Где смо ми сада и као људи и као народ?

[Ратко :(]

Jel? Mi nemamo izbora? A ti političari... oni nisu deo nas, nego su došli sa Marsa? Političari su loši onoliko koliko im građani to dopuste...

Да, немамо избора.

[Avocado]

[quote name=Ратко ' timestamp='1353436759' post='750019]

Коме да одузмемо власт? Систему? Како исфилтрирати читав систем?

Ето, 2000. је одузета власт вођи. И већина је хтела, радила у том правцу, баш да не буде ниједан вођа него иоле здрав и нормалан систем. И како се то изјаловило? Тако што су они који су дошли имали другу боју ципела, ништа више.

Ко генерише те и такве људе? Како се они примичу власти? Да ли је могуће утицати на све то, или је у питању неки аутономан, а много моћан, генератор на који нико жив не може да утиче?

Pre svega, nije tačno da se ništa nije promenilo 2000. godine. Promenilo se mnogo toga ali selektivnom amnezijom neću da se bavim.

A na pitanje ko generiše takve ljude - generiše ih narod. Najveći talenat političara je da pričaju i budu baš ono što narod želi. Problem je što dobar deo našeg naroda izgleda želi takve kretene.

Kako se to menja? Pa kao i 2000. godine i na svim izborima posle toga. Tako što narod izađe na izbore i kazni političare. Pa partija ode u opoziciju i malo se presabere i shvati ko i kako joj je rušio kredibilitet, pa se takvi ljudi odstrane ili skrajnu ili se malo upristoje i partija postane malo bolja. Sve partije su se menjale od 2000. godine, menjale su i retoriku i ciljeve... sve osim DSS-a i radikala i zato su isti i pukli... i samo će nastaviti da tonu.

Problem je što mi kao narod imamo preniske kriterijume za naše političare, pa postoji ne tako mali broj građana koji i dalje misle da su npr. Velja ili Mlađa baš sjajni... najbolji od svih... dok imamo takve građane, imaćemo i takve političare...

[Grizzly Adams]

[quote name=Ратко ' timestamp='1353436759' post='750019]

Коме да одузмемо власт? Систему? Како исфилтрирати читав систем?

Ето, 2000. је одузета власт вођи. И већина је хтела, радила у том правцу, баш да не буде ниједан вођа него иоле здрав и нормалан систем. И како се то изјаловило? Тако што су они који су дошли имали другу боју ципела, ништа више.

Ко генерише те и такве људе? Како се они примичу власти? Да ли је могуће утицати на све то, или је у питању неки аутономан, а много моћан, генератор на који нико жив не може да утиче?

Ми 2000 године нисмо уопште променили систем, само смо променили власт. Генератор су сви који на било који начин користе прилику да живе на рачун државе. Сви они који се гурају у општине, државне фирме и агенције. Сви који траже од других уместо да сами преузму одговорност за свој живот.

[Ратко :(]

A na pitanje ko generiše takve ljude - generiše ih narod. Najveći talenat političara je da pričaju i budu baš ono što narod želi. Problem je što dobar deo našeg naroda izgleda želi takve kretene.

Jeste, mi smo glupi i zatucani, a najvažnije je to da smo i mazohisti.

Kako mi je to promaklo do sada... ili se tebi učinilo da je tako.

Kako se to menja? Pa kao i 2000. godine i na svim izborima posle toga. Tako što narod izađe na izbore i kazni političare. Pa partija ode u opoziciju i malo se presabere i shvati ko i kako joj je rušio kredibilitet, pa se takvi ljudi odstrane ili skrajnu ili se malo upristoje i partija postane malo bolja. Sve partije su se menjale od 2000. godine, menjale su i retoriku i ciljeve... sve osim DSS-a i radikala i zato su isti i pukli... i samo će nastaviti da tonu.

Ok. A ko dolazi, u tom slučaju, na poziciju? Zar ti stvarno misliš da to ide tako spontano?

Ovi političari su tu jer je narod tako hteo? Ne, ja mislim da su to nametnute face, da nema grama spontanosti u tome. Ima, ali kada se te face već popnu na neku poziciju, pa, kao što rekoh, možeš da biraš između lošeg i lošeg.

[Ратко :(]

Генератор су сви који на било који начин користе прилику да живе на рачун државе.

Ne, to su nuspojave.

[GeniusAtWork]

Kad smo već kod vlasti i sistema: maločas čuh vest na B92, nisam je našao na netu, ako nađem stavljam link. Protiv profesora istorije iz Beograda podneta krivična opomena jer je vodio decu iz svog razreda u obilazak nekih znamenitosti u BG-u ( ne sećam se tačno šta beše u pitanju), a nema licencu za turističkog vodiča.

Toliko

[Grizzly Adams]

[quote name=Ратко ' timestamp='1353439096' post='750035]

Ne, to su nuspojave.

