"Земља живих" - терапијска заједница у манастиру Ковиљ

[Срђан Ранђеловић]

Да се зна - Из архиве СПЦ о "Земљи живих"

 

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

Радом и молитвом против дроге.

4. Август 2011.

 

 

 

 

 

Лечење болести зависности кроз терапијску заједницу добило је легитимитет и званичну подршку потписивањем меморан- дума између Српске Православне Цркве и Министарства здравља.

 

Ред, рад и молитва - на овим принципима организовани су дани 150 младих који се лече од болести зависности у једној од шест кућа при црквеном пројекту Земља живих, каже за наш лист Епископ јегарски Порфирије поводом меморандума о сарадњи у лечењу болести зависности који су потписали Патријарх српски Иринеј и Зоран Станковић, министар здравља.
Потписивањем овог документа, према мишљењу епископа, лечење болести зависности кроз терапијску заједницу добило је легитимитет и званичлну подршку.

 

Отац Браико Ћурчин, духовник заједнице Земља живих, која постоји од 2005. године, каже да се од 63 штићеника који су код њих прошли цео циклус лечења само двоје вратило наркотицима. Исто то је учинило 83 одсто оних који су у њиховој заједници боравили само годину дану. Чак 90 зависника је, по завршетку лечења, нашло посао. Евентуално оздрављење, објашњава наш саговорник, контролишу психолог, духовник заједнице и васпитач.

 

Сви који желе да ступе у Земљу живих морају да буду „чисти", тачније да прођу детоксикацију у некој од здравствених установа. Долазак је добровољан, а они који одустану не могу више да се врате.

 

- Не може свима да помогне овај начин лечења, али веома је важна добра воља зависника да изађе из зачараног круга - каже отац Браико и додаје да лекари из здравствених установа који се баве болестима зависиости сада могу да упуте пацијенте у ове терапијске заједнице.

 

Штићеници се лече кроз психотерапију уз молитве, разговоре, радионице, радне и личне обавезе. Инсистира се на здравом животу, поретку и реду.

 

- Уколико је неко неодговоран, његова лична обавеза је да свако вече устане и каже на који начин је победио своју неодговорност. Некомуникативни морају да причају са браћом - објашњава отац Бранко.

 

Половина зависника, по доласку у терапијску заједницу, одустаје од лечења, а четврти месец је, најкритичнији.

 

- У том периоду они се суочавају сами са собом и размишљају о томе коме су све наудили. Многе од њих хвата паника и, нажалост, враћају се старом начину живота - истиче наш саговорник.

 

Лечење траје између две и три године, а најтеже се лече зависници од синтегачких дрога као што је ЛСД. Лечење жена од болести зависности траје дуже, а двадесетак припадница женског пола спас од дроге потражило је у заједници у Бачком Петровом Селу, једином женском центру овог типа у нашој земљи.

 

Куће у којима су смештени штићени налазе се у Вилову, Крчедину, Витковцу, Ченеју и Лазаревцу, а у припреми је прихватилиште код Чачка. Ускоро ће под окриље Земље живих ући и спорно прихватилиште при манастиру Црна Река у којем тренутно спас од дроге дражи 72 штићеника.

 

Према подацима Министарства здравља, подршку заједници Земља живих тренутно пружају, између осталих, по један неуропсихијатар, уролог, дефектолог и кардиохирург, као и по два психијатра, психолога и лекара опште праксе. Лекари у овим прихватилиштима у периоду од по неколико месеци контролишу крвну слику, зубе и кожу пацијената који су под надзором психијатара из оближњих локалних болница.

 

Циљеви сарадње са Српском Православном Црквом и потписивања меморандума, како кажу у поменутом министарству, јесу вршњачка едукација о штетности дрога, враћање осећања одговорности, самопоуздања и изградња личности зависника у духу хришћанских врлина.

 

Умире један зависник дневно

 

У Србији има између 70.000 и 100.000 корисника дрога, кажу у Министарству здравља, а дневно умире један зависник. Просечан животни век наркомана је 26 година, а њихов број се двоструко повећао у последњих десет година. Око 60 одсто младих, углавном средњошколаца, у контакту је са дрогом, а од броја оних који конзумирају психоактивне супстанце, чак 80 одсто њих су хероински, интравенски, зависници. Чак 90 одсто интравенских зависника оболело је од хепатитиса Це. До првог сусрета са дрогом најчешће долази у петнаестој години, али све је већи број деце зависника од 12,13 или 14 година. Сваки зависник у року од шест или седам година „увуче" у овај „зачарани круг" од 10 до 12 особа.

 

Подршка сарадњи

 

Др Јасна Дараган-Савељић, директор Специјалне болница за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду, каже да је сарадња између Српске Православне Цркве и Министарстеа здравља значајна. - Рехабилитациони центри за зависнике недостају нашој земљи, а боравак у њима представља значајан део пута ка оздрављењу ових људи. У својеврсним комунама, какве функционишу и при нашој Цркви, зависници се укључу у живот који подразумева свакоднеане радне обавезе и разговоре. На тим местима они налазе смирење - каже наша саговорница.

