Starac Kleopa

[Srna]

KAKO ĐAVO OBMANjUJE ČOVEKA

(iz knjige "Put neba")

Beše neki monah pustinjak, veliki podvižnik u pustinji u predelu Aleksandrije, imenom Ilarion, veliki isihasta. Imao je skoro sto godina.

Molio se Bogu nekoliko godina: "Pokaži mi, Gospode, koje je lukavstvo đavola kojim oni zadobijaju najveći broj duša za carstvo pakla! Koja im je majstorija i metod da odvrate ljude od dobroga puta, da bi ih učinili robovima greha i odveli u pakao. Kako oni zadobijaju više duša za pakao nego li anđeli čuvari za Carstvo nebesko?" Molio se otac godinu dana, dve, tri i

nije mu Bog odgovorio.

Jedne noći, kada je bio na molitvi, a beše duboko u noć, napolju beše mesečina kao dan, čuje neki glas: - Avo Ilarione!

- Molim, Gospode?

- Uzmi sveti krst u ruku, uzmi svoj štap, oseni se znakom svetog krsta, iziđi iz kelije i idi do obližnjega proplanka, i kada budeš stigao na proplanak, stani tamo pored kojeg drveta. Ali se ne boj onoga što ćeš videti! Stoj tamo i gledaj na sredinu proplanka, dok ne budem došao.

Kada je on čuo da ga je učio da se naoruža znakom svetog krsta, poznao je da je poziv od Boga. Otišao je starac, kazujući molitve u umu, i stigao je na proplanak. Beše velika tišina; ne duvaše vetar te noći. Video se samo mesec i zvezde. Otišao je stari monah pored nekog drveta i stojaše pazeći.

Odjednom, vide da se nasred proplanka pojavljuje presto, carski tron. Kao da beše od munja, kao plamen ognjeni. Najpre se pojavio presto, i začudi se. Zatim vide da dolazi satana i seda na presto. Ramena mu behu kao nakovanj. Koža mu beše kao mastilo, sa dlakom kao što je medveđa, sa snažnim kandžama. Imao je krunu sačinjenu svu od zmija i držao je u ruci štap u

vidu aždaje.

Kada ga je video, osenio se znakom Svetog krsta. Satana je seo na onaj presto i triput pljesnuo dlanom o dlan. Kada je pljesnuo, ispunio se vazduh đavolskim četama. Pukovi đavola, hiljade i milioni. Jedni, koji su izgledali da su od najvećih, velmože pakla, stojahu blizu njega. Drugi - nad šumom i drugi - po vazduhu; koliko pogled obuhvati - samo đavolske čete.

Kada je monah video tamo toliko likova pakla i toliko đavola, setio se reči iz kelije, koja mu beše rečena: "Ne boj se", naoružao se znakom Svetog krsta i stojao pažljivo.

Tada, nakon što su se sabrali kao pesak morski, na svim stranama su se videle samo čete đavola, ustao je satana na noge i rekao: - Sakupio sam vas ove noći, u ponoć, ovde, jer hoću s vama da obavim ispit. Treba da položite težak ispit. Znate li vi zbog čega sam vas pozvao?

I reče jedan: - Gospodaru, ne znamo!

- Evo zbog čega sam vas pozvao ovamo. Da izađe na raport svaki od vas koji zna najbolju majstoriju da obmanjuje ljude i da ih dovodi u moje carstvo. I da mi pokaže kako on obmanjuje svet i kako zaglupljuje čoveka i obmane ga, te ga dovede u večnu muku i u naše carstvo. Koji je metod, koja je vaša majstorija, jer u celom svetu to vam je posao: da obmanjujete ljudske duše. Da vas vidim koliko ste iskusni u obmanjivanju ljudskih duša! Koji

mi bude pogodio misao, ako mi bude kazao savet kako obmanjuje svet onako kako ja mislim, evo daću mu da upravlja paklom tri minuta, postaviću ga za cara umesto mene na tri minuta, i učiniću ga velikim generalom nad ostalima.

Tada je izašao jedan iz mnoštva i rekao: - Živ bio, tvoja mračnosti! Došao sam da podnesem raport kako ja obmanjujem ljude!

- No da vidimo!

- Ja - veli on - kažem čoveku ovako: "More čoveče, idi ti i u crkvu, i posti, i moli se, i čini čak i milostinju, i druga dobra dela. More, ali ni sa đavolom nemoj kvariti odnose! Idi i u restoran, idi i u krčmu, na igranke, na provode, na igre na sreću, da bi se i s ovim svetom proveselio!".

Tim metodom sam obmanuo vrlo mnoge. Ubacujem im pomisao, jer drugu silu nemam! Druga nam se sila nije dala iz pakla. Rajski anđeli imaju od boga silu samo da ubacuju čoveku misao da čini dobro. Mi imamo silu samo da ubacujemo čoveku pomisao da čini zlo. Ali da ga prisilimo ne možemo, jer čovek ima samovlasnost koju mu je bog dao. Ne možemo da ga prinudimo da zgreši; samo ako je glup i sluša misao koju mu ubacujemo.

I tako sam obmanuo vrlo mnoge. Kada izađu iz crkve, neki se zaustave u krčmi. Tamo se svaki sretne s rodbinom, s prijateljima. Uzme po rakiju, popije po čašu; poneki uzme i cigaru, dođe i koji svirač da mu svira. Iz tog razloga čovek se spotakao, nije mu više ništa koristilo što je ujutru bio u crkvi, jer se uveče vratio iz naše službe. I tako postupam sa svakim.

I upitao je satana: - Jesi li moge obmanuo?

- Živ bio, tvoja mračnosti, mnoge!

- Obmanuo si gluplje od sebe, ali nisi učinio ništa naročito.

- Zbog čega, tvoja mračnosti?

- Ti kažeš čoveku da ide i u crkvu, da ide i u krčmu, da ide i na zabave, da ide i na Sveta mesta, da i čita, da se i moli, zatim da ide na nedozvoljene provode, ali Hristos mu kaže u Jevanđelju: Niko ne može dva gospodara služiti! (up. Sa Mt 6, 24), to jest i meni i Njemu. Ti si ga podstakao, možda čovek nije bio duševno pripremljen i odlazi nekoliko puta, ali

nakon izvesnog vremena dolazi anđeo i ubacuje mu misao: "More čoveče, ne možeš hoditi dvema stazama; ili s đavolom ili s Bogom". I čovek, budući ukoren strahom Božijim, to napušta. "More, držim se jedne, jer nema spasenja u hodu po dvema tazama?" - Jesi li postradao tako? - Postradao sam i tako!

- Vidiš! Rekao sam ti ja da si obmanuo gluplje od sebe. Dakle, znaj da nisi odgovorio dobro.

I pozvao je jednog komandant, od onih velikih, jednog kapetana, i rekao mu:

- Uzmi ga na leđa, odnesi ga u zbor i udari mu deset batina po leđima i pošlji ga na dno pakla, jer je glup!

Izbio ga je, umesto da mu zahvali! Nije mu se dopao njegov savet. Tražio je drugi bolji.

Izađe drugi na raport.

- Živ bio, tvoja mračnosti! Ako te ja ne zadovoljim, drugi te neće zadovoljiti.

- Da te vidim, junače! Kako se zoveš?

- Hromi se zovem.

- Kako ti obmanjuješ ljude?

- Evo kako, veličanstvo. Ja kažem čoveku ovako: More čoveče, nema Boga, nema đavola, nema anđela, nema pakla, nema raja, nema večne muke, nema večne slave, sve je ovde, na ovom svetu! Ako imaš šta da jedeš i šta da piješ i imaš žena i novca mnogo, ako imaš poštovanje od ljudi, kuću i mnoga bogatstva, ovde je raj. I ako nemaš, ovde je pakao. Dakle, toliko je, koliko je čovek na ovom svetu.

- I jesi li obmanuo mnoge?

- Mnoge sam obmanuo!

- I ti si obmanuo gluplje od sebe. Znam da si obmanuo, ali glupe, jer one koji poznaju Sveto Pismo ne možeš obmanuti. Jer Sveto Pismo kaže čoveku da ima Boga, da ima đavola, da ima anđela, ima pakla, ima raja, ima večne muke, ima večne slave, ima kazne za greh, ima na nebu nagrade za dobro delo. Sveto Pismo je puno takvih učenja, i koji ga čitaju ne veruju tebi. Čak i više od toga. Bog, kada je sazdao čoveka, stavio mu je u dušu i u telo osećanje Boga. Ma koliko bio kogod paganin, oseća da postoji nevidljiva sila u njegovoj duši, a to je savest. Savest ga grize kada čini zlo i raduje kada čini dobro. I glas savesti ne može biti odraz materije, nešto materijalno, jer je nevidljive prirode. Savest je glas boga u čoveku, i cim je zgrešio, grize ga: "Zašto si tako učinio?" Može niko da ga ne kori. Može da ga ne vidi niko

kada čini greh. Kad god zgreši, taj zakon, koji je Bog usadio Adamu prvo, nazvan i zakonom prirode ili savesti, odmah ga grize. Ponekad ga grize tako jako, ako je greh velik, da ga dovodi blizu očaja. Ispunjava se onda reč koja kaže u psalmima: Karanjima zbog bezakonja pokarao si čoveka, i istanjio si kao paučinu dušu njegovu (Ps 38, 14-15). To jest istanji se nada kao paučina i, od mnoge griže savesti, skoro da izgubi nadu.

Ako se savest uprlja sa mnogo grehova, ponekada tako jako grize čoveka, da mu ta griža (to prekorevanje, prim.izd.) savesti postaje muka nad mukama. Zbog savesti ne može ni da jede dobro, ne može više ni da spava, ni mira više nema, ni moliti se ne može. Savest grize, grize kao crv u drvetu. "Zašto se učinio i zašto se razgnevio Boga takvim gresima?"

Dakle, uzalud mu ti kazuješ da nema Boga, jer mu savest kazuje, i - posle savesti - kazuje mu i Sveto Pismo. Ti veliš da učiš čoveka da nema Boga, da nema đavola, da nema anđela, da nama pakla, na nema raja, ali mu savest kazuje da ima, i Sveto Pismo je puno svedočenja po kojima se

dokazuje da postoji Bog, da ima anđela, ima večne muke, ima večne slave. Dakle, i ti si - rekao je satana onome s raportom, koji se hvalisaše da ovim savetom obmanjuje mnogo sveta - glup i ne donosiš veliki doprinos carstvu pakla; ne donosiš veliku korist!

Tako je postradao i taj đavo koji je došao s drugim

raportom pred satanu, kao što je postradao i prvi, koji se hvalio da je učinio

nešto naročito. To jest, umesto da ga pohvali, da ga učini velikim nad mnogim

đavolskim četama, izbio ga je i pod sramotom poslao na dno pakla, što je glup i

ne ume da obmanjuje ljude.

Obmanjivao je, ali je obmanuo suviše malo i suviše je malo duša odveo u pakao! Postradao je i ovaj đavo kao i prvi koji je učio čoveka da ide i u crkvu i u krčmu i da čini i Božije i satanino. Dakle, i taj se zlo proveo.

I sada od đavolskih četa koje su bile prisutne pozvao je drugog na raport. I beše ćutanje među đavolskim pukovima, jer behu milioni demona oko šume i onoga proplanka, i ne izlazaše nijedan, jer se bojahu da će postradati kao što su postradali ostali, da će ih, umesto hvale, izbiti i poslati na dno pakla.

Satana je sedeo na prestolu i čekao da izađe još koji na raport, govoreći:

- Ako mi treći koji izađe pogodi misao, to jest izloži mi plan za zadobijanje duša za carstvo pakla, bolji nego one dvojice koji su mi pre podneli raport, onda ću ja toga učiniti generalom nad mnogim đavolskim vojskama i postaviću ga da sedi na mom carskom prestolu tri minuta.

