На данашњи дан - из историје...

[Милан Б]

Данас је субота, 16. фебруар, 47. дан 2013.

 

 

 3. фебруар - Свети Симеон и Ана; свети Јаков Архиепископ српски

 

 

Времеплов: 140 година од рођења Радоја Домановића

 

                             

На данашњи дан 1873. рођен је српски писац Радоје Домановић, сатиричар. Оштро је приказивао властодршце које је сматрао корумпираним и бруталним, али и лажно родољубље и сервилно грађанство. Након завршетка Велике школе у Београду ради као наставник у Врању, Пироту, Лесковцу. Отпуштан је из службе као противник Обреновића. Од 1905. до смрти, предводи одељење коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист "Страдија". Осим опоре сатире писао је и готово идиличне приповетке из сеоског живота. Дела: сатиричне приповетке "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море", "Краљевић Марко по други пут међу Србима".

 

1826. - У Пешти је основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Бозитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића.

Највећи прилог приликом оснивања даровао је Књаз Милош. То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба уопште а посебно у тада Хабзбуршкој српској Војводини, убрзо је прерасло у најважнију културну инститицију српског народа уопште - уз много касније основану Српску краљевску академију. "Летопис Матице српске", најстарији је српски часопис који је успео да се одржи до наших дана. Почео је да излази на самом крају 1824. (за годину 1825. "перва частица") и тада је био једини српски часопис, пошто су они покренути раније били краткотрајни. Први уредник био је Георгије Магарашевић.

Управо из круга људи који су водили тадашњи "Сербски летопис" израсла је Матица српска, а по узору на њу настаће касније и све друге словенске матице. Највећи добротвор Матице у њеној историји био је гроф Сава Текелија, затим Књаз Милош па гроф Јован Нако.

Матица је 1864. пресељена у Нови Сад, где се налази и сада.

 

1877. - Рођена је српска књижевница Исидора Секулић, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске краљевске академије. Када је 1958. умрла један књижевни критичар је оценио да је умро "литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра". Завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Немачкој. Била је наставница и управница девојачке школе у Панчеву, затим професор гимназије у Београду. Са великим успехом бавила се и превођењењем. Дела: путопис "Писма из Норвешке", роман "Ђакон Богородичине цркве", приповетке "Хроника паланачког гробља", "Сапутници", "Госпа Нола", есеји "Аналитички тренуци и теме", "Записи о моме народу", "Мир и немир", "Његошу - књига дубоке оданости", "Говор и језик културна смотра народа".

 

1933. - Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале су одбрамбени савез Мала Антанта, настао из страха од хабзбуршке рестаурације. Тада је оформљен Стални Савет састављен од министара иностраних послова земаља чланица. Немачка окупација Чехословачке у марту 1939. практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко време животарио, али је сломом Југославије у Другом светском рату, после напада Немачке априла 1941. дефинитивно престао да постоји.

 

1992. - Скупштина Републике Српске Крајине прихватила је на ванредном заседању у Глини план Сајруса Венса о размештању мировних снага УН у РСК, разрешила је дужности председника владе Милана Бабића и поништила одлуку његове владе о расписивању референдума о Венсовом плану.

 

1994. - Грчка је подвргла потпуном привредном ембаргу Бившу Југословенску Републику Македонију због намере Скопља да буде признато као Република Македонија. Атина је подсетила да је северна грчка провинција Македонија постојала знатно пре доласка Словена на Балкан и упозорила да је неприхватљиво да новостворена држава стави на заставу хеленски антички симбол - Сунце стилизовано на карактеристичан начин.

 

2003. - Умро је српски писац Александар Тишма, члан Српске академије наука и уметности и Академије уметности у Берлину. Његова дела превођена су на двадесетак језика, а и сам се бавио превођењем са мађарског и немачког. Дела: збирке песама "Насељени свет", "Крчма", књиге приповедака "Кривице", "Насиље", "Повратак миру", "Школа безбожништва", романи "За плавом девојком", "Књига о Бламу", "Употреба човека", "Вере и завере", збирка путописа "Другде".

 

2007. - Умрла је српска песникиња Даринка Јеврић. Рођена је у Глођанима код Пећи 1947. Четврт века радила је као новинар културне рубрике у приштинском "Јединству". Уређивала је "Стремљења", новосадску "Сцену". Дела: "Додир лета", "Преварени тишином", "Нестварни записи","Хвостанска земља" , "Слово љубве", "Јудин пољубац", "Дечанска звона и друге песме", "Псалам бездомника и друге песме".

 

2008. - Европска унија донела је једнострану одлуку о слању мисије на Космет, без одобрења Савета безбедности УН или генералног секретара УН, упркос оштром противљењу Србије. Холанђанин Питер Фејт именован је за специјалног представника ЕУ на Косову и Метохији, а бивши командант Кфора, Француз Ив де Кермабон, за шефа мисије ЕУЛЕКС.

 

Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-140-godina-od-rodjenja-radoja-domanovica_371180.html

[Милан Б]

Јуче је била субота, 17. фебруар, 48. дан 2013.

 

 

 4. фебруар - Преподобни Исидор Пелусиот, преподобни Николај

 

Времеплов: Рођен Лукијан Мушицки

                                

На данашњи дан 1777. године рођен је српски књижевник Лукијан Мушицки, монах, песник, помало и филозоф, српски владика. Студирао је права у Пешти. Митрополит Стратимировић, човек ретке учености, увидео је његове квалитете и протежирао га је у дужем периоду. Био је професор богословије, извесно време настојатељ манастира Шишатовац. Његова поезија надахнута родољубљем и просветитељским идејама имала је велики утицај на савременике. Уклоњен је са места управника Шишатовца између осталог зато што су његове идеје биле сувише световне за укус високе црквене хијерархије. Пријатељевао је са Доситејем Обрадовићем и Вуком Караџићем. Постао је владика горњокарловачки 1828. Био је један од најученијих Срба свог времена, говорио је чак десет језика. Преводио је Хорација, његову "Де арте поетица" знао је напамет. Дела: "Глас харфе шишатовачке", "Глас народољупца", "Славено-српска граматика", саставио је "Српску библиографију", као и "Животопис српских архиепископа", приредио је "Избор басана" (Д.Обрадовића).

 

1843. - Умрла је српска књижевница Еустахија Арсић, "прва славјаносербска списатељица". Од најранијег образовања у родном Иригу васпитавана је у духу просвећености, што је уочљиво у њеном делу кроз које провејава дух 18. века. Интересовала се за природне науке и била је поборница школовања жена. Написала је две поучне књиге у којима се преплићу стихови и проза: "Совјет матерниј обоега пола јуности сербској и валахијској" и "Полезнаја размишленија о четирех годиштних временех".