 

Јелена Попадић

 

Извор: Политика, фото: Земља живих

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

 

Завршна конференција поводом спровођења Националне стратегије против злоупотребе опојних дрога у Републици Србији

 

 

 

 

31. Март 2011.

 

 

Владика Порфирије: Проблем дроге није само социјални, психолошки, политички, државни... То је пре свега духовни проблем, јер је директно повезан са смислом живота и тајном љубави! Зато не треба да нас чуди што се Црква ухватила у коштац са тим проблемом.

 

Пројекат ИНСАДА - Спровођење Националне стратегије против злоупотребе опојних дрога у Републици Србији финансиран од Европске Уније организовао је у четвртак, 31. марта 2011. године, у београдском Центру Сава завршну конференцију. Том приликом сагледани су резултати постигнути током двадесетромесечне реализације пројекта и изложена је перспектива одрживости пројектних активности у будућности.

 

У фокусу манифестације су презентовани даљи кораци које је потребно предузети у циљу решавања овог проблема кроз превенцију лечења, рехабилитацију, смањења штете и ресоцијализацију бивших корисника дрога, као и активности усмерене на спречавање и сузбијање промета и понуде наркотика.

 

На скупу су говорили Епископ јегарски др Порфирије, шеф делегације Европске Уније у Србији амбасадор Венсан Дежер, министар здравља др Зоран Станковић, министар просвете проф. др Жарко Обрадовић, министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић и кључни партнери на реализацији пројекта.
Епископ јегарски др Порфирије говорио је о раду Српске Православне Цркве на рехабилитацији зависника кроз центар за психосоцијалну рехабилитацију и ресоцијализацију од болести зависности „Земља живих", који је настао под окриљем манастира Ковиља 2005. године, а по благослову Епископа Православне Епархије бачке др Иринеја Буловића, на принципима хришћанске вере. Данас тај пројекат благосиља, подржава и помаже Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј.

 

Владика Порфирије је истакао да је центар организован након дугогодишњег рада са зависницима у манастиру, где се путем искуства дошло до спознаје да треба направити један посебан амбијент који би био уређен за њихове потребе. У даљем излагању, Његово Преосвештенство Епископ јегарски др Порфирије је рекао да едукација у оквиру пројекта „Земља живих" подразумева свеобухватан приступ личности зависника, јер се пре свега стара о васпостављању целокупног интегритета личности што чини суштину приступа проблему који је обухваћен духовно-рехабилитационом терапијом.

 

Он је нагласио неопходност успостављања сарадње са одговарајућим државним институцијама, међународним организацијама, стручњацима у областима јавног здравља и образовања, општинама и другим релевантним друштвеним факторима, ради што ефикасније реализације пројекта где сви сегменти друштва треба заједно да делују ка заједничком циљу - борби против дроге.

 

Пројектом је тренутно обухваћено 160 младих зависника који бесплатно бораве у шест заједница, које се налазе у четири Епархије Српске Православне Цркве са циљем ширења броја заједница, јер је потреба за оваквим рехабилитационим центрима у Србији велика.

 

Његово Преосвештенство Епископ јегарски др Порфирије завршио је излагање речима: „Проблем дроге није само социјални, психолошки, политички, државни... То је пре свега духовни проблем, јер је директно повезан са смислом живота и тајном љубави! Зато не треба да нас чуди што се Црква ухватила у коштац са тим проблемом".

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

 

Владика Јован: Црква – радионица која преображава

 

 

19. Јул 2010.

 

 

О пројекту „Земља живих", који има за циљ помоћ оболелима од болести зависност, о улози и значају Цркве у животу савременог човека за Светигору говори Епископ шумадијски Г. Јован

 

Светигора: Ваше Преосвештенство, драги владико Јоване, благодаримо што сте се одазвали на позив да одговорите на наша питања. Реците нам, да ли стижете да читате наш часопис и какво је Ваше мишљење о њему?

 

Вл. Јован: О вашем часопису заиста могу да кажем све најбоље. У њему има дивних и поучних текстова, лепих проповеди, збивања и догађаја који су везани конкретно за Митрополију црногорско-приморску, али не само за Митрополију, него и уопште за Цркву Христову. Слободно могу рећи да часопис Светигора може бити узор и за друге епархијске часописе у нашој Цркви. Искористио бих ову прилику и да вам честитам двадесетогодишњицу Ваше издавачке делатности.

 

Светигора: Ваше Преосвештенство реците нам нешто о пројекту „Земља живих". Како сте дошли на идеју да се укључите у тај пројекат?