Nakon što je satana tako rekao, iz onih nebrojenih đavolskih pukova nije neko više hteo da izađe, zato što se bojahu da ne postradaju kao što su postradala druga dvojica, koja su pre podnela raport i njemu se nije dopalo.

Ipak, posle nekog vremena izađe jedan grbavi, sa četiri reda rogova, jedna mu noga pačija, jedna beše konjska. Imao je znake pakla na svom čelu, rep beše dugačak, od ne znam koliko metara pozadi. I kada je izašao, otišao je pred stanu, kako on seđaše na prestolu tamo nasred proplanka, i rekao mu: - Živ bio, tvoja mračnosti!

Satana ga pita: - Kako se zoveš?

- Kusi se zovem!

- Ehe, vidim te starog i grbavog. Čini mi se da ti znaš razne majstorije da obmanjuješ duše, da ih dovodiš u moje carstvo.

Kusi je rekao: - Ni tvoja mračnost ne zna šta znam ja!

- Da te vidim! Čini mi se da si velik majstor da zadobijaš duše.

- Ni ti ne znaš šta znam ja! Imam majstoriju, jer sam omatorio u borbi sa ljudskim dušama toliko hiljada godina, i njom mnoge duše odvodim u pakao. Kao što u zimu padaju pahulje snega, tako ja spuštam u pakao duše svakoga dana.

- I kako si uspeo da dovedeš toliko duša u moje carstvo?

- Ja neću reći kao prvi đavo koji je izašao na raport. Čovek zna da ne može služiti dva gospodara i lako ga zadobije anđeo za svoju stranu. Ali neću reći čoveku ni kao onaj drugi glupan, da nema Boga, nema đavola, nema anđela, nama pakla, nema raja. Ne! Jer Sveto Pismo kaže da ima i Boga i đavola i anđela i pakla.

Ja toliko kažem čoveku: "More čoveče, ima Boga, ima đavola, ima anđela, ima večne muke za greh i večne slave za dobro delo, ali imaš još vremena! Zar si glup? Baš od danas da započinješ dobro delo?"

Ako je dete, kažem mu: "More dete, ti od sada imaš da živiš! Dolazi mladost, treba da se oženiš, treba da se provodiš na svetu! Nemoj da izgubiš mladost tako uzaludno, jer život treba proživeti!"

A ako je mladić, kažem mu: "Nakon što se budeš oženio i zasnovao domaćinstvo, posle toga ćeš otpočeti dobro delo. Sada jedi, pij, provodi se, čini sva zla, ta mlad si. Oprostiće ti Bog, jer on poznaje čovekovu nemoć. Pokajanje ostavi za sutra, ostavi za preksutra, ostavi za dogodine, za kasnije".

Učim čoveka da odlaže pokajanje od danas za sutra, od sutra za preksutra! "Kakvu milostinju hoćeš sada da činiš? Ne žuri! Pokajaćeš se pred smrt! Sada hoćeš da postiš, da istrošiš zdravlje tela? Neka u starosti, jer post je za stare! Hoćeš da se moliš? Da izgubiš toliko sati moleći se Bogu? Pa sada imaš posla. Eto, imaš da gajiš decu, imaš da stičeš kuću i miraz

ćerkama, imaš da ženiš i udaješ. Imaš toliko!"

I zabunim ga sa životnim brigama i stalno mu kazujem: "Ostavi za drugi put". Kada dođe anđeo i kaže mu: "More čoveče, daj podušje za mrtve!", ja mu kažem: "Zar si glup? Sada imaš da odevaš decu, imaš da praviš svadbu, imaš da činiš to i to!" Anđeo dolazi i kaže mu: "More čoveče, hajde otpočni postiti postove, tokom godine, sredom i petkom!" Ja mu kažem:

"Nemoj postiti, jer ćeš izgubiti zdravlje! Ti treba da radiš, da skupiš imanja, imaš da gajiš decu!"

Ili dolazi anđeo i kaže mu: "More čoveče, ispovedaj se i ostavi greh, ostavi razvrat, ostavi pijanstvo, ostavi duvan, ostavi psovke!". "Eh, zar još od sada? Kasnije, pred smrt, ispovediću se svešteniku, razdrešiće me i gotovo. Pa knjiga kaže da te zatekne dobra končina, a dotle se

možeš provoditi ovako!"

S tim me svi slušaju - kaže đavo - i stalno odlažu dobro delo od danas do sutra.

Sveto Pismo kaže drukčije. Duh Sveti budi ljude, govoreći: Danas, ako glas Njegov čujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša (Jev 3, 7-8). I kao što sam kazao, glas Božiji u čoveku je savest, koja ga grize zbog greha i kaže mu: "Čoveče, napusti greh! Ostavi se krađe, ostavi se bludničenja, ostavi se psovanja, ostavi se pijanstva, ostavi se pušenja, ostavi se zlih stvari, zavisti, zlobe, svađe". Bog mu zapoveda danas, a mi mu kažemo: "Ne danas, nego sutra, preksutra, u starosti!"

I kazujemo mu ovako: "Daj meni današnji dan i ti uzmi sutrašnji!" I tako je - veli - greh u čoveku, kao kad bi uzeo velik ekser i bradvom počeo da ga ukivaš u suvo hrastovo drvo. Ako ga udariš čekićem jedanput, dvaput, triput, lako možeš izvaditi ekser. Ako ga ukuješ do polovine, teže je, a ako ga sasvim ukuješ, treba da rascepiš drvo!

Takav je i greh! Ukiva se u prirodu navikom. I ako čovek ne ostavi danas greh, kada je svež, što više stari, tim ga se teže može odvići.

Jesi li video u bakru zelenu rđu? Da si bakar čistio svakodnevno, sjajio bi kao sunce! Ali ako je ostavljen godinama, uhvatio je zelenu rđu, ne možeš ga više ničim na svetu oprati, samo ako ga istopiš. Takva je duša kada ostari u grehu. Ako nije danas ostavila greh, neka ne misli

da će ga sutra ili preksutra ostaviti lakše. Jer po meri proticanja vremena, greh stari, ukiva se u prirodu, i uobičajavanje postaje druga priroda; navika postaje druga priroda, i čovek čini greh hteo-ne hteo, i s velikom se mukom čovek oslobađa greha, nakon što je ovaj ostareo u njemu!

Navika, po kanonskim zakonima Crkve, jeste deseti stepen greha, jer dalje sledi očaj, pretposlednji stepen. I kada sam video čoveka da se navikao na greh godinu dana, dve, deset, ne znam koliko, moj je zauvek! I tako ja uspevam da ih obmanem, jer hiljade i milioni ljudi odlažu pokajanje od danas do sutra, i svi postaju robovi grehu; jer koji greh nije ostavljen danas, sutra-prekosutra sve više hvata korene i sve je teži. A kada čovek hoće da ostavi greh, greh se diže na njega s velikom silom: "Zar si glup, more? Sa mnom si živeo! kako da se maneš mena? Šta još preostaje? Da živiš kako te ja učim i kako si navikao na mene!"

Tako sam, kao što sam ti pređe kazao, naučio i obmanuo toliko duša, da one padaju u pakao kao što padaju pahulje kada veje, s jednim jedinim savetom: "Dobri ljudi, ima još vremena za dobro delo; ne budite glupi da ga otpočnete baš od danas ili baš od ovoga časa!"

Dakle, kažem vam, vaša mračnosti, to je moj savet i moja majstorija, i imam u paklu četu od hiljade i stotine hiljada mojih učenika, koje sam tako naučio, i šaljem ih po celoj zemlji da šapću čoveku na uho: "Čoveče, za dobro delo ima još vremena. Sutra, preksutra, za godinu dana, za dve, u starosti". I uspeo sam i uspevam. Idi i vidi u paklu kolike sam gurnuo i

guram ovim savetom!

Tada je satana rekao: - Bravo! Najbolji savet - da učiš čoveka da odlaže pokajanje od danas do sutra: "Baš danas hoćeš da se ispovediš? Baš danas hoćeš da se pričestiš? Baš danas hoćeš da tvoriš milostinju? Zar ne vidiš da nemaš vremena? Ostavi za sutra!"

Sada pošto si mi pogodio misao, daću ti svoju krunu i štap da tri minuta vladaš paklom, i svi da naučite od njega to lukavstvo, da biste doveli što više duša u moje carstvo, da bi se sa nama mučile u vekove vekova.

Nakon što je video i čuo sve to, monah je video satanu da je pljesnuo triput dlanom o dlan i kao varnica se ugasio u vazduhu, i nije više video ništa i nije se više čulo ništa. I on je ostao začuđen onim što beše čuo, kako satana obučava svoje učenike i bezbrojne đavole iz pakla, da uče ljude da odlažu pokajanje.

Tada je došao anđeo Gospodnji i rekao mu: - Avo Ilarione!

- Molim, Gospode?

- Tri godine se moliš Bogu da ti pokaže kako đavoli obmanjuju ljude i kako ih odvode u carstvo pakla! Eto video si svojim očima i čuo svojim ušima kako!

Idi u svoju keliju, uzmi svesku, dohvati pero i napiši sve što si video, sve što si čuo svojim ušima, da ostane za naraštaje koji će doći, za poslednje, ova satanina majstorija. Jer ceo svet treba da zna, da najbolji savet đavola da bi zadobili duše za carstvo pakla, jeste da uče čoveka da odlaže dobro delo od danas do sutra, od sutra do preksutra, od mladosti do starosti, do smrtne postelje, i tako da ih sve odvedu u pakao!

Amin.

[Милан Меденица :)]

brrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr ...

[marija]

ДУША ПРЕД

ПРЕСТОЛОМ ТВОРЦА

Браћо моја, да се подсетимо бесмртности душе. Да знате да смо на овој земљи странци и путници. Чујте шта каже Псалтир: "Ништа је човек на земљи и странац као његови родитељи!" Нисмо дошли да останемо овде, овде је све пролазно, нестално; изашли смо рођењем и осванућемо смрћу. Свети и Богобојажљиви Јов каже овако: "Из утробе моје мајке пао сам у јаму!" Чули сте? Толики му се учини живот на земљи, након 400 година. Јер, после битке, Бог му подари још 140 година живота, после кушања толиким мукама и болестима; и толико му се учини, да из утробе своје мајке скочи у раку. Као један скок учини му се живот.

Живот је сен и сан...

Чујете ли чиме нас упоређује Дух Свети? "Човек је као трава, његови дани су као цвет пољски; тако ће цветати." И поново: "Његови дани као сен пролазе." И поново: "Дани моји као сен прођоше а ја сам као трава увенуо."

И поново каже: "Угасили се као дим дани моји и кости моје осушише се". И опет "Дани наших година су као мрежа паукова". Са мрежом пауковом пореде се наши дани. То јест, као што је ништавна мрежа паукова, тако је ништаван и живот наш на земљи: ми смо само сен, сан и крхки цветак на земљи!

Бог каже Исаији - слушај пророче, вичи и кажи пред народом: "Све тело човеково јесте трава и сва слава човека је као цвет траве. Осуши се трава и цвет јој паде, али реч Господа остаће у векове".

Да се не ослањамо на овај живот, јер је сен и сан.

Знате шта остаје у векове? Душа. Тело постане земља. Јер сахрањујемо а потом откопавамо мртве и за мало времена од њих остаје само прах - након неког времена ни кости не остају; све се претвара у ништа. То је прва заповест, јер "земља јеси и у земљу ћеш отићи". Али душа не умире никада. Душа остаје у векове векова, јер је дух и не може умрети. Тако је начинио Бог.

Али да би сте знали шта се дешава са душом када човек умре, рећи ћу вам који је пут душе након смрти, по Предању Православне Цркве.

Од смрти и до 40 дана након смрти, када се дешава појединачни суд душе и Бог разрешава где да останемо, на добром или лошем, до коначног суда, то је време пролазно, нестално време, за праведнике и за грешнике.

