Otac ubijene devojčice nudi ljubav i samilost porodici ubice

[malina :)]

Ako krenemo nagadjanjem i relativizacijom ko zna dokle mozemo da stignemo i sta sve da "oprostimo" i opravdamo. Mozart je sasvim lepo odgovorio na jasnu originalnu misao iz clanka - rec vl. Atanasija po ovakvim pitanjima je sasvim kristalna, otacka i nepobitna.

 

Zaista, olako "oprostiti" ovakvo ogavno nedelo, i to bez ociglednog krvavog i teskog pokajanja zlotvora ("prinesite plodove dostojne pokajanja" veli premudri Pavle, dakle prema nedelu i plod, a ne tek onako na recima - pokajanje samo na recima NE POSTOJI), znaci nista drugo nego jedno zeleno svetlo za svakog novog manijaka i psihopatu da moze da radi sta mu volja... jer ce roditelji i srodnici zrtava da mu "oproste".

 

Licno mislim da otac ove devojcice ili ne zna sta govori jer je u soku, ili prosto prica u prazno, a to je prakticno toliko malo verovatno da je neverovatno...

Гледај, нагађамо у сваком случају. И нема ништа лоше у томе што оца убијене девојчице схватам како сам навела. И шта ти подразумеваш под тим олако опростити такво недело? Чекај, убију човеку дете и он смогне снаге да не замрзи тог убицу, поступи сасвим хришћански, човекољубиво, не желећи да срце своје испуњава никаквом осудом, јер његово и није да суди, а ти кажеш олако? Е, па олако сутра мало..свака њему част на тој снази..христолико нема шта! Као и сам Христос који је Оцу говорио да опрости онима који Га распињу, јер не знају шта раде! То сигурно није било повлађивање злу. И опроштај не треба да зависи од покајања! Не тргујмо, то хришћанство није!

 

То што ти мислиш да је овај отац у шоку, па булазни, ја ето мислим да се он води оним: каквим судом судиш, таквим ће ти се и судити...а, ја овде на форуму сам наишла на толико осуде и то ни мање ни више од оних који себе називају хришћанима!

[malina :)]

Сматрам да хришћанин у дубини своје душе треба да се нада у такву љубав Божију и спасење свих људи, да овога убицу и његове жртве може замислити загрљене у рају. Мени је тешко да то објасним него само поредим са оним што говори Достојевски у једном од романа.

amen

[obi-wan]

@malina

 

Slazem se s tobom, da me ne razumes pogresno.

 

Ali, ono sto covek licno oseca je jedno, ono sto javno kaze (pa jos ode u medije) nesto je sasvim deseto.

I tu obavezno mora da postoji izostrena svest i odgovornost pojedinca, onako kako i prilici ozbiljnom hriscaninu.

 

Verujem da se slazes da je vl. Atanasije na to mislio, a ne na licno nase unutarnje oprastanje koje je uvek i apsolutno bezuslovno prema svima. Ili mozda mislis da vl. Atanasije ne zna sta prica? Siguran sam da ne mislis tako...

 

...

 

Osim toga, oprostiti nekome ovako nesto, po meni, nece da bude tek tako lako, kao da je samo obicna recenica u pitanju.

 

Oprostiti moramo, kao sto kazes, da dusu svoju ne otrujemo mrznjom - tu nema nikakve dileme! - ali to je po mom misljenju podvig i to kakav, zato sam i rekao da ovaj siroti covek mozda i ne zna sta prica, jer mozda jos prosto nije osetio onaj puni udar koji gubitak najblizeg (narocito dece) nanosi coveku.

 

Ponavljam, i podvlacim - covek zaista bez izuzetka mora da oprosti svima sve, ako zeli da bude Hristov, da bude zitelj Carstva Nebeskog.

 

Ali oprostiti nije prosto fraza, nego olovno tezak rad da covek prvo u sebi pomiri sve zavadjeno, pa onda da to i kaze...

[obi-wan]

Сматрам да хришћанин у дубини своје душе треба да се нада у такву љубав Божију и спасење свих људи, да овога убицу и његове жртве може замислити загрљене у рају. Мени је тешко да то објасним него само поредим са оним што говори Достојевски у једном од романа.

 

Potpuno tacno, ali doci do takvog mira koji miri ubicu i zrtvu i vidi ih zajedno u Raju je izuzetno tezak i naporan put.

Svakako da nema drugog puta za coveka, ali meni je izuzetno tesko da poverujem da je to (sustinski!) moguce ovako brzo...