 

Вл. Јован: Задатак Христове Цркве у овом свету је да се бави људима, да људима понуди спасење, да би људи схватили да једино у Цркви и кроз Цркву могу наћи спасење, а када се људи спасавају у Цркви онда мењају и своје навике. Тада почињу да размишљају о вредности живота, онда другачије и схватају живот, схватају га као дар Божији. За Цркву нема изгубљеног човека, јер Христос није дошао ради праведника него ради грешника и ту се најбоље види та светост Христове Цркве која у себи сабира и праведнике и грешнике. Ту најбоље можемо да видимо како је Црква права радионица која преображава и која може да преобрази и највећег грешника у светитеља. Српска Црква је забринута због критичне ситуације која је настала у нашој отаџбини и Црква као богочовечански организам не може и не сме да остане нема на све изазове који су данас присутни у друштву. Међу људима, посебно међу младим светом, дошло је до духовног, а самим тим и до моралног пада. У свим сегментима живота дошло је до урушавања система вредности, до својеврсне апостасије и све је више оних који су упали у понор наркоманије, алкохолизма и других порока. Будући да је Српска Црква увек била уз народ она је дужна да притекне у помоћ људима који су скренули са пута спасења, јер једино Црква тј. Христос у Цркви, Христос у Светој Литургији онима који су у зачараном кругу наркомније може помоћи да из њега изађу. Када човек почне да пропада, када не бди над собом, када не контролише ни своје мисли, ни своје речи, ни своја дела он се налази у егзистенцијалном понору, а Црква је та сила која таквом човеку може пружити руку спасења. Данас када је код нас дошло пада наталитета, до беле куге, до убистава, до самоубистава и када томе додамо пошаст наркоманије, онда видимо да је стање алармантно и за Цркву и за државу. Ни држава ни Црква, не кажем да нису ништа, али нису учинили довољно озбиљан корак да се тим ојађеним људима помогне. Због те критичне ситуације и све већег броја младих који су у проблему наркоманије ми смо као Епархија одлучили да дамо нешто од себе како би смо помогли онима које је овај грех довео до понора. Лично мислим да је наркоманија духовна болест јер она наступа код оних у којима очигледно има недостатка Духа вере и у налету неке егзистенцијалне кризе човек бива приморан да на погрешан начин стиче блаженства. Рекао бих да је наркоманија у ствари погрешан начин тражења Бога. Ту смо ми у Цркви да им укажемо на прави начин и пут. То нас је и мотивисало да оснујемо заједницу у Брајковцу уз помоћ свештенства, добрих и стручних људи. Тиме смо желели да покажемо да они нису усамљени у свом проблему.

 

Светигора: Од када је у Вашој епархији заживео овај пројекат и на који начин функционише живот у заједници?

 

Вл. Јован: Не бих да помињемо проблеме које смо у почетку имали са отварањем заједнице, јер по речима Св. ап. Павла хришћанин увек треба да буде окренут будућности. Ја сам и тада говорио да ако Богу буде ово дело угодно оно ће постати и опстати. Тако је и било - заједница је заживела априла 2008. године. Живот у заједници функционише управо као прави живот у заједници са Богом, једних са другима у молитви, раду, реду и дисциплини. Није било лако за Цркву да прихвати људе који су били од свих одбачени и спремни на све. Одлазећи у Заједницу и пратећи њихова лица примећујем да временом постају нови, преображени људи. У почетку код њих нема радости, а касније им се чак и физиономија мења. Оно што је за те људе најкорисније и најзначајније јесте њихово учешће у литургијском животу, свакодневно читање Еванђеља и Псалтира, одлазак на шетајућу бројаницу, вођење дневника, као и свакодневне „поделе" које имају за циљ да зависнике који су по правилу затворени научи да своје мисли и осећања јавно искажу и потраже помоћ.

 

Светигора: Да ли Црква данас заиста може да помогне младим људима да се избаве од болести зависности? Да ли је код Вас било већ неких конкретних резултата?

 

Вл. Јован: Узимамо да је потребно да штићеник проведе најмање две године у Заједници и да тада добије благослов за излазак. Они који су сачекали благослов су у главном добро, готово сви раде, живе литургијским животом у својим парохијама, јер ко са благословом и послушањем прилази светињи њега светиња лечи и спасава. Остао ми је упечатљив разговор са једним од штићеника који требао са благословом да изађе из заједнице. На моје питање шта ће радити када изађе, одговорио је да се у породицу враћа са радошћу и са зебњом. Са радошћу јер га деца сада називају оцем, а са страхом да га не опомену на претходни живот, када је и од њих крао да бих набавио дрогу. Радост је за Српску Цркву да постоје овакве здраве заједнице. У Заједници ти млади људи постају прави домаћини, градитељи, а не рушитељи. Они улажу труд, а онда им у помоћ притиче благодат Божија.

 

Светигора: Какве, по Вашем мишљењу, социјалне активности Православна Црква треба да обавља и колико су оне значајне данас за мисију Цркве у свету, а са друге стране, који су и колики њени ресурси?