Када човек умре и када преда душу своју, у том моменту испред њега се појављује онолико ђавола колико је греха чинио и онолико Анђела колико је добрих дела имао у животу. Тако каже Св. Јефрем Сирин. А овде је велика битка. Јер све снаге боре се са ђаволима, да придобију душу, пошто ђаволи говоре да је душа њихова јер је грешна, али анђели кажу да има више добрих дела. И велика је борба, и зато се душа плаши да напусти тело. "Завеже јој се језик" када све ово види. Она види пуно, али не може да искаже. Она би рекла: "Ево колико ђавола је дошло!"

Видео је у Старој Агапији отац Јевтимије, недељу дана уочи смрти, како су се борили Анђели са ђаволима за душу, говорећи: "Погледај како се боре! Анђели Господњи са златним крунама на глави и ударају ђаволе. Гледај како беже!"

Недељу дана уочи смрти прорекао је да ће умрети, јер би изабрани човек од Бога, како говораше сестринство. Али не виде сви ову тајну да би је изрекли; могу видети али не и исказати.

Онда у смртном часу велики значај има и Анђео са крштења. Када он дође, сви се одстрањују. Анђео кога смо примили на Светом Крштењу, има велику снагу. Зато када се молите код куће, након завршетка молитава, да обавезно чините неколико метанија и Анђелу ккога сте примили на Крштењу и да говорите овако: "Свети Анђеле, чувару мога живота, моли се Христу Богу, за мене грешног (или грешну)!" Јер овај Анђео не само да нас сада чува, него нас он чува и после смрти. Он путује са нама кроз митарства, до 40 дана и имамо га као заштитника од Богом даног Крштења. Кад не би било њега, ђаво би чинио са нама све што жели.

Чујете шта се каже у Псалтиру: "Неће задремати онај што те чува". И поново каже: "Стаће Анђео Господњи око оних што се плаше Њега и избавиће их". Јасно је да је Анђео онај што нас чува у садашњем животу и након смрти, до 40 дана. Долази онај Анђео и каже: "Уклоните се, ђаволи! Ја познајем живот ове душе, од њеног рођења до сада".

И Анђео, долазећи, почиње да прича са душом овако: "Немој се плашити, сестро душо!" Свети Григорије Ниски каже нам зашто је назива сестром. Јер и Анђео и душа јесу разумна бића, самовласна, словесна и духовна, као што каже Свето Јеванђеље: "И биће сви као Анђели Божији".

Ево твог тела! Припази душо, ово је твоје тело, то је твоја кућа у којој си становала. Са овим си живела 20, 60, 80 година, колико је желео

Господ да ти подари на земљи; јер у Бога је живот а не у нас.

Анђео ће нам показати све што учинисмо и где га учинисмо

Припази, душо! Када на Страшноме суду буде затрубила труба, за трен има да васкрсне ово тело, као што га видиш, и бићеш са њим и отићи ћеш на суд, како каже апостол Павле: "Сви ће стајати пред збором суда Исуса Христа, да прими свако по ономе што је чинио, добро или зло". Анђео чувар има да је поново подсети: "Ево, сестро душо, када си био мало дете, послала те мајка да донесеш кофу воде или да донесеш зелениша из баште, или да дотераш гуске са паше, или да урадиш неки послић у дворишту. Ето тако си мислила онда; тако си онда разумела!"

И почиње да је подсећа још из детињства какво је добро учинила у своме телу и какво зло. "Ево овако си чинила, када си била први разред основне школе, онако у другом, онако у трећем; ето тако си чинила!"Након изласка у свет, када си била девојка или момак, када си се оженио или удала, ево то си чинила!" И подсећа је из детињства и до смрти свакога дана и сваког часа шта учини. Јер душа, након изласка из тела, памти пуно. Она је као сунчани зраци. Не отежује је земља нити тело да би заборавила. Све ће видети као у огледалу. То се дешава првога дана након смрти.

Другог дана након смрти дешавају се трепетније ствари. Другог дана након смрти душу Анђео Чувар води свуда где је човек ишао током целог живота. Онда ће се десити оно што пише у Псалтиру: "Зашто се плашим у злом дану? Јер безакоње моје овладаће мноме!" Цела слика живота човекова откриће се другог дана након смрти. Али ћеш рећи: "Оче, како може душа човекова да прође за један дан онуда куда је човек ишао целог живота?" Душа обилази свет за трен ока. Наша душа и Анђео Чувар иду брже него зрак муње, као што каже писмо: "Трчаће, Господе, у журби и брже од зрака муње, душе праведника вратиће се Теби", читамо код пророка Језекиља и још на неким местима. Душа је мисаоно биће и не стигнемо казати речи језиком а мислима смо обишли земљу пре изговора; ево, као кад бих рекао сада: Пекинг, Њујорк, Москва, Букурешт, Сихастриа. Таквом брзином путује душа када напустимо тело. И није никаква тешкоћа да обиђе другога дана са Анђелом сва места на која је ишла током целог живота. Она ће само помислити и стићи ће тамо где је помислила, јер путује брзином мисли.

Показује јој тада Анђео где је учинила добро а где зло. И показује јој само истину. Ево овде си играла, овде си се опијала, овде си блудничила са толиким женама или мушкарцима, овде си псовала, овде си пушила, овде си побацила толико деце, овде си проклињала, овде си крала, овде си певала, овде си се улењила, овде си се осветила некоме. Понизила си и проклињала, била си се. Ниси се исповедила, ниси постила и недостојно си се причестила!"

Показује јој и добра дела: "Ево, душо, овде си ишла у цркву: овде си слушала реч Божију, овде си читала свете књиге, овде си претрпела гнев са радошћу, овде си поучила некога, тамо си чинила милостињу, оденула си нагог, овде си напојила жедног, примила си странца." Показује јој све, све, и душа не може рећи ништа, јер јој показује само истину, јер Анђео не може слагати. Показује јој добра и зла дела.

И чуди се душа и пита Анђела:

- Свети Анђеле, како ти знаш све ово?

- Како да не знам, када сам стално био уз тебе! Ти си јела, ја нисам, ти си спавала ја нисам, ти си пила, ја не могу пити, ти си се одмарала, ја не могу. Ја нисам дух који може јести, или пити или спавати. Ја сам бдио стално - као што каже у Псалтиру: "Неће задремати онај што те чува". Јер да нисам био уз тебе, ђаволи би те бацили у пропаст, заједно са твојим видљивим и невидљивим непријатељима. Ја сам те чувао и стално био уз тебе и стално сам записивао шта мислиш. Јер познајем твоје мисли и шта говориш и шта чиниш, добро или зло".

А трећег дана након смрти, душа ће видети нас. Видеће да плаче мајка, плаче сестра или жена или муж. Тада она види да је оплакује родбина и бива јој жао. Али не носи нашу бригу, она мисли онда само о себи и говори: "Они остају на земљи и покајаће се, јер имају времена да чине добра дела. Али ја, камо одлазим? Ко ће мени тамо помоћи?"

Трећег дана придодаће се нашој души Анђели пратиоци, шест светлосних Анђела и са оним од крштења, биће их седам, који са нама пролазе застрашујућа митарства. Чули сте за ваздушна митарства?! Тада се врше службе за оне који желе милост од Бога и да их сачува од мрачних духова из ваздуха.

Значај Свете Тајне Исповести и Светог Причешћа за оне који умиру

Најзначајније Свете Тајне за оне који умиру јесу исповест и Свето Причешће, као и помирење са свима. Али одмах након смрти служи се 40 дана Света Литургија и помени са разрешењем и милостињом, која помаже души када пролази митарства. Јер Црква, пошто нам је духовна мајка моли се за душу, која јој је ћерка по дару, кроз крштење, да би лако прошла митарства.

Шта се дешава док душа пролази кроз ваздушне царине? Онда ту види колику је корист имала због исповедања грехова. Да Бог није између њега и нас ставио Тајну Свете Исповести, ни један човек не би се спасао. Јер каже апостол Јаков: "Много сви грешимо и нико није без греха". Али између нас и Бога стављена је Тајна Исповести, која је друго крштење, као што каже презвитер, чули сте шта каже на исповести: "Од времена када си се другим крштењем крстио, по поретку хришћанских Тајни". Тада се види колико је душа имала користи од исповести, онда када пролази митарства.

Зато, молим вас да запамтите: Када видиш да ти се разболи мајка, сестра, брат, жена, синовац, дете, отац, ћерка, немој прво доводити лекара. Прво доведи свештеника да би болесника исповедио и да би се он очистио од свих грехова.

Човек се мора исповедити обавезно барем четири пута годишње, читавог живота, за време четири поста, али поготово када видиш да се разболео. Онда позови брзо свештеника да га исповеди. А не онда када му се завеже језик и губи свест; него у времену када има чисту свест. И реци: "Оче, мајко, младићу, кажи шта си учинио!"

Нека напише у неку свеску, ако зна нека се подсети свега, јер ако си успео да га наведеш на ваљану исповест, задобио си једну душу. Јер шта говоре Свети Оци? И ако је имао неко смртне грехе, врло тешке, ако је умро исповеђен, избавиће га Црква. Он остаје у аду само док се не очисти, јер каже Свето Јеванђеље: "Ништа нечисто неће ући у Небеско Царство!"

Чуо си шта каже један Светитељ? Видео је огњено море и из тог мора излазили су бели голубови као снег и летели су ка небу. И тамо беше пакао и чуо је галаму и кукњаву. "Како, Господе, из огња да излазе голубови?", упита се он. Голубови су биле душе праведника, који су се очистили епитимијом обитавања у аду и платили су све што су морали исплатити.

Јер Црква посредује са земље највише кроз Свете Литургије. Јер жртва и откуп наш чини се Крвљу Господа Исуса Христа. Као што каже Апостол: "Његова крв чисти нас од сваког греха".

Хришћанин, ако је умро исповеђен, и ако, сачувај Господе, има тешке грехе и није поднео епитимију, он ће епитимију издржати у аду. Али из ада га може избавити Црква, кроз Свете Литургије, разрешењем и милостињом и тако ће отићи у Рај.

Али ако је неко умро неисповеђен још из младости, а имао је смртне грехе, тешке, то је као кад би умро некрштен. Све службе које ће се на земљи служити за такву душу мало ће јој помоћи; јер ништа нечисто неће ући у Небеско Царство.

Тако су ђаволи поставили митарства, како би спречили да ико прође ка небу. Знате ли зашто имају ову мржњу и завист против људи? Јер душе праведника допуњују број отпалих анђела. Овај свет онолико ће држати Бог као што показује Св. Симеон Нови Богослов док се не допуни број палих анђела душама праведника. Читате ли у Псалтиру? "Отпали анђели здробиће, главе и многих на земљи." Док се испуни број палих анђела из свих легеона; и од Херувима и од Серафима, и од осталих, који су имали исту мисао са сотоном, да би били исти као Бог. И зато мрзе толико ђаволи, јер знају да свака душа, ако прође на небо, као што каже Јеванђеље: "И биће сви као Анђели Господњи", биће на њиховом месту и одузеће им све.

Зато чекају у ваздуху и говоре: "Ево нас је Бог збацио са неба, а ове душе желе да оду овуда Богу, и заузеће наше место!" И онда Господ допусти да ђаволи стоје на путу души, јер Бог је праведан, а не само милостив. Демони су поставили ове царине између неба и земље, да би бацили у ад оне што умру непокајани за тешке грехе.

И ево како су поређани: Прва је царина због злоречја, друга због клеветања; трећа због љутости, потом похлепности итд., од најмањих греха, до највећих.

И ко није споменуо зло? Ко се није љутио? Ко није попио чашу више у свом животу? Или ко није пао мислима, или у машти и делом у блуд, у опијање, колебање у вери и у остале телесне грехове, или душевне, као што читамо у животу Свете Теодоре?

Чули сте шта је рекла Света Теодора када је стигла на митарство пијанства...