 

1871. - Рођен је српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чија је лирика ударила печат српској поезији у првој половини 20. века. Дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био је дипломатски чиновник Краљевине Србије и Југославије, на крају и амбасадор у неколицини европских престоница. Већ првом песничком збирком "Пјесме", издатом 1901. у Мостару, представио се као специфичан лиричар и ванредна појава у српској књижевности. Писао је и прозу ("Јутра са Леотара"), путописе ("Градови и химере", "Писмо из Женеве", "Писмо с Алпа", "Писмо из Шпаније"), есеје ("Благо цара Радована", "Моји сапутници", "Стаза поред пута"), студије ("Гроф Сава Владиславић"), политичку публицистику ("Верујем у Бога и у српство"). Умро је у САД 1943. дубоко резигниран страдањима српског народа током рата, посебно на територији такозване НДХ. Дуго након Другог светског рата, поједини сегменти његовог дела били су занемаривани, због чињенице да је Дучић сматран симпатизером Покрета генерала Михаиловића. Његови земни остаци почивали су шест деценија у варошици Гери у држави Индијана САД, после чега су пренесени у отаџбину и положени у крипту манастира Нова Грачаница изнад његовог родног Требиња.

 

1932. - Умро је српски генерал Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. и Комбиноване дивизије у Церској бици 1914. У Колубарској бици његова дивизија продрла је у Београд и плотунима са Бановог брда разорила мост на Сави преко којег су се повлачиле аустроугарске трупе. Био је 1916-18 делегат при савезничкој врховној команди у Паризу, а 1918-19 министар војни.

 

1942. - Окупаторска бугарска војска побила је у Другом светском рату све житеље Бојника код Лесковца које је ухватила - 473 цивила, укључујући 89 деце, а варошица Бојник је спаљена до темеља.

 

1992. - Генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали препоручио је размештање 13.000 припадника мировних снага светске организације у бившој Југославији.

 

2008. - Седам особа је изгубило живот, а три су теже повређене у пожару који је избио у кафеу "Лаунџ" у Новом Саду.

 

2008. - Привремена Скупштина Косова усвојила је Декларацију о независности покрајине Косово и Метохија, окупиране од стране НАТО земаља 1999. Декларацијом је Косово проглашено "независном и сувереном државом", "формираном на основу плана Мартија Ахтисарија". Седници није присуствовао нико од десет посланика Срба, нити посланик Горанац. Проглашење је уследило упркос најоштријем противљењу државног врха Србије и насупрот важећој резолуцији Уједињених нација 1244, као и одредбама међународног права.

 

Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-lukijan-musicki_371325.html

 

[Милан Б]

Данас је понедељак, 18. фебруар, 49. дан 2013. До краја године има 316 дана.

 

 

 5. фебруар - Света мученица Агатија; свети Полиевкт

 

 

Времеплов: Умро Стојан Новаковић

 

                            

На данашњи дан 1915. године умро је српски политичар, дипломата, филолог и историчар Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, оснивач и лидер Напредне странке. Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савета. Водио је одељење за пропаганду у Старој и Јужној Србији (Косово и Македонија) при Министраству спољних послова. Био је посланик (амбасадор) Краљевине Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвете, унутрашњих и спољних послова и два пута председник Министарског савета (владе).

Био је шеф српске делегације која је закључила 1912. мир са Турском после Првог балканског рата. Објавио је више од 400 научних радова, највише из историографије, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије. Радио је на српској библиографији, бавио се лексикографијом, као и старом српском књигом, па чак и неком врстом ране геополитике. У младости је писао песме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис "Вила". Његовом заслугом штампани су "Законски споменици српских држава средњег века" и "Законик Стефана Душана цара српског" (прво научно, критичко издање).

Дела: "Васкрс државе српске", "Срби и Турци XIV и XV века", "Село", "Балканска питања", "Историја српске књижевости", "Српска граматика".

 

1866. - Рођен је сердар Јанко Вукотић. Као начелник штаба црногорске Врховне команде, командовао је 1915. Санџачком војском, и вероватно је пресудно утицао на победу у бици код Мојковца. Био је присталица уједињења Срба у једну државу и противио се Николи Петровићу и његовој политици упереној против стварања заједничке српске државе.

 

1877. - Рођен је српски композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић, који је претежно компоновао на основама српске народне музике. Завршио је Конзерваторијум у Бечу, био директор музичких школа "Станковић" и "Мокрањац" у Београду, капелник Народног позоришта, шеф музичког одељења Радио Београда, уредник "Музичког гласника". Дела: музика за комаде "Ајша", "Коштана", "Дорћолска посла", "Косовска трагедија", опера "Зулумћар", "Женидба Јанковић Стојана" (недовршена), оркестарски "Скерцо д-мол".

 

 

Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-umro-stojan-novakovic_371472.html

[Милан Б]

Данас је уторак, 19. фебруар, 50. дан 2013. До краја године има 315 дана.

 

 

 6. фебруар - Свети Фотије Цариградски; свети Вукол Смирнски

 

 

1868. - Рођен је Тихомир Ђорђевић, српски етнолог и фолклорист, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. После завршене београдске Велике школе и доктората у Минхену 1902. радио је као гимназијски и универзитетски професор. Његово дело оставило је велики траг у српској култури, објавио је око 700 студија, путописа, бележака и коментара о српским народним обичајима. Основао је и уређивао стручне часописе: "Караџић", "Етнографски зборник Српске краљевске академије". Дела: "Из Србије Кнеза Милоша", "Наш народни живот", "Природа у веровању и предању нашег народа", "Србија пре сто година", "Македонија", "О еснафима".

 

1875. - Умро је српски писац Коста Трифковић, комедиограф који је реалистички осликао нарави српске Војводине половином 19. века. Гимназију је учио у Новом Саду, Винковцима и Пешти, а након окончања поморске школе живео је као поморац 1862/3 Потом завршава студије права у Пожуну (садашња Братислава) и ради у Пешти као чиновник, потом у Новом Саду као бележник и адвокат. Насупрот романтичарској херојској трагедији, неговао је прозну реалистичку комедију. Наставио је комедиографску традицију занемарену у српској литератури после Јована Стерије Поповића, али без Стеријине снаге и дубине. Дела: "Избирачица", "Мило за драго", "Младост Доситеја Обрадовића", "Школски надзорник", "Љубавно писмо", "Честитам", "Француско-пруски рат".

 

1892. - Рођен је Тадија Сондермајер, пионир српске авијатике. Оснивач је "Аеропута" (Друштво за ваздушни саобраћај Аеропут) претече данашњег "Јат ервејза" и први наш ваздухопловни инжењер. Био је пилот-ловац и један од оснивача Аероклуба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Након окончања гимназије у родном Београду, у Немачкој је започео студије архитектуре. Када је избио Први балкански рат пријавио се у Српску војску као добровољац. Постао је ваздухопловац 1916. на Солунском фронту. Прославио се историјским летом са пилотом Леонидом Бајдаком, на релацији Париз - Бомбај и натраг, од 20. априла до 2. маја 1927. непун месец пре чувеног Линдберговог лета Њујорк - Париз. Маршруту дугу 14.800 километара, прешли су у 15 етапа, за 11 дана, односно 89 сати ефективног лета. Приликом повратка, двојицу хероја на београдском (бежанијском) аеродрому свечано је дочекало око 50.000 Београђана. Одликован је низом српских и савезничких одликовања, међу којима су и Карађорђева звезда с мачевима, Златна медаља за храброст, Легија части.

 

1911. - Рођен је Никола Херцигоња, југословенски композитор и музиколог. Студирао је композицију на Музичкој академији у Загребу. Био је професор историје музике и музикологије на Музичкој академији у Београду од 1950. до 1975. Аутор је више од 300 музичких дела различитих жанрова - од монументалних музичко-сценских дела: сценски ораторијум "Горски вијенац", музичко-сценска визија "Планетаријум", опера-балет "Ставите памет на комедију", ораторијум "Јама", "Слуга Јернеј и његово право" па до масовних песама, попут Свечаних песама "Југославијо" и "Уз маршала Тита". Публиковао је и више од 200 музиколошких публицистичких радова у дневној и периодичној штампи као и на радију.

