Шта је ,,време''?

[Milan Nikolic]

Значи прсо сам од смеха.

[Milan Nikolic]

Da, ali živećeš mnogo duže od onih koji miruju, pa iz njihove perspektive bićeš u budućnosti

 

Питање је ко ту мирује. Јер они који те буду гледали како шибаш као светлост, видеће да си укочен као кип, тј. као да те је неко паузирао.

[zuti car]

iz nase prespektive mi putujemo u buducnost brzinom od 24 sata na dan . 

[Милан Б]

Владика је објаснио

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%87-r1022

[Odahviing]

Putovanje u budućnost je mnogo prosto: samo se kreći brzinom što bližom brzini svetlosti i otići ćeš daleeeko u budućnost u odnosu na one koji miruju...ili se kreću sporo.

 

Znaš koji je najlakši način da se ide u budućnost samo sedi i ne readi ništa, i putovaćeš u budućnost, savake sekunde. A inače ako se krećeš blizu C ustvari vreme počinje sproje da teče, naravno iz tvoje perspektive, vreme će teći isto,ali ukoliko neko bude gledao sastrane njegovo vreme će brže prolaziti nego tvoje.

Imaš onaj paradoks dva brata blizanca, jedan putuje u brodu brzinama blizu brzini svetlosti, dok je drugi na zemlji. Kada se ovaj što putuje vrati, biće ustvari mlađi od svog brate blizanca. 

[Odahviing]

Da, ali živećeš mnogo duže

Ustvari nećeš živeti duže, iz tvoje perspektive živećeš i umrećeš kao i da miruješ. 

[GeniusAtWork]

Ustvari nećeš živeti duže, iz tvoje perspektive živećeš i umrećeš kao i da miruješ. 

 

Iza tvoje perspektive da, živećeš normalno, ali iz perspektive 'mirujućih' ti ćeš još uvek biti biti živ kroz 100/1000 ili koliko već godina, zavisno kolikom brzinom putuješ 

[Odahviing]

Znate šta je još zanimljivo što se svetlosti i njene brzine tiče, ona je konstanta. Međutim kada kažem konstanta ne mislim ono uvek je 300 000 km/s već evo da objasnim prostim jeszikom.

 

Ukoliko bacis nešto i recimo to se pri izbačaju kreće odrećenom brzinom V1, ako trčiš brzinom V2 i baciš to u odnosu na nekog posmatrača koji miruje bačena stvar će se kretaati brzinom jednakom V1+V2. Međutim sa svetlosti to nije slučaj. Ako se krećeš recimo brzinom od C/2 i upališ lampu svetlost će se u odnosu na tebe kretati brzinom C, a logično bi bilo da se svetlost u odnosu na posmatrača koji miruje kreće C/2 + C tj 3C/2, ali to nije slučaj u odnosu na njega svetlost će se takođe kretati brzinom C (odnosno 300 000km/s)

 

Razlog za to je što ustvari obrazac nije Vr = V1 + V2, onaj koji ste verovatno učili u školama. Već sledeći (e sad ako uspete da shvatite šta hoću da napišem):

 

(V1+V2)/((1 +(V1*V2) / C^2))   Naravno pri malim brzinama V1*V2/C^2 teši nuli, pa je time i time i imenilac u jednačini priblišno jednak jedinici, mećutim kada se jedan ili oba tela kreću brzinama koje su blizu (ili jednakim) C tada imenilac dolazi do izražaja.

[Milan Nikolic]

Време и простор се могу скупљати и растезати. Зато је реч о четири димензије - три просторне и једна временска.

 

Брзина светлости одређује временску димензију. Што се брже крећемо, то све више вршимо пребацивање временске димензије у просторну, као што приликом скретања из правца севера ка правцу истока вршимо прелаз из једне у другу димензију.

 

Зато је установљено да приликом кретања брзином светлости време не протиче. Међутим, нико од научника, на челу са Ајнштајном, није био задовољан таквим објашњењем времена као коначним него се очекује некакво дубље сазнање о појму времена.

 

На пример, нико од нас кад би убрзао до брзине блиске светлосној не би осећао да време стоји, него би оно протицало као што то већ интуитивно знамо. Шта се дешава са временом у дубљем смислу нико до сада није успео ни да наслути.

 

Може бити да је време заправо прераспоређивање информација које образују сваку честицу, а те информације могу постојати у сфери апсолутне неодређености, тј. нелокалности. Оне могу постојати истовремено свуда, слично као таласна функција у природи честица.

 

Ми вероватно нисмо ни свесни, али ми осећамо гравитацију која нас константно убрзава убрзањем од око десет метара у секунди. То значи да када бисмо били у свемирском броду који убрзава кроз свемир убрзањем од један Г, осећали бисмо силу као гравитацију на земљи.

 

У том смислу ми сваке године достигнемо брзину светлости, јер толико треба у класичном смислу да се достигне та брзина приликом силе од један Г. Наравно, постоје друге перипетије због којих је проблем достићи брзину светлости.

[DYNABLASTER]

i sta kazes kad bi neko isao brzinom svetlosti video bi ga kao zamrznutu sliku, kako bi ga video molim te lepo, kad oko to ne moze da registruje, a i usput se valjda pri brzini svetlosti postaje providan ili svetlost sta vec lol, mozda kamerom da ga slikas samo ne znam koja to kamera moze da slika...

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Vreme ne postoji..vreme je iluzija koju je covek uveo da bi se orijintisao..i merio brzinu...realno postoji samo sada...i sve se desava sada...

[Иван ♪♫]

Sta je vreme? Sat otkuca tik-to je vec proslost, tak-buducnost. A gde je onda sadasnjost? Vreme ne postoji zivimo u vecitoj sadasnjosti.

(Tako je govorio nas patrijarh Pavle... )

 

likefaceeeeeeee

[Иван ♪♫]

Vreme ne postoji..vreme je iluzija koju je covek uveo da bi se orijintisao..i merio brzinu...realno postoji samo sada...i sve se desava sada...

 

postoji promena, sve je u kretanju, i to doživljavamo kao vreme

[Иван ♪♫]

На пример, нико од нас кад би убрзао до брзине блиске светлосној не би осећао да време стоји, него би оно протицало као што то већ интуитивно знамо.

 

 

interesantno je to, ima analogije: brzina svetlosti ne zavisi od kretanja izvora svetla, a individualno vreme ne zavisi od brzine kretanja

[Odahviing]

Sta je vreme? Sat otkuca tik-to je vec proslost, tak-buducnost. A gde je onda sadasnjost? Vreme ne postoji zivimo u vecitoj sadasnjosti. (Tako je govorio nas patrijarh Pavle... )

 

Ustvari mi ne živimo u sadašnjosti, mi živimo u proslosti, sve što vidimo, čujemo, dodirnemo kada to "primetimo", ono se već desilo.  Prvo dok gledamo u nešto potrebno je vreme da fotoni odbijeni od tog predmeta stignu do nas, a zatom da nervi iz oka proslede informaciju do mozga, koji okreće sliku i tek onda mi to ustvari vidimo. Iako je zakašnjenje malo ne možemo reći da živimo u sadašnjosti, već uvek u prošlosti