 

Вл. Јован: Црква мора да буде будна за све изазове свога народа. Она мора да реагује на недостатке добра. Ресурси Цркве су благодат Божија и Свете тајне. Вечне вредности су у Цркви и те вредности морамо стицати. Црква мора да познаје свест и стање данашњег човека да би му дала адекватан лек. Без Христа не можемо постати истински људи и праве личности.

 

Светигора: Из црквених медија видимо да је почео са радом и епархијски радио „Свети Јован Златоусти", каква је Ваша оцена досадашњег рада?

 

Вл. Јован: Као што сам рекао и на отварању радија, медији не могу да чине чуда и не могу бити једино средство за мисију Цркве. Као и сва остала технолошка достигнућа и медији су добри када се употребљавају на добро и на корист човека. Лош аспект употребе медија је отуђење које стварају код људи као и чињеница да људи све мање читају, па се самим тим и недовољно образују.

 

Светигора: За крај, какву поруку можете дати младим људима као носиоцима будућег времена?

 

Вл. Јован: Црква и Христос су вечно млади. Христос је извор младости и ко живи у Цркви бива вечно млад. У Цркви треба користити и богато искуство старијих, те Црква позива на заједницу као извор Истине. Омладина је данас у великој опасности јер нема ауторитета у васпитавању и одрастању. Они тако сами себи постају ауторитети. Можемо са радошћу да констатујемо да је у Српској Цркви настало буђење и да нам се данас причешћује више младих него старијих људи. Живели смо у времену изопачених вредности и за то време човек је био гладан и жедан, сада млади човек има потребу да попуни ту празнину. Младима ћемо најбоље помоћи ако прво себе осветимо и просветимо.
На крају бих додао да, видевши радост која је присутна у нашој Заједници, смело позивам сваки град у својој Епархији да оснива овакве заједнице. Ми се радујемо кад некоме помогнемо да се исправи. Криза не може бити изговор јер добро увек нађе начин. Желео бих да се овом приликом захвалим локаној самоуправи у Лазаревцу, ПД РБ Колубара, локалном становништву, лекарима и мојим свештеницима у Лазаревцу и свима осталима који нам помажу. Дужни смо једни друге да исправљамо и помажемо.

 

Разговор водио протосинђел Кирило Бојовић

 

1: У Заједници ти млади људи постају прави домаћини, градитељи, а не рушитељи. Они улажу труд, а онда им у помоћ притиче благодат Божија.
2: Црква мора да буде будна за све изазове свога народа. Она мора да реагује на недостатке добра. Ресурси Цркве су благодат Божија и Свете тајне.

 

Извор: Епархија шумадијска

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

 

 

Центар „Земља Живих": СПЦ основала, Град помогао
 
 

15. Август 2012.
 
 
 


Ово је терапијска заједница, у коју свако долази добровољно и може да је напусти кад жели. Ми смо ту као подршка са стране и духовни подстрек.

Епископ Порфирије

Подршка и рад побеђују дрогу

 

У Новом Саду покренута је кампања која, поред промоције центара за рехабилитцију зависника од наркотика, има за задатак и изградњу секуларне, односно грађанске комуне негде у граду, навео је јуче члан Градског већа за социјалну заштиту и бригу о породици и деци Милан Ђукић приликом обиласка центра „Земља живих" у близини Ченеја. За сад није позната потенцијална локација нове комуне, али, како каже Ђукић, она постоји у плановима Града.

 

- Пројекат је део акционог плана и грађанска комуна би окупила све факторе који би пружали помоћ штићеницима и користила би позитивна искуства осталих центара. Према подацима којима ми располажемо, овакав метод лечења је веома ефикасан - казао је Ђукић, наводећи да се посебна пажња мора обратити и на то шта се са штићеницима догађа након што напусте комуну.

 

Као добар пример навео је рад „Земље живих", пројекта који је покренула Српска Православна Црква, а подршку дао Град Нови Сад уступајући земљиште и салаш у близини Ченеја. Како је јуче речено, Црква је потписала споразум са државом и Министарством здравља и тиме је дат легитимитет овом пројекту.

 

- Пројекат постоји од 2006. године и ова комуна функционише као место за рехабилитацију оних који имају проблема са дрогом. Ово је терапијска заједница, у коју свако долази добровољно и може да је напусти кад жели. Ми смо ту као подршка са стране и духовни подстрек - казао је Епископ јегарски Порфирије наглашавајући да је програм у потпуности бесплатан, а методе насиља апсолутно недопустиве.

 

Корисници сами себи организују живот, један другом дају подршку, али и контролу. Један од штићеника, Ненад Мирчић, дошао је чак из Феникса у Америци, како би овде излечио своју дугогодишњу зависност од разних супстанци.

 

-  Почело је са алкохолом, марихуаном, таблетама против болова, да бих касније морао да узимам и нешто јаче, попут хероина и метадона. То је трајало око седам година и ја сам изгубио све, и посао и породицу. Након што сам безуспешно пробао да се излечим у разним институцијама у Америци, пријатељ, који је прошао овај програм, препоручио ми је да овде дођем. Иако сам само пет дана, ту се, заиста, осећам боље - казао је Мирчић.