 

1920. - Рођен је Десимир Тошић, публициста, један од лидера Демократске странке. Рођен је у Белој Паланци недалеко од Пирота. Био је један од студентских првака Демократске странке уочи Другог светског рата и напада на Краљевину Југославију. Након рата живео је као политички емигрант у Француској и Великој Британији. Деценијама је уређивао емигрантски лист "Наша реч" (1948-1990). Вратио се у Србију 1990. и један је од оснивача обновљене Демократске странке. Извесно време био је и народни посланик. Дела: "О људима, есеји, записи, сећања", "Колективизација у Југославији", "Црква, држава, друштво", "Демократска странка 1920-1941".

 

1922. - У Загребу је изашао први број листа "Борба", иза којег је стајала илегална Комунистичка партија. Лист забрањен 13. јануара 1929. поново је излазио као орган КПЈ у Другом светском рату у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. и у Босанској крајини од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943. После ослобођења Београда, 15. новембра 1944. као орган КПЈ постао је дневни лист. Гласило српских социјалиста под именом "Борба" излазило је 1882/3 а Српска социјалдемократска партија издавала је 1910-1914 лист "Борба" које је био више теоријско-идеолошког карактера (укупно је изашло 85 свезака).

 

1940. - Умро је српски политичар Љуба Давидовић, оснивач и својеврсни симбол Демократске странке. Био један од првака Радикалне партије, да би се касније са групом истомишљеника издвојио. Завршио је Филозофски факултет у Београду и био добровољац у Српско-бугарском рату 1885. а 1901. основао је са Јашом Продановићем Самосталну радикалну странку, за чијег председника је изабран 1912. Први пут министар просвете постао је 1904. на том положају био је и од 1914. до 1917. у влади Николе Пашића и трећи пут 1918. Један је од твораца Крфске декларације. После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. постао је председник новостворене Демократске странке, исте године председник владе, а други пут је владу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца предводио 1924.

 

1977. - У Букурешту је потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале "Ђердап 2".

 

1999. - "Нећемо дати Косово и Метохију ни по цену бомбардовања" - биле су речи тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића у разговору са представницима скупштине Кипра, поводом претњи бомбардовањем уколико не буде дозвољена страна окупација тог дела Србије.

 

Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-umro-tvorac-nove-kine_371746.html

[Милан Б]

Данас је среда, 20. фебруар, 51. дан 2013. До краја године има 314 дана.

 

 

 7. фебруар - Свети Партеније Лампсакијски

 

 

 

Времеплов: Изашао први број "Данице"

                             

На данашњи дан 1860. године у Новом Саду је изашао први број "Данице", најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао српски писац Ђорђе Поповић. "Даница" је имала важно место у историји српске културе и окупила је чак стотинак српских писаца, укључујући Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића. Значај часописа је опао кад су га 1866. напустили најбољи сарадници због неслагања са уредником Ђорђем Рајковићем.

 

1790. - Умро је аустријски (тада Светог Римског царства) цар Јосиф II, син Марије Терезије и њен савладар од 1765. до 1780. У интересу нових грађанских слојева, на које се ослањао у борби против преживелих институција израслих из средњег века, спровео је реформе на трагу идеја просветитељства. Ослободио је кметове зависности од племства, али је ипак задржао власт властелинског суда над њима. Установио је порезе и за племство и свештенство. Године 1781. издао је "Патент о толеранцији" којим је, у ексклузивно римокатоличкој Аустрији, дозвољена потпуна слобода вероисповести као и приступ у државну и јавну службу. Ипак, у складу са начелима просвећеног апсолутизма тежио је централизацији и германизацији. Његове реформе дочекане су одушевљено међу аустријским Србима, највише у данашњој српској Војводини. Под утиском бруталности Француске револуције поништио је низ својих реформских потеза, да би његов брат и наследник Леополд II, доцније, потпуно уклонио све тековине реформи Јосифа II.

 

1867. - Рођен је српски песник Милорад Митровић, аутор лирских песама, балада и романси, сатиричар и драмски писац. Дипломирао је на Правном факултету у Београду и као чиновник је радио у Ужицу, Чачку, Мионици, Смедереву и Књажевцу. После преврата 1903. постао је секретар Апелационог суда у Београду. Почео је да пише под утицајем Војислава Илића и прву збирку је објавио 1899. под насловом "Књига љубави". Нарочито су биле популарне његове песме "Дон Рамиро", "Папучица", "Сигурна песма". Неке су и компоноване, попут песме "Била једном ружа једна". Написао је и фрагменте трагедије "Деспот Лазар Бранковић".

 

1888. - Умро је српски новинар и публициста Мита Ценић, следбеник Светозара Марковића, истакнута личност социјалистичког покрета у Србији. Као студент медицине протеран је из Француске под оптужбом да припрема атентат на кнеза Милана Обреновића који се тада налазио у Паризу. У Србији је потом оптужен да припрема преврат и осуђен је на осам година тешке робије. По изласку из затвора покренуо је лист "Радник", затим "Борбу", "Истину" и политичко-књижевну ревију "Час".

 

1899. - Рођен је српски глумац Радомир Раша Плаовић, један од најзначајнијих карактерних глумаца српског позоришта 20. века, који је између два светска рата утицао на развитак позоришта у правцу модернијег израза. Био је режисер и првак драме Народног позоришта у Београду. Први је адаптирао и режирао на професионалној сцени "Горски вијенац" Петра II Петровића Његоша. Бавио се и педагошким радом и написао неколико уџбеника за глуму и режију и позоришне комаде "Цар Давид", а са Миланом Ђоковићем "Вода са планине", "Растанак на мосту".

 

1926. - Рођен је српски новинар Леон Давичо. До 1968. као новинар "Политике", био је дописник из Лондона, Берлина, Париза и Рима. Оснивач је и главни уредник "Експрес политике", од 1968. до 1974. године шеф је европске канцеларије за информације УНИЦЕФ-а са средиштем у Паризу, а до 1980. године директор за информације УНЕСКО-а. Од 1980. до 1987. био је портпарол Високог комесаријата УН за избеглице у Женеви, а после тога, до 1989. портпарол УНЕСКО-а. Од 1998. до 2003. председник је Удружења страних новинара у Швајцарској, а од 2002. потпредседник Женевског прес клуба. Добитник је УНС-ове Специјалне повеље за новинарство.

 

1930. - Рођен је српски писац Миодраг Булатовић, приповедач особеног стила. На светло дана изнео је тамну страну живота - настрано, злоћудно и опако. Пажњу читалаца, али и идеолошких чистунаца, привукао је већ првом збирком приповедака "Ђаволи долазе", објављеном 1955. Један је од најпревођенијих српских писаца. Остала дела: романи "Црвени петао лети према небу", "Херој на магарцу", "Рат је био бољи", "Људи са четири прста", "Пети прст", "Гулло, гулло", новеле "Вук и звоно", драма "Годо је дошао".

 

2006. - У Бечу су почели први директни преговори Београда и Приштине о децентрализацији у покрајини Косово и Метохија. Окончани су без икаквог ефекта.