[obi-wan]

Можда ниста пажљиво прочитали. Он није рекао да опрашта убици, него је рекао да његова породица не треба да буде жигосана и да трпи последице зато што је убица поступао по "својој слободној вољи", тј. није одговоран нико осим њега лично.

 

Brate Zvonko, da li i ti zaista mislis da niko nije odgovoran osim njega licno?

[Grizzly Adams]

Не знам. Колико сам видео у вестима дечко је био ментално болестан.

 

Ево потресне исповести једне мајке која има дете са сличним проблемима:

http://anarchistsoccermom.blogspot.com/2012/12/thinking-unthinkable.html

 

"I live with a son who is mentally ill. I love my son. But he terrifies me."

[malina :)]

@@obi-wan,

 

Што се тиче речи вл. Атанасија његове речи стоје сасвим и не доводим их у питање. И не мислим ни да је Моци мислио било шта лоше. Једноставно причамо, што је нормално...не знам зашто што имам утисак да га браниш gringrin

 

Ако је отац убијене девојчице изјавио да опрашта убици, зашто одмах да га направим лудим и кажем да је под стресом изјавио нешто што се нама можда чини немогуће: да опрости убици? И не могу да повежем његов опроштај са повлађивањем злу, јер овај отац није оправдао сам чин убиства, већ је изјавио да убици опрашта, а то су две различите ствари..и не знам зашто тврдиш да је олако опростио, на основу чега? Немам проблем да поверујем у његов опроштај, јер не полазим од својих могућности и тога како бих ја.

[w.a.mozart]

И опроштај не треба да зависи од покајања! Не тргујмо, то хришћанство није!

 

ove reči su vrlo bitne i mislim da zaslužuju temu... dodaću još da smatram (možda grešim) da su pogrešne

 

sad kad malo bolje razmislim dotakli smo se ovoga na temi o besmrtnosti duše i još ponegde... mislim da oproštaj upravo DIREKTNO zavisi od pokajanja jer pokajanje je preumljenje a onaj ko promeni um postaje NOVA osoba u Hristu, nova tvar i tek tada može da sagleda tj. da sozercva Božansku ljubav...

 

mislim da smo takodje pisali o tome da nije problem da Bog oprosti već je problem u odnosu ljubavi koji ne postoji... tačnije, blokira ga poremećen um, srce ili šta već... mislim da sam negde čitao da biblijskim jezikom UM označava ne samo mozak već sve sile, energije čovečije pa bez preumljenja tj pokajanja nema zdravog odnosa...

 

samo razmišljam javno

[malina :)]

ove reči su vrlo bitne i mislim da zaslužuju temu... dodaću još da smatram (možda grešim) da su pogrešne

 

sad kad malo bolje razmislim dotakli smo se ovoga na temi o besmrtnosti duše i još ponegde... mislim da oproštaj upravo DIREKTNO zavisi od pokajanja jer pokajanje je preumljenje a onaj ko promeni um postaje NOVA osoba u Hristu, nova tvar i tek tada može da sagleda tj. da sozercva Božansku ljubav...

 

mislim da smo takodje pisali o tome da nije problem da Bog oprosti već je problem u odnosu ljubavi koji ne postoji... tačnije, blokira ga poremećen um, srce ili šta već... mislim da sam negde čitao da biblijskim jezikom UM označava ne samo mozak već sve sile, energije čovečije pa bez preumljenja tj pokajanja nema zdravog odnosa...

 

samo razmišljam javno

Ок, отвори тему слободно. Тим речима сам мислила да хришћанин другом треба да опрости у сваком случају...али, под тим не подразумевам оправдање зла, јер то је једно, а опроштај сасвим друго. Шта се дешава онда са човеком када горчину и осуду носи у себи и кад не може да опрости? Каква је сврха тога?

[w.a.mozart]

Malinče, sejo moja  :group111: 

 

  nismo se razumeli. kad kažem oproštaj mislim na Boga a generalno ove teme i ne volim jer ovo što pišemo je ništa a poenta je kako bismo mi reagovali da nam se ne daj Bože nešto slično desi... tj. da budemo žrtve u ovako strašnom scenariju. tu se projavljuje naša vera i odnos sa Bogom

 

i na kraju, uvek se treba setiti

 

Jer šta je lakše reći: opraštaju ti se gresi; ili reći: ustani i hodi?