"Чудила сам се врло јер ђаволи су ме подсетили на све чаше ракије и вина које сам попила у животу. И показали су ми колико сам пила, у ком тренутку и са киме сам била и колико пута се напијала и колико пута сама пила. И питала сам Свете Анђеле:

"Како све ово знају ђаволи?"

Рекоше ми: "И они су били анђели!"

Да знате поред доброг Анђела датог му о Крштењу, који стоји са десне стране Хришћанина, имаш још једног анђела из легеона паклених господара, једног ђавола који стоји крај левог рамена. Он записује шта си зло учинио и које си зло говорио и све грехе учињене у животу, а добри анђео записује и добро и зло. Тако верује Христова Црква.

Сада да видимо шта се догађа са душом исповеђенога: када дође ђаво са свитком на коме су забележени сви људски греси, не налази их више забележене! Онда ђаволи криче, вриште и љуте се јер овој души која је имала велике грехе, побачаје, блуд, крађе, псовке, пијанке и друге, не налазе ништа записано. Ако је хришћанин, преко искрене исповести, разрешен од стране свештеника на земљи, Дух Свети брише тамо све његове грехе. Реч Христова каже: "Све што свештеник разреши на земљи, биће разрешено и на Небу". Нисте ли чули? Шта он свеже на земљи, биће свезано и на Небу. Само ако је човек био паметан у животу, ако се чисто исповедао, лако ће прећи застрашујућа ваздушна митарства трећег дана. И мериће му се добра дела са лошим. Добра дела јесу као драгуљи, а лоша дела као обичан камен.

Душа је врло мудра. Она види камо иде. Ако види да је на митарствима греси вуку наниже, почиње да плаче и бива тужна, поготову ако види хиљаде ђавола који је желе отети на свакој царини. И каже јој Анђео чувар:

"Немој се плашити, душо, јер не познајеш суд Бога! Немој се плашити!"

Душа се завуче под крила Анђела, када види онолико хиљаде демона. Ђаво је тако ружан да када би дошао овде где се ми налазимо, не би нико остао жив. Сви би смо умрли због страха од палог анђела. Али душа када види хиљаде демона завлачи се под крила Анђела.

"Господо моја, Анђели, немојте ме оставити! Плашим се пуно ових!"

И кажу јој Анђели:

"Немој се плашити, душо, јер си са нама! Ми смо Божија гарда, која ће те пратити! Сачувај Боже, да после 40 дана не паднеш у њихове руке! Али сада немој да бринеш, јер те ми чувамо!"

У трећи дан наша душа пролази ваздушна митарства и тачно у трећи дан када је напустила тело, у истом тренутку стиже по први пут пред Престо Пресвете и Животворне Тројице.

И шта она види тамо? Јер Свето Писмо каже: Бога нико није никада видео. Али Бога, Господа Исуса Христа, Њега је видео цели свет. И није ли био Бог? Видео је Бога и Авраам, Видео Га Мојсије; међутим, они су Га видели како је Он желео да се покаже. Али природу Бога нико није видео, нити Херувими нити Серафими. Суштина Божија је недоступна свакој рационалној мисли са неба и земље.

Шта, дакле, види наша душа трећега дана, када по први пут стигне пред престо Бога? Ево шта види, по сведочанству Светих Отаца. Гледа неописиву светлост, милијарде пута силнију од сунчеве и осећа миомир Духа Светога. Чује песме Херувима и Серафима и појављују се неки облаци златни и плаветни, и клизе ка истоку, и Анђели клече над њима, заједно са душом.

И одједном зауставе се на месту окренутом истоку. Јер зато да запамтите, клањамо се ка истоку када се молимо што је престо Божији истоку. Ниси ли видео шта каже Свето Писмо: "И насадише рај у Едему на истоку"! Нисте ли чули шта каже Псалтир, који држите у својој кући? Господ се вазнео на небеса, на истоку. Значи на истоку је Престо Пресвете Тројице.

И зауставе се ови облаци и Анђели су ту који клече заједно са душом која је иста као они. Трећег дана душа има да чује овај глас на Адамовом језику: "Носите ову душу шест дана у Рај". Јер у току шест дана пролази нам душа по Рају брзином мисли. Тада Анђели узимају душу брзином муње и воде је ка Рајским баштама.

Када стигне душа тамо са Анђелима, нико не може исказати ону лепоту. И онда ће видети, као што каже Свети Андреј за један цвет из Раја, да је скупљи од свих народа света, од свих украса и богатства; јер онај цвет има живот вечни, никада неће више увенути или умрети.

Тамо ће душа видети, као што рекох, "Рај сладости", "Палату новог Сиона", "Небески Јерусалим" и колико још имена помиње Свето Писмо.

Али велика радост је када душа чује песме милиона Анђела, Херувима и Праведника који певају тамо. Потом види шаторе праведника, који се помињу на парастосу, као што каже Свети Козма, који је био по Рају. Колике лепоте има тамо!

Долази се на неке ливаде, на нека поља без краја. Појављује се дрвеће са златним листовима, златним цветом и под сваким стаблом по један шатор и у шатору златан сто, на дрвећу певају птице чија крила нико не може описати како су лепа; а ове птице неће умрети у векове векова.

И чуди се душа, јер код некога је сребрн шатор, код некога златни, код неког од оникса, од рубина, од сафира и од осталих драгих каменова који се помињу у Откривењу.

Она ће видети да ни столови нису једнаки. И дрвеће доноси род на свакој грани по 70 врста воћа. Певају и лишће, и цветови, певају птице; теку реке меда и млека преко ових ливада.

Миомир Духа Светога, којег човек не може исказати, велика је радост, али највећа радост душе када пролази по Рају је друга: Сусреће се са својим рођацима и пријатељима. Да знате, браћо да из нашег рода имамо и у Рају и у аду, јер Бог је праведан. Ко је чинио зло отишао је у ад; ко је чинио добро отишао је у рај. И тамо у рају познаћеш када стигнеш, деду или прадеду ( рођаке ).

Ако би те сада питао: "Познајеш ли свог претка од пре триста година?", одговорио би: "Како познајем! Једва познајем онога уназад 50 - 60 година!".А тамо у Рају, познају се људи једни са другима. Свети Јован Златоусти каже: "Питаш ме како се душе познају у Рају? Сети се Јеванђеља и приче о богаташу и убогом Лазару. Како је умро богат а како Авраам? Хиљаде година између њих прође и познали су се и говораху узајамно".

Тамо у Рају сусрећу те рођаци, јер они имају, уколико су добро чинили, највреднију ствар - спасење, и говоре: "Е мој нећаче, еј! Ти си онога из оне државе, и онога села. Ми смо твоји рођаци. Ми смо се упокојили прије тебе сто година, триста година. Ти си онога, ти нас не познајеш, али ми те познајемо. Ми знамо где одлазиш. Ти идеш на суд душе. На 40 дана има да се одлучи где ћеш отићи, у Рај или у ад. Ако нађеш милост пред Богом, и пошаљу те к добру, да дођеш поред наших станова, јер ево какву лепоту имамо овде; какве палате и каква чудеса, које човек не може да појми."

И ево тако дочекују душе, и душа путује по Рају шест дана.

Онда душа заборавља да је живела на овој планети, да је имала мајку, да је имала сестру, да је имала брата...

Јер она тамо гледа другу радост, страну за овај пролазни свет. И онда Анђео са Крштења када види да се душа радује врло, приближи јој се и говори јој овако, ако зна да је душа праведна: "Душо, ево, након 40 дана доћи ћеш и заузећеш једно место овде!" Али ако зна да је грешна, казаће јој: "Сестро, душо, немој се радовати; нисам те довео да останеш овде. Довео сам те да видиш шта си изгубила у кратком времену колико си живела на земљи, ако ниси имала страх пред Богом и ниси се исповедала и ниси постила и ниси ишла у цркву и ниси чинила добра дела!"

Када душа чује да не остаје у Рају, јер она мисли да ће тамо остати у векове - толика је радост у рају, смркне се и почиње да плаче горко.

"Како не могу да останем?" пита Анђела чувара.

Но одговара јој анђео: "Овуда ћеш проћи да видиш колико су неки људи зарадили за мало времена, страхом Божијим и шта су изгубили неверници, који се нису поклонили Богу!" Тако пролази душа по Рају, што са она три која је прошла претходно пред Престолом Пресвете Тројице, то чини укупно девет дана. А након девет дана долазе поново, као муње са неба, Анђели, и одводе је пред Пресвету Тројицу, и незамисливу светлост.

Душа не види Бога, јер ни Херувими Га не могу видети; само светлост, неизрециву светлост, која се не да исказати. И заустављају се облаци и душа након девет дана чује ову реч, ако је праведна: "Ова душа нека има наслађење и радост без граница свих девет чинова Анђелских!" Али ако је грешна: "Ова душа да нема наслађење и радост без граница свих девет чинова Анђелских!"

Ове речи ће чути након девет дана, а потом ће чути следеће: "Водите ову душу по аду 30 дана". Онда је узимају Анђели окрену је ка западу, ка пакленом месту, које нема краја. И онда ће душа, када је Анђели одведу у ад, угледати тамо шта пише Свето Писмо: "Пакао је најдоњи", "Бездан дубине", и "Језеро огњено" из Апокалипсе. Тамо ће угледати црва који не умире, о коме је говорио Христос, Бог наш; угледаће неугасиви огањ, црни огањ који гори милијарде пута врелији од земаљске ватре и који нема граница у својој дубини. Тамо ће видети најкрајњи и најцрњи мрак, шкргут зуба и тартар, о чему читате у Писму.

И када види онолило мука и толико врста ђавола, угледаће и своје непобожне рођаке који се муче, као што је оне побожне видео у Рају. И рођаци знају куда ће проћи и излазе му у сусрет и вичу му: "Брате, нечаће, унуче, ти ћеш ићи на посебан суд. Молимо те из свег срца моли Бога и за нас, ако будеш завршио у добру. Ево ми се мучимо овде толико година, по двеста, по триста, по пет стотина година!"

Као што се радоваше душа у Рају када је видела рођаке на месту добра, тако се сада жалости због свих ових рођака, који су, због грехова својих, били одређени за муке.

И пролазе тридесет дана брзином мисли, као муња, и душа види небројене и неизречене муке адске.

Значи, тридесет дана по паклу, и са девет која су прошла када се вратила из Раја јесу 39 дана. А у четрдесети дан носе Анђели душу пред престо Пресвете и Животворне Тројице, у близину сетлости неизрециве, да би се Богу поклонила.

И тада, на 40 дана, чуће ова глас на арамејском језику, глас Авраама, ако је душа праведна: "Водите ову душу у Ган Едем!, тј. у наслађивање и радост без граница; али ако је, сачувај Боже, грешна, чује: "Водите ову душу у шеол или ад", тј. у пакао и муку.

Анђели Божији, иако су добри и милостиви, ако им Бог нареди да је воде, са тешкоћом је воде, али је воде, у ад.

Ако би неко видео како наша душа онда моли Анђеле, када види да је воде на муке, плакали би и темељи света. Завуче се испод крила анђелских и каже: "Анђели Божији, пресвети, предобри, немојте ме оставити! Куда ме водите? Чијим рукама ме водите? Ко ће ме извући оданде? Ко ће имати још милости према мени? Ко зна са лица земље каквим мукама одлазим?

А Анђели плачу и говоре: "Сестро, душо, ми смо слуге Бога, ми имамо заповест. Не можемо ништа више учинити, осим како нареди Творац; да те водимо ка добру или злу!"

И воде је, ако је, сачувај Боже, душа живела у злу, у греху и без покајања воде је у ад, а ка добру је воде ако је била добра и чувала закон Божји, воде је тада у Рај; према делима добрим или злим.