 

Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/vremeplov:-izasao-prvi-broj-danice_371990.html

[Милан Б]

Данас је четвртак, 21. фебруар, 52. дан 2013. До краја године има 313 дана.

 8. фебруар - Свети Теодор Стратилат; свети Сава Други, Архиепископ српски

 

 

Времеплов: Проглашен Устав 1974. године

                             

На данашњи дан 1974. године у Скупштини СФРЈ проглашен је Устав за који је речено да је "нова етапа у развитку југословенског социјалистичког самоуправљања", којим је земља конфедерализована, а Србија дезинтегрисана, претварањем њених покрајина Косова и Метохије и Војводине у својеврсне "државе у држави". Уставно решење из 1974. омогућило је и припремило разбијање Југославије почетком деведесетих 20. века.

 

1895. - Рођен је Милан Кашанин, српски књижевник, музеолог, естета, историчар уметности, преводилац. Родио се у Белом Манастиру (Барања) а гимназију је завршио у Новом Саду. Студирао је на париској Сорбони естетику и историју уметности. Радио је у Министарству просвете, затим као управник Музеја савремене уметности. Године 1936. Музеј савремене уметности и Историјско-уметнички музеј су спојени и оформљен је Музеј кнеза Павла и за директора је постављен Кашанин. Збирку Музеја савремене уметности оформио је сам кнез намесник Павле, из приватних средстава, такође велики заљубљеник у уметност. Као лични пријатељ Кнеза Павла, после Другог светског рата Кашанин је живео потпуно скрајнуто, од ретких преводилачких послова - непотписаних, да би доцније био постављен за руководиоца новоосноване Галерије фресака. Био је покретач и главни уредник изузетног часописа "Уметнички преглед" (1937-1941) који је уживао светски углед. И као књижевник био је изузетан стилиста. Дела: "Јутрења и бдења","Случајна открића", "Заробљеници", "Камена открића", "Српска књижевност у средњем веку", "Српска уметност у Војводини".

 

1997 - Председник Демократске странке Зоран Ђинђић изабран је за градоначелника Београда, на основу победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима у новембру 1996, поставши први некомунистички градоначелник главног града Србије после Другог светског рата.

 

2008 - У Београду је одржан велики протестни митинг под називом "Косово је Србија" због признавања нелегално проглашене независности Косова од стране САД и низа других западних земаља. Током и након митинга догодило се и више тешких изгреда, попут напада и паљења дела амбасаде САД.

Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-proglasen-ustav-1974.-godine_372282.html

 

[Милан Б]

Данас је петак, 22. фебруар, 53. дан 2013. До краја године има 312 дана.

 

 

 9. фебруар - Свети мученик Никифор (Оданије Сретења)

 

 

Времеплов: Рођен Светозар Милетић

 

                     

На данашњи дан 1826. године рођен је српски писац, новинар и адвокат Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустро-Угарској, борац за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке. Гимназију је похађао у Новом Саду, Модри и Пожуну (садашња Братислава), а Правни факултет у Бечу, где је докторирао 1854. Већ на студијама имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је за посланика Српског црквеног сабора изабран 1864. а за посланика у Хрватско-славонском и Угарском сабору 1865. Као истакнути српски националиста осуђен је 1870. на годину дана затвора, а 1876. поново је ухапшен и после годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и песме

- најзначајнија је "Спасова ноћ", а најпознатија "Већ се српска застава свуда вије јавно". Литерарни рад почео је слободарским стиховима у часопису "Славјанка", чији је био уредник и издавач.

Био је први уредник листа "Застава", који је окупљао бројне српске писце и националне раднике тог доба.

 

1848. - У Паризу је избила револуција. Под притиском устаника краљ Луј Филип распустио је владу 23. фебруара, следећег дана је абдицирао и побегао у Енглеску, а привремена влада укинула је монархију и прогласила републику. Прокламоване су демократске слободе, опште право гласа, слобода штампе, смањење радног дана, право на рад и изборно право за све мушкарце старије од 21 године, а у колонијама је укинуто ропство. Успех револуције у Француској подстакао је револуције и буне у Немачкој, Аустрији, Италији, Мађарској, па и код војвођанских Срба.

 

1912. - Рођен је Алекс Драгнић амерички слависта и политиколог српског порекла, универзитетски професор, академик, стручњак за негдашњу Југославију. Вишедеценијски професор универзитета Вандербилт, широј јавности постао је познат 1954. по објављивању књиге "Титова обећана земља" после службовања у амбасади САД у Београду, између 1947. и 1950. Током Другог светског рата био је аналитичар за спољне послове у Одељењу за стратешке услуге, претечи Централне обавештајне агенције (ЦИА). Предавао је и на Универзитетима Вашингтон и Ли, био сарадник истраживач при Хуверовом институту, као и дугогодишњи потпредседник Америчког удружења за политичке науке.

 

1935. - Рођен је српски писац Данило Киш, члан САНУ. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност у Београду. Био је драматург позоришта "Атеље 212" и лектор за српски језик у Стразбуру, Бордоу и Лилу.

Дела: романи "Псалам 44", "Мансарда", "Башта, пепео", "Пешчаник", "Гробница за Бориса Давидовича", приповетке "Рани јади", "Енциклопедија мртвих", драма "Електра 70", полемички спис "Час анатомије".

 

1992. - Договором да Босна и Херцеговина остане у границама у којима је била у СФРЈ, да се уставно уређење базира на неколико ентитета и да преговори буду настављени, у Лисабону су завршени преговори тројице лидера националних странака у БиХ. Неколико дана доцније вођа муслимана Алија Изетбеговић је, на наговор САД, одбио да потпише споразум на који је претходно пристао.

 

1996. - Француска је као прва земља Европске уније нормализовала дипломатске односе са СРЈ и вратила их на амбасадорски ниво.

 

1998. - Умро је српски вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета уметности у Београду, ректор од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионском удесу, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. Био је врхунски спортиста у младости - пре Другог светског рата првак Југославије у пливању, а после рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог места на светском стрељачком првенству.

 

2008. - Представници Србије, Хрватске, Италије, Румуније и Европске Комисије договорили су се у Бриселу о учешћу националних компанија у заједничкој компанији за развој пројекта изградње Паневропског нафтовода (ПЕОП) на релацији Констанца - Трст.

 

2008. - Руски председник Владимир Путин нагласио је, приликом обраћања на првом каналу Руске државне телевизије, да је случај Косова "страховит преседан", који "у суштини ломи читав систем међународних односа, стваран не деценијама, већ вековима".

 

2008. - Умро је Војин Шуловић, члан Српске академије наука и уметности. Био је научник међународног угледа, професор Медицинског факултета у Београду и директор Гинеколошко-акушерске клинике, као и почасни председник Српског лекарског друштва.

 

2009. - Умро је Милутин Чолић, филмски критичар, публициста, оснивач ФЕСТ-а. Права и југословенску књижевност студирао је у Београду. Почео је да пише у гимназијским данима, у почетку позоришну и књижевну, а затим и филмску критику. Објавио је више књига из области филма. Био је један од првих сарадника филмског фестивала у Пули и фестивала документарног и краткометражног филма у Београду, један је од оснивача глумачког фестивала у Нишу.

