Dusko Radovic - Beograde, dobro jutro

[Rubiroza]

Пре десетак дана је обележена годишњица једног од највећих злочина у Другом светском рату, тзв "крагујевачког октобара" па бих овде поставио део из поеме једног од наших великана Душка Радовића под називом Црни дан, које на жалост нема у електронској форми, а и сама поема може јако ректо да се нађе за разлику од других Радовићевих дела. Штета, јер је та поема сигурно једна од најбољих ствари које је Душко Радовић икад написао.

Погледајте како је лепо овде!

Овде би се лепо могло сести и размишљати,

овде би се лепо могло одморити,

овде би се могао провести леп део живота,

овде би лепо било живети.

Али,

не дају да се живи,

траже да се умире!

Мора поново да се умире,

не дају да се живи!

Мајко, оче,

не дају да се живи,

траже да се умире.

Не умирите млади!

Штета је,

не умирите млади,

пре него што истрошите своје животе!

Штета је за младе очи и уши,

за младе руке и ноге.

Не умирите млади,

није природно,

не гасите се пре времена!

Живети се мора до краја!

не умирите млади

јер не умете умрети!

Људи!

Где сте људи?

Слушајте, људи, како су нас убијали

и како нас нису могли убити,

како су нас заплашени плашили,

како су нас хтели понизити

и како су пали на колена.

Не дижи руку на туђе дете,

чујеш ли?

Не дижи руку на дете!

То дете има мајку и оца!

Не дижи руку на дете,

дабогда ти се рука осушила!

То је моје дете,

то су наша деца!

Не дижи руку на нашу децу,

чујш ли?

Не смеш! То се не сме,

то је страшно!

Одводе нас,

ја не верујем,

пребројавају нас

ја не верујем,

они нас везују,

ја још не верујем,

чујем рафале

не могу да верујем,

видим лешеве

али не верујем,

подижу пушке на нас

али не могу, не могу да верујем,

чујем команду

али ја не верујем,

све се гаси око мене, и вид, и слух,и све

али не верујем и не разумем -

зашто?....

Зашто то?

Одговора нема,

одговрају рафалима.

Зашто, ми смо деца?

Само рафали у телу и главу.

Не пуцајте у децу!

Хеј, то су деца!

Оно што сте ви били,

оно што и ви имате или ћете имати!

Не пуцајте у мале људе,

они су немоћни!

не пуцајте у немоћне,

то је страшно!

Лоши ђаци шапућу добрим ђацима

како се умире,

држе се чврсто за руке

да нико не изда,

професори их још једном погледом пребројавају.

Добро је,

то је добар разред,

добра деца,

не постављају сувишна питања.

Нешто се страшно дешава,

свима па и њима,

Умиру са радницима, сељацима, поповима,

лекарима,

као прави људи.

Први пут су их пустили међу одрасле,

нема више малих и великих,

сви су довољно велики да буду број и мета.

Мали, преварени мученици,

страшне жртве страшног дана!

.

.

.

.

.

Никола, сине . . . Шта ћеш овде, Никола?

Шта ћеш овде? . . . Ти си дете . . .

Ово није за децу . . . ни да гледају . . .

Дижи се, Никола!

НЕ МОГУ, ЋАЛЕ!

Зашто да те убију, Никола?

Зашто ме ниси звао?

ЗВАО САМ ТЕ, ЋАЛЕ!

Зар овде да те нађем?

Шта ћеш овде где људи гину?

Ти не умеш ни да погинеш, Никола?

Јеси ми се уплашио, Никола?

ЈЕСАМ, ЋАЛЕ!

Како, сине . . . Ти плачеш а они пуцају у тебе?

ЈЕСТЕ, ЋАЛЕ!

деца плачу, а они пуцају?

ЈЕСТЕ, ЋАЛЕ!

Где ја да живим, Никола?

ово је све било твоје, сине . . .

Да запалим и кућу, и мајку и себе?

НЕМОЈ, ЋАЛЕ!

Погледај, све је живо само си ти мртав!

Хајдемо, сине, кући не могу овде да тзе оставим,

овде немам коме да те оставим.

Ти имаш своју кућу, мајку и оца,

хајдемо, Никола, сине . . .

НЕ МОГУ, ЋАЛЕ, НЕ МОГУ!

ниси смео да погинеш . . . чујеш ли . . . ниси смео . . .

имао си да се измакнеш . . . да се склониш . . .

Морао си да побегнеш . . .

НИЈЕ МОГЛО, ЋАЛЕ!

Ја сам те живиог родио . . . еј, бре . . .

Живог сам те родио

а ти ми се мртав враћаш . .