То се дешава 40 дана након смрти. Зато Црква, духовна наша мајка, брине о нама и чини помене после одласка сваког смртника након 3 дана, на 9 дана и након 40 дана, јер се онда одлучује где ће стајати наша душа, у злу или у добру.

Од 40. дана остају још једна вратанца отворена за нашу душу. Ако је душа била у правој Вери Православној и била је истинити син Цркве Христове, и ако није пала у неку секту или залутала другде, или ако је имала тешке грехе а исповедала се и причешћивала , Црква је може избавити из мука адских кроз Свете службе и кроз милостињу. Црква је наша духовна мајка, која нас је родила на Богом даном Крштењу водом и Духом. Црква је Стуб и Тврђава истине, Црква је тело Христово, Црква је невеста Јагњета, као што пише у Откривењу.

Зато, она има велику смелост према својој Глави са небеса који јесте Христос. Чули сте шта каже Христос у Јеванђељу: "Ја сам чокот, а ви сте лоза; који остаје у мени, доноси пуно рода, а ко не остане у мени, у ватру се баца".

Значи, запамтите! Ко не остаје у Цркви, не остаје у телу Христовом. Ко се одцепи од Цркве, сви секташи који су изашли и премрежили свет - јер има тренутно преко 800 секти само у Европи - то је кукољ из пшенице, то је сотонино семе; "Господе, каже Јеванђеље, - ниси ли посијао добро семе на њиви Твојој? Одакле, дакле кукољ? Зло биће, тј. ђаво, учини ово." Секташи јесу трава која расте у сенци Цркве, људи покварени у мислима и вери, преко којих сотона жели да обмане друге, Да их не слушате! Ко се отцепи од Цркве, отцепио се од Тела Христовог. Ево да вам илуструјем: Ако би ово стабло било препуно до врха бехаром или плодовима, и ако би се један ластар некако откинуо и пао због тежине доле, да ли ће то још родити? Шта се дешава? Осушиће се и заложићемо ватру.

Таква је и душа која се отцепи од Цркве. Отцепила се од Тела Христовог. Јер Црква је као што каже велики апостол Павле, Тело Христово. И онај ластар, и она душа која се отцепила од Цркве, у векове векова неће више родити и неће имати спасења. Јер Дух Свети и снага Духа Светога, долази преко силе рукоположења, од Апостола до епископа, до свештеника и од свештеника се предаје верницима преко Тајне које одреди Бог да их врши свештеник, као иконом Божанских Тајни. Ни на један други начин не долази Дух Свети у Цркви.

Чувајте се! Бежите колико можете, као од ђавола, од оних што вас уче да се не поклоните Светом Крсту, или Богородици, или пак да не идете у Цркву, или да не слушате свештеника. Они долазе са сотоном у свом срцу, и у мислима, да вас одвоје од Цркве, од наше догматске истине, од наше Православне Вере, која је неизмењена већ 2000 година, од Христа.

Сада су секте поникле као печурке након кише, а све секте су дошле углавном са запада. Штампао сам књигу против секти, и показао сам тамо историју, одакле су дошле, и са којим циљем су дошле. Долазе са циљем, да нам кваре веру и народ, да нам погубе душе!

Немојте излазити из лађе спасења. Немојте ићи из Христове Цркве. Црква је наша духовна мајка. Она нас је родила водом и Духом на Крштењу. Значи да поштујете Цркву и свештенике и архијереје и Свети Синод.

Држите се наше Цркве као и увек. Да будемо добри Хришћани да испунимо заповест Светог апостола Павла: Дајте ономе коме треба част - част; дужнику дуг; коме страх - страх, и никоме немојте остати дужни.

Шта пише у посланици Римљанима: "Свака душа нека се покори власти јер свака власт је од Бога". И поново каже: "Онај што се не покорава власти, законима Божијим се супротставља".

Изашла је нека проклета секта, врло опасна за државу и Цркву, која се назива "Јеховини сведоци". Они су највештији против власти, државе и Цркве. Да бежите од њих као од ђавола, као од сотоне! Ови, не само што нису хришћани, него су рђавији од свих незнабожаца. Чувајте се од сваке секте, останите синови Цркве Христове, као што су били дедови ваши и прадедови кроз векове.

Останите у Цркви, држите се ваше мајке, која је Црква. Јер, сачувај Боже, и ако човек оде у ад због његових неисповеђених и непокајаних грехова, Црква га може извући кроз Богом дане Литургије, преко помена, милостињом и жртвом. Без Цркве нема спасења! Ко је изашао из Цркве нема више Христа, јер Црква је Тело Христово, ко је изашао из Цркве, није син Бога по дару Крштења, него постаје сотонин син, јер се отцепио од духовне мајке и предаде се својим мњењима и изгуби се. Господ нек вам помогне. Овим завршавам и молим вас из свег срца да имате страх Господњи, немојте заборавити молитву, и да се молите и за нас грешне. Амин

са румунског Влада Петрин

Текст је објављен у СВЕТИГОРИ

[marija]

О НЕЗНАНИМ СУДОВИМА БОЖИЈИМ

  Неки монах из Скитске пустиње, идући у Александрију да прода своје рукодеље -  јер је израђивао корпице -  виде неку сахрану. Био је умро игемон (управитељ, губернатор) дотичног

града, велики паганин, који је побио хиљаде хришћана, јер то беше у време великих прогона.

Беше леп дан, и читава варош иђаше за њим, спровођаше га до гроба.

Када је стигао нађе неког великог пустињака, који живљаше у пустињи 60 година и живљаше само од корења и с оним што налазаше у пустињи, нађе га поједеног од хијене.

Онда је монах помислио:  са колико је почасти ишао ка гробу игемон, који је побио хиљаде хришћана, а овога, који је служио Богу 60 година и живео само о посту и молитви, појела је

хијена! Какве то судове има Бог?  Чини ми се да Бог, будући предобар, допушта и неправедне ствари.

Молићу се Богу да ми покаже какви су Његови судови, јер и поједини људи расуђују против Божијег промисла, Божијег бриговођења. Један је зао, грешник је, а иде му добро. Други

је добар, али су деца зла, жена је болесна, а он утекнувши од једне наилази на другу невољу.

Један је зао а живи дуго, а други је добар и умире рано. Гле, неки хришћанин је добар, моли се Богу, пости, и само на гнусобе наилази, а други је зао, псује, пије, и тога Бог не кажњава.

И тако, монах је уочио много таквих ствари, као што се каже код пророка Јеремије :

Господе, шта је, јер пут злих напредује, а пут правих увек је у невољи.

И од тога дана почео је да се моли: " Господе, покажи ми судове Своје, да не бих судио!"  И почео је онај монах да се моли Богу да му покаже судове Његове: како то да један, сиромах, који

је свет и прав, буде болестан, страда, наилази на невоље, а други, грешан, ради по својој глави, а здрав је и богат, има успеха, постаје велик у служби, у части, и у свему му иде добро.

И молио се монах дуго Богу да му покаже због чега бивају ове неправде, да добри често

пате, а злима иде добро.

" Нека ми покаже Бог судове Своје, јер је и мене често саблажњавала ова ствар, јер сам

видео многе неправде, којекако ми се чини -  да је Бог допустио" .

А Преблаги Бог, пошто човек не зна судове Његове, предочио му је на овакав начин

судове Своје, иако је могао да га сатре због овог испитивања, да сазна тајне Божије, које не знају

ни анђели. Али пошто га љубљаше због светог живота, хтео је да га умудри, јер судове Божије

нико не може знати.

Једном је пошао пустињак сам у Александрију да прода своје корпице, јер беше три дана

хода. Али чим је пошао од своје пећине, на некој лепој пољани изашао му је у сусрет други

монах, млад, веома леп.

-  Благослови, оче!

-  Господ нека те благослови, сине!

-  Камо идеш, оче?

-  Идем до трга, да продам своје рукодеље.

Они продаваху корпице и куповаху хлеба, прављаху двопек и хранили су се зеленишем

који су налазили по пустињи.

-  Оче, ја исто у Александрију идем.

-  Слава Богу да имам сапутника!

Пошто је преузео терет старца, млади монах му је рекао:

-  Оче, гледај шта је. Знаш шта треба да чине монаси када иду на пут. Да се моле све

време и да разговарају с Богом. То је дужност монаха и хришћанина, кад иду путем: да се моле.

-  Тако, оче, до Александрије ћемо се молити!

-  Да не проговоримо ни реч!  -  рекао му је онај млади. Идући заједно три дана овим

путем, видећеш на мени неке страшне ствари. Да не говориш, да ми не судиш и да не погазиш

заклетву!

-  Да, сине! Ако ми Бог помогне, нећу више говорити!

И пошли су обојица. Млади монах ношаше корпице, и иђаху ћутећи.

Око поднева, када је сунце жегло веома јако, наишли су на неко село, и изашла су пред

њих два млада човека:

-  Оци, од сада не можете више путовати, јер сунце жеже веома јако. Хајдете код нас!

Та два младића су их примила са великом чашћу, јер на Истоку током дана не можеш

путовати, него само јутром и вечером. И тамо је таква традиција: како те прими у кућу, да ти

опере ноге. Спаситељ је рекао Симону фарисеју: Уђох ти у кућу твоју; ни воде ми на ноге ниси

дао! (уп. са Лк. 7,44). Јер је тамо песак веома врео, и кад си стигао човеку у кућу и лине ти мало

хладне воде на ноге, чини ти велико добро. Ноге се ужасно ужаре због песка и камења.

Ти младићи, када су сазнали да су из Скитске пустиње, г де беху само свети монаси -  Свети

Антоније Велики, Свети Макарије Велики, Свети Сисоје Велики, Свети Онуфрије Велики и

други велики испосници које имамо у календару -  примили су их са још већом чашћу, са љубављу, опрали су им ноге, одморили их и поставили за сто.

Ти младићи имађаху у кући неки сребрни суд, веома скуп, што им беше остао с колена на

колено. У тај суд су им ставили пустињачку храну, из побожности, указујући им доличну част.

Монаси су јели, благодарили су и пошли су да отпочину, јер беху уморни.

Пред вече, кад да пођу на пут, млади монах је украо сребрни суд. Стари монах је видео и

помислио је: " Гледај! Примили су нас људи са толиком чашћу, опрали су нам ноге, дали нам да

једемо, а овај монах је украо сребрну зделу" .

Идући они мало даље, прешли су преко неке ћупријице. Млади монах је осенио онај суд

крстом и бацио га је у воду. Старац је видео и помислио је: " Каква неправда! Зашто узе зделу и

баци је у воду? Зашто је није оставио тамо?"  Али је прећутао, јер имађаше завет до

Александрије да не говори.

Увече су стигли код друго двоје младих. И ови су изашли пред њих, примили их с љубављу,

опрали им ноге, како је обичај, и дали им да се одморе. Ти су имали детенце од неколико месеци.

Ујутру, кад да пођу, млади монах је отишао код дечије колевке, а да његови родитељи не

примете, и убио га је.

Старац је видео и говораше у свом уму: "С а каквим сам зликовцем пошао ја на пут! Тамо

је украо сребрну зделу, овде је убио дете!"  Али га он беше упозорио: " Видећеш много код мене

на овом путу, немој случајно да проговориш, јер кршиш заклетву!"

Другог дана око поднева, пролазећи кроз неко село, изашао им је у сусрет неки домаћин:

-  Оци, од сада не можете више ићи, јер је сунце припекло и велика је врућина. Хајдете

код нас да се одморите неколико сати, а пред вече ћете поново поћи.

Тај човек имађаше везаног пса, који чуваше читаво домаћинство. Примио их је човек,

угостио их, дао им да се одморе. Пред вече, кад се почело прохлађивати, они су отишли. Млади

монах се вратио натраг и -  да власник не примети -  закрстио је пса, и пас је скочио увис и угинуо је.

Тада старац гледаше, али ћуташе:  " Каква је ово работа?  Тамо је украо сребрну зделу,

онамо је угушио дете, овде је убио пса!"