 

Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-svetozar-miletic_372507.html

[Милан Б]

Данас је субота, 23. фебруар. До краја године има 311 дана.

 

 

 10. фебруар - Свети свештеномученик Харалампије

 

 

Времеплов: Основан Српски олимпијски клуб

 

                      

На данашњи дан 1910. године основан је Српски олимпијски клуб (комитет). Водећу улогу приликом оснивања Клуба имао је Светомир Ђукић, будући генерал, са групом младих официра који су се школовали у Француској. Српски олимпијски клуб основан је у редакцији листа "Ново време" која се налазила на 4. спрату хотела "Москва" на Теразијама у Београду. Почасни председник Српског олимпијског клуба (комитета) био је Никодије Стевановић, генерал у пензији, први директор био је Светомир Ђукић, а секретари Александар Боди и Милош Илић.

 

1929. - Рођен је Алексеј II московски патријарх. Био је шеснаести патријарх на трону Руске цркве, која је на ниво патријаршије уздигнута 1589. Алексеј Михаилович Ридигер био је изданак аристократске породице прибалтичких Немаца Фон Ридигер, која је у 18. веку прихватила православље. Школовао се у Санктпетербуршкој духовној академији. Патријарх је постао 1990. Важио је за личност ретког ауторитета у Русији, и имао је битан утицај у Кремљу, отуда је пресудно помогао да се обнови морални ауторитет Цркве након деценија прогона. Алексеј II био је осведочени пријатељ српског народа, боравио је у Београду током НАТО бомбардовања 1999. и доследно се супротстављао отцепљењу Косова и Метохије од Србије.

 

1944. - У Врховни штаб НВЈ у Дрвару стигла је совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија у Југославији у Другом светском рату.

 

1994. - Босански Муслимани и Хрвати су под притиском САД потписали примирје и окончали вишемесечне крваве сукобе, што је био увод у стварање муслиманско - хрватске федерације, створене под притиском из Вашингтона

 

1999. - У Рамбујеу код Париза после 17 дана окончани су преговори током којих се делегације Србије и представника сепаратистичке струје косметских Албанаца ни једном нису састале. Албанци су најавили да у начелу прихватају понуђени споразум, док је српска страна одбацила страно војно присуство на Косову и Метохији. Међународни посредници су раније одредили две седмице као рок за потписивање споразума.

 

2001. - СРЈ и Македонија потписале су споразум о разграничењу (граничној линији).

 

2004. - Председник Србије и Црне Горе Светозар Маровић одликовао је америчког оскаровца српског порекла Карла Малдена медаљом Белог анђела, "за изузетно, дугогодишње, лично остварење у области филмске уметности". Дан раније Малден је примио награду за животно дело Америчког синдиката глумаца, која се од 1964. године додељује за значајан допринос глумачкој професији.

 

2007. - Умро је Миша Смиљанић, бивши генерални секретар Тениског савеза Србије (ТСС) и председник Удружења тениских судија. Смиљанић је био утемељивач судијске организације у Србији, а на пословима генералног секретара ТСС радио је од 1996. до 1999.

 

2008. - Умро је Јанез Дрновшек, негдашњи председник Словеније и председник владе те земље. Био је члан и председавајући колективног председништва СФРЈ уочи распада бивше југословенске федерације и један је од предводника сепаратне политике у Словенији. Током оружаних сукоба побуњене словеначке Територијалне одбране и ЈНА 1991. био је главни посредник.

 

2012. - Преминуо је српски књижевник Иван Гађански. Завршио је класичне науке на Филозофском факултету у Београду, а специјалистичке студије потом на Колумбији, САД. Био је управник Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" у Београду. Радио је у Југословенском библиографском институту, као и на пољу културних веза са иностранством некадашње СФРЈ. Његова поезија преведена је на више од 20 језика.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-osnovan-srpski-olimpijski-klub_372798.html

[Милан Б]

Јуче је била недеља, 24. фебруар, 55. дан 2013.   

 11. Фебруар - Свети Власије; свети великомученик Ђорђе Кратовац

 

 

1803. - Рођен је српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић. За "капетана дунавског" 1833. поставио га је књаз Милош Обреновић, с којим је био у пословном ортаклуку. Од тог времена он је познат као "Капетан Миша". Поседовао је чак 74 брода, солане у Влашкој и Мађарској као и велика имања у румунској житници Влашкој. Велику зграду на Студентском тргу у Београду, у којој се сада налази ректорат Универзитета у Београду, познату као Капетан-Мишино здање, поклонио је 1863. "свом отечеству".

1882. - Рођен је српски сликар Љубомир Ивановић, пионир српске графике. После студија на Државној академији у Минхену, био је професор Уметничке школе у Београду. У српском сликарству развио је цртеж од помоћне сликарске дисциплине до самосталног уметничког дела. Његови изванредни реалистички цртежи, с мотивима из разних крајева наше земље имају, уз уметничку, и изузетну документарну вредност. Израдио је две мапе линореза: "Стари Париз" и "Из наших крајева" и три албума цртежа оловком: "Из Јужне Србије", "Предели Шумадије и Јужне Србије" и "Југословенски предели".

1926. - Рођен је Никола Караклајић српски шахиста, репрезентативац и првак Југославије у шаху, интернационални мајстор. Као члан репрезентације Југославије на Олимпијади у Москви 1956. освојио је сребрну медаљу. Налазио се и у селекцији која је 1957. на првом екипном првенству Европе у Бечу заузела друго место. Деценијама је радио као шаховски тренер. Био је селектор репрезентација Малте, Сингапура, Шри Ланке и Уједињених Арапских Емирата. Читав радни век провео је у Радио Београду, где је радио као новинар и музички уредник. Караклајић се сматра првим музичким уредником у негдашњој Југославији који је дозволио емитовање рок музике.

1974. - Умро је српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности, директор Биолошког института. Бавио се упоредним истраживањима порекла и развића живог света балканских језера, структуром и развојем њихових екосистема. Природне науке студирао је у Београду и Греноблу, а редовни професор Београдског универзитета постао је 1934. Током немачке окупације у Другом светском рату био је члан руководства НОП Србије и већи део рата провео је као заточеник на Бањици. После ослобођења изабран је за председника Президијума Народне скупштине Србије и успешно је заступао интересе Југославије на међународним конференцијама. У универзитетску наставу увео је екологију, цитологију, ембриологију, динамику развића, упоредну анатомију. Дела: "Охридско језеро и његов живи свет" (синтеза његових научних истраживања и схватања), универзитетски уџбеници "Упоредна анатомија кичмењака", "Екологија".


извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-pocetak-primene-gregorijanskog-kalendara_373037.html

[Милан Б]

Данас је понедељак, 25. фебруар, 56. дан 2013. До краја године има 309 дана.

 

 12. фебруар - Свети Мелетије Антиохијски

 

 

Времеплов: Убијен српски војвода Станоје Главаш

                                

На данашњи дан 1815. године убијен је српски војвода Станоје Главаш, један од челника Првог српског устанка. Право име било му је Станоје Стаматовић. Убијен је према налогу Сулејман паше, после пропасти Хаџи-Проданове буне. На збору у Орашцу, на Стретење 1804. одбио је да предводи Први српски устанак и на његов предлог за вожда је изабран Карађорђе. Његово херојство у боју на Делиграду, у ослобађању Прокупља, опсади Београда и другим биткама опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је написао и историјску драму "Станоје Главаш".