не познајем те . . . чујеш ли . . . не познајем те . . .

Је ли, бре, Никла? . . . Где си начио да умреш?

Зар се тако умире? . . . За једно пре подне . . .

Како те погоди тако малог? . . .

Како те не промаши?

Зашто ме ниси звао?

ЗВАО САМ, ЋАЛЕ!

Нисам ти ја ћале . . . еј . . . нисам ти ја ћале . . .

Ја имам живог сина . . . Где је мој син? . . .

Вратите ми сина . . .

Зар ти није било жао да погинеш? . . . Је ли,

Никола,

МОРАЛО ЈЕ, ЋАЛЕ!

Тебе би пустилиу . . . што им ниси рекао?

Је ли, сине, у коју школу сад да те упишем

тако мртвог . . .

Куда ћемо сад, ја и ти? . . .

Еј, Никола, Никола, ниси смео да умреш . . .

Црни мој сине . . .

.

.

.

.

.

Шта ће њива без човека,

горка њиво?

Шта ће црква без верника,

празна цркво?

Шта ће мајка без синова,

грешна мајко?

Шта ће чекић без ковача,

смешна справо?

Шта ће школа без детата,

пуста кућо?

Шта ће овца без чобана,

јадна овцо?

Шта ће рало без орача,

гладно земљо?

Шта ће жена без човека,

црни дане?

.

.

.

.

[keka]

uh.... tesko....

jedna od pesama koja mi uvek izmami suze je "Krvava bajka"

a ova je bas....

[w.a.mozart]

Лоши ђаци шапућу добрим ђацима

како се умире...

[JESSY]

 

Ako cemo posteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako.

Gledamo ga upitno a on nevoljno sleze ramenima Karaburme i Banovog Brda:danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.

 

Kroz maglu naziremo kako, uz tanku pritku krana, raste ogroman soliter-siledzija, medju niskim i pitomim dusanovackim kucama i dvoristima.

Sta li ce on tu, tako besmisleno veliki i nezgrapan?

Mozda Dusanovac podize spomenik Bori i Mandori, hrabrim i nesrecnim momcima, junacima prvih mirnodopskih tabanja i sorki, koji su orali
drumove kad to nije bilo popularno.

Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra. Mostovi su puni automobila.

I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani.

Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.

Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek sluze u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.

Pre nego što ce joj se desiti ono što ce joj se desiti, Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put, kao da ne zna da je iza okuke ceka
stari probisvet Dunav.

[JESSY]

Tako je malo ljubavi medju ljudima. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi.

Prazna je kuća bez žene. Ako žene nema u kući, nema ko drugi da bude u njoj.

Muškarci čitaju novine, a žene čitaju romane. Muškarcima više
odgovara mnogo kratkih uzbudjenja, a žene vole jedno, ali da traje dugo.

Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.

Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi
očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se
samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.

Ima velike sirotinje medju našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati.

Roditelji se zaprepaste kad čuju da im se deca drogiraju.

Kad su ih poslednji put videli, nisu se drogirala.

Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da živimo od onoga što imamo.
Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim koliko nas može
učiniti nesrećnim ono što nemamo.

U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje
i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.

Mladi moraju da žive noću – beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.

Na mladima svet ostaje, čim stariji donesu takvu odluku.

Ne vredi ni burazeru, ni braco, ni druže, ni druškane, ni kume, ni
rodjače, ni pobratime – ništa to ne vredi dok se ne tutne i malo love.

Žena je kao zima, ima dobre i loše strane. Dobre strane joj se vide, a loše osećaju.

Druže, kad razmišljate o ženi svog života, dozvolite i majci da konkuriše za to mesto.

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite-možda ste već
srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

[Mamica Forumska]

Ne morate da budete bolji od drugih,budite samo najbolji što možete.

 

Budite iskreni i strogi prema svima koje volite,do kojih Vam je stalo,a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodušni.

 

Mnogo je to i nije zdravo i biti mlad i imati para.Ko mlad troši novac,neće stići da potroši mladost

.

Svako ko poštuje sebe morao bi se truditi da govori samo ono što misli.

 

Mnogo smo bistri i praktični.Hteli bismo da se sve promeni,a da se ništa ne promeni.Da nije glupo bilo bi mnogo lepo.

 

[JESSY]

Pošteni su pošteni zato što ne smeju ili ne umeju da budu nepošteni.

Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih. Bogati vide samo bogatije od sebe.

Teško je biti sam. Od toga je jedino teže kada su dvoje sami.

Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.

Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je cak
i onda kad su se našle na jednom jastuku jer nisu imale drugi. Dobra je
muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

[JESSY]

S one strane vam je sve sto je bilo, ceo vas zivot, od rodjenja do ovog jutra.

S ove strane vam je ono sto ce tek biti, od ovog jutra na dalje.

Vreme prolazi i pretace zivot i slatko vino uspomena.

Dan je okrugao kao Zemlja.

Iznenadicete se kada na kraju danasnjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete.

Dan se budi, ali se leto lagano gasi. Pre nego sto ponovo legnemo, moracemo ustati.

Takav je red. Sunce i hoce i nece, ali mi moramo.

Ono sto ste sanjali bio je san. A ovo je sada java - lepi, blagi,
vedri, topli, suncani dan. Danas bi vam moglo biti lepo i dobro. Ako
hocete. Ako necete - daleko vam lepa kuca. Na Petlovom brdu ili jos
dalje.

Kolekcionari dana i godina ne prave pitanje. Samo neka je dan i neka je zivot.

Jutros u gradskom saobracaju svi imaju sitninu. Nije strasno, moze i sa sitninom dok nas greje ovaj nebeski dukat.

Deca spavaju, a roditelji sapucu, dogovaraju se kako da ih
vaspitavaju, da sve bude fino i kulturno i da ima efekta. A jedno zlato
mamino sinoc je zaspalo sa cigaretom i progorelo jorgan. A jedna sreca
mamina zaglavila je negde nocas i zaspala, kako je usla u kucu, ispod
civiluka u antreu. A jednog pileta maminog jos nema...

Ne sekirajte se jer to skodi zdravlju. A ako vec ne mozete, nemojte
se bar sekirati zbog toga sto ne mozete da se ne sekirate, jer je to
onda jos gore.

Neki su budni bukvalno i odavno i ti vec uveliko rade.

Jos spavaju samo oni koji su budni u jednom, kako da kazemo, sirem ili visem smislu.

Ako zelite da budete i ostanete posteni, birajte posao na kome je moguce biti posten.

Sava i Dunav i ovog jutra dolaze i prolaze, a mi ne znamo sta da im radimo.

Dva niska stepena jutrosnje temperature kosava raznosi brzinom od
osam i vise metara u sekundi i rasporedjuje po nogama, ledjima i glavi
stanovnika Beograda.

Ima ljudi skromnih.

Kad se ujutru probude, kad shvate da su jos zivi, da jos uvek slusaju,
gledaju i misle, prva recenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek
slobodno mozete reci koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se
svakom.

[Mamica Forumska]

Neki traže da budemo ne njihovi prijatelji nego prijatelji njihovih zabluda.Zbog toga se kvare mnoga prijateljstva.

 

Hladno je.Biće Vam potrebne ili rukavice ili nečija topla ruka.

 

Ima mnogo rasparnih ljudi i mnogo neparnih kombinacija.

 

Najbolji više nisu živi,a mi smo tu samo zato što njih nema.

 

Promenite gumicu na svom oku,stalno Vam kaplju suze.Promenite šarke na prozorima svoje duše,kad god ih otvorite oni cvile.

 

Samo siromašni znaju da ima siromašnijih od njih,bogati vide samo bogatije od sebe.

 

Ljepše je biti nečija baba nego samo baba.

[JESSY]

Ovaj utorak ocigledno nije video
neke druge dane kad moze sebi dozvoliti da ovako izgleda. To nema
smisla. Znaju koliko volimo da zivimo i podmecu nam neke dane koji nigde
ne bi prosli sem kod nas.

Danas ce neradnici ponovo moliti radnike da povecaju produktivnost rada. Ne moze se vise ne raditi na ovom nivou produktivnosti.

Jednome od naših nesrećnih sugrađana nije, najpre, valjao PE KA BE.
Zatim se žalio na PE TE TE. Pa mu se pokvario U KA TE. Kad su ga
pregledali, utvrdili su da mu nije u redu ni E KA GE.

Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne.

Subota je dan kad se kupaju muževi koji vole svoje žene. Ko se kupa i preko nedelje, obratite pažnju.

Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga ne nađe - to mu je!

Evo nam još jednog jutra i dana. Počnimo život ispočetka! Prvo nađimo
nekoga ko će nam za sve biti kriv. Njega svi imaju, bez njega se ne
može.

Drugarice, videli smo mnoge muške psihijatre. Nemamo utisak da bi mogli da vam pomognu. Bolničari izgledaju mnogo ubedljivije.

Lekari su vam pomogli da ostanete u životu. Ali u onom istom životu, što i nije neka velika pomoć.

Pokloni su retki i jeftini. Sve drugo je podmićivanje.