 

Комуна је пружила уточиште и Јанису Атанасопулосу из Атине који сматра да је систем лечења овде бољи него у Грчкој. Он је у овом центру шест месеци и планира да заврши програм у којем, како каже, учи о животу и има више шанси за успех. Око 22 месеца овде је провео Новосађанин Ранко Ерак који се 15 година дрогирао, а од тога је 10 година узимао хероин интравенозно. Каже да је, захваљујући овом центру, успео да крене даље и успостави контакт са породицом са којом скоро деценију није разговарао.

 

- Сви ми овде јесмо обележени у друштву и ту етикету носимо са собом. Али, то је наш терет и не сме нас обесхрабрити - рекао је Ерак.

 

Овај систем комуна тренутно има пет кућа за мушкарце и једну за жене. Како је објаснио духовник ове комуне, отац Бранко Ђурчин, у њима тренутно борави око 120 штићеника, који долазе из разних крајева Србије, али и других земаља.

 

Да би неко овде дошао, мора да прође тријажу у манастиру у Ковиљу где се обавља компелтан здравствени преглед и тестови на ХИВ и хепатитис Ц. Иницијални састанак одржава се сваке прве суботе у месецу, у 12.30 часова, у поменутом манастиру, а програм траје 30 месеци.

 

А. Јеринић
Фото: Н. Стојановић

 

Извор: Дневник, 15. август 2012. године (страна 9)

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

 
 

Манастирски мир за одвикавање од зависности

 

 

 

9. Јун 2008.


У живописном селу Ковиљ налази се црква посвећена Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Мудри и стпљиви монаси, осим духовног вођства, младима помажу да пронађу прави пут.

 

У манастир Ковиљ, где је по предању Свети Сава измирио свог брата Стефана Првовенчаног са угарским краљем Андријом Другим, осим из жеђи за духовношћу, младе душе долазе и да се избаве из света наркоманије. Осим духовног вођства и савета, мудро и стрпљиво Светоархангелско братство помаже залуталима да поново пронађу прави пут и победе осећај усамљености и празнине, који је, како кажу монаси, код наркомана уочљивији него код других људи.

 

 

Између Београда и Новог Сада, у живописном селу Ковиљ, родном месту Лазе Костића, својом грандиозношћу истиче се црква посвећена Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Њена градња почела је 1741. године по наруџбини Петра Андрејевића из Сремских Карловаца, а завршена 1749. године у време Епископа бачког Висариона. Иако је наручилац тражио да архитекте Теодор Коста и Никола Крапић опонашају изглед цркве манастира Ресаве, црква манастира Ковиљ само подсећа на њу, али ипак се издваја од других са подручја Бачке, зиданих најчешће у барокном стилу.

 

Светоархангелско братство броји око 30 монаха, због чега спада у један од најбројнијих мушких манастира Српске православне цркве. Данас овај манастир игра веома значајну улогу у духовном животу Србије, између осталог, и због заједница "Земље живих" које су основане за смештај зависника ради њиховог спасења, а идејом и благословом Владике Порфирија.

 

Млади долазе ради духовних разговора, исповести, али и због дубоких егзистецијалних, духовних или психолошких проблема са којима се суочавају. Монаси манастира Ковиљ већ годинама пружају помоћ младима који покушавају да се избаве из пакла наркоманије. Специјалан програм састоји се од неколико фаза које се спроводе током неколико месеци, а цео поступак одвикавања траје око три године. У сваком тренутку монаси брину о неколико десетина зависника.

 

- Најважније је да они који долазе имају непоколебљиву одлуку да прекину с узимањем опијата и чврсту одлуку да крену путем духовног и физичког оздрављења - говори нам отац Јелисеј, који је у манастиру од 1994. године.

 

- Без Бога, код наркомана је осећај усамљености и празнине уочљивији него код других људи. Ако не нађе Бога, човек посеже за сурогатима, а дрога је један од најпогубнијих сурогата.

 

Извор: Блиц, 8. јун 2008. - Јасмина Ракић-Кујачић

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"
 

 

 

Манастирска „Кућа живих", последња нада за наркомане

 

 

 

25. Децембар 2007.

 

 

 

Уништио сам породицу, изгубио пријатеље, овде уз рад и дисциплину већ се одупирем злу које ме је спопало, каже Владимир Филиповић.

 

 

Нови Сад - У немедицинској борби против болести наркоманије, од којих је најтежа хероинска зависност, на подручју Војводине, најдаље је отишла Епархија бачка. Братство манастира Ковиљ годинама пружа уточиште младима који траже помоћ да би се извукли из пакла у који су запали. Монаси на челу са Владиком јагарским др Порфиријем прихватају их отворена срца и храбре на путу избављења. Пре више од три године Владика Порфирије благословио је отварање центра „Кућа живих" у Ченеју, надомак манастира.