Идући они другога дана, успут су прошли поред неке крчме. Тамо више нико не говораше

о Богу, го ворио је алкохол у њиховим главама: подврискиваху, певаху, звиждаху, псоваху, и кад  су видели монахе, почели су викати: " Гледај попурде!"  -  Кад је човек пијан, не говори више он, говори ђаво!

Стари монах није рекао ништа, гледао је свој пут. А млади се окрену ка крчми и направи

три метаније. пошто се поклонио према крчми, пошао је даље.

На ивици шуме било је село и нека напуштена црква. Није имала ни крста, врата беху

узета, прозори полупани, пуста црква, напуштена сигурно пре више од 40 година. Млади монах је узео неколико каменчића, осенио их Светим крстом и почео их бацати на цркву.

А стари монах говораше у себи:  " Види ти ово! Да је од Бога, не би то чинио. Али од

ђавола је, јер се крчми клањао, а на цркву баца камење" . Али му не беше дозвољено да говори.

До Александрије беше још један дан.

Трећега дана ујутру, идући они покрај неког села, стигну до неке куће покривене сламом и

трском. На кућном трему била су дечица, њих петоро, и плакаху. Стари монах је извадио нешто

из ранца и дао им. Затим их је упитао :

-  Што плачете?

-  Јуче су сахранили мајку!

-  А имате ли оца?

-  Отац је умро лане.

Немађаху, јадници, ни оца ни мајку.

Пошто су отишли, млади монах се врати натраг и запали кућу. Деца су се разбежала куд

који.

Стари монах је помислио:  "Је ли то човек?  Запалио је к ућу! Господе, колико ћу ја још

трпети овог убицу?  Тамо се клањао крчми, овамо је гађао цркву! Овај само зла чини!"  Али

ћуташе, јер ће увече стићи у Александрију, у варош.

Кад су стигли у Александрију, беше вече. Тамо беше нека велика вила и власник не беше

код куће. Млади монах је мало погледао кућу, и врло брзо већ је био на врху куће. За један сат

уништио је целу кућу. Разлупао је кров, врата, прозоре, све што беше у кући покварио је.

Стари се зачудио, како је за сат времена разлупао целу кућу, и поплашио се кад је видео.

Али сада, пошто беше стигао у Александрију, могао је да говори. Кад је онај изашао пошто је

разлупао целу кућу човекову, узеи га је на страну и запитао га:

-  Деде слушај, брате! Од сада више не могу да ћутим! Је ли био завет међу нама да не

говоримо довде? Ти мени да кажеш шта си ти! \ аво ли си, човек ли си или анђео ли си!

-  Али зашто, оче? Јесам ли што зло учинио?

-  Море, па од три дана, од када идемо заједно, чинио си само зла дела!

-  А шта сам, оче, учинио зло?

-  Па добро, море, они људи оданде, кад смо сишли с брега, зар нас нису примили, зар нас

нису угостили, и што су скупоценије имали поставили су -  ону зделу! Ниси ли је отуда украо и

бацио у воду?

-  Шта велиш, оче?

-  Зло си урадио. Велика лудост, јер они људи ће нас осуђивати да смо крали!

-  Оче,  три велике и добре ствари сам учинио тамо! Она сребрна здела беше

петохљебница из цркве онога села. Њу беше украо прадеда оних, али они не знађаху. Беше

писано на њој старим црквеним писмом: "Ово је петохљебница цркве Светог Николаја, дарована

од те и те п ородице, и ко је буде отуђио од цркве да буде у паклу док је не врати назад".

Тако је писало на здели. И због те зделе девет душа које су је употребљавали мучиле су се

у паклу. И сада је требало да и ови оду у пакао, јер је употребљаваху. И мени је било жао њих, и

украо сам зделу, али мени није била потребна, јер сам је бацио у воду.

Сутрадан ће доћи црквењак цркве да се купа у оној води и наћи ће суд. Он, будући из

цркве, познавајући црквено писмо, однеће га свештенику. И када буде ставио зделу у Свети

олтар, оних девет ће изаћи из пакла, јер тамо је писано: " Да буду у паклу док је не врате назад ".

-  Значи, оче, ја сам тамо учинио три добра дела: и оних деветоро извукао сам из пакла, и

ове што су у животу сачувао сам да не уђу, и дао сам зделу назад цркви, да је има, јер беше веома потребна. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио!

Тада се задивио старац. " Гледај, брате, како је било, а ја сам рачунао да је лопов, да је

украо зделу!"

-  А кад си убио дете, јеси ли такође добро учинио?

-  Добро дело сам и т амо учинио.

-  Како, убио си дете и кажеш да си добро дело урадио?

-  Стани и не суди по свом уму. Јеси ли видео детенце? Оно је зачето на дан Васкрса.

Пошто се нису уздржали родитељи на дан Васкрсења Господњег, дете је, по Божјем суду, имало

да у својој 20. години постане разбојнички заповедник и да убије своје родитеље. То беше казна

за њихово неуздржавање. И много је људи имао да побије, и много пометње имао је да чини у

свету, јер је био зачет на тако велики дан.

Ја сам овде учинио три велика добра дела: посл ао сам душу детенцетову чисту на небо,

спасао сам његове родитеље од убиства од руке њиховог сопственог детета, и они, нашавши дете мртво, плакаће веома много, и кроз тај плач опрашта им се и грех који су учинили уочи дана Васкрса. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио!

-  А зашто си тамо убио човековог пса?

-  И тамо сам учинио добро дело! Онај пас чуваше цело домаћинство, али је сутрадан

требало да побесни. И када је требало да дође газдарица да му да за јело, имао је да је уједе, и

велика је гнусоба имала да буде у кући онога човека! Пошто нас је примио, било ми их је жао и

убио сам пса пре, да не уједе газдарицу. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио!

-  А што си се код крчме крстио и клањао се?

[marija]

-  И тамо сам учинио добро дело! У ту крчму беху дошли најбољи домаћини из села.

Црквени тутор, кнез и један добар домаћин. Они су се саветовали да се удруже и да направе

цркву у селу која беше напуштена. Кад смо ми тада пролазили, они су рекли: "Помози, Господе,

да направимо цркву!"

Мада беху у крчми, ја сам видео да су људи хтели да учине добро дело, направио сам и ја

три метаније и рекао сам: " Господе, помози им да направе цркву!"  И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио. Ја се нисам клањао крчми, поклонио сам се Богу, да помогне онима што су се одлучили да обнове напуштену цркву.

Задивио се старац, говорећи: " Ни овде нисам био у праву!"

-  А тамо, кад смо стигли на крај села, зашто си се бацао камењем на цркву?

-  То беше она напуштена црква. И будући црква пуста, ђаволи играху на Светој трпези,

н а прозорима, на храму и смејаху се опустошењу дома Божијег, и беше ми криво. И видео си да

сам осенио крстом оне каменчиће и почео се бацати на цркву, а ђаволи су се разбежали оданде.

Ја нисам гађао цркву, него ђаволе који беху тамо!

-  А онамо зашто си запалио кућу деци? Видео си дечицу и није ти било жао њих?

-  Та било ми је жао више него теби! И урадио сам веома добро. Видео си да она дечица

не имађаху ни мајку ни оца, и остала су са оном страћаром од куће. Али она не знађаху да под

кућним тремом постоји благо скривено од њиховог прадеде. Суд са чистим златницима. И ја сам

запалио кућу, јер они живљаху у сиромаштву и не знађаху да имају благо под кућним тремом.

Након неколико дана деца ће тражити туда да виде шта је још остало и наићи ће на оно

благо и позваће неког свог деду, који је црквени тутор. Овај, будући богобојажљив човек, узеће

под своје старање ону децу, и са неђеним новцем направиће им велику кућу са свим што им

треба, школоваће их, и постаће велики људи и верници.

И ти велиш да сам зло учинио, оче, што сам запалио кућу, али ја сам добро учинио, јер да

нисам запалио кућу, не би нашли благо.

-  А овде зашто си покварио кућу?

-  Оче, ова лепа кућа беше направљена новцем од крађе. И било је заповеђено од Бога

овако: "Пошто је направљена туђим трудом и новцем од крађе, овде муж и жена никада неће

живети! жена је требало да умре код првог порођаја. Само муж удов имао је да живи целога века

у овој кући".

И покварио сам кућу, јер су они отишли на неку свадбу, и кад буду дошли и видели да је

све разлупано, начиниће на месту мању кућу, сопственим трудом, и жена онда неће умрети код

рађања првог детета.

И ти кажеш да сам зло учинио, а ја сам учинио добро, по вољи Божијој.

Онда је запитао монах:

-  Да ти мени кажеш, брате, пошто си толико великих чуда учинио, шта си ти?

-  А ли да и ти кажеш мени, свети оче, шта си тражио у молитви од Бога?

-  Ја се неколико година молим да ми покаже Бог своје судове, јер ми се учинило да многе

неправедне ствари допушта Бог у овом свету.

-  Да? А зар ниси чуо пророка Исаију? Колико су небеса виша од земље, колико је Исток

даље од Запада, толико су судови моји виши од ваших судова и мисли моје од мисли ваших,

синови људски (уп. са Иса 55,9).

Ниси ли чуо Соломона шта вели?  Што је теже од тебе немој подизати и што је дубље

од тебе немој испитивати, да не умреш.

Ниси ли чуо Давида пророка који каже: Судови Господњи дубоки су веома.

Како си се усудио ти, један човек, да знаш судове Божије, које ни арханђели, ни херувими

не знају ?  Али Бог није хтео да те сатре, јер је могао да те сатре због испитивања, али знајући

трудове твоје, послао је мене, оче, да ти покажем да судови Божији нису као људски.

Видиш ли колико си ти судио о мени?  Што год сам урадио теби се учинило да је зло: да сам

убица, да сам украо суд, да сам запалио кућу, и што сам год урадио. А то је  све било добро веома, и све је учињено на велику корист. Било је добро по судовима Божијим, не по судовима људским!

И ти си нешто расуђивао, али судови Божији нису били као твоји, јер они су били врло

добри! Ти си рекао да сам зло чинио, а ја сам чинио само добро. Дакле, од сада да више не судиш

никога и што год будеш видео, реци: Господе, ти све знаш. Ја не познајем твоје судове!

Дакле, Свети оче, нико од људи да се више не усуди да испитује судове Божије, јер ни

анђели не могу знати судове Његове!

Али пошто си човек, Бог ти је опростио, али ме је послао да те умудрим да се више не

усудиш уходити судове Његове, јер судови Божији су много дубоко и не може их знати нико, ни

анђели са неба.

Дакле, да упамтимо из ове приче да се у свему што нама у овом свету и згледа криво и зло много пута варамо! Јер не познајемо судове Божије скривене и необухватне.

Не испитуј неиспитљиво и не жели да достигнеш недостижно.

Амин.

[чтец Филип]

Kleopa svetac za zivota bio  :smiley:

[marija]

Volim da čitam njegove besede i pouke, ono što imam :smiley:

[marija]

http://О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

О четири закона по којима ће Христос судити свету - Старац Клеопа

Старац Клеопа

1. Закон природе или закон савести. По овом закону Бог је корио Каина када је убио свог брата Авеља. Чујеш шта каже Писмо: Толико би велики корен савести јер паде у очај и повика овако : Грех је мој велики,и не може ми се опростити.

Пао је у очајање јер је убио свог брата Авеља,пастира; јер Бог прими ономе жртбу,а овај би завидљив,те изађе у поље и уби га.

Закон савести говорио му је : Шта си учинио?

Убио си свога брата! " Чуо је Бога :

- Каине где ти је брат?

А уместо да каже: ,, Господе сагреших " , рече :

- Шта,зар сам ја чувар свога брата? И рече му Бог :

- Глас крви твога брата вапије са земље ка Мени.

Пошто си учинио ово казнићу те свим казнама,и ако би тебе ко убио сеамдесет пута седам казнићу га.