[malina :)]

Malinče, sejo moja  :group111:

 

  nismo se razumeli. kad kažem oproštaj mislim na Boga a generalno ove teme i ne volim jer ovo što pišemo je ništa a poenta je kako bismo mi reagovali da nam se ne daj Bože nešto slično desi... tj. da budemo žrtve u ovako strašnom scenariju. tu se projavljuje naša vera i odnos sa Bogom

 

i na kraju, uvek se treba setiti

 

Jer šta je lakše reći: opraštaju ti se gresi; ili reći: ustani i hodi?

Да, то си у праву за овакве теме. Само што се тиче тог опроштаја Божијег (морам да кажем, а већ сам негде изјавила да сам брбљива, па да потврдим gringrin ) читајући Јустина Поповића наиђем на ово: Покајање је покрет против греха и ка спасењу, али не и само спасење.. Покајањем се смртно човеково биће отвара за бесмртне силе Вечнога Живота..

Ако је опроштај Божији у нашем покајању, у чему је значај жртве Христове?

[w.a.mozart]

mislim sledeće... značaj žrtve je saboran, u liturgiji

 

Lomi se i razdrobljava Jagnje Božije, Koje se lomi a ne razdeljuje, uvek se jede i nikad ne nestaje, no osvećuje one koji se pričešćuje.

 

Hristos nije stradao ni zbog koga konkretno već za sve nas pa je zato preumljenje lična stvar (strogo uzevši jer u poslednje vreme mi se čini da ništa nije lična stvar već stvar svih) a spasenje tj. punoća ljubavi sa Bogom je liturgija

[emilija]

ovo stvarno zasluzhuje temu....

ostaviti oprost Bogu a shto se nas tiche, oprostiti (hmm, pokushati oprostiti, dati sve od sebe i slicno)

mozemo na lakshim primerima....neko te kinji, ti hriscanski trpish, prashtash, ignorishesh a onda jednog dana skapirash da se toliko otrova u tebi nakupilo zbog status quo situacije u kojoj ti, kao neshto pokushavash da se postavish hriscanski, a onaj drugi zloupotrebljava za sve pare.

 

meni pade na pamet model "prashtam, volim ali samo s distance"

gde je granica kad trpljenje i prastanje ne donose nikakav pomak ni kod tebe ni kod onoga ko te maltretira, a zelja da se postavish hrishcanski mutira u mazohizam ??

 

??????????????????????

[malina :)]

mislim sledeće... značaj žrtve je saboran, u liturgiji

 

Lomi se i razdrobljava Jagnje Božije, Koje se lomi a ne razdeljuje, uvek se jede i nikad ne nestaje, no osvećuje one koji se pričešćuje.

 

Hristos nije stradao ni zbog koga konkretno već za sve nas pa je zato preumljenje lična stvar (strogo uzevši jer u poslednje vreme mi se čini da ništa nije lična stvar već stvar svih) a spasenje tj. punoća ljubavi sa Bogom je liturgija

Управо тако, Христос је страдао за све и захваљујући Његовој жртви нама су греси опроштени. Наше спасење извире из жртве Христове, а не из неке наше жртве Богу. Отуда нас наше покајање не спашава, спашава нас жртва Христова, а зато што желимо спасење ми се кајемо изнова и изнова..

одлутах ја...

[w.a.mozart]

ali liturgija je upravo podvig u kome sve prinosimo Bogu a on nam to sve osvećeno vraća nazad... za sve to mi blagodarimo Njemu

 

mislim da je odgovor na pitanje o spasenju negde izmedju tj. u sinergiji- zajedničkom delovanju čoveka i Boga

 

ako pogledamo molitvu za oglašene

 

MOLITVA ZA OGLAŠENE

Gospode Bože naš, koji na visinama živiš i na smirene gledaš,
koji si nisposlao spasenje rodu ljudskome, Jedinorodnog Sina tvog i Boga, Gospoda našeg Isusa Hrista, pogledaj na sluge tvoje oglašene, koji su priklonili glave svoje Tebi, i u pogodno vreme udostoj ih banje ponovnog rođenja (krštenja), otpuštenja grehova i odeće  nepropadljivosti,  prisajedini   ih tvojoj svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi, i ubroj ih u tvoje izbrano stado.

 

zar ovo nije spasenje... a ono je posledica toga što su se OGLASILI -u suprotnom je potpuno jednostrano

 

ali za svaki slučaj... hajmo nastaviti ovde

 

https://www.pouke.org/forum/topic/23062-na-%C4%8Demu-se-temelji-na%C5%A1e-spasenje-bog-vs-li%C4%8Dni-podvig/