 

У овој кући четрдесетак младића, одвикавајући се од дроге, живи и ради под надзором свештеника, али и других стручних лица.

 

- Ова заједница први је већи центар који је формирала Српска Православна Црква. Чланови заједнице овде бораве непрекидно од једне до три године, обављајући различите послове и друге активности. Постоји време за молитву, пошто је наш рад са овим људима заснован првенствено на учењу Цркве. Указујемо им на смисао постојања, да је живот радост, да љубав постоји и да увек постоји неко ко их овакве какви јесу воли, а то је Бог- испричао је за „Политику" домаћин у овој заједници, сабрат манастира Ковиљ, отац Јелисеј.

 

Комплетан програм одвикавања који се овде реализује прошло је више десетина младића и сви су излечени од зависности.

 

- Када су долазили тврдили су да су претходно све покушали да се „скину" са опијата, па - ако је то тако - испада да им је наш манастир последња нада. Зато смо осмислили неколико етапа у читавом пројекту, које трају неколико месеци и претходе њиховом усељењу у ченејски центар. У томе нам помажу др Бранка Бјелица, из Новог Сада, и професор Бранислав Пантић из Војномедицинске академије. Потом их полако уводимо у живот у заједници, тако што једном недељно долазе да раде, а када ту етапу успешно прођу, следи усељење у заједницу. Значајну помоћ имамо и од оних који су прошли или знају како функционишу сличне заједнице које делују под окриљем Римокатоличке и Протестантске цркве - наставља Јелисеј и додаје да је из ове заједнице могућ излазак само уз благослов. У заједници су се нашли људи из различитих крајева. Добар глас далеко се чује, па се тако јављају људи из читаве Европе, Америке и Аустралије.

 

Овај проблем, мисле ковиљски монаси, не може се решавати само лековима. Јер, како истиче Владика Порфирије, игуман манастира, зависницима је потребно пружити нешто више пошто њихов проблем није хемијске већ духовне природе.

 

- Ми у манастиру покушавамо да им пружимо оно елементарно, да разумемо њихове муке и оно што их је довело до тога да потраже утеху у дрогама и у бекству од реалности. Онда им помажемо да пронађу смисао постојања како би имали мотивацију да се боре са својим проблемима - каже Ввладика Порфирије.

 

Психијатар др Бранка Бјелица сматра да „метадон" не лечи и да представља надокнаду опијата изражавајући сумњу у социјализацију личности која се „навуче" на овај синтетички опијат. Многи активисти у овој заједници, сазнајемо из разговора са њима, и сами су прошли кроз пакао дроге. После рехабилитације оспособили су се да на најбољи начин приђу и помогну оболелој особи. Мада се многи стиде и устежу да причају о томе, један младић, из Сарајева, каже да је пре доласка у манастир био „на дну најцрњег пакла".

 

- За десетак година, колико сам био зависник, прошао сам све терапије, болнице, метадонске центре и друге установе, али ништа ми није помогло. Уништио сам породицу, изгубио пријатеље. Овде сам дошао и уз рад, ред и дисциплину већ другу годину одупирем се злу које ме је спопало - каже нам тридесетогодишњак Владимир Филиповић инсистирајући да му се објави име како би, како вели, „подстакао и друге особе које се лече да издрже, а оне које због стида оклевају, коначно да крену путем спасења".

 

 

 

Извор: Политика (23. децембар 2007.) - Милан Лакетић

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

 

Канонска посета Владике Јована Цркви у Брајковцу и заједници ''Земља живих''

 

 

28. Мај 2010.

 

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је на дан светих мученика Исидора и Максима, 27. маја 2010. године, у предивном и архаичном амбијенту парохијске цркве брвнаре села Брајковца надомак Лазаревца, уз саслуживање свештенства и монаштва Шумадијске епархије, служио Свету Архијерејску Литургију. На Светој Литургији су поред свештенства и верника локалне црквене заједнице били присутни и штићеници који се лече од болести зависности у заједници ''Земља живих'', коју је са благословом Епископа Јована, основала Црквена општина Лазаревац, као умрежени део пројекта који су започели Епископ бачки др Иринеј и Епископ јегарски др Порфирије, при манастиру Ковиљ.

 

Владика је у својој беседи говорио о Новом завету, у коме Христос осуђује злу помисао као клицу сваког злог дела, као испуњењу Старог завета, у коме се осуђује само зло дело. Какве су нам помисли такав нам је и живот рекао је преосвећени. Он је затим нагласио да је љубав та која изгони зло. У корену сваког доброг дела је Христос без кога дело не може бити добро, а ми смо призвани да у тим делима партиципирамо и тако градимо своје спасење. Где нема вере нема ни Бога, а онда на његово место долазе пролазне ствари које одводе човека у вечну пропаст, истакао је Владика. Обраћање својој пастви Преосвећени је завршио апелом и позивом да будемо у Цркви да би Христос био са нама.