 

1785. - Умро је Павле Јулинац српски историчар и преводилац, аутор прве објављене историје Срба на српском језику. Пореклом је био из племићке граничарске породице, највероватније из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну (данас Братислава). Од 1753. боравио је у Русији, где је започео каријеру војника и дипломате. од 1762. ради при руском посланству у Будиму па у Бечу, а од 1783. налази се на месту руског генералоног конзула у Напуљу. "Краткоје веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа" објавио је у Венецији 1765. под утицајем његовог пожунског професора Јана Томке-Саског. Превео је са француског и у Бечу 1776. објавио Мармонтеловог "Велизарија" роман опште популаран широм тадашње Европе.

1949. - Посмртни остаци Корнелија Станковића свечано су сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, након што су пренети из Будимпеште, где је Станковић умро 1865. Станковић је оснивач новог националног правца у српској музици. Записивао је и хармонизовао српско црквено појање. Рођен је 1831. у древној породици будимских Срба. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима проучавао је и бележио усменом традицијом сачувано српско црквено појање. Био је хоровођа Београдског певачког друштва. Допринео је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Чајковског ("Српски марш", данас познат као "Словенски") и Николаја Римског-Корсакова ("Фантазија на српске теме"). Дела: "Православно црквено појање у српскога народа", шест свезака "Српских народних песама", које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир.

1995. - Лондонски дневник "Гардијан" објавио је да су босански муслимани тајно наоружавани преко аеродрома у Тузли, уз подршку НАТО, чиме је кршена резолуција УН.

1999. - Кина је у Савету безбедности УН ставила вето на продужење мандата снагама УН у Бившој Југословенској Републици Македонији, што је протумачено као одговор Пекинга на одлуку владе у Скопљу да призна Тајван, због чега је Кина прекинула дипломатске односе с БЈРМ. У БЈРМ су потом остале трупе НАТО, без мандата УН, али су оне убрзо знатно бројчано и технички ојачане и активно су учествовале у НАТО агресији на Србију (СРЈ) месец дана доцније.

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-ubijen-srpski-vojvoda-stanoje-glavas_373237.html

[Милан Б]

Данас је уторак, 26. фебруар, 57. дан 2013. До краја године има 308 дана.

 

 

 13. фебруар - Свети Симеон Мироточиви

 

 

Времеплов: Рођен Матеја Ненадовић

 

                              

1777. - Рођен је српски војвода и дипломата прота Матеја Ненадовић, који је са стрицем Јаковом покренуо Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с Турцима и Русијом и тиме успоставио прве дипломатске контакте устаника са страним државама. Био је председник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе. Његови "Мемоари", поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена.

 

1960. - Умро је српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија. Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе.

 

2001. - Умро је Драгослав Аврамовић, бивши гувернер Народне банке Југославије, аутор програма економске стабилизације 1994. којим је сузбио хиперинфлацију у СР Југославији.

 

2001. - Скупштина СР Југославије укинула је указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада.

 

2002. - Скупштина Србије усвојила је измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна.

 

2009. - Хашки трибунал ослободио је бившег председника Србије Милана Милутиновића оптужби за злочине над Албанцима на Косову 1999, а петорица саоптужених политичких, војних и полицијских званичника Србије и СР Југославије, осуђена су на укупно 96 година затвора. На по 22 године затвора осуђени су бивши потпредседник Савезне владе Никола Шаиновић и генерали Небојша Павковић и Сретен Лукић, а генерали Драгољуб Ојданић и Владимир Лазаревић на по 15 година затвора.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-mateja-nenadovic_373508.html

[Милан Б]

  Данас је среда 27. фебруар. До краја године има 307 дана.

 

 14. фебруар - Преподобни Авксентије; свети Кирил Словенски

 

Времеплов: Престале да излазе "Новине сербске"

                              

На данашњи дан 1822. године у Бечу су престале да излазе "Новине сербске". Лист су 1. августа 1813. покренули и уређивали Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, студенти медицине у Бечу, обојица родом из Срема. Давидовићу је новинарство и уопште рад на пољу националне културе постало трајно опредељење. Он је творац првих новина и у обновљеној Кнежевини Србији и аутор је првог српског устава - Сретењског 1835. године. Фрушић је постао лекар и није се више бавио новинарством. Њихове новине штампане су тадашњим грађанским правописом.

 

272. - Рођен је римски цар Константин I Велики, први римски цар који је дозволио слободно исповедање Хришћанства. Константин је рођен на тлу садашње Србије у Наисусу (Ниш). Царем су га 306. прогласили римски легиони у Британији, после чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним делом Римског царства. Од 312. владао је заједно са царем Источног Римског царства Валеријем Ликинијем, а после победе над њим 324. сам целим Царством до смрти. С Ликинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вероисповести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријанизам. Оснивач је Константинопоља (Цариград), нове престонице царства.

 

1993. - У станици Штрпци, из воза који је саобраћао на релацији Београд-Бар, група припадника паравојне формације, отела је 19 путника муслимана (Бошњака) - којима се изгубио сваки траг. Отети путници били су држављани Србије и Црне Горе, а сви детаљи овог злочина нису никада расветљени.

 

1996. - Суспендоване су санкције УН против Републике Српске.

 

2003. - Хашки трибунал осудио је бившу председницу Републике српске Биљану Плавшић на 11 година затвора.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-prestale-da-izlaze-novine-serbske_373814.html

[Милан Б]

Времеплов (27.фебруар 2013)

 

1822. - У Бечу штампан последњи број "Новина сербских"

 

1892. - Умро Теодосије Мраовић, српски митрополит и добротвор (Баја, 30. 01. 1815 - Београд, 27. 02. 1892)

 

1902. - Рођен Боривоје Тасовац, педијатар, управник Универзитетске дечије клинике у Београду, педагог, академик, носилац Ордена Легије части (Београд, 27. 02. 1902 - Београд, 05. 09. 1996)

 

1924. - Рођен Јован Шајновић, диригент, професор Факултета музичке уметности у Београду, директор Београдске опере и Београдске филхармоније (Београд, 27. 02. 1924 - Београд, 23. 11. 2004)

 

1937. - Рођен Огњен Лакићевић, књижевник и издавач, директор Удружењаиздавача и књижара Југославије (Трпезе, 27. 02. 1937 - Београд, 18. 03. 2005)

 

1937. - Рођен др Миодраг Трајковић, професор Правног факултета у Београду, дипломата (Горњи Вртогош, 27. 02. 1937 - Београд,17. 02. 2006)

 

1947. - Рођен Ејуб Штитковац, новинар, књижевник и публициста (Жепа, 27. 02. 1947 - Београд, 26. 07. 2006)

 

1973. - Рођен Горан Вујевић, одбојкаш, репрезентативац (Цетиње, 27. 02. 1973)

 

1993. - Отмица путника бошњачке националности из воза у Штрпцима

 

1995. - Умро Ратомир Ивковић, филмски редитељ (Моравци, 25. 10. 1917 - Београд, 27. 02. 1995)

 

1996. - Суспендоване санкције Уједињених нација против Републике Српске

 

2002. - Роми признати као национална мањина у Савезној Републици Југославији

 

