Благослов

[мирођија]

Благослов

Главни посао свештеника јесте исповест и проповед, пошто управо ове свештене радње помажу проницању у душу и срце хришћанина и у душама и срцима рађају промене набоље. Али, свештеник почиње од благослова. Да ли је на брзину дао благослов или са свештеним страхом, да ли је призвао име Божије или је само нацртао крст у ваздуху – у свему томе се већ види какав је свештеник.

Ове једноставне и тачне мисли сам прочитао у давна времена док сам учио богословију, а припадају професору Кијевског теолошког факултета пре револуције Певницком. Свештеник почиње од благослова.

Све што је свето може се изродити и изгубити снагу у случају неправилне употребе. Благослов клира од стране мирјана који га примају (или у другом случају од архијереја – свештенику) може се претворити у аналог „’бар дан“ у сусрета нижег и вишег. Људи виде владику, мало повију леђа и уместо поздрава – „благословите“. Заиста тако и бива: кажемо „благословите“, а подразумевамо – „’бар дан. Што нам је драго да вас видимо!“ А често се дешава да онај ко даје благослов само маше руком по ваздуху и дозвољава да га људи пољубе у руку. Ово посебно пада у очи тамо где има много клира и црквеног народа: у богословским школама, у епархијским управама, у црквеним продавницама, у великим манастирима и др. Тамо се чешће него игде дешава штетна стилизација православља због журбе, вреве и смесе претеране фамилијарности и улизивања. Притом, што се тиче благослова нема заправо „благог“ + „слова“ (речи), односно дешава се да се никакве добре и свете реши уопште не изговарају. Све се дешава на нивоу манипулација и имитације целива. Међутим, Свето Писмо од самог почетка као један од облика служења свештенства наводи – благосиљање народа, а сам благослов подразумева изговарање наглас светих речи. „Благосиљајте синове Израиљеве, говорећи им: Нека те Господ благослови и сачува!

Нека те Господ погледа светлим лицем Својим и нека ти се смилује!

Нека окрене Господ лице Своје на тебе и да ти мир!

Тако нека призивају име Моје на синове Израиљеве, и Ја (Господ) ћу их благословити“ (4 Мојс. 6, 23-27).

Благослов је спојен с преношењем стварне силе. Он је у стању да моћно утиче на живот оних који су примили благослов. За то су знали Јаков и његова мајка, који су уз помоћ лукавства задобили благослов као за првенца, од Исака, чији је вид ослабио. Кад је отац млађем дао пуни благослов, поменувши небо и земљу, хлеб и вино, покорност браће и остало, дошао је Исав – прави првенац. Сазнавши за лукавство, Исак „задрхта веома великим трепетом“ (1 Мојс. 27, 33) и рекао је да ће онај, кога је управо благословио „и бити благословен“ (!). Очигледно, овде се не ради о једноставним речима које се могу изговорити, а затим се могу повући и поново упутити другом. Сви учесници у догађају то одлично схватају, зато не дрхти само Исак, већ је и Исав „подигао громки и врло горки плач“ (1 Мојс. 27, 34). У одговор на молбу Исава да благослови и њега отац ћути, као да више нема шта да каже. А затим благосиља и старијег сина, као извесним остацима жељених добара, ситним мрвицама. Сва ова слика нам говори о снази родитељског благослова, о предаји стварне силе. Тако и ми данас, на пример, живимо под окриљем Нојевог благослова који се остварио: „Нека рашири Бог Јафета и нека се усели он у шаторе Симове“ (1 Мојс. 9, 27). Очигледно да Европљанин није постао „светски човек“ и да је добио приступ молитвеном општењу са живим Богом у Христу зато што је то случајност или плод техничког напретка, већ зато што је то испуњење предсказања, које је истовремено и благослов.

Примере мноштва благослова који могу бити изговорени заједно или одвојено налазимо у чину причешћивања болесника код куће. Тамо се између осталог каже:

„Господ Бог премилостиви смиловаће ти се. Господ Исус Христос нека ти да свако добро за које молиш. Господ Свемогући нека те избави од сваке напасти. Господ нека те научи. Господ нека те упути. Господ нека ти помогне. Господ нека те спасе. Господ нека те заштити. Господ нека те очисти. Господ Бог Исус Христос нека те помилује у Судњи дан и нека те благослови у све дане живота твог.“ Као што видимо, ово су благослови, који су по духу и форми истоветни с онима који су наведени у књизи Бројеви. Управо овакво призивање Бога доликује свештеном чину.

