Papa: ceo hrišćanski kalendar zasnovan na velikoj grešci, Isus je rođen ranije no što se misli

[GeniusAtWork]

Papa: Isus je rođen ranije

Izvor: B92

Ceo hrišćanski kalendar zasnovan je na velikoj grešci, tvrdi papa Benedikt XVI koji u novoj knjizi navodi da je Isus Hrist rođen nekoliko godina ranije nego što se misli.

“Računanje početka našeg kalendara, zasnovanog na rođenju Isusa, utvrdio je Dionisije Mali koji je napravio grešku u brojanju godina”, tvrdi aktuelni u svojoj novoj knjizi “Jesus of Nazareth: The Infancy Narratives” objavljenoj 21. novembra.

Iako su tvrdnje pape izazvale burne reakcije širom Evrope, njegove izjave ne predstavljaju veliku novost. Naime, brojni naučnici i ranije su tvrdili da je Dionisije Mali (Dionysius Exiguus) napravio grešku, te da Isus uopšte nije rođen 25. decembra prema gregorijanskom, odnosno 7. januara prema julijanskom kalendaru.

Naime, Dionisije Mali, monah poreklom iz Istočne Evrope, dobio je 523. godine naredbu od papskog namesnika Bonifacija da odredi način na koji će se sprovoditi takozvano Aleksandrinsko pravilo doneto na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, a koje kaže da će se godine brojati od rođenja Isusa Hrista.

Iako se ne zna kako je došao do tog zaključka, Dionizije je izračunao da je Isus rođen 25. decembra 753. godine od osnivanja Rima, i odredio da hrišćanska (nova) era počinje 1. januarom. Iako je njegova greška ubrzo uočena, od njegove ideje se vekovima nije odustajalo.

Profesor Džon Barton, koji na Univerzitetu u Oksfordu predaje Interpretaciju svetih spisa, tvrdi da se većina akademika slaže da je Isus zapravo rođen između šeste i četvrte godine pre nove ere.

“U Bibliji ne postoje podaci o tome kada je on rođen”, objašnjava Barton. “Ne znamo čak ni u kojem je godišnjem dobu rođen. Cela ideja o proslavi njegovog rođenja u najmračnijem periodu godine verovatno je povezana sa paganskom tradicijom i zimskom kratkodnevicom.”

Međutim, datum Hristovog rođenja nije jedina dogma koju papa osporava. On u svojoj knjizi problematizuje i mesto Isusovog rođenja, tvrdeći da tom činu uopšte nisu prisustvovale brojne životinje, kako je opisano u Bibliji.

B92

[Justin Waters]

Папа открива топлу воду.

Тачан датум Христовог рођења уопште не мора бити 25 децембар. У једној бесједи на Божић, Златоуст доказује да је Христос рођен негдје око овог датума, изводећи закључак из рођења св. Јована Претече.

Иначе, датум 25 децембар је вјероватно уведен с намјером да се становништво римског царства, које већ дотад на тај дан обиљежавало празник у част сунца, окрене као слављењу Христа који је запараво истинско Сунце којег треба обожавати умјесто сунца као звијезде.

[Ignjatije]

Папа открива топлу воду.

Senilnost, nije ni cudo.

Mnogi papski dogmati, kao i onaj o nepogresivosti, su zasnovani na velikoj gresci. Nije bitan toliko datum koliko dogadjaj.

[Candy Butcher]

papa je zasnovan na velikoj grešci

[Manolis]

Ах бре какви сте, пустите човека да живи.

[Candy Butcher]

Ах бре какви сте, пустите човека да живи.

ја га не држим sHa_sarcasticlol

[Павел]

Ево шта о томе у својој књизи Руководство за изучавање Светога Писма Новог Завета (стр. 61.) пише Свети Аверкије (Таушев):

Најподробније о околностима Христовог рођења и о времену, када се оно догодило, говори св. јеванђелист Лука. Догађаје око рођења Христовог он је одредио према попису

свих житеља Римске империје, који је заповедио ћесар Август, то јест, римски император Октавијан, који је од римскогсената добио титулу Августа (светог). На жалост, тачан датум те заповести није сачуван, али време владавине Октавијана Августа, личности добро познате историји, пружа нам могућност да приближно и уз помоћ других, о којима ће бити речи даље, с тачношћу од неколико година одредимо годину Христовог рођења. Код нас је прихваћено бројање од Христовог рођења, које је у виом веку увео римски монах Дионисије, звани Малим, који је за основ бројања година поставио свој прорачун да се Господ родио 754. године од оснивања Рима. Тај рачун, како су показала брижљива

истраживања, показао се нетачан: Дионисије је погрешио око пет година, одређујући годину Христовог рођења касније, него што се оно стварно догодило. Та дионисијевска ера, најпре у црквеној употреби, у Х веку постаје општеприхваћена у хришћанским земљама и прихваћена је у грађанском календару, мада се по свим хронологијама показао нетачан. Тачну годину Христовог рођења можемо одредити на основу Јеванђеља:

1. Време царствовања Ирода Великог. Из Мт. 2,1-18 и Лк. 1,5 савршено је јасно да се Христос родио још у време царствовања овог Ирода. Ирод је царствовао од 714. До 750. од оснивања Рима. У 750. он је умро на осам дана пре Пасхе, убрзо после помрачења месеца. Како је по прорачуну астронома то помрачење било у ноћи 13. на 14. март 750. године и како је јудејска Пасха падала 12. априла, према томе, Ирод је умро почетком априла 750. године од оснивања Рима, тј. на четири године пре наше ере.