- И поживи Каин преко хиљаду,година,као што је написано,и нико га не уби,јер су се плашили казне коју Бог изрече. На којих се седам казни над Каином мисли пошто уби брата свога Авеља?

Прва казна би очај,потом,дрхтање,па плач,јер плакао је јецајући на земљ,потом,страх,јер бежао је са једне стране на другу страну земље,јер се плашио да га Бог не види; потом,проклество земље да не даје свој род и остало,као што пише Св. Писмо у Постању,глава 4.

Сваки човек са ове земље када чини зло,савест га мучи,и говори му: ,, Зашто си зло чинио ? То је први закон који Бог даде човеку,назван закон савести или закон природе.

2. Други закон - који вечно стоји пред нама,као што нам показује Свети Григорије Ниски,и који нам се јавља са неба и показује нам Бога јесте закон створења.

Ко створи небо,земљу и све што постоји? Месец,траве,цвеће,рибе,мора,реке,камење,стабла,планине,све животиње на тлу,у води и ваздуху?

Ко све ово направи браћо ?

Ко направи време васионе које тако прецизно ради,да га нико не може подржавати? Нико други,осим Доброг Бога! Центар усмерења целог света је Творац,Бог,Који постави поредак свему.

Овај закон творевине је оно шта каже пророк Давид:

,, Небеса казују славу Божију и дела руку Његових гласи своди небески. "

Како? Кроз њихов сферични положај на великом растојању: кроз звездани систем,којим се путује милијарде година брзином светлости,њиховим померањем,са таквом прецизношћу да то зачуђује мисли највећих астронома света.

Сетимо се Исака Њутна,великог енглеског физичара,који био 30 година атеиста,а када је открио ,, Закон универзалне гравитације" и видео да свака планета привлачи к себи другу мању,и не допушта јој да се удаљи,нити да се уништи,нити да путује без икаквог закона међу осталим небеским телима,оставио је на крају иструменте на сто и рекао:

Велики си, Господе,и чудесна су дела Твоја,и ниједна реч није довољна да похвали чуда Твоја.

Видиш? Он је кроз откриће ове спољне науке,дошао страху Господњем,упознајући највећа чуда из света планета. Шта су рекли Кеплер,Исак Њутн и остали,које ми време не дозвољава да споменем,преобративши се када угледаше творевину Бога?

Да није препуштена сама себи,да има један центар кординације и прецизност која задивљује сваку памет,спознавши ово - преобратише се.

Од природних тајни још се није ни једна открила потпуно,а има их на милијарде. Јер премудрост Бога нема граница,и неће ни имати у векове векова,јер превелика је премудрост Творца.

Значи други закон који имамо је закон творевине,или креације. Јер преко природног созрецања у духу,ми се уздижемо од твари ка њиховом Творцу.

Ако видиш барку,мораш се сетити да ина има свог мајстора који ју је направио; ако видиш неку лепу одећу,мораш знати да је њен кројач добар.ако видиш палату,или неко лепо здање,знаћеш да је то урадио добар архитекта.

Ако видиш тачан сат,знаћеш да је сајџија био добар. Или било шта друго да видиш,не можеш рећи да настало само.

Значи,све ово нам указује да постоји један Творац,а када знамо да постоји,треба да слушамо Њеха да нас не би казнио по правди.

3. Трећи закон је писани Закон - дат од Бога,Мојсију на Синају,тј. десет заповести и вео Стари Завет,по коме ће бити суђено изабраном народу Јеврејима.

4. Четврти и последњи закон је Закон Дара,Закон савршености,Закон љубави Исуса Христа,тј. Свето Јеванђеље. По овом божанском закону судиће се хришћанима,крштенима у име Пресвете Тројице.

Први природни закон по коме ће се судити свим народима до краја земље. Други закон,закон творевинемје исти као и први. По првом и другом закону судиће е свим народима овога света,осим по Старом Завету,судиће се Јеврејима. А по закону Дара или Јевањђеља биће суђено свим хришћанима,јер наш закон је савршенији од осталих закона. Али ако згазимо овај закон,већи грех ћемо имати,и више јада имаћемо од оних који нису познавали Јеванђеље. Тако нам Господ остави окавог судију.

Да се не заваравамо,браћо.и да умослимо да Господ не зна шта чини свако од нас. Нећеш моћи да кажеш да немаш греха јер ниси знао,јер си био Кинез или Турчин или атеиста.

Незнабожац си,али савест си имао и по томе има да ти се суди. Видео си творевину. А никада ниси себи поставио питање: ко направи небо,сунце,земљу и све остало,да би потом размишљао и бојао се Бога,Који створи све? Амин.

[marija]

[IXTUS]

Veliki starac zaista!!!

[IXTUS]

КАКО ЂАВО ОБМАЊУЈЕ ЧОВЕКА[1]

У наставку ћемо говорити о савету ђавола; како ђаволи уче људе да одлажу покајање.

Беше неки монах пустињак, велики подвижник у пустињи у пределу Александрије, именом Иларион, велики исихаста. Имао је скоро сто година.

Молио се Богу неколико година: "Покажи ми, Господе, које је лукавство ђавола којим они задобијају највећи број душа за царство пакла! Која им је мајсторија и метод да одврате људе од доброга пута, да би их учинили робовима греха и одвели у пакао. Како они задобијају више душа за пакао него ли анђели чувари за Царство небеско?" Молио се отац годину дана, две, три, и није му Бог одговорио.

Једне ноћи, када је био на молитви, а беше дубоко у ноћ, напољу беше месечина као дан, чује неки глас: - Аво Иларионе!

- Молим, Господе?

- Узми свети крст у руку, узми свој штап, осени се знаком светог крста, изиђи из келије и иди до оближњега пропланка, и када будеш стигао на пропланак, стани тамо поред којег дрвета. Али се не бој онога што ћеш видети! Стој тамо и гледај на средину пропланка, док не будем дошао.

Када је он чуо да га је учио да се наоружа знаком светог крста, познао је да је позив од Бога. Отишао је старац, казујући молитве у уму, и стигао је на пропланак. Беше велика тишина; не дуваше ветар те ноћи. Видео се само месец и звезде. Отишао је стари монах поред неког дрвета и стојаше пазећи.

Одједном, виде да се насред пропланка појављује престо, Царски трон. Као да беше од муња, као пламен огњени. Најпре се појавио престо, и зачуди се. Затим виде да долази сатана и седа на престо. Рамена му беху као наковањ. Кожа му беше као мастило, са длаком као што је медвеђа, са снажним канџама. Имао је круну сачињену сву од змија и држао је у руци штап у виду аждаје.

Када га је видео, осенио се знаком Светог крста. Сатана је сео на онај престо и трипут пљеснуо дланом о длан. Када је пљеснуо, испунио се ваздух ђаволским четама. Пукови ђавола, хиљаде и милиони. Једни, који су изгледали да су од највећих, велможе пакла, стојаху близу њега. Други - над шумом и други - по ваздуху; колико поглед обухвати - само ђаволске чете.

Када је монах видео тамо толико ликова пакла и толико ђавола, сетио се речи из келије, која му беше речена: "Не бој се", наоружао се знаком Светог крста и стојао пажљиво.

Тада, након што су се сабрали као песак морски, на свим странама су се виделе само чете ђавола, устао је сатана на ноге и рекао: - Сакупио сам вас ове ноћи, у поноћ, овде, јер хоћу с вама да обавим испит. Треба да положите тежак испит. Знате ли ви због чега сам вас позвао?

И рече један: - Господару, не знамо!

- Ево због чега сам вас позвао овамо. Да изађе на рапорт сваки од вас који зна најбољу мајсторију да обмањује људе и да их доводи у моје царство. И да ми покаже како он обмањује свет и како заглупљује човека и обмане га, те га доведе у вечну муку и у наше царство. Који је метод, која је ваша мајсторија, јер у целом свету то вам је посао: да обмањујете људске душе. Да вас видим колико сте искусни у обмањивању људских душа! Који ми буде погодио мисао, ако ми буде казао савет како обмањује свет онако како ја мислим, ево даћу му да управља паклом три минута, поставићу га за цара уместо мене на три минута, и учинићу га великим генералом над осталима.

Тада је изашао један из мноштва и рекао: - Жив био, твоја мрачности! Дошао сам да поднесем рапорт како ја обмањујем људе!

- Но да видимо!

- Ја - вели он - кажем човеку овако: "Море човече, иди ти и у цркву, и пости, и моли се, и чини чак и милостињу, и друга добра дела. Море, али ни са ђаволом немој кварити односе! Иди и у ресторан, иди и у крчму, на игранке, на проводе, на игре на срећу, да би се и с овим светом провеселио!".

Тим методом сам обмануо врло многе. Убацујем им помисао, јер другу силу немам! Друга нам се сила није дала из пакла. Рајски анђели имају од Бога силу само да убацују човеку мисао да чини добро. Ми имамо силу само да убацујемо човеку помисао да чини зло. Али да га присилимо не можемо, јер човек има самовласност коју му је Бог дао. Не можемо да га принудимо да згреши; само ако је глуп и слуша мисао коју му убацујемо.

И тако сам обмануо врло многе. Када изађу из цркве, неки се зауставе у крчми. Тамо се сваки сретне с родбином, с пријатељима. Узме по ракију, попије по чашу; понеки узме и цигару, дође и који свирач да му свира. Из тог разлога човек се спотакао, није му више ништа користило што је ујутру био у цркви, јер се увече вратио из наше службе. И тако поступам са сваким.

И упитао је сатана: - Јеси ли многе обмануо?

- Жив био, твоја мрачности, многе!

- Обмануо си глупље од себе, али ниси учинио ништа нарочито.

- Због чега, твоја мрачности?

- Ти кажеш човеку да иде и у цркву, да иде и у крчму, да иде и на забаве, да иде и на Света места, да и чита, да се и моли, затим да иде на недозвољене проводе, али Христос му каже у Јеванђељу: Нико не може два господара служити! (уп. са Мт 6, 24), то јест и мени и Њему. Ти си га подстакао, можда човек није био душевно припремљен и одлази неколико пута, али након извесног времена долази анђео и убацује му мисао: "Море човече, не можеш ходити двема стазама; или с ђаволом или с Богом". И човек, будући укорен страхом Божијим, то напушта. "Море, држим се једне, јер нема спасења у ходу по двема стазама!" - Јеси ли пострадао тако?

- Пострадао сам и тако!

- Видиш! Рекао сам ти ја да си обмануо глупље од себе. Дакле, знај да ниси одговорио добро.

И позвао је једног команданта, од оних великих, једног капетана, и рекао му:

- Узми га на леђа, однеси га у збор и удари му десет батина по леђима и пошљи га на дно пакла, јер је глуп!

Избио га је, уместо да му захвали! Није му се допао његов савет. Тражио је други бољи. Изађе други на рапорт.

- Жив био, твоја мрачности! Ако те ја не задовољим, други те неће задовољити.

- Да те видим, јуначе! Како се зовеш?

- Хроми Даба се зовем.

- Како ти обмањујеш људе?

- Ево како, величанство. Ја кажем човеку овако: Море човече, нема Бога, нема ђавола, нема анђела, нема пакла, нема раја, нема вечне муке, нема вечне славе, све је овде, на овом свету! Ако имаш шта да једеш и шта да пијеш и имаш жена и новца много, ако имаш поштовање од људи, кућу и многа богатства, овде је рај. И ако немаш, овде је пакао. Дакле, толико је, колико је човек на овом свету.

- И јеси ли обмануо многе?

- Многе сам обмануо!

