και πόθου θείου έρωτα οΐα πυρ μοι εμβάλλεις - дневник једног мистика

[dragisa]

sta bi za "pisanije"?

[Johanes de Silencio]

sta bi za "pisanije"?

 

Ах, нема се времена ... али биће и тога.

[ego]

Онај који зна не говори;

Онај који говори, не зна.

 

Он затвара уста

И врата чула.

Ублажава оштрину,

Разрешава узлове,

Усклађује светлост,

Сједињује прах (људе),

- То се назива Мистично Јединство.

 

Лао Це

 

 

[Johanes de Silencio]

@@ego,

 

Ово је сјајно, хвала!

[Johanes de Silencio]

Стихови вечери:

 

Δίδου μοι, Χριστέ, καταφιλεῖν σούς πόδας.
Δίδου μοι τάς σάς κατασπάζεσθαι χεῖρας,
χεῖρας τάς ἐμέ λόγῳ παραγαγούσας,
χεῖρας τάς πάντα κτισάσας ἀκαμάτως.

Δίδου μοι βλέπειν τό πρόσωπόν σου, Λόγε,
καί ἀπολαύειν τοῦ ἀπορρήτου κάλλους
καί κατανοεῖν καί τρυφᾶν σου τῆς θέας,
θέας ἀρρήτου, θέας τῆς ἀθεάτου,
θέας τῆς φρικτῆς, ὅμως δίδου μοοι λέγειν
τάς ἐνεργείας αὐτῆς, οὐ τήν οὐσίαν.

 

Или:

 

Дај ми, Христе, да љубим твоје ноге.

Дај ми, Христе, да твоје целивам руке,

руке што ме речју твојом родише.

руке што све благо створише.

Дај ми да гледам лице твоје, Логосе,

и окушам доброту неисказиву

и созерцавам благост твога Божанства,

Божанства неизрецивог, Божанства несагледивог,

Божанства страшног, но 'пак дај ми да говорим

о дејствима Твојим, а не о суштини! - свети Симеон Нови Богослов, Химна 24.

[w.a.mozart]

ubistveno dobro!!!!!

[Batman]

Lepa tema, mozda malo iznad nasih mogucnosti i talenata, ali ipak lepo. Mada je sam pojam mistike u Crkvi vrlo problematican.

 

Tacno je: imamo Tajne, imamo mistagogiju, to je sve vezano za zajednicu, za liturgiju. Ali mistika je nesto drugo, nesto individualno, klizavo, opasno.

 

Pitanje je takodje da li је i koliko to stvar izbora, da li ce neko biti "mistik" ili ne. To je pitanje i darova, i naravski rada na njima itd. Ko se malo bavio time kao fenomenom, nije mogao da se otme utisku da van Crkve ima cak vecih "mistika" negoli u samoj Crkvi. I to svuda: kod katolika, protestanata, cak opasnih jeretika, u Indiji i na Istoku ohoho.

 

Sa druge strane, sad kao crkveni ljudi, kada znamo sta je to svetost, odakle ona izvire, to nam i nije tako cudno.

 

Naprotiv, logicno je da se tamo gde nema "blagodati" da se tako izrazim, tj, gde nema Crkve, ulazu toliki napori da se covek izdigne, da se probrazi i pobedi prirodu, smrt ... sta god.

 

Elem, ne mogu da ne podelim sa vama jedno opasku o mistici:

 

Kada su Al Kaida i Bin Laden srusili kule bliznakinje u Njujorku, izmedju ostalih, intervjuisali su, naravno ovde kod nas, i tadasnjeg muftiju beogradskog Hamdiju Jusufspahica i pitali ga sta on misli o svemu tome, o Bin Ladenu i sl., a on je odgovorio:

 

"A neee, neee, nije Bhen Lhaden nikako to mogao uciniti. Pa, jeste li mu videli (blago i milo) lice, jeste li videli kako on (smireno) prica. Aaaa, ne, ne. On to nije uradio.(i evo sad ide taj najbolji deo). On vam je više takoreći... (mala pauza, bira reči)  jedan sufi, mistik."

[Johanes de Silencio]

@@Batman,

 

Да, све стоји што си рекао.

Једино што ја покушавам да овој својој мистици дам црквени оквир, у коме и лично живим.

И не само то: мистика извире из Цркве, посебно из светих тајни и молитве.

 

Свакако, постоји мистика и "мистике", као што постоје вера и "вере".

 

Нисам баш вичан теолошким објашњењима, јер сам обичан лаик, али мислим да појам мистике није баш толико проблематичан у Цркви.

Ако и јесте, онда није добро схваћен. Ја га везујем за Нови Завет и појам мистирион, који се тамо јавља скоро 20-так пута.

Шта мистирион тамо све значи: свете тајне, тајна Божија (мисли се на Христа), велика тајна побожности, тајне Божије, итд. Дакле, ако добро разумем, контекст је светотајински и христолошки.

 

Тако мистика (као можда не баш најбоља реч, али ипак исправна) представља искуство сједињења са Христом, кроз Цркву и њене свете тајне, дакле све се збива у Цркви и црквеној светости.

 

Већ сам писао да сам солидно дуго у Цркви (преко 20 година) и да сам се доста испитивао, кроз многе начине живота, праксе, теорије, итд. До мистике сам дошао упознајући самог себе и желећи што непосредније да будем са Христом.

Мислим да је то циљ свих нас  у Цркви. Надам се да нигде не грешим?

[Sir Oliver]

A što nisi u skladu sa svojim nastrojenjem ostao u virtuelnom bezmolviju?

Ovako samo razgolićuješ sebe i zamisli pričaš...

[Johanes de Silencio]

@@Sir Oliver,

 

Како да кажем, изашао сам на отворено ради молбе другог.

Износим само мало, а погодно је што не морам говорити, већ пишем.

Нити ико зна ко сам, нити може да замисли.

Никада се и неће сазнати, осим можда на Крају.

 

Али, ово је добро питање, па ћу се у складу са тим и преиспитати.

[dragisa]

stvarno ste bre neki. pustite coveka da napise pa ce mo onda komentarisati.

 

usput imam utisak po vasim stavovima da su iskustva obozenja odnosno sjedinjenja sa Bogom iz kojih izvire mistika (pravoslavna), kao da su za danasnje hriscane neki SF ili nedostizne visine. alo ljudi vera u Vaskrslog Hrista se oduvek upravo saznivala na ovoakvim iskustvima, a mi to danas smatramo necim dalekim i nedostiznim.

 

ne znam sta ce Silencio napisati ali te se i ja na neki nacin ogradjujem ali vi apriori imate neki stav da je sve to sarlatastvo i kao sta uopste ima da se prica o tome. ima i te kako da se prica o tome.....

[Sir Oliver]

Ne znam... ja  nekako ne volem

Ono drugo mi se više sviđa

Takođe ne volim isključivost, kao samo ovako to mora i nikako drugačije

[Johanes de Silencio]

На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.

Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.

Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?

Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.

 

Песм. 3, 1-4

[marko_13]

Одличан избор!

[Johanes de Silencio]

Благодарим.