2. Попис народа, који наводи Лука 2,1-5, почео је едиктом Августа 746. године, а у Јудеји је почео последње године Иродове владавине, затим је прекинут због Иродове смрти, а продужио се и завршио када је Сиријом владао Квирин, кога јеванђелист Лука помиње (2,2). Због тог пописа у Палестини је избио народни устанак. Ирод је вођу устанка Тевду спалио 12. марта 750. Јасно је да је попис почео нешто пре тог времена.

3. Петнаесте године владавине Тиверија ћесара, по сведочанству јеванђелиста Луке 3,1, св. Јован Крститељ је почео да проповеда, а Господу Исусу Христу је било тридесет година (Лк. 3,23). Август је поставио Тиверија за управитеља два града до своје смрти јануара 765. године, а петнеста година Тиверијевог царствовања почињала би јануара 779. године. Како је, по речима јеванђелиста Луке, Господу Исусу било у то време тридесет година, Он се родио 749. године.

4. Астрономска истраживања показују да је година смрти Христа Спаситеља на крсту (а она је по Јеванђељу следила када је јеврејска Пасха наступила у петак увече) могла бити 783. године, а како је Господ Исус Христос у то време ушао у тридесет четврту годину, према томе, Он се родио 749. године од оснивања Рима. На тај начин већина података, с великом вероватноћом, једногласно сведоче да је година рођења Христовог 749. од оснивања Рима. Услед недостатка података у Четворојеванђељу, не може се тачно одредити и дан Христовог рођења. Источна Црква у почетку је празновала тај дан истовремено с Богојављењем под заједничким називом Епифанија – Појава Бога у свету - 6. јануара. У Западној цркви рођење Христово одавно се празнује 25. децембра. На почетку ив века и Источна црква почела је да празнује тај дан 25. децембра. Тај дан је изабран за празник рођења Христовог из следећег разлога. Постоји претпоставка да је Захарија био првосвештеник и да му се Анђео јавио иза завесе у Светињи Светих, где је

првосвештеник улазио само једанпут годишње у дан очишћења. Тај дан по нашем календару је 23. септембар, који се и поштује као дан зачећа Претече. Шест месеци после тога било је Благовештење Пресветој Деви Марији, које се празнује 25. марта, а кроз девет месеци, тј. 25. децембра родио се Господ Исус Христос. Нема исто тако података да је Захарија био првосвештеник. Због тога је највероватније друго символичко објашњење за избор дана празновања Христовог рођења. Стари су сматрали да је Христос, као други Адам, зачет у време пролећне равнодневице 25. марта, када је по предању створен и први Адам. Родио се Христос – светлост свету, сунце правде кроз девет месеци у време зимског сунчаног повратка, када се дани продужују, а ноћ скраћује. Према томе, зачеће Јована Крститеља, који је шест месеци био старији од Господа, празнује се 23. септембра, у време јесење равнодневнице, а његово рођење 24. јуна - у време сунчаног повратка када дани постају краћи. Још је св. Атанасије указивао на речи Јована Крститеља у Јн. 3,30: Он треба да расте, а ја да се смањујем.__

[Босиљка]

Како сам разумела, Бенедикту XVI није ни била намера да ове и раније објављиване и у науци већ расправљане податке представи као своје научно откриће. Он је (ако сам добро прочитала) само написао књигу о детињству Господа Исуса Христа.

[Ignjatije]

Ах бре какви сте, пустите човека да живи.

Mi ga ne drzimo, ali biologija radi svoje.

[Candy Butcher]

Mi ga ne drzimo, ali biologija radi svoje.

јес оф корс

[о.Небојша]

И на Првом васељенском сабору је расправљано о датуму кад се празнује Васкрс, а не кад је Господ рођен у Витлејему.

[Manolis]

Mi ga ne drzimo, ali biologija radi svoje.

[ratko]

301

[Dugousko]

На страну то што је папа рекао, али погледајте чланак, као чланак.

Толико је конфузан, нетачан, сам себи противречан, реченице ко зна одакле истргнуте, вероватно и погрешно преведене и налепљене у овај "чланак". Питање је шта је папа уопште рекао. Ех, за шта се све папир троши и за шта плата прима.