[Mamica Forumska]

Mame rađajte deci sestre,jer sestre postaju tetke, a tetke su nezamenljivi dar svakom detinjstvu.

 

Ateisti ne moraju biti pošteni.Nema Boga koji bi za njih bio nadležan.

 

Ne trčite za ženama,da se ne sudarite sa onima koji beže od njih.

[JESSY]

Kao da je poslednji dan zivota, a ne
stare godine. Sve sto smo imali, i sto smo ukrali, i sto smo pozajmili,
i sto smo podigli na kredit – sve smo ulozili u ovu noc. Zaboravili
smo: necemo samo docekati Novu godinu, vec cemo i ziveti u njoj.

Kad to cudo prodje, dogovoricemo se: sta vise nikada necemo raditi,
kuda vise nikada necemo ici, koga vise nikada necemo poslusati i sta nam
se poslednji put dogodilo i nikad vise.

Neka deca vec su dobila od Deda - Mraza male automobile, neka lutke, a neka batine, kad se sinoc vratio umoran i nervozan.

Nekima nove godine samo dolaze i dolaze, dok drugima samo prolaze.

Neki menjaju nove godine kao mala deca pelene.

Cim u jednoj godini urade onu stvar, odmah traze novu i cistu godinu.

Da nema Boga u nekim zemljama na zapadu, mnoga nasa deca ne bi videla svoje roditelje za novogodisnje praznike.

Nova godina ce, razume se, stici i onima koji je ne budu cekali.
Medjutim, sva car i jeste u cekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je cekati
nesto u sta ste sigurni da ce doci. Cekali smo u zivotu razne stvari,
to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo nove godine.

Zelim vam da vas ne boli ono sto vas je bolelo, a da vas voli ono sto vas nije volelo.

Zelim vam da budete potrebniji drugima nego oni vama. Da zelite i
mozete vise nego sto vam treba, a da sve sto vam pretekne podelite sa
onima koji ne mogu kao vi.

Nemojte uzimati mnogo vise nego sto dajete, da vam ono sto imate ne bude manje od onog sto nemate.

Zelim vam na kraju da ova godina ima vise srece sa vama nego prethodna!

[JESSY]

Dragi moj čitaoče!

Ako nekada budeš pisao, moraćeš o nečemu da pišeš. A to o čemu ćeš
pisati dešava ti se baš sada u sedmoj, desetoj ili trinaestoj godini.
Zbog toga nemoj žuriti sa pisanjem. Neka ti se sada što više dešava.
Pisati se može samo iz bogatog života. Zaposli sada što više svoje oči,
uši, ruke i noge. Gledaj, čitaj, traži, prevrći, premeći. Kasnije će sve
to progovoriti iz tebe kroz tajnu koja se zove pesma.

Ja nemam drugi dnevnik iz detinjstva sem svojih pesama i priča.

Ja sam zaista srećan čovek.

Mi smo srećni gosti života...

Po rasporedu sudbine, ovaj petak bice najlepsi dan necijeg zivota.

Kada bi smo znali cijeg, mogli bi smo mu javiti. Da ne ispadne i sa njim kao sa nama - da nismo imali pojma.

[JESSY]

Četvrtak je prozviždao kao metak. Nigde ga nema. Ovo je opet početk dana koji se zove petak. Petak, peti septembar.

Sunce, belo i hladno kao petodinarka, kotrlja se nebeskom nizbrdicom. Ko ga nađe - njegovo je.

Na beogradskim pijacama ovog jutra možete dobiti svež i hladan luk,
sveže i hladno cveće, sveže i hladne novine, sveže i hladne cigarete.

Nisko nebo, ružno jutro.

Deco, ako vam je otac došao jutros umesto sinoć, evo vam razbrajalice kojom ćete ga malo razonoditi: eci-peci-pec, ja sam mali zec, ti si mala propalica, eci-peci-pec!

Na železničkoj stanici nosači i taksisti naplaćuju ulaznice svima koji na ta vrata ulaze u Beograd.

Autobusi Jata, pre nego što prebace putnike u avione, naprave jedan krug ispred Crkve Svetog Marka. Za svaki slučaj.

Beogradske ulice liče na nogavice farmerki, sa belim štepom preko šavova.

Malo para kvari telo a mnogo para kvari dušu.

Čovek je na velikoj muci.

U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše?

Blago babama i dedama, koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu.

[JESSY]

Nemožemo živeti bez drugih ljudi

Jedni nam stvaraju probleme

A drugi rešavaju probleme.

Vi vredite samo onoliko koliko ste potreni drugima.

Imati prijatelja to znači pristati da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelje.