Odnos prema duhovniku...

[Милан Меденица :)]

баш ме брига како ће да изгледа, док год је здрав и нормалан.

[Ведран]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1343571656' post='685197]

баш ме брига како ће да изгледа, док год је здрав и нормалан.

Медо, а како мислиш здрав и нормалан?

[Милан Меденица :)]

Медо, а како мислиш здрав и нормалан?

у вугла и срце, да није патолошки тип

не мора да хода на води, што се мене тиче, само да може да допре до мене и да ме држи у Цркви и за Христа.

[Јелина]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1343571947' post='685209]

у вугла и срце, да није патолошки тип

не мора да хода на води, што се мене тиче, само да може да допре до мене и да ме држи у Цркви и за Христа.

Само

[Гост]

haha, taman tako

[Милан Меденица :)]

Само

има их више него што мислиш, дај шансу.

однос се гради са духовником, превише се очекује од свештеника.

сви имају неко пред убеђење које су стекли превише романтичним хагиографијама које подстичу размишљање да сваки свештеник треба да буде способан да инстант решава сваку мождану и срчану заврзламу, да буде лебдећи, неспавајући и смирен попут камена и приде да има визуелне одлике које су допадљиве сваком оку и хиру мисли верника.

а само смо људи, ни мање ни више.

[Ведран]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1343571947' post='685209]

не мора да хода на води, што се мене тиче, само да може да допре до мене и да ме држи у Цркви и за Христа.

ово што си ти написао, је мој лични приоритет: само да може да допре до мене......

отац је, како другачије!?

ја мислим, да просто не можеш родити неког у Духу, без ту благословену и свештану отачку дактилност...

ово није мистификација већ еклесиолошки реализам, који треба да постане наш начин живота.

[Гост]

ima li negde tema kako treba da izgleda savremeni vernik?

[Јелина]

Ма слажем се сасвим, него ми се учинило занимљиво то "само". Јер у њему би требало да се садржи много тога. Да не објашњавам како је човек комплексна личност и на шта би ту све требало одговорити. Можда је најбитније да је духовник довољно посвећен, верник истрајан, а онда ће и Дух Свети да нађе пут.

[Ведран]

Ма слажем се сасвим, него ми се учинило занимљиво то "само". Јер у њему би требало да се садржи много тога. Да не објашњавам како је човек комплексна личност и на шта би ту све требало одговорити. Можда је најбитније да је духовник довољно посвећен, верник истрајан, а онда ће и Дух Свети да нађе пут.

пут до нас....

[Ведран]

ima li negde tema kako treba da izgleda savremeni vernik?

нисам срео такву тему до сада, али је можеш отворити, па нека се дебатира...

[Милан Меденица :)]

ima li negde tema kako treba da izgleda savremeni vernik?

јес, па да свако пише о себи

[Гост]

нисам срео такву тему до сада, али је можеш отворити, па нека се дебатира...

nisam ni ja , ali reko` da proverim, mozda mi je promaklo. Imamo temu kako treba da izgleda savremeni svestenik, savremeni duhovnih...tj. onaj drugi. A kako treba da izgledamo mi sami?

јес, па да свако пише о себи

pa dobro, mozda ima onih koji bi zasvetleli o obasjali put nama ciji primer treba zaobilaziti u sirokom luku

[Јанко]

covek prosvecen Duhom Svetim nema strah od sveta, vec upravo ide u taj svet bivajuci svima sve i ne bi li ikako nekoga spasio svedoceci postojanje Istine...

Овде бих ставио акценат...

[Ignjatije]

Кад духовник постави себе као мерило

Духовник ни на који начин не треба да стави себе између Бога и верника, каже владика Порфирије

(фото архива Политике/Д.Јевремовић)

Борећи се са искушењима верници се окрећу својим духовницима, свештеницима и монасима, али и они могу да подлегну искушењу да злоупотребе своје позвање и од духовног оца постану тоталитарне духовне вође које траже беспоговорну послушност.

Када такав свештеник или монах уместо Бога, узме себе као мерило и критеријум, када доведе верника у непрестану зависност од своје личности, када почне да се меша у сваки детаљ његовог живота и одређује му како ће он да спава, једе, живи, онда он престаје да буде духовник и постаје гуру, каже викарни епископ јегарски Порфирије.

– Уместо тога, он треба да духовно руководи, васпитава верника, у исто време да му буде и отац и пријатељ и брат, неко ко пре свега има љубав у односу на своје вернике и своју духовну децу, покушава да подржава слободу верника тако да они идући ка Христу постану оно што јесу. Духовник треба да упућује вернике на Бога, а не да покушава да упути верника на себе доводећи га у потпуно ропску, потчињену везу својом личношћу заклањајући лик Христов. Такви духовници имају менталитет гуруа и злоупотребљавају аутентичну, здраву и искрену потребу сваког човека за Богом, за мистичним, за метафизичким – каже владика Порфирије.

Гуруизам је био један од кључних појмова и појава којом су се бавили учесници недавно завршене конференције Међуправославне мреже иницијатива за проучавање религија и деструктивних култова у Новом Саду, а један од предавача био је и владика Порфирије. „Православни гуруизам“, иако сама појава „духовног тоталитаристе“ никако није страна ни другим црквама и верским заједницама, можда може привући оне који у Цркви и хришћанству траже решење свих проблема на магијски начин, али они који отворено и искрено приступе вери, могу се чак окренути од Цркве сусревши се са таквим духовним учитељима који не проповедају оно што њихова вера у суштини јесте, напомиње владика Порфирије.

У разматрању учесника скупа, појам гуруизма није узет у свом традицијском, историјском значењу духовног учитеља у религијској традицији хиндуизма, већ у ширем значењу, везан за појам сектног и манипулативног деловања, објашњава Андреј Протић из Центра за антрополошке студије.

– Реч је о појави лажног духовног или идеолошког вођства које обавезно користи манипулацију у придобијању својих следбеника, захтева тоталну контролу над својим следбеницима. То је врста псеудорелигијског вође који покушава да на манипулативни начин учини своје следбенике зависним од сопствене личности, сопственог система вредности и својих идеја – каже Протић.

Стварни циљ таквих група, с једне стране, јесте да се вођа покрета или сам култ обожава као једини ауторитет или извор решавања свих проблема, а с друге стране економско злоупотребљавање следбеника – истиче митрополит карпасијски Христофор из Кипарске православне цркве.

– Такве култне групе злоупотребљавајући или искоришћавајући различите проблеме и искушења људи нуде лака, брза и успешна решења, скривају своје право лице и представљају се лажно како би људи мислили да ће унутар таквих организација решити своје духовне и егзистенцијалне проблеме. Православна црква делује против таквих појава у три правца: најпре својом проповеђу покушава да изнесе на светло истину јеванђеља која има за циљ да целовито изгради човека и учини га слободном личношћу са перспективом вечне слободе, затим изучавањем садржаја учења и опасности које произлазе из ових група и обавештавањем јавности о њима да би људи знали о чему се ту ради. Коначно, Црква дејствује и терапеутски, покушавамо да помогнемо жртвама или породицама жртава да се одвежу од зависности од култова и секти и да се потпуно слободно и релаксирано укључе у духовни живот цркве – напомиње митрополит Христофор.

Управо тај трећи правац, међутим, може да буде проблематичан. Рехабилитација жртава лажних пророка и других „божанстава на земљи“ веома је тешка и захтева организован рад психијатара, психолога, социјалних радника, свештеника, па и адвоката, каже Александар Дворкин, један од најпознатијих руских антикултних активиста и директор центра Свети Иринеј Лионски, који се бави овим појавама.

 

ЛИНК