 

Након Свете Литургије парох брајковачки протојереј Радован Марковић је за све присутне припремио трпезу љубави.

 

 

У наставку своје посете Владика Јован је посетио и заједницу ''Земља живих'' у којој се тренутно лечи осамнаест штићеника. Владика је приметио да је видљив велики напредак у материјалном и духовном функционисању заједнице и због тога изразио видно задовољство и радост. Са штићеницима је провео у разговору више од сат времена, интересујући се пре свега за њихове проблеме, бриге и страхове, за услове у којима бораве и начин исхране, уверавајући их да ће се он старати да они буду још бољи. Након тога их је у очинској бризи за њихово излечење поучио о неопходном начину живота који ће их спасити од проблема у коме су се нашли.

 

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

 

 

Посета студената из Русије Епархији бачкој

 

 

9. Август 2011.

 

 

 

Група студената Светофиларетског хришћанског православног Института и чланови Преображењског друштва малих православних братстава  из Москве боравила је у периоду између 30. јула и 6. августа ове године Православну Цркву у Србији. Циљ њиховог доласка је упознавање са животом наше Цркве.

 

Претпоследњег дана своје посете походили су Епархију бачку. Посету су започели учешћем у литургијском сабрању у Светоархангелском манастиру Ковиљ и разговором са Епископом јегарским Господином др Порфиријем, игуманом ове свештене обитељи. Затим су обишли штићенике Центра за лечење болести зависности Земља живих на Ченеју. Гостима је посебно пријао разговор са житељима ове установе због тога што се њихово Преображењско друштво у основи бави сличним активностима којима се свакодневно баве и штићеници Земље живих.

 

Потом су посетили и Радио Беседа и упознали се са разноврсним садржајем који он емитује.

 

Госте је око поднева, у резиденцији Епископа бачких, примио Његово Преосвештенство Господин др Иринеј који је у разговору са гостима, између осталог, истакао блиску повезаност српског и руског народа и њихових Цркава. На растанку, млади Руси су заблагодарили Епископу Иринеју на гостопримству и подршци упућеној њиховом Институту и Преображењском друштву.

 

 

 

Извор: Епархија бачка

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

 

 

 

У Чуругу одржано предавање о болестима зависности

 

 

 

16. Децембар 2009.

 

 

 

У уторак, 8. децембра текуће године, у организацији Црквене општине и Основне школе „Ђура Јакшић" у Чуругу, у просторијама предшколске установе, одржано је предавање на тему Наркоманија и млади.

 

Протојереј Бранко Ћурчин, парох при Световазнесенском храму у Новом Саду, говорећи у оквиру свога излагања о погубним последицама зависности од наркотика, поделио је са учесницима Трибине нека искуства у пастирском служењу при Центру за лечење болести зависности Земља Живих у Епархији бачкој.

 

У другом делу предавања, потресним личним сведочанствима о разарајућем утицају дроге говорила су и два штићеника Земље Живих. Својим питањима, многобројни слушаоци ово вече су претворили у дијалошку Трибину, показујући тиме велико интересовање и жељу да се и сами укључе у борбу против ове опаке болести данашњице.

 

 

 

Извор: Епархија бачка

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

 

 

У Суботици одржана Трибина о наркоманији

 

 

 

12. Јун 2009.

 

 

 

 

У четвртак, 11. јуна текуће године, у просторијама Српског културног центра „Свети Сава", одржана је Трибина о наркоманији на тему: Школа живота. На самом почетку приказан је документарни филм Земља живих, Центра за лечење болести зависности, основаном по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја. После пројекције филма, учесницима Трибине се обратио протопрезвитер Бранко Ћурчин, који је у оквиру свога излагања говорио о погубним последицама зависности од наркотика, истичући значај оваквих заједница у животу младих људи који су пали под утицај дрогâ.

 

 

Отац Бранко је, између осталог, говорио и о начину рада ових центара који постоје у Епархији бачкој, а у којима је једно од основних начела позната изрека: ora et labora, тојест рад и молитва. У другом делу предавања, потресним личним сведочанствима о разарајућем утицају дроге говорила су три штићеника Земље живих. Својим питањима, многобројни слушаоци, сабрани у Задужбини Душана Радића, ово вече претворили су у дијалошку Трибину, показујући тиме велико интересовање и жељу да се и сами укључе у борбу против ове опаке болести данашњице.

 

 

 

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

 

 

Освећење Центра за за психо-социјалну помоћ бившим наркоманима у Брајковцу

 

 

1. Октобар 2008.

 

 

 

 

 

У понедељак, 29. септембра 2008. године, на празник Свете мученице Јефимије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу. Служби је молитвено присуствовао велики број верника из Лазаревца и околине, десетак штићеника Центра за психо-социјалну помоћ бившим наркоманима „Земља живих" у Брајковцу као и гости црквене заједнице у Лазаревцу - више десетина штићеника центра „Земља живих" из Ченеја које је предводио ђакон Јелисеј, сабрат манастира Ковиљ.