Сведочанства силе благослова су многобројна, пошто се рука Господња није скратила и није ослабила, да не може да спасава. Имао сам прилике да чујем многе приче верујућих људи о томе како је јако на њих деловала благодат после разумно узетог благослова. Људи су молили конкретан благослов за далек пут, за учење страног језика, за чување додатних постова по завету, за трпљење животних невоља и друго, и благослов који је дат у одговор на такву молбу постајао је извор снаге и помоћи.

Сам клир се замара од уобичајеног „махања руком“ и то је јасно. Још је Лесков истицао да наши архијереји не могу проћи улицом понекад, и не смеју изаћи међу свет – измуче их с благословима и дотрачавају са свих страна. Али ако мирјанин приђе и каже: „Именом Господњим, благослови, владико,“ и у одговор чује Христово име изговорено са свештеним страхом, обојица ће се осетити као учесници неке Тајне, управо дејства благодати која освећује приликом призивања Господа.

Мирјани такође могу да благосиљају, посебно кад се ради о односима између родитеља и деце. А и дирљива прича о сусрету Зосиме и Марије нам такође говори о многом. Он ју је замолио за благослов, јер је у њој видео живи сасуд Светог Духа, а она је њега молила за благослов пошто је он – свештеник и мушкарац. Тако су се савијали све ниже и ниже ка земљи понављајући само: „Благослови, благослови.“ Напокон је Марија изговорила благослов, али није рекла: „Благосиљам те,“ већ је благословила Бога, Који жели да се сви спасу и спознају истину.

Напокон, рећи ћемо и то да свештеник у храму никад не осењује људе крстом ћутке кад савије прсте у одређеном свештеном положају. Он увек каже: „Мир свима,“ или „Благослов Господњи нека дође на вас,“ или друге речи, али је то увек управо „благо-слов“, а не просто свештена гестикулација.

***

Много година је прошло откако сам у читаоници библиотеке Кијевске богословије наишао на стару књижицу Палицког о пастирском богословљу пожутелих и трошних страница. И из ње се данас сећам само тога да су исповест и проповед најважнији пастирски послови и да свештеник почиње од умећа да даје стварни благослов.

Протојереј Андреј Ткачов

 

05 / 12 / 2012

http://www.pravoslavie.ru/srpska/57914.htm

[JESSY]

Благослов је призивање благодати Божије ради освећења лица и предмета,

или ради отклањања свега што смета спасу верних и напретку Цркве.

Дејство благослова се, дакле, простире и на човека и на предмете или на

силе око њега (видљиве и невидљиве). Свештеник благосиља крстолико

десном руком, при чему су прсти десне руке постављенu тако да образују слова ИCХC (почетна и крајња слова Спаситељевог имена Исус Христос). По томе свештеник подељујући нapoду

благодат Божију, чини то благословом са именом Исуса Христа, а тим

именом се ми освећујемо и оправдавамо (Ј Кор. 6, 1 1). Када православни

хришћани траже благослов од свештеника, траже да се благослове именом

Господњим. На богослужењу молимо свештеника: ,,Именом Господњим

благослови, оче! Када свештеник на богослужењу благосиља, већином

пропраћа тај благослов и одређеном молитвом, нпp. приликом подељивања мира изговара речи: "Мир тебu", или "Мир свuма". Или говори: "Благослов Господњи дa дође

на вас..." итд Када свештеник благосиља народ тада верни треба да

смерно приклоне главе примајући тај благослов од служитеља олтара као из

руке Господа. Поклоном верни изражавају своју благодарност самоме Бoгy на подељеној благодати и милости, јер је он извор и давалац милости, благослова и свакога добра.

 

[BudimoLjudi]

Када треба узимати благослов од свештеника? Наиме, занима ме једна одређена ситуација: узео сам благослов од свештеника кад сам га видио, онда смо нешто причали, и поново сам му целивао руку када сам кренуо кући. Да ли је то грешка?

[JESSY]

О УЗИМАЊУ БЛАГОСЛОВА

 

При светој Тајни свештенства свештеник архјерејским рукополагањем прима ову свету Тајну, и благословом Господњим "оспособљен" је да свршава одређене свете Тајне у Цркви и да "прослеђује" благослов верујућима.

Приликом давања благослова, свештеник прсте десне руке савија тако да оне чине слова IС ХС, такозвани "Христограм" , и то тако што кажипрст остаје усправан, чинећи слово I, средњи прст се савија у полукруг, чинећи слово С.

Домали прст се укршта са палцем, чинећи слово Х , и на крају се и мали прст савија полукружно чинећи још једно слово С.

Са обе руке има право да благосиља само епископ, што се може видети на архијерејској Литургији.

Лаик од свештеника моле благослов али лаик не даје свештенику благослов па макар се то радило и у куртоазном писменом обраћању.

Од три степена свештенства: ђаконског, свештеничког и архијерејског благослов се тражи од свештеничког и архијерејског али не и од ђаконског.

Свештеници "не узимају" благослов од свештеника без обзира на разлику чина. Као израз поштовања при поздраву узајамно једни другима целивају (љубе) руку. Тако исто чине и архијереји.

Игуманима свештеници такође из поштовања послушања које игумани врше целивају* руку.

У вези обраћања свештенослужитељу и тражења благослова код многих се поткрада грешка у персирању јереја или епископа.

При молби за благослов никада се свештеник, епископ па и патријарх не персирају.

“Оче благослови”;

“владико благослови”;

“преосвећени благослови”;

“свјатијејши владико благослови”;

а НЕ “благословите”.

То је правило и у писаној црквеној коресподенцији.

Такође ако је присутно више епископа или свештеника увек се узима Благослов само од једног и то најстаријег по чину а према другима из поштовања чини се мали наклон.

Многи из незнања при тражењу благослова осењују се крсним знамењем што је такође неправилно. Понекад се чини мала метанија (додиривање земље врховима прстију десне руке савијајући се у струку) при тражењу благослова, као израз изузетног поштовања према ономе од кога тражимо благослов.

 Приликом узимања благослова, шаке се постављају као и приликом узимања нафоре, унакрсно, десна преко леве и након крсног осењивања од стране свештеника, прима се његова шака и целива на већ описан начин.

Погрешно је једном руком ухватити шаку свештеника и принети је уснама, као што се чини у опхођењу са дамама!

У женским манастирима, ако је присутан духовник или свештеник увек се прво узима благослов од духовника или присутног свештеника, па тек онда од мати игуманије, као поштовања послушности које игуманија има у манастиру.

Иако се каже "мати благослови" игуманија не прослеђује благослов Господњи јер нема св. Тајну свештенства.

То је израз поштовања службе коју врши игуманија у светој обитељи.

 

са странице О благословуна Српске православне иконе

[JESSY]

Pravoslavni vernici bi trebalo da znaju nekoliko jednostavnih stvari i principa duhovnog života koji su vezani za posao i rad. Osim suštinske zapovesti da se radi pošteno, moralno i u skladu sa 10 Božijih zapovesti, velika većina savremenih vernika nije svesna nekoliko osnovnih pravila, a to su:

 

1. Blagoslov tražiti za poduhvat. Rad na bilo kom novom poduhvatu, poslu, projektu, izgradnji kuće ili nekretnine, putovanju, trgovini, otvaranju firme, čemu god novom i krupnom što u životu radite, treba da zatražite blagoslov od svojih roditelja i od sveštenika. Treba tražiti blagoslov da vaša namera bude u skladu sa voljom Gospoda i poretkom koji treba poštovati. Blagoslov vam je pomoć sa Neba za vaš poduhvat.

2. Molitva na početku rada. Sve je na ovom svetu sa dopuštenjem Gospoda. Zato se pred svaki posao ili na početku dana treba pomoliti za početak posla, onog dnevnog, i za poduhvate i rabote koje treba da se obave. Molitva na početku rada i posla treba da nas uz već dobijeni blagoslov pomogne da nam poslovi idu smireno, lako i uspešno. Naravno, molitva na početku rada i posla će delovati samo ako je Bogu ugodna, ako nije za loše ciljeve i grešne stvari.

