A sada nešto potpuno drugačije... :)

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[Срђан Ранђеловић]

Потрошио сам све речи о теби,

правих се да попио сам памет света сву

нек' јој неко други место мене каже

http://www.youtube.com/watch?v=SUMcA--ejOc

[Јесењин]

Мало расположен, те да напишем неки стих, дуго нијесам (како беше иде... )....

 

Снови су пролазили поред мене. Ноћ је стезала као омча и покаткад мирисала на неко непознато цвеће. Готово нечујно, прикрадала се излизана метафора смрти кроз дрхтаје срца. Прикрадала се силина ништаства која је у очима сливала час тупе, час оштре ударе неконтролисане пакости... Време, тај отров што носи деценије океана узалудних погледа према вечности, време је клизило кроз често крцкање жишка, кроз лакирани паркет, кроз молитву отиснуту у празнину собе... Сањао сам је и сањаћу је докле год имам чиме да сањам! А мрак... мрак је распаљивао ветар по њеној коси сатканој од светлости месечеве, што се рађала у искрама Божјих мисли; мрак ју је враћао у моје прсте, у бол који не малаксава, који лекове не зна и груди ломи по нотама прошлости...

[JESSY]

Мало расположен, те да напишем неки стих, дуго нијесам

 

само ти сврати и напиши по нешто....

[Иван Дабижљевић]

Ђеси ти си Ђеније. Да те нема, морали би те измислити. Стварно супер ствари постављаш, свака част и хвала.  

[JESSY]

Ђеси ти си Ђеније. Да те нема, морали би те измислити. Стварно супер ствари постављаш, свака част и хвала.

морам да се захвалим на лепим речима....али само да не чује онај нечастиви па ме нападне ...да се случајно не уобразим...

[Иван Дабижљевић]

морам да се захвалим на лепим речима....али само да не чује онај нечастиви па ме нападне ...да се случајно не уобразим...

Имао сам и то у виду. Ал ето сматрам да си зрелија од мене и да нећеш подлегнути искушењу. Само напред тако.

[JESSY]

“Nema više dana, ni noći, ni stvari;
Gde ne vidim tebe, tvoj usamljeni lik
I pogled što mirno, ni za čim ne mari.

Svako jutro, veče, tišina i krik
Donose mi tajnu koju nosiš ti;
I dok nebo, zemlja, sam tičiji klik

Pričaju o nadi što ti krije tama,
Javljaju se misli gde si uvek ti;
Misli, i još borba s nebom i željama.“
Vladislav Petković- Dis

 

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Čovjek je sa sinom hodao šumom. Odjednom, dječak se udari o kamen i zavika: "Joooj!"
Iznenada, začu glas koji je dolazio s planine: "Joooj!"

Znatiželja ga obuze pa viknu: "Ko si ti?"
Ali, odgovor koji dobi bješe: "Ko si ti?"
Ovo ga naljuti, pa ponovo viknu: "Kukavice!"
Glas odgovori: "Kukavice!"

Dječak pogleda oca i upita ga: "Tata, šta se ovo dešava?"
"Sine", reče otac, "obrati pažnju."
Tada otac viknu: "Divim ti se!"
Glas odgovori: "Divim ti se!"

 

Otac ponovo uzviknu: "Predivan si!"
Glas reče: "Predivan si!"

Dječak je stajao iznenađen, ali još uvijek ne shvatajući šta se dešava.

Otac mu objasni:

"Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je zapravo "život".
Život ti uvijek vraća ono što ti daješ.
Život je ogledalo tvojih djela.
Želiš li više ljubavi, daj više ljubavi.
Želiš li više dobra, podari više dobra.
Želiš li razumijevanje i poštovanje, trudi se da razumiješ i poštuješ druge.
Ako želiš da ljudi budu strpljivi sa tobom i da te poštuju, tada i ti budi strpljiv sa ljudima i poštuj ih.
Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života.
Život ti uvijek vraća ono što daješ.
Tok tvoga života nije slučajnost, život je ogledalo tvojih djela."