A sada nešto potpuno drugačije... :)

[JESSY]

e kako me samo nadjes

е, па дивно , Кеко, што исто мислимо....

[Снежана]

Zaista se divim svim damama na ovoj temi, tako ste nežne, romantične, suptilne, ženstvene...i onda moram da dođem ja ko neki baksuz, isve da pokarambasim

http://www.youtube.com/watch?v=SLImlDMRIN4&feature=youtube_gdata_player

[JESSY]

Zaista se divim svim damama na ovoj temi, tako ste nežne, romantične, suptilne, ženstvene...i onda moram da dođem ja ko neki baksuz, isve da pokarambasim

ма, волимо те ми и такву....   :group111: ....а можда се и ''преобратиш'' и постанеш к`о ми.... :bla:

[JESSY]

 

Zašto moramo da slušamo svoje srce? – upita mladić u trenutku kada su se spremali da prenoće.

- Jer tamo gdje ono bude, tamo će biti tvoje blago.

 

- Moje srce je kolebljivo – reče mladić Alhemičaru kada su zastali da malo odmore konje. – Ne želi da nastavim.

- To je dobro. To je dokaz da ti je srce živo. Prirodno je da se plašiš da promijeniš sve što si do sada stekao – za jedan san.

- Zašto onda trebam da slušam svoje srce?

- Zato što nikad nećeš uspjeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budes pravio
da ga ne slušaš, ono će uvijek biti u tvojim grudima, stalno
ponavljajući šta misli o životu i o svijetu.

 

- Moje srce se boji patnje – reče mladić Alhemičaru jedne noći kad su posmatrali nebo bez mjeseca.

- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno
srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki
trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i s Vječnošću.

 

Paolo Koeljo – Alhemičar

[JESSY]

“Njene oči više se ne sjaje, kada čuje tvoje ime.
Njeno srce više ne lupa kada joj se nasmeješ. Ne sviđaš joj se kao što
si pre. Stoga, sledeći put nemoj se iznenaditi kada te ne pogleda. I
nemoj gubiti vreme pokušavajući razgovarati s njom, jer nećeš dobiti
odgovor. Najtužniji dio je što nemaš koga kriviti, osim sebe. Dala ti je
svaku šansu, koju si mogao poželeti. A ti ? Ti si je svaki put
upropastio. Pitaš se kako je sada ? Sada hoda samo sa svojim osmehom i
smeje se glasnije nego ikad pre.

Prijatelju, izgleda da si je izgubio…”
********************************************

“Načuo sam da je otišla, onako, bez pozdrava. A ja
sam, zapravo, želeo da joj priznam gde sam bio gad. Ne, u stvari nisam
hteo to da joj kažem. Hteo sam samo da joj šapnem poslednji put da je
bila moje sve. Pazi mene ‘bila’. Zapravo, bila i ostala moje sve…al’
jebeš ga… Nije nam se dalo…”

 

Balasevic

 

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

“Mislim da nam se ljubav,ako je tražimo bez
straha,također ukaže i onda privlači sve više ljubavi. Ako nas jedna
osoba želi,svi nas žele. Međutim,ako smo sami,postajemo još usamljeniji.
Čudan je život.”



 

—
Paulo Coelho

[JESSY]

“Vreme je. Možeš da moliš, patiš i plačeš, ali ne
vredi. U životu ponekad pristaneš na neke stvari, nema kompromisa. Znaš
kako? Eto tako. Stisneš zube i progutaš knedlu koja ti stoji u grlu,
zatvoriš oči i vratiš suzu tamo odakle je pošla.

A i nasmeješ se kao da ti se upravo desilo nešto lepo. Kao što mi je
jednom neko rekao, spakuješ sve to u neke kutijice, zatvoriš, zaključaš i
ostaviš ključ tamo gde ga ne možeš dohvatiti. A ako ti baš dođe želja,
samo sačekaj da prođe. Pusti da napada prašina na te kutije toliko da ti
se zgadi da ih ponovo otvoriš. Ne baš zgadi, ali jednostavno, da nemaš
volje da oduvaš tu prašinu. Jer bi se vratila tebi u lice i oči bi te
pekle, a to ne želiš. Onda naučiš da živiš sa tim, sa novim ljudima, na
novom mestu, na novi način. Učiš sve iz početka, da se smeješ, raduješ,
zaljubljuješ. Živiš sa uverenjem da je tako moralo da bude, da je to
najbolje što je moglo da se desi i ćutiš. Zauvek ćutiš. Jer, zašto bi
spominjala nešto čega više nema? Prošlost ne postoji. I tako prođu
godine, uživiš se sa sopstvenom lažju, možda ponovo zavoliš, ali nikad
ne preboliš. Ostanu tako neke rane za ceo život da peku. Ali, neka. Šta
je čovek bez rana? Rane su dokaz da si bila živa. Pa, i da zabole na
promenu vremena, pretrpiš. Pa, i da ti nateraju suze na oči, isplačeš se
kad niko ne vidi..”
 

[JESSY]

[JESSY]

" Zaljubicu se, odlucih iznenada? Jesen je, doduše, ali malo sam prestar da bih cekao samo na

proleca?

Na ulici je Jedan Tipicni Novembarski Ponedeljak, udubljen nad jesenjim receptima, upravo

umutio u vetar desetak stepeni celzijusovih, jasno pokazujuæi da nije raspoložen za saradnju, ali rešio

sam da izvuèem maksimum iz tog namrštenka...

Da, zaljubiæu se, i to odmah, još pre podne, pa sam èitav dan miran? Kao klinac sam time

lepio napuklo srce i dobro je držalo. Kako se ranije nisam setio šta se ono radi kad te ostavi devojka?

E, pa...

Nisu mene devojke ostavljale baš toliko da bih mogao da izdam prirucnik na tu temu? Jednadve,

OK, neka bude tri, ako æemo baš sitnicariti, mada je i Ta Treca odlicno znala gde me je ostavila,

pa svracala s vremena na vreme da proveri da li sam još tamo?

Ali, bolje da cutim...

Pocinjem da zvucim nekako maèo, a to je prvi znak starosti, ili prvi znak nevaspitanja,

svejedno, ne dopada mi se ni jedno ni drugo?

Svanuo je, dakle, konaèno i jedan dan koji bi se mogao fotografisati bez blica...

Na nebu se ukazalo izlizano mesto kroz koje je sunce viruckalo kao koleno iz ofucanih

farmerka, cipele su trèkarale ispred mene kao koker napokon izveden u šetnju, i prolazeci kraj

automobila uvreðeno sam okrenuo glavu od tog samouverenog posesivca koji me danima odvaja od

društva...

Ne, pokretna mišolovko, danas me neceš uloviti...

Danas cu, bogme, nekoga i sresti...

Možda vec iza ugla naletim na jednu buckastu...

Zbunjenu...

Sa dioptrijom...

Na jednu koja klima...

Trepce kao gejša...

Ceka da joj pridržiš kaput...

Da...

Možda mi se vec na prvom pešackom prelazu zacrveni jedna Obicna...

Stidljiva...

Krotka...

Jedna sa tašnom punom namirisanih stvarcica...

Koja sve poveruje...

Kao lenger ostaje tamo gde je spustiš...

I koja ne može ni da se preruši u Anamariu...

Nikako...

Ni za najludji maskenbal..."

 

Dj.Balašević

 

               

[Ljubičasta]

Bilo je to,jednom,davno,u životu još lijepom.Možda mi se činio težak tada,ali kada mislim o njemu sa ovoga mjesta,želio bih da se vrati.

 

Meša Selimović

[JESSY]

HAJDE DA GRADIMO SVIJET NOVE ODANOSTI
...

 

Hajde da gradimo svijet nove odanosti. Hajde da ne znamo tko smo dok nismo                                             
Božji. Hajde da ne znamo gdje smo dok nismo jedni drugima u srcu.

Hajde da ničega nemamo dok sebe nemamo. Hajde da budemo što nismo nikada
bili, jer nismo umjeli biti. Hajde da se mijenjamo, pa će se dom
promijeniti, pa će se ulica promijeniti, pa će se grad promijeniti, pa
će se zemlja i svijet promijeniti, pa će se promijeniti zapis u
zvijezdama.

 

Vesna  Krmpotić

[JESSY]

OBUJMI SVOJOM LJUBAVLJU ONE KOJI SU GNJEVNI                                
...
 

 

Obujmi svojom ljubavlju one gnjevne, jer ti su nevoljeni. Izvidaj im duboke          
rane od nevoljenja, stišaj im krvnu groznicu od hladnog prezira; uvjeri
ih da su dobri, i dobri će postati. Divljima pokaži da su dušom pitomi, i
oni će postati umiljati.
Budi im živ dokaz da su ono što bi htjeli biti.

V.K.

 

[JESSY]

"Sad kad pomislim na onu mladu devojku , kakva sam tada bila , na moju
dobrotu, na moju nevinost,ne mogu a da prema sebi ne osjetim duboko
sazaljenje,nemocno i tuzno sazaljenje , kao kad u izvjesnim romanima
citamo o nesrecama koje se desavaju nekom simpaticnom junaku, kome bismo
htjeli da pomognemo a znamo da je to nemoguce.Iako to mozda i nije
najbeznacajnija tjana zivota, ipak je tacno da ljudi ne znaju sta da
urade sa dobrotom i s nevinoscu.To su osobine kojima nas priroda daruje i
koje svi uznose rijecima , ali koje , medjutim nisu nizasta drugo nego
da uvecavaju nasu nesrecu."



Alberto Moravija "Rimljanka"