3. Nedeljom se ne radi. Nedeljom i velikim crkvenim praznicima sa crvenim slovom se ne radi. Gospod je u Bibliji zapovedio „šest dana radi a sedmi dan se odmaraj i nedelju posveti Gospodu“. U znak poštovanja prema svim darovima koje dobijamo od Gospoda, u znak poštovanja prema milosti i ljubavi prema Tvorcu, nedeljom se ne radi. Nedelju posvetite porodici, odlasku na liturgiju, duhovnom životu, šetnji u prirodi, odmoru, porodičnim aktivnostima.

Radeći nedeljom prkosite Gospodu, ne poštujete Njegovu volju i kako kažu svetitelji sve što radite nedeljom neće vam se primati niti uspevati. I navlačite greh na sebe jer nemate Božiji blagoslov. A ne raditi nedeljom nije teško, samo treba da odlučite da je nedelja za vas slobodan dan. Ubrzo ćete uočiti da je lako to organizovati i pitaćete se kako do toga niste došlli ranije.

Ne radi se takodje kada su veliki Crkveni praznici koji su obeleženi crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Tih dana poštujete svetitelje koji se proslavljaju i njihov blagoslov koji nam daju. Svi oni koji misle da time što ne rade na crveno slovo nešto gube, da neće zaraditi, da je posao baš tada neophodan i slično, treba da budu svesni da će im se ako poštuju volju Gospodnju i poštuju praznik, to sve nadoknaditi na neki drugi način – poslovi će im bolje ići, više će zaradjivati, bolje će živeti.

Ko po prirodi stvari mora da radi na taj dan, lekari, vatrogasci, policajci, dežurne službe, trgovci, neka se pomole Gospodu i svetitelju i zamole za razumevanje i oproštaj.

Ko veruje, veruje – „vera tvoja spasla te je ženo“ – reče Gospod Isus Hrist ženi koja ga je molila za pomoć.

Ko ne veruje, i njemu nek je Bog u pomoći.

 

bastabalkana.com

[СМИТРОВИЋ]

Када љубити попову руку?

Помаже Бог,

 

Једно питање: када се љуби попова рука? Ја искрено волим неколико наших попова у околини, и увијек им пољубим руку, гдје год да их видим (у цркви, у продавници, када ми свете кућу). Е сад, примјетио сам да им није пријатно баш сваки пут.

 

Да ли ми можете рећи:

 

- тачно значење овога чина

- када је подобно љубити руку (и гдје)

 

Хвала вам унапријед. 

 

Саша

[Arsenija]

159. Pismo

Štamparu J. K.: O Celivanju sveštenika

 

Umro Vam stari sveštenik, i na njegovo mesto došao sasvim mlad bogoslov. Starome svešteniku Vi ste rado celivali ruku, ali Vam je, kažete, nelagodno celivati ruku svešteniku mnogo mlađem od sebe. Zar niste slušali priču o knezu Milošu i mladom svešteniku? Ovako glasi ta priča: Neki mladi pop služio Liturgiju u Kragujevcu u prisustvu kneza Miloša. Stari knez je bio neobično pobožan. Služba se u Crkvi nije počinjala dok on ne bi došao. U Crkvi je stajao na svom mestu kao ukopan i skrušeno se Bogu molio. Kad je mladi sveštenik svršio službu, on iznese pred kneza krst i naforu. Knez celiva krst, pa pojmi da celiva i ruku svešteniku. No mladić trgne ruku nazad, kao u stidu da mu stari gospodar zemlje celiva ruku. Knez Miloš ga pogleda i reče: daj ruku da poljubim! Ne ljubim ja tvoju ruku nego tvoj čin, koji je stariji od tebe i od mene.

