavati kompletan program života. Da budemo spremni kad jednom počnemo da živimo.

(125) Odmorite se ako imate od čega, pojedite ako imate šta, mislite ako imate o čemu. 

 

(126) Na pitanje - kako oslabiti? - postoji jedan jedini odgovor: treba manje jesti. I na drugo pitanje - kako doći do para? - odgovor je takođe cinično prost: treba raditi. Ovako logični i jednostavni odgovori nisu popularni. Njih daju oni koji se prave da nisu razumeli pitanje. Jer pravi smisao tih pitanja glasi: kako oslabiti a ne odricati se jela, i kako doći do para ne radeći, i kako položiti razred ne učeći, i kako postići nešto u životu ne trudeći se? To se traži. Bilo bi dobro da tu postoji neki štos, neka duhovita caka i rešenje. Prokleta neka je pamet, koja na laka pitanja daje tako teške, nemoguće odgovore!

 

(127) Mnogi beogradski pogoni rade na burek. Nekoliko hiljada kurira krenulo je da obezbedi tih nekoliko kritičnih tona bureka. Vruć burek izaziva vedra raspoloženja, pa će beogradska privreda, uz viceve i podrigivanje, zabeležiti novi skok.

 

(128) Zašto u apotekama ne dozvoljavaju da se probaju lekovi, kao sir i kajmak na pijacama? Ljudi imaju para. Kupili bi kilo ili dve kile leka ako im se dopadne.

 

(129) Uskoro će poskupeti novine. Sramota je što još nijednom nisu poskupele zbog sadržaja, već uvek i samo zbog poskupljenja hartije. 

 

(130) Lepo je biti mlad, ali nije mali uspeh ni ostariti.

[JESSY]

(131) Dok smo imali samo zajedničkih problema i interesa, više smo ličili na ljude. Lični problemi i interesi prilično su nas degradirali. Ne treba svakome dozvoliti da ima problema.

(132) Ko se čuvao i sačuvao da dočeka i ovo jutro, sad sedi sanjiv na krevetu i pokušava da se seti - zašto.

 

(133) Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga ne nađe - to mu je!

 

(134) Dan je okrugao kao Zemlja. Iznenadićete se kada na kraju današnjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete.

 

(135) Ko ustaje rano, može ne samo gledati, već i slušati kako pada lišće. U rano, tiho jutro čuje se kad suvi, krti list padne na trotoar.

(136) Lišće se umorilo i stari. Ono se naživelo svog malog i skromnog života.

(137) Mislili smo da ćemo već uveliko živeti napolju. Međutim, još uvek smo unutra. Napolje još nije spremno. Dekoracije još nisu završene, a i sa grejanjem nešto nije u redu. 

(138) Nova godina je dosla i prosla. Posle kraceg prekida, danas se nastavlja stara godina. 

 

(139) Nova godina ce, razume se, stici i onima koji je ne budu cekali. Medjutim, sva car i jesteu cekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je cekati nesto u sta ste sigurni da ce doci. Cekalismo u zivotu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo novegodine.

(140) Budimo iskreni i precizni kad se obraćamo mladima. Oni treba da budu onakvi kakvi smo mi NEKAD bili. A tek kad ostare, mogu biti ovakvi kakvi smo danas.

(141) Pokloni su retki i jeftini. Sve drugo je podmićivanje.

 

(142) Dolazi zima. Biće vam potrebne ili rukavice ili tudja ruka.

(143) Kiša je kapala, i rosila, i padala, i lila, i pljuštala... Samo još nije prestala.

(144) Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu. Svi čekamo lepše dane.

[ivona]

Ko ima problema neka digne ruku. I neka je drzi tako dok mu ne utrne. Kad spusti ruku bice mu mnogo lakse.

[Данче*]

"Свако има неког кога нема" - тако је говорио човjек-лав, намргођен и љут сав. Био је храбар, право мушко, звао се Душко, а презивао Радовић. Годинама се оглашавао са врха Београђанке у емисији "Београде, добро јутро", којом је будио успаване савjести и замрле наде, којом је будио човjека у људима. Ти његови бисери, које је сипао сваког јутра са 23. спрата Београђанке, ни до
данас нису изгубили сјај.

 

[JESSY]

Šta je besplatno? Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.

 

Pravi ljudi dokazuju se subotom i nedeljom. Oni umeju da žive čak i kad su slobodni, kad imaju vremena. Svi drugi su hronično oboleli od lažne trke, lažne prezauzetosti, lažne nervoze. Oni nemaju vremena jer ne žele da ga imaju, jer ne znaju šta bi s njim.

 

Dobri ljudi imaju vremena. To je prva odlika dobrote.

 

U životu ima više posla za žensko srce nego za mušku pamet.

 

Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.

 

 

[JESSY]

Udvarajte se malo svojoj ženi – kao da vam nije žena, kao da vas ne voli, kao da ima nekog drugog, kao da može da bira. A žena nije nezahvalna. Na tu pažnju ona će odgovoriti sa mnogo dobrote – kao da vas voli, kao da nema drugog, kao da ne može da bira.

 

Svaka doslednost je konzervativna. Zbog toga smo često progresivni na račun morala.

 

Naša deca htela bi da rade, ali ne svaki posao, i ne mnogo, i ne svakog dana, i ne nešto komplikovano i ozbiljno. Da im mame budu poslodavci i da ih plaćaju samo prema tome koliko ih vole.

 

Među lekarima i medicinskim sestrama ima i dobrih ljudi, kojima je žao svih onih koji su bolesni. Oni imaju vremena da svoje pacijente leče i čovečnošću. Nagovaraju ih da budu zdravi, mole ih da ozdrave i pacijentima je neprijatno da ih odbiju.

[JESSY]

Našlo bi se u svakom životu dovoljno malih radosti ali njih niko neće. Više volimo da smo nesrećni nego da smo srećni bez razloga ili sa malo razloga.

 

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva…

 

Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

[JESSY]

[JESSY]

Dobri i tihi ljudi imaju tajne želje koje ostvaruju na neki, za nas nevidljiv način. Ne zavidimo im na željama jer su naše veće, ali im zavidimo na sreći.

 

Deca jesu za školu, ali škola vrlo često nije za decu. Umesto da daje odgovore, loša škola samo postavlja pitanja.

 

Plačite na vreme dok ste još mladi, dok još možete da žalite druge.

 

Glupost se najčešće govori iz sveg glasa

 

Mi volimo jedne koji vole druge koji opet vole treće koji vole nas.

 

Ovaj nas grad se pretvorio u čekaonicu..svi čekamo lepše dane.

[JESSY]

Svako dete trebalo bi da ima bar po jednu sestru ili brata, za slučaj da mu fale mama ili tata.

 

Najlepše molimo profesore da imaju razumevanja za one koji će krajem avgusta polagati popravne ispite. Jeste da oni nisu učili mnogo i da ne znaju mnogo. Ali šta imaju profesori od toga što znaju?

 

Neko iz detinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira, pa ume da se igra i raduje malim stvarima.

 

Na našem putu u budućnost neki su skrenuli levo, neki desno, a mi smo išli pravo, pravo, samo pravo dok najzad nismo stigli gde smo stigli.

 

Prošlost jeste bila sjajna, ali se u nju više ne možemo vratiti. Moramo se pomiriti s budućnošću i polako se navikavati na nju.