O seljačkom mentalitetu u pravoslavlju

[Милан Ракић]

Будући свештеници оду на факултет, ту идеализују струку, виде како неки свештеници живе, па кажу хоћу и ја тако, (наравно узму отпуст и дођу у Београд и жеља им се испуни, озбиљна шала

 

Evo ja nisam idealizovao struku, ne interesuje me kako drugi žive(sveštenici), niti se obazirem, živim u Beogradu tuce i malo više godina, vojno sam lice, završio fakultet, a želja mi se nije ispunila... I šta sad!? 

[Guest - . . .-]

Сеоско васпитање је најбоље васпитање које неко може да добије. Ја сам поносан што сам васпитан у том духу. Бити житељ села, бити сељак (или још боље, како рече Владика Данило "селак") је нешто што се подразумева у земљи у којој живимо. Сви смо ми из неког села. Али не треба бити џуџа, џуџован... то је веома опасно.

 

Истина је да многи свештеници као да живе у неком другом времену, али опет мислим и да се то мења. Бар оно што сада примећујем из ове перспективе. Ја сам многима рекао да више није питање избора да научи, ето када о томе говоримо, да ради на раачунару, већ је то ствар морања због добробити Цркве. У супротном ће остати у месту и тапкати док сви одоше...

[Andre Williams]

Наслов је лош. 

[о.Небојша]

Ако ћемо поштено наш народ углавном потиче са села, док се о градском становништву може говорити тек са ослобађањем од Турака. Сад вријеме кад су ти сељаци слали своју дјецу и кад су долазили Срби из пријека да објасне тим сељацима неке ствари, колико је та образована елита учинила на добро свога рода је питање које се може нашироко разматрати.

Треба се осврнути на мноштво људи који су образовани у комунизму, који су деведесетих промијенили изражавање, али не и начин мишљења.

По мени са села треба узети најбоље, ону породичну побожност, која је лишена великог образовања, али која је пуна свијетлих примјера који су у најтежим временима сачували Православље. Треба узети оно домаћинско васпитање, да онај кога су старији научили да буде поштен и одговоран да се тако понаша и на парохији, како на духовном, тако и на материјалном плану.

Има нас свештеника свакаквих, није моје да их класирам , али маса зна језике, чита књиге, ради на свом образовању, иду на интернет,што није нека мудрост, кад се сваки клинац стално качи;  можда баш читају ову дискусију, али им  је без везе да се јављају и некоме нешто објашњавају, кад је одлука већ донета. И није моје породица једина која је стално у цркви, дјеца су са мном у олтару или са супругом за пјевницом, осима кад су у школи.

И не зато што их неко тјера, али већ је касно за дуже приче.

[Guest - . . .-]

@,

 

Ево уз договор са постављачем можемо да преформулишемо наслов, ако се слажете... сама тема је одлична. 

[Бартендаз]

Kakav je narod takvi su svestenici i politicari.Ako imate lenje,neobrazovene ljude (narod), dobicete  lenje,neobrazovane stestenike i politicare...

[Crveni Baron]

Моци, погрешио си само терминологију... Сад ћеш морати да се расправљаш шта то значи "сељачки". Нишлије знају да је "мајмун" животињска врста, али "мајмУн" је карактерна особина.

 

Проблем је што смо лењи, неваспитани, затуцани, искључиви итд. Није битно да ли неко воли оперу и балет, нека воли Цецу или iron maiden, али битно је да не буде све ово претходно наведе

 

 

[Srdjan Kotur]

мене више копка та наша "неприсност", људи у литургијској заједници као да не желе да са непознатима (из исте Цркве) разговарају, да прилазе, да поделе неку топлину (неко је то описао у једној теми)

Ovo je najveći problem, čini mi se.

[w.a.mozart]

Будући свештеници оду на факултет

 

 

mnogi nemaju fakultet... i to je deo problema. i ponovo- ne zbog samog fakulteta već zato što se u bogosloviji zacementiraju tipikom a za njih (citiram) teološki fakultet nije završio samo onaj ko nije otvorio vrata dotičnog

 

tema je prilično paradoksalna i žao mi je što neki (barem mi se čini) vide samo površinski nivo stvari... problem je projava Hristove ljubavi koju ponekad recimo možemo više da osetim u nekom filmu ili muzici nego u crkvenom okruženju

 

inače, ne slažem se da se naslov menja samo zbog nečije pogrešne interpretacije... 