Није баш. Људи који живе на рачун државе подржавају оне који су им дали ту привилегију. То су два паразита на телу нашег народа и зато ми стално бирамо лопове и лажове. Ако поштен и частан човек изађе на изборе он мора да каже истину, а то народ не жели да чује.

[Драшко]

Kad smo već kod vlasti i sistema: maločas čuh vest na B92, nisam je našao na netu, ako nađem stavljam link. Protiv profesora istorije iz Beograda podneta krivična opomena jer je vodio decu iz svog razreda u obilazak nekih znamenitosti u BG-u ( ne sećam se tačno šta beše u pitanju), a nema licencu za turističkog vodiča.

Toliko

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

стварно!

ето где смо!

[Avocado]

[quote name=Ратко ' timestamp='1353438945' post='750034]

Jeste, mi smo glupi i zatucani, a najvažnije je to da smo i mazohisti.

Kako mi je to promaklo do sada... ili se tebi učinilo da je tako.

Medju nama ima i pametnih i glupih i zatucanih... jel to uopšte sporno? Isto kao i u svakom narodu... samo što imamo užasno niske standarde za političare... prašta im se sve i svašta baš zbog te fatalističke priče koju ti plasiraš.

Ok. A ko dolazi, u tom slučaju, na poziciju? Zar ti stvarno misliš da to ide tako spontano?

Ovi političari su tu jer je narod tako hteo? Ne, ja mislim da su to nametnute face, da nema grama spontanosti u tome. Ima, ali kada se te face već popnu na neku poziciju, pa, kao što rekoh, možeš da biraš između lošeg i lošeg.

Možeš da biraš između lošeg i manje lošeg... i time lošijima stavljaš do znanja da moraju da se menjaju...

Ko je došao sad na poziciju? Socijalisti i našminkani radikali koji jesu napredovali svetlosnim godinama daleko od onoga gde su bili 2000. godine.

Pazi, možeš ti da praviš kakve god želiš konstrukcije o tome kako smo mi svi super pametni a neko nam je nametnuo te face... ali shvati da jedan broj građana koji se meri u desetinama hiljada glasa na primer za Velju selju. Čovek sam uđe na biračko mesto, uzme plajvaz i zaokruži Velju... sasvim spontano i ničim izazvan...

[uros]

За разлику од тебе који радиш за америчке газде, па је можда то заправо твој проблем.

Овај комунистички примитивизам по мени заслужује моменталан бан са форума, а ви модератори како вам драго.

[florenntina]

Tugo moja, niti starijeg naroda niti manje zrelog od naseg, cak i na podrucju Balkana...

I tu se potpuno slazem sa Zvonkom jer cela ta prica oko kolektivizma, parazitizma, potrebe za vodjom, neprihvatanje individualne odgovornosti itd itd nije nista drugo nego jedna obicna infantilnost i nezrelost. Tako se ponasa dete koje je emocionalno-fizicki zavisno od majke, ne zdrava i zrela licnost koja analizira situaciju, svesno preuzima rizik i donosi odluke cije posledice posle odgovorno prihvata.

Sto se pre suocimo s tim, umesto da poput dece organizujemo lov na nekakve vestice sto sa Zapada, sto sa Istoka, bice nam bolje, a verovatnoca za opstanak i preporod (Nazovite ga i Vidovdanskim ili Svetosavskim ako zelite) veca.

Mogli bi za pocetak da krenemo od nas samih- na ovoj temi i potrudimo se da bar sagovornicima koji razmisljaju drugacije ne izvrcemo reci i ne anatemisemo ih kao "izdajnike", "prodane duse" i sl. To stvarno nije lepo i samo nas udaljava od konstruktivnog dijaloga i korisne razmene misljenja.

[Баба]

Бранко Радун: У евромрежи са хиљаду нити

 

 

Недавно су ме представници једних новина замолили да дам изјаву у вези разлика између ставова, Председника и Патријарха са једне и Премијера са друге стране, а у вези ЕУ. Председник Томислав Николић изјавио је да Косово не може да буде отето од Србије никада и да би био ред да почнемо преговоре са ЕУ, или да нам Европа каже за колико година то можемо да очекујемо. Његов саветник Оливер Антић оценио је да се може закључити да ЕУ нема велику жељу за прикључењем Србије, док је Патријарх српски Иринеј рекао да Србија не треба да иде у ЕУ ако нас условљавају Косовом. Са друге стране Дачић је изјавио, коментаришући ово, да Србији нико неће вратити Косово, ако и одустане од ЕУ.