2008. - Умрла Мира Алечковић, књижевница, уредник дечјих и омладинских листова и часописа, председник Друштва Југославија-Француска, председник Удружења књижевника Србије, носилац 2 Ордена Легије части. (Нови Сад, 02. 02. 1924 - Београд, 27. 02. 2008)

 

2009. - Умро Слободан Хабић, композитор и музички писац, уредник Редакције озбиљне музике РТВ Београд (Бела Црква, 21. 04. 1922 - Београд, 27. 02. 2009)

 

2010. - Умро Миодраг Миловановић, протојереј-ставрофор, парох и архијерејски намесник београдски, директор Српске Патријашије, духовник и исповедник пок. Патријарха Павла (Доња Трепча, 09. 08. 1913 - Београд, 27. 02. 2010)

 

2011. - Умро мр Гордан Ранитовић, новинар ТАНЈУГ-а, уредник Информативног и Програма за дијаспору ТВ Београд, оснивач и председник Клуба привредних новинара Србије (Доњи Горачићи, 22. 02. 1959 - Београд, 27. 02. 2011)

 

извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1274338/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2+%2827.%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80+2013%29.html

[Милан Б]

Данас је четвртак, 28. фебруар. До краја године има 306 дана.

 

 15. фебруар - Свети апостол Онисим; преподобни Јевсевије Пустињак

 

 

Времеплов: Основана Народна библиотека

 

                               

На данашњи дан 1832. године у Београду је основана Народна библиотека Србије. Димитрије Давидовић тог дана проследио је писмо Књазу Милошу о устројству Библиотеке, новембра исте године Књаз Милош одредио је да се по један обавезни примерак доставља новооснованој библиотеци. Прва зграда Народне библиотеке налазила се уз саму порту Саборне цркве, у том здању била је смештена само годину дана 1832./33., затим је пресељена у зграду Државне типографије насупрот књижаре Глигорија Возаровића. Извесно време библиотека је у саставу Државне штампарије (Књажевско типографијска библиотека), затим Министарства просвете, а 1870. постала је самостална установа. За њену организацију и напредовање најзаслужнији су Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Јован Томић, Милорад Панић Суреп. У немачком бомбардовању Београда априла 1941. потпуно је уништена зграда Библиотеке на Косанчићевом венцу при чему је изгорело око 300.000 књига, од којих су неке биле раритетне и од непроцењиве вредности, не само за српску културу. Током и после рата обнављани су фондови и већ 1958. имала је 335.000 књига. Народна библиотека Србије од априла 1973. налази се у наменски грађеном здању на Светосавском платоу у Београду.

                                            

1842. - Рођен је српски филозоф, писац и политичар Милан Кујунџић Абердар, један од првих професора филозофије на београдској Великој Школи, члан Српске краљевске академије, председник скупштине Србије и министар просвете. Студирао је у Бечу, Минхену и Паризу, дипломирао у Оксфорду. У младости је био један од вођа Уједињене омладине српске и уредник њеног гласила "Млада Србадија". Стихови тог изразито романтичарског песника позивали су на борбу за ослобођење и уједињење поробљене браће. Дела: "Кратки преглед хармоније у свету", "Иде ли свет на боље или на горе", "Филозофија у Срба", "Шта је и колико у нас урађено на лођици", спев "Српски патријарх", балада "Невеста хајдукова".

 

1862. - У Србији је законом уведена адвокатура, пошто је усвојен Закон о јавним правозаступницима. Доношењем Закона правна помоћ поверена је само школованим правницима, и било је неопходно да их у ово звање упише Министарство правде. Раније су странке пред судом заступали писменији људи, махом чиновници. Сматра се да је иницијатор Закона о јавним правозаступницима био Илија Гарашанин, у време његовог доношења председник Савета министара (владе) тадашње Кнежевине Србије.

 

1939. - Изашао је први број "Политикиног Забавника". Убрзо је доживео велику популарност и постао је својеврсна институција српске дечје штампе и то је остао до данас. Био је познат по редовној продукцији врхунског стрипа, и домаћег и страног. Престао је да излази 1941. а обновљен је 1952. Попут листа "Политика" уз њега су одрасле бројне генерације српске омладине

 

1944. - Рођен је српски књижевник Мома Димић. Рођен је у Београду, где је дипломирао филозофију на Филозофском факултету. Имао је само 22 године када је написао роман о Толу Манојловићу, који је доживео стотине извођења па и ТВ адаптацију. Аутор је сценарија за филм "Како сам систематски уништен од идиота". Објавио је око 40 књига, а са шведског је превео десетак наслова. Преводио је и са енглеског. Био је дугогодишњи уметнички директор Београдских међународних сусрета писаца.

 

1953. - Потписан је "Балкански пакт" у Анкари. Југославија, Грчка и Турска потписале су тада споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи.

 

1998. - Терористи такозване ОВК су на Косову и Метохији у нападима из заседе код Глоговца и Србице убили четири припадника МУП-а Србије, а у одговору на нападе полиција је ухватила девет и ликвидирала 16 терориста.

 

2012. - Председавајући министарског савета ЕУ и шеф данске дипломатије Николај Вамен изјавио је да су министри ЕУ препоручили Савету Уније да на предстојећем самиту 1. и 2. марта Србији додели статус кандидата.

 

Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-osnovana-narodna-biblioteka_374117.html

 

 

***********************************************************************************************************************

Времеплов (28.фебруар 2013)

 

 

1832. - У читалишту Григорија Возаревића у Београду основана прва национална српска библиотека - овај датум обележава се као Дан Народне библиотеке Србије

 

1855. - Рођена Драга Љочић, прва жена - лекар у Србији

(Шабац, 28. 02. 1855 - Београд, 05. 11. 1926)

 

1862. - Указом кнеза Михаила проглашен први српски закон о јавним правозаступницима - овај датум обележава се као Дан адвоката  Србије

 

1916. - Главнина српске војске пребачена на Крф и у Бизерту у Првом светском рату

 

1924. - Рођен Тихомир Вребалов, генетичар, професор Пољопривредног  факултета у Новом Саду, директор Института за ратарство и повртарство у  Новом Саду, савезни министар пољопривреде, академик (Меленци, 28. 02. 1924 - 07. 2007)

 

1934. - Рођен Радивоје Константиновић, књижевник и преводилац, професор Филолошког факултета у Београду (Смедерево, 28. 02. 1934)

 

1938. - Рођен Драгомир Ђорђевић, сниматељ ТВ Београд
(Ниш, 28. 02. 1938 - 01. 2013)     

          

1944. - Рођен Момчило - Мома Димић, књижевник и преводилац
(Београд, 28. 02. 1944 - Београд, 08. 06. 2008)

 

1947. - Рођен Мирољуб Лабус, економиста, професор Правног факултета у Београду, политичар и државник, потпредседник владе Србије (Мала Крсна, 28. 02. 1947)

 

1949. - Основан Музеј Вука и Доситеја у Београду

 

1954. - Рођен Енвер Петровци, позоришни, филмски и ТВ глумац (Приштина, 28. 02. 1954)

 

1964. - Умро Милан Богдановић, историчар књижевности, књижевни и позоришни критичар, преводилац, професор Филозофског факултета у Београду, управник Народног позориштра у Београду, академик (Београд, 04. 01. 1892 - Београд, 28. 02. 1964)

 

1974. - Проглашен Устав САП Војводине

 

1985. - Рођена Јелена Јанковић, тенисерка, репрезентативка Србије (Београд, 28. 02. 1985)

 

1994. - Умро Жарко Цвејић, оперски певач
(Баноштар, 05. 03. 1907 - Београд, 28. 02. 1994)

 

1995. - Умрла Ксенија Дивјак, сликарка
(Иванић Град, 24. 04. 1924  - Београд, 28. 02. 1995)

 

1997. - Закључен Споразум о специјалним паралелним односима између СРЈ и Републике Српске

 

1999. - Умро Момчило Баљак, новинар и уредник Другог програма Радио Београда (Београд, 08. 07. 1941 - Београд, 28. 02. 1999)

 

2004. - Умро Милош Комадина, књижевник
(Београд, 10. 08. 1955 - Београд, 28. 02. 2004)

 

2007. - Умро Желимир Марковић, новинар и уредник "Круга", "Дуге" и Радија Дојче Веле (1955 - Београд, 28. 02. 2007)

 

2010. - Умро Драгомир Ђокић, дипломата, изасланик СФРЈ у Уједињеним нацијама ( -      28. 02. 2010)

          

2011. - Умро Михајло Коњевић, дипломата, први секретар југословенске делегације на Мировној конференцији у Версају 1919. године, стручњак за међународно право (1907 -        28. 02. 2011)

 

Извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1274978/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2+%2828.%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80+2013%29.html

[Милан Б]

Данас је петак, 1. март. До краја године има 305 дана.

 

 16. фебруар - Свети мученици Памфил, Порфирије и других 12 мученика

 

 

  Времеплов: Рођен Станислав Винавер

 

                                                                         

На данашњи дан 1891. године рођен је српски писац и преводилац Станислав Винавер, један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској литератури. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два светска рата је радио као новинар. У Првом светском рату је учествовао као добровољац у Српској војсци, окупацију земље у Другом светском рату је провео у немачком заробљеништву, као резервни официр Краљевине Југославије. Од 1945. радио је у Београду као професионални писац и преводилац, једно време и у агенцији Танјуг. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности после Првог светског рата, истраживач и креатор слободнијег песничког израза и књижевног језика. Дела: збирке песама "Мјећа", "Варош злих волшебника", "Чувари света", "Европска ноћ", "Пантологија новије српске пеленгирике", "Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике", проза "Приче које су изгубиле равнотежу", "Године понижења и борбе, живот у немачким 'офлазима'", "Ратни другови", "Шабац и његове традиције", есеји "Гоч гори, једна југословенска симфонија", "Живи оквири", "Језик наш насушни", "Надграматика", "Заноси и пркоси Лазе Костића", "Момчило Настасијевић", "Громобран свемира", "Немачка у врењу".

 

1919. - У Београду се састало Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем се налазило 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су већином били из ранијих сазива народних представништава земаља које су ушле у састав Краљевине СХС, изабраних пре Првог светског рата.

 

1941. - Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту и већ 2. марта 1941. у њу су преко Румуније почеле да улазе немачке трупе. Реваншистичка политика Бугарске још више је тада усмерена против Југославије, према којој је имала територијалне претензије.

 

1942. - У Чајничу је формирана Друга пролетерска бригада. У њен састав ушли су тада припадници Ужичког, Чачанског и Другог шумадијског одреда, све заједно око 1.000 људи. Први командант Друге пролетерске бригаде био је Ратко Софијанић.

 

1946. - Рођен је српски генерал-пуковник пилот Љубиша Величковић, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО на Србију (СРЈ) 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летео авионом "Миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом обиласка јединица на првој линији, обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.

 

1958. - Умро је српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске краљевске академије. Каменорезачки занат учио је у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је више јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се коњи врани" испред здања дома Скупштине Србије у Београду као и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

 

1992. - У Сарајеву је, другог дана референдума о отцепљењу БиХ од Југославије, испред старе српске цркве пуцано на српске сватове. Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Миковић, и спаљена је српска застава. На референдуму се већина муслимана (Бошњака) и Хрвата изјаснила за отцепљење од Југославије. Био је то увод у грађански рат у тој бившој југословенској републици.

 

1992. - У Црној Гори се на референдуму већина грађана изјаснила за заједничку државу са Србијом. Челници Демократске партије социјалиста и других политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.

 

1993. - Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини започела "Операција падобран".

 

2012. - Шефови држава или влада држава чланица ЕУ доделили су Србији статус кандидата за чланство у Унији.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-stanislav-vinaver_374407.html

 

**********************************************************************************************************************************

 

Времеплов (1. март 2013)

 

 

 

 

293. - Сирмиум (Сремска Митровица) проглашен за једну од четири престонице Римског Царства

 

1800. - Рођен Адам Драгосављевић, књижевник и просветни радник (Беременд, 01. 03. 1800 - Опатовац, 28. 06. 1862)

 

1853. - Рођен Лазар Пачу, лекар и политичар, министар финансија  Србије (Чуруг, 01. 03. 1853 - Врњци, 12. 10. 1915)

 

1897. - Донет Грађевински правилник за варош Београд

 

1917. - Рођен др Коста Михаиловић, професор Економског факултета у Београду, академик (Шабац, 01. 03. 1917 - Београд, 19. 09. 2007)

 

1921. - Умро Никола I Петровић, црногорски књаз и краљ (Његуши,  07. 10. 1841 - Француска, 01. 03. 1921)

 

1926. - Умро Драгутин Илић, књижевник, син Јове Илића (Београд, 14. 02. 1858 - Београд, 01. 03. 1926)

 

1944. - Рођен Лазар Стојановић, филмски и позоришни редитељ, књижевник и новинар (Београд, 01. 03. 1944)

 

1946. - Рођен Љубиша Величковић, генерал - пуковник, командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Југославије (Црљенац, 01. 03. 1946 - Банат, 01. 06. 1999)

 

1988. - Почело емитовање емисије "Градинар" Првог програма Радио Београда, уредник Мирјана Анастасијевић

 

1992. - Референдум о независности и самосталности Босне и Херцеговине

 

1992. - Муслимански напад на српске сватове у Сарајеву - увод у рат у Босни и Херцеговини

 

1992. - Референдум у Црној Гори о заједничкој држави са Србијом

 

2000. - Умро Властимир Перичић, композитор и музиколог, професор Факултета музичке уметности у Београду (Вршац, 07. 12. 1927 - Београд, 01. 03. 2000)

 

2002. - Умрла Милица Рибникар-Богуновић, вајар (Београд,18. 04. 1931 - Београд, 01. 03. 2002)

 

2008. - Умро Боривоје Стојановић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Београд, 05. 10. 1929 - Београд, 01. 03. 2008)

 

2010. - Умрла Марија Крањц, модни креатор,уредник часописа "Базар" ( 1950 - Београд, 01. 03. 2010)

 

2010. - Умро Ђорђе Букилица, мајстор фотографије (Ваљево, 29. 08. 1934 - Београд, 01. 03. 2010)

 

2010. - Умро Слободан Бобан Анђелковић, новинар Радио Југославије, Радио Београда, "Дневног телеграфа", уредник Новинске агенције Бета (Београд, 1952 - Београд, 01. 03. 2010)

 

извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1275842/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2+%281.+%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82+2013%29.html