 

У својој архипастирској беседи Владика Јован је истакао значај молитве и евхаристијског сабрања за хришћане, указујући на Бога као нашег јединог Спаситеља у кога је потребно да имамо потпуно поуздање. Зато је неопходно сваки дан да посвећујемо Богу и да га започињемо усрдном молитвом која извире из срца. А у зависности од стања нашег срца, од тога колико је оно очишћено од греха, толико ћемо осетити присуство Божије и задобити благодат.

 

 

Након службе Владика Јован је, у пратњи свештенства колубарско-посавског намесништва и штићеника центара „Земља живих" у Брајковцу и Ченеју, отишао у Брајковац где је осветио темеље Центра за психо-социјалну помоћ „Земља живих". Владика Јован је пожелео и свештеницима и штићеницима да Дух Свети пребива у овом Центру и да их Он води на путу препорода и опоравка до Бога Живога као и да им помогне у свим недаћама са којима се свакодневно сусрећу.

 

Ово је први центар ове намене у Епархији шумадијској, основан делатношћу свештеника лазаревачке црквене општине, а по благослову Владике Јована и у сарадњи са Епархијом бачком, манастиром Ковиљом и њиховим Центром за помоћ бившим наркоманима у Ченеју.

 

 

 

 

 

Извор: Епархија шумадијска

 

 

 

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Архива објављених вести о заједници "Земља живих"

Протонамесник Бранко Ћурчин одржао предавање о наркоманији

 
 
 
18. Мај 2009.
 
 
 
 
У понедељак, 11. маја 2009. године, са почетком у 18 часова, у холу Основне школе „Здравко Челар" у Челареву, на позив парохије челаревске, протонамесник Бранко Ћурчин, духовник Заједнице „Земља живих", одржао је предавање о наркоманији. Отац Бранко је примерима из свог личног, пастирског искуства објаснио проблем наркоманије, која, према његовим речима, настаје као последица бекства једног дела наших савременика у наркоманске илузије, духовну пустош и губитак смисла живота.
 
Управо зато у заједници „Земља живих" младима је откривен истински смисао постојања, који је пре свега заједница. Из тог осећања блискости са другима извире и сазнање да је живот радост, да постоји љубав, и Неко ко нас воли таквим какви јесмо - а то је Бог! Циљ лечења, нагласио је прадавач, није само потреба да се млади човек ослободи проблема зависности од дроге, већ да поново изгради своју личност.
 
 
 
 
 
Извор: Епархија бачка





http://www.spc.rs/sr/arhiva_objavljenih_vesti_o_zajednici_zemlja_zhivih
 
 
 
 
 
 
 
 

[Срђан Ранђеловић]

Међу зависницима од опојних средстава и зависници од интернета!

 
 
На сајту новина ''Блиц'', освануо је један помало занимљив чланак: у заједници за рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности '' Земља живих'' лече се и два зависника од зависности од савремених технологија - компјутера и интернета.
 
Ова подмукла и не тако безазлена зависност је последица лоших животних навика, десоцијализације, тј. све веће отуђености. Отуђеност савременог доба је првенствено последица разграђивања породице и основних животних вредности, отуђење од цркве као заједнице у Христу, односно од Бога. Кроз живот у зајеници и кроз пуноћу јеванђељског живота, првенствено кроз Свету Тајну Евхаристије, у души не остављамо празног простора који вапи за испуњавањем некорисним или мање корисним стварима. Кроз богоугодан јеванђељски живот, испуњени благодаћу Духа Светога, имаћемо довољно разума и снаге за контролисано конзумирамо све што нам садашњи и предстојећи изазови потрошачког друштва широкогрудо нуде.
Заједница Земља живих као пројекат који првенствено има за циљ образовање позитивних личности кроз формирање сврсисходних животних навика код штићеника као и формирање смисла живота у свој пуноћи и лепоти код истих, пружа руку оболелима од свих облика зависности.
Оваква транспарентност је последица заједничких аномалија и поремећаја личности код зависника било ког фактора зависности.

 
 
http://www.zemljazivih.info/zanimljivostizemljazivih/155-2013-01-03-23-20-09.html
 
 
 
 
 

[feeble]

Знам да људи који се лече од наркоманије остају 2-3 године, можда и више? Да ли толико остају и компјутерски зависници, ако неко зна? Ваљда не би требало толико.

[Срђан Ранђеловић]

Знам да људи који се лече од наркоманије остају 2-3 године, можда и више? Да ли толико остају и компјутерски зависници, ако неко зна? Ваљда не би требало толико.

 

Да, наркомани остају до 3 године, а за ове друге, могу да предпоставим да они могу раније да изађу. Распитаћу се ако неко други не одговори у међувремену .smesko.