Ovim je, mislim, sve rečeno i objašnjeno. Stari knez je progovorio u Crkvi i izrekao reči kao od samog Duha Božijeg. Promislite sami: ako je vašem svešteniku 25 godina, njegovom je činu 1900 godina. I kad Vi celivate ruku njemu, celivate čin, koji je od apostola Hristovih prešao na mnoge hiljade služitelja oltara Božijega. A celivajući čin sveštenika Vi celivate i sve velike svetinje i dostojne duhovnike, koji su taj čin nosili od apostola do danas. Celivate svetog Ignjatija i svetog Nikolu i svetog Vasilija i svetog Savu i Arsenija i Janićija, i mnoge mnoge druge, koji su na zemlji bili ukras zemlji a sad su na nebu ukras neba, i koji su nazvati: "zemni angeli i nebesni ljudi". I tako, celivanje sveštenika nije obično celivanje, no to je, po reči apostola Pavla, cjeliv sveti (1 Kor. 16, 20).

 

Celivajte, dakle, bez ustezanja ruku koja blagosilja, i čin koji je blagosloven od Duha Svetoga. Celivati mlađeg (po telu) od sebe, kao i slušati mlađeg od sebe, dobro je još i zbog toga, što nas to štiti od oholosti i uči smirenosti. Od Boga Vam mir i radost.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Lat_Nikolaj08010159.htm

[СМИТРОВИЋ]

Пуно хвала - ово је одличан текст.

Код мене је ситуација мало другачија: сви попови су старији од мене, и мене није стид да им љубим руку...насупрот, ја мислим да им превише љубим руку. Шта мислите?

[Arsenija]

Пуно хвала - ово је одличан текст. Код мене је ситуација мало другачија: сви попови су старији од мене, и мене није стид да им љубим руку...насупрот, ја мислим да им превише љубим руку. Шта мислите?

Kako previše ? Poljubiš je samo jednom... ...a to je ,rekla bih tako malo....

Šalim se. Ne opterećuj se,jednostavno poljubi čoveka u ruku. 

Meni je ponekad samo smetalo što neko skloni ruku,a ja želim da je poljubim....a opet,nisam ja Knez da kažem "Vrati ruku !",iako bih to želela da kažem....

Uvek se setim Vladike Danila Krstiće,neko reče da nije davao ljudima da mu ljube ruke,a on je bio divna ličnost. 

[СМИТРОВИЋ]

Пуно хвала на одговору.

 

Више ме интересује локација гдје је правилно љубити руку. У цркви, наравно. А шта ако сретнеш попа у продавници, или ти дође у кућу? Да ли се увијек љуби рука?

 

Саша

[PetarP]

http://www.srpske-pravoslavne-ikone.com/Tekstovi/Ocrkvi/blagoslov.html

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja kad celivam svešteniku ruku, ja celivam živu ikonu Živoga Boga.

[Arsenija]

Pa ti VSB uvek imaš neki originalni odgovor.   Sveštenik je sveštenik,ruka je ruka,Bog je Bog. Ali,šta je to blagoslov ? Guglam,ali nemam pouzdanu informaciju.Ako ja kažem nekome :"Bog te blagoslovio ",da li to znači isto ili ne. Verovatno ne. Zašto ? Koliko "traje" blagoslov ?

P.s. .... Zar niste čuli da se kaže ljubite jedni druge... :bendoff: ... Možda je ljubljenje ruke istovremeno ljubljenje čoveka  I Boga koji je povezan sa njim....

[Ленка*]

Само, ја не бих свештеника називала "поп" (па још и у наслову теме). Да ли при том "љубљењу руке", када свој десни длан (на који, након осењивања крсним знаком од стране свештеника, примаш његову руку коју затим целиваш) ставиш преко левог кажеш: "Благослови попе" или "Благослови оче"?

[Ленка*]

Што се локације тиче...

Да, у Цркви, када ти дође у кућу, када га сретнеш на улици... То можеш и сам да процениш. На пр. мени неки свештеници које познајем приликом сусрета на улици  пруже руку да се поздраве и кажу: "`Еј, где си Јецо, како си..." као и сви остали пријатељи, па се сходно томе и ја понашам.

Значи, сам процењујеш ситуацију (нарочито на улици, у маркету...) Као што рекох то доста зависи од свештеника. Неки су приликом таквих сусрета званични, неки су срдачнији... Ти увек будеш спреман да регуларно одреагујеш, па, некад ће то да буде пријатељски поздрав, некад ћеш да узмеш благослов и целиваш му руку.