 

p.s. da, mislim na DŽUDŽE kad kažem seljački... 

[Јадранка-Дервента]

Нисам још упознала свештеника који одговара опису у задатој теми па ми је тешко наћи неки одговор.

Све које сам упознала су образовани, писмени (и у електронском смислу), елоквентни ...

Чак и они који још нису завршили факултет.

Али зато народа који не поштује нити једног свештеника, нити један савјет који се противи ономе "како је моја баба...", таквих је маса, бар у мом окружењу.

[antics]

Има то негде код Кипријана Керна... Није ствар у немању ширине, већ у немању жеље да се прошире. Ту је проблем. А тај проблем ствара рутин, у коју човек бива заробљен. Вера дође у кризу - то је нормално. Али тврдоглаво остајати у стању кризе, без да се крене ка некаквом решењу, и истовремено пребацивати животни фокус на споредне и небитне ствари, попут страственог задобијања материјалног... 

 

Е сад, ја мислим да та опасност вреба свакога, без обзира на миље из кога потиче (чини ми се да и Керн тако некако говори). Људи који су професионални везани за нешто изван Цркве су у том смислу у нешто бољој позицији, јер им црквени живот чини здраву против тежу узбурканом мору свакодневног живота, па они ту истост црквеног живота не доживљавају као редуданцу, већ као нешто чврсто и стабилно за шта могу да се ухвате. 

Код људи који су и професионални везани за Цркву неопходно је да стално имају на уму своју грешност - иначе падају у чамотињу. Ако стално пред очима држимо да смо ништа, онда нема чамотиње, него је сваки дан - добитак на лутрији. Кад почнемо живот да узимамо здраво за готово, кад се уљуљкамо у удобности и извесности (које нећемо заслуживати, па још три земаљска живота да живимо), онда наступа духовно атрофирање.

 

И заиста не мислим да је било који животни миље томе више или мање подложан. Ако и има неке разлике, она је искључиво индивидуална. 

[Зосима]

mnogi nemaju fakultet... i to je deo problema. i ponovo- ne zbog samog fakulteta već zato što se u bogosloviji zacementiraju tipikom a za njih (citiram) teološki fakultet nije završio samo onaj ko nije otvorio vrata dotičnog

 

tema je prilično paradoksalna i žao mi je što neki (barem mi se čini) vide samo površinski nivo stvari... problem je projava Hristove ljubavi koju ponekad recimo možemo više da osetim u nekom filmu ili muzici nego u crkvenom okruženju

 

inače, ne slažem se da se naslov menja samo zbog nečije pogrešne interpretacije... 

 

p.s. da, mislim na DŽUDŽE kad kažem seljački... 

Знаш како,имаш сад свештенике,паметне,школоване, начитане,са знањем језика,који се сад лече у центрима за одвикавање од дроге...дакле не може се то посматрати тако црно-бело...

Тема није парадоксална,откуд ти то, а још мање да неко површински гледа на тему...

Да тачно је,да филм и музика могу више да ме оплемене,а кога ћу ја или ти да оплеменим ? Шта ми је ту крив необразовани поп...Ако је теби срце загрејано Христовом љубављу, то ће бити сасвим довољно да исту пројавиш,многима па и таквим свештеницима...

 

Интерпретација није погрешна, већ  твој термин "сељачки", који тек сад нема смисла кад си већ указао на суштину твог размишљања...

[Guest - . . .-]

Знаш како,имаш сад свештенике,паметне,школоване, начитане,са знањем језика,који се сад лече у центрима за одвикавање од дроге

 

Веома злонемарно писање... уосталом , навикли смо на овако извлачење ствари из контекста од тебе. Одакле ти право да говориш у множини? Уосталом, и ако имамо таквог човека зар је то разлог да га помињеш у контексту ове приче? Шта то значи? Да свако ко се труди у служби, који учи да он, по defaultu, је и наркоман? Буди Бог с нама...

[DYNABLASTER]

danas nesto ljudi pogresno shvataju, mozda se nespretno izrazio, ja ne vidim tu zlonamerno pisanje nego je to sadasnje stanje stvari, napad na svim poljima, i kad sam aminovao najmanje sam mislio na tu "spornu" recenicu, vec na sustinu koja je i najbolji odgovor u temi

[Guest - . . .-]

@@DYNABLASTER,

 

Читам оно шта пише и реагујем на тај текст. Изузетно неквалитетна порука, по мом мишљењу...