- И ти си обмануо глупље од себе. Знам да си обмануо, али глупе, јер оне који познају Свето Писмо не можеш обманути. Јер Свето Писмо каже човеку да има Бога, да има ђавола, да има анђела, има пакла, има раја, има вечне муке, има вечне славе, има казне за грех, има на небу награде за добро дело. Свето Писмо је пуно таквих учења, и који га читају не верују теби. Чак и више од тога. Бог, када је саздао човека, ставио му је у душу и у тело осећање Бога. Ма колико био когод паганин, осећа да постоји невидљива сила у његовој души, а то је савест. Савест га гризе када чини зло и радује када чини добро. И глас савести не може бити одраз материје, нешто материјално, јер је невидљиве природе. Савест је глас Бога у човеку, и чим је згрешио, гризе га: "Зашто си тако учинио?" Може нико да га не кори. Може да га не види нико када чини грех. Кад год згреши, тај закон, који је Бог усадио Адаму прво, назван и законом природе или савести, одмах га гризе. Понекад га гризе тако јако, ако је грех велик, да га доводи близу очаја. Испуњава се онда реч која каже у псалмима: Карањима због безакоња покарао си човека, и истањио си као паучину душу његову (Пс 38, 14-15). То јест истањи се нада као паучина и, од многе гриже савести, скоро да изгуби наду.

Ако се савест упрља са много грехова, понекада тако јако гризе човека, да му та грижа (то прекоревање, прим.изд) савести постаје мука над мукама. Због савести не може ни да једе добро, не може више ни да спава, ни мира више нема, ни молити се не може. Савест гризе, гризе као црв у дрвету. "Зашто си учинио и зашто си разгневио Бога таквим гресима?"

Дакле, узалуд му ти казујеш да нема Бога, јер му савест казује, и - после савести - казује му и Свето Писмо. Ти велиш да учиш човека да нема Бога, да нема ђавола, да нема анђела, да нема пакла, да нема раја, али му савест казује да има, и Свето Писмо је пуно сведочења по којима се доказује да постоји Бог, да има анђела, има вечне муке, има вечне славе. Дакле, и ти си - рекао је сатана ономе с рапортом, који се хвалисаше да овим саветом обмањује много света - глуп и не доносиш велики допринос царству пакла; не доносиш велику корист!

Тако је пострадао и тај ђаво који је дошао с другим рапортом пред сатану, као што је пострадао и први, који се хвалио да је учинио нешто нарочито. То јест, уместо да га похвали, да га учини великим над многим ђаволским четама, избио га је и под срамотом послао на дно пакла, што је глуп и не уме да обмањује људе.

Обмањивао је, али је обмануо сувише мало и сувише је мало душа одвео у пакао! Пострадао је и овај ђаво као и први, који је учио човека да иде и у цркву и у крчму и да чини и Божије и сатанино. Дакле, и тај се зло провео.

И сада од ђаволских чета које су биле присутне позвао је другог на рапорт. И беше ћутање међу ђаволским пуковима, јер беху милиони демона око шуме и онога пропланка, и не излазаше ниједан, јер се бојаху да ће пострадати као што су пострадали остали, да ће их, уместо хвале, избити и послати на дно пакла.

Сатана је седео на престолу и чекао да изађе још који на рапорт, говорећи:

- Ако ми трећи који изађе погоди мисао, то јест изложи ми план за задобијање душа за царство пакла, бољи него оне двојице који су ми пре поднели рапорт, онда ћу ја тога учинити генералом над многим ђаволским војскама и поставићу га да седи на мом царском престолу три минута.

Након што је сатана тако рекао, из оних небројених ђаволских пукова није нико више хтео да изађе, зато што се бојаху да не пострадају као што су пострадала друга двојица, која су пре поднела рапорт и њему се није допало.

Ипак, после неког времена изађе један грбави, са четири реда рогова, једна му нога пачија, једна беше коњска. Имао је знаке пакла на свом челу, реп беше дугачак, од не знам колико метара позади. И када је изашао, отишао је пред сатану, како он сеђаше на престолу тамо насред пропланка, и рекао му:

-Жив био, твоја мрачности!

Сатана га пита: - Како се зовеш?

- Куси се зовем!

- Ехе, видим те старог и грбавог. Чини ми се да ти знаш разне мајсторије да обмањујеш душе, да их доводиш у моје царство.

Куси је рекао: - Ни твоја мрачност не зна шта знам ја!

- Да те видим! Чини ми се да си велик мајстор да задобијаш душе.

- Ни ти не знаш шта знам ја! Имам мајсторију, јер сам оматорио у борби са људским душама толико хиљада година, и њом многе душе одводим у пакао. Као што у зиму падају пахуље снега, тако ја спуштам у пакао душе свакога дана.

- И како си успео да доведеш толико душа у моје царство?

- Ја нећу рећи као први ђаво који је изашао на рапорт. Човек зна да не може служити два господара и лако га задобије анђео за своју страну. Али нећу рећи човеку ни као онај други глупан, да нема Бога, нема ђавола, нема анђела, нема пакла, нема раја. Не! Јер Свето Писмо каже да има и Бога и ђавола и анђела и пакла.

Ја толико кажем човеку: "Море човече, има Бога, има ђавола, има анђела, има вечне муке за грех и вечне славе за добро дело, али имаш још времена! Зар си глуп? Баш од данас да започињеш добро дело?"

Ако је дете, кажем му: "Море дете, ти од сада имаш да живиш! Долази младост, треба да се ожениш, треба да се проводиш на свету! Немој да изгубиш младост тако узалудно, јер живот треба проживети!"

А ако је младић, кажем му: "Након што се будеш оженио и засновао домаћинство, после тога ћеш отпочети добро дело. Сада једи, пиј, проводи се, чини сва зла, та млад си. Опростиће ти Бог, јер он познаје човекову немоћ. Покајање остави за сутра, остави за прексутра, остави за догодине, за касније".

Учим човека да одлаже покајање од данас за сутра, од сутра за прексутра! "Какву милостињу хоћеш сада да чиниш? Не жури! Покајаћеш се пред смрт! Сада хоћеш да постиш, да истрошиш здравље тела? Нека у старости, јер пост је за старе! Хоћеш да се молиш? Да изгубиш толико сати молећи се Богу? Па сада имаш посла. Ето, имаш да гајиш децу, имаш да стичеш кућу и мираз ћеркама, имаш да жениш и удајеш. Имаш толико!"

И забуним га са животним бригама и стално му казујем: "Остави за други пут". Када дође анђео и каже му: "Море човече, дај подушје за мртве!", ја му кажем: "Зар си глуп? Сада имаш да одеваш децу, имаш да правиш свадбу, имаш да чиниш то и то!" Анђео долази и каже му: "Море човече, хајде отпочни постити постове, током године, средом и петком!" Ја му кажем: "Немој постити, јер ћеш изгубити здравље! Ти треба да радиш, да скупиш имања, имаш да гајиш децу!"

Или долази анђео и каже му: "Море човече, исповедај се и остави грех, остави разврат, остави пијанство, остави дуван, остави псовке!". "Ех, зар још од сада? Касније, пред смрт, исповедићу се свештенику, раздрешиће ме и готово. Па књига каже да те затекне добра кончина, а дотле се можеш проводити овако!"

С тим ме сви слушају - каже ђаво - и стално одлажу добро дело од данас до сутра.

Свето Писмо каже друкчије. Дух Свети буди људе, говорећи: Данас, ако глас Његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша (Јев 3, 7-8). И као што сам казао, глас Божији у човеку је савест, која га гризе због греха и каже му: "Човече, напусти грех! Остави се крађе, остави се блудничења, остави се псовања, остави се пијанства, остави се пушења, остави се злих ствари, зависти, злобе, свађе". Бог му заповеда данас, а ми му кажемо: "Не данас, него сутра, прексутра, у старости!"

И казујемо му овако: "Дај мени данашњи дан и ти узми сутрашњи!" И тако је - вели - грех у човеку, као кад би узео велик ексер и брадвом почео да га укиваш у суво храстово дрво. Ако га удариш чекићем једанпут, двапут, трипут, лако можеш извадити ексер. Ако га укујеш до половине, теже је, а ако га сасвим укујеш, треба да расцепиш дрво!

Такав је и грех! Укива се у природу навиком. И ако човек не остави данас грех, када је свеж, што више стари, тим га се теже може одвићи.

Јеси ли видео у бакру зелену рђу? Да си бакар чистио свакодневно, сјајио би као сунце! Али ако је остављен годинама, ухватио је зелену рђу, не можеш га више ничим на свету опрати, само ако га истопиш. Таква је душа када остари у греху. Ако није данас оставила грех, нека не мисли да ће га сутра или прексутра .оставити лакше. Јер по мери протицања времена, грех стари, укива се у природу, и уобичајавање постаје друга природа; навика постаје друга природа, и човек чини грех хтео нехтео, и с великом се муком човек ослобађа греха, након што је овај остарео у њему!

Навика, по канонским законима Цркве, јесте десети степен греха, јер даље следи очај, претпоследњи степен. И када сам видео човека да се навикао на грех годину дана, две, десет, не знам колико, мој је заувек! И тако ја успевам да их обманем, jep хиљаде и милиони људи одлажу покајање од данас до сутра, и сви постају робови греху; јер који грех није остављен данас, сутра-прексутра све више хвата корене и све је тежи. А када човек хоће да остави грех, грех се диже на њега с великом силом: "Зар си глуп, море? Са мном си живео! Како да се манеш мене? Шта још преостаје? Да живиш како те ја учим и како си навикао на мене!"

Тако сам, као што сам ти пређе казао, научио и обмануо толико душа, да оне падају у пакао као што падају пахуље када веје, с једним јединим саветом: " Добри људи, има још времена за добро дело; не будите глупи да га отпочнете баш од данас или баш од овога часа!"

Дакле, кажем вам, ваша мрачности, то је мој савет и моја мајсторија, и имам у паклу чету од хиљаде и стотине хиљада мојих ученика, које сам тако научио, и шаљем их по целој земљи да шапћу човеку на ухо: "Човече, за добро дело има још времена. Сутра, прексутра, за годину дана, за две, у старости". И успео сам и успевам. Иди и види у паклу колике сам гурнуо и гурам овим саветом!

Тада је сатана рекао:

- Браво! Најбољи савет - да учиш човека да одлаже покајање од данас до сутра: "Баш данас хоћеш да се исповедиш? Баш данас хоћеш да се причестиш? Баш данас хоћеш да твориш милостињу? Зар не видиш да немаш времена? Остави за сутра!"

Сада пошто си ми погодио мисао, даћу ти своју круну и штап да три минута владаш паклом, и сви да научите од њега то лукавство, да бисте довели што више душа у моје царство, да би се са нама мучиле у векове векова.

* * *

Након што је видео и чуо све то, монах је видео сатану да је пљеснуо трипут дланом о длан и као варница се угасио у ваздуху, и није више видео ништа и није се више чуло ништа. И он је остао зачуђен оним што беше чуо, како сатана обучава своје ученике и безбројне ђаволе из пакла, да уче људе да одлажу покајање.

Тада је дошао анђео Господњи и рекао му: - Аво Иларионе!

- Молим, Господе?

- Три године се молиш Богу да ти покаже како ђаволи обмањују људе и како их одводе у царство пакла! Ето видео си

својим очима и чуо својим ушима како!

Иди у своју келију, узми свеску, дохвати перо и напиши све што си видео, све што си чуо својим ушима, да остане за нараштаје који ће доћи, за последње, ова сатанина мајсторија. Јер цео свет треба да зна, да најбољи савет ђавола да би задобили душе за царство пакла, јесте да уче човека да одлаже добро дело од данас до сутра, од сутра до прексутра, од младости до старости, до смртне постеље, и тако да их све одведу у пакао!

Амин.

[Vizantiona]

[мирођија]

  у СПОМЕН  свим дивним старцима

[Vizantiona]

Starac Kleopa PUT NEBA

http://www.scribd.com/doc/15620332/Starac-KleopaPut-Neba

[Vizantiona]

Razgovor sa Kleopom

 

http://www.scribd.com/doc/6741443/Razgovor-Sa-Kleopom