 

Некако ми се чинило да то и није суштинска разлика већ да су то више различити аспекти исте српске приче исте српске трагичне позиције данас. Србија је од 5 октобра, а у неким елементима и од раније ушла у процес евроинтеграција који је већ предалеко одмакао. Стога нам изјава Дачића делује као изјава неког ко оперативно сарађује са ЕУ, неког ко говори каква је ситуација на терену. Изјава је пренета овако у Политици: «Пошто је Дачић као премијер оперативни орган, он на том нивоу мора да сарађује са ЕУ. А наша влада и да хоће не може да прекине тај процес. Сувише смо, са хиљаде нити, испреплетани са ЕУ, да он не може, рецимо, да каже: ’Ми сад прекидамо са ЕУ’. А не постоји ни политичка идеја ни воља да се прекида сарадња са ЕУ. Мислим да се ми ни не питамо о томе него се пита ЕУ. С друге стране, изјаве патријарха и председника су одраз стања духа у Србији, да смо ми понижени и увређени одлукама трибунала и ЕУ».

Некима је непријатно зазвучао део изјаве да «смо са хиљаде нити» испреплетани, или прецизније везани за ЕУ, што се може чинити као дефетистичко прихватање евроинтеграција као неминовности. На жалост што због стања на терену, а то значи зависности наше земље од ЕУ (економске, политичке, безбедносне и ко зна које још) али и због стања духова у елити то и испада као неминовност (иако не мора да буде). Прво – обичан човек у Србији није ни свестан у којој мери се САД и ЕУ мешају у унутрашње послове Србије – од тога ко ће бити министар чега или директор јавног сервиса па до тога који ће се филмови снимати или књиге штампати. Бројни су механизми контроле, надзора и условљавања од директних притисака, финансијских уцена до медијских кампања против оних који би «мало да се отргну контроли».

 

 

У Србији имамо две групе људи који заузимају кључне позиције у политици, медијима, економији и култури. Први су они који мање више невољно сарађују са нашим «менторима» а други су директно њихови инсталисани људи на терену. Када се томе дода и доминација проевропске идеологије и моде унутар српске елите (или «елите»), у којој се и међу релативно поштеним и интелигентним примерцима естаблишмента не доводи у питање наша «европска будућност», како је уопште могуће направити заокрет у односу на ЕУ. Чак и да можемо, а не можемо јер нисмо независна земља која има право избора, они људи у Србији који имају власт, моћ, утицај или титуле би били за «европејски рај на земљи».

Дакле Србија не може у овој ситуацији уопште да бира – јер је у великој мери предала свој суверенитет у руке ЕУ. Неко би рекао да је тачка прелома на путу «без алтернативе» био 5. октобар док други мисле да би и Милошевић кренуо овим путем да му се дала шанса. Србија је данас, а то је последица у великој мери власти ДС-а (али не само њих) постала вазал ЕУ и САД, са тим да је изгубила своју слободу а није добила најављено чланство и са њим и «европејско благостање» (изузев за проевропску «елиту» која се већ по стандарду «налази» у ЕУ). То је како смо рекли запечаћено и иделошким закљињањем готово целокупног естаблишмента у пут са «кога нема скретања».

А они припадници елите који мисле другачије то размишљање остављају за «онако искрено међу пријатељима», или се пак у ретким случајевима повлаче у унутрашњу емиграцију. Они који су попут нас годинама писали и говорили против евромантри, чији број није велик, су сматрани за чудаке или «контраше» ако не и за «екстреме», а у бољем случају ето и за представнике «оног другачијег мишљења».

Сада смо ту смо где смо. Патријарх је рекао доста понижења, Председник да би и Европа требала да каже хоће ли нас или неће. Похвално је што рекоше нешто што је истина и што ми сви мислимо, рекоше и спасише душу (са или без наводника), а Србија и даље иде европском стазом. Премијер опет констатује и другу страну медаље – ако се одрекнемо ЕУ нећемо добити Косово назад. Наравно у контексту горе наведеног тог «одрекнемо» је хипотетничко јер ми очигедно немамо ни моћ, ни ресурсе, а ни вољу да се одрекнемо ЕУ ма колико нас они понижавали.

Добар део народа би ипак желео у ЕУ јер верује да би нешто боље живели или пак имали мало више посла, а са друге стране када се каже Брисел, Стразбур или Хаг, или пак Солана и Карла дел Понте, има природно одбојан став према њима. Дакле желели би, или добар део нас, некакав европски бољи живот, али нам је доста мрских европских бирократа и њихових судова који нас понижавају. То је наша шизоидна ситуација из која немамо за сада излаз, ни наша елита а ни народ.

 

 

Но да ли има неког другог излаза. Верујемо да има. Иако сада ситација изгледа безизлазна спасоносни излаз постоји а то је истина. Ако схватимо истину да смо мала сиромашна и вазална земља која је вишеструко зависна од Запада ми ћемо постати реалнији и одмеренији у проценама онога што можемо и онога што не можемо. Друга истина која би нас ослободила је истина о европејској идеологији која је опчинила српску «елиту», и ако би се ослободили те зависности могли би реално и разумно промишљати своју ситуацију и путеве изласка из овог ћорсокака. