Izuzetna karijera Stivena Hokinga

[GeniusAtWork]

Izvor: Glas Amerike/Rozen Skribl

 

Poznati naučnik Stiven Hoking veći deo života boluje od poremećaja koji ga je trajno vezao za invalidska kolica, ali to ga nije sprečilo da nauci doprinese mnogim otkrićima iz fizike i kosmologije

 

Stiven Hoking u svojoj kancelariji na Univerzitetu Kebmridž

 

Američki nacionalni muzej aeronautike i svemirskih istraživanja, u Vašingtonu, spada u najposećenije u svetu jer godišnje prima 8 do 10 miliona posetilaca. Kustos i istoričar svemirskih istraživanja, Dejvid Devorkin, kaže da ljudi dolaze ovde da bi nekoliko sati posvetili istraživanjima tajni svemira – što Stiven Hokin radi celog života.

“Njegova osnovna strast je bilo razumevanje fizičke realnosti. Šta je vreme? Šta je prostor? Šta je masa i u kakvom su međusobnom odnosu”, kaže Devorkin.

Kao mnogi drugi fizičari njegovog ranga Stiven Hoking pokušava da premosti jaz između Ajnštajnove teorije relativiteta, koja objašnjava kako gravitacija utiče na kretanje zvezda, planeta i drugih nebeskih objekata, i kvantne fizike koja se bavi subatomskim česticama. Svoje ideje izneo je 1988. godine u knjizi Kratka istorija vremena, koja je postala bestseler.

“Veoma strastveno brani ideju da je svemir logičan i da u njemu vladaju određena pravila”, kaže Devorkin.

Prigodna izložba u londonskom Muzeju nauke upoznaje posetioce sa Hokingovim uticajnim otkrićima u vezi sa crnim rupama objektima beskrajne gustine sa tako snažnom gravitacijom da čak ni svetlost ne može da je izbegne. Kustoskinja muzeja, Alison Bojl, predstavlja model koji je Hoking koristio sedamdesetih godina da objasni svoje viđenje te neobične svemirske pojave.

“Snažna gravitacija crne rupe nastaje kada neka velika zvezda implodira tako da se njena materija sabije do beskrajne gustine, odnosno do nečega što se naziva singularnost”, kaže Alison Bojl.

Hoking je gotovo sasvim paralizovan bolešću nervnog sistema i može da govori samo pomoću kompjutera. Za 65. rođendan dobio je specijalan pokolon – mogućnost da leti avionom u kome astronauti uvežbavaju ponašanje u bestežinskom stanju.

“Bestežinsko stanje je divno i nije mi stvorilo nikakav problem. Voleo bih da je trajalo duže”, rekao je tada Hoking.

Povodom 50. godišnjice američke svemirske agencije NASA, 2008. godine, Hoking se založio za otpočinjanje nove ere u istraživanjima svemira, sličnih onima kojima su je pre 500 godina Evropljani otkrili Ameriku.

“Širenje u svemiru imaće još veći efekat. Potpuno će promeniti budućnost ljudske rase, a možda će odrediti i to da li ćemo uopšte imati budućnost”, rekao je tada Hoking.

Hoking kaže da ta istraživanja zavise od obrazovanja nove generacije naučnika sa duhom radoznale dece koja dolaze u Muzej aeronautike i svemirskih istraživanja. Jednoga dana, neko od ove dece možda će krenuti stopama Stivena Hokinga u istraživanju svemirskih misterija.

 

B92

 

[Milan Nikolic]

Прочитао сам Хокингову књигу ,,Повест времена'', а недавно и ,,Велика замисао''. Немам замерке на његову научну мисао, а о Богу поштујем свачије мишљење.

 

Хокинг је један од највећих физичара. Сваки од њих је подарио одређени допринос науци, а Хокинг је међу онима који су умели да изненаде.

 

Данас је његово откриће у вези црних рупа кључна област науке. Питања ентропије и информација, као и холографског принципа, на челу су космологије и физике.

[Grizzly Adams]

За децу препоручујем:

 

 

И још пар његових књига за децу које могу да се виде овде: http://www.amazon.com/Georges-Secret-Universe-Stephen-Hawking/dp/1416985840

 

Моја ћерка се одушевила, каже да су међу најбољим књигама које је икад прочитала (а фанатик је за читање). Нажалост, не знам да ли су преведене код нас...

[Milan Nikolic]

Колико видим није преведена на српски. Заиста штета. Већ сам решио да је купим.

[Milan Nikolic]

Стивен Хокинг из млађих дана пре него што му је дијагностикована амиотрофична латерална склероза:

 

 

Хокинг: Отписали ме пре 30 година

 

Стивен Хокинг умало није умро 1985. године када су лекари, који су га лечили од упале плућа у Швајцарској, разматрали могућност да га скину са апарата за одржавање у животу. Његова тадашња жена Џејн одбила је предлог, а легендарни физичар је, срећом, успео да се извуче и напише своје чувено дело „Кратка историја времена“.

 

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82+%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85/1368416/%D0%A5%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3%3A+%D0%9E%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%BC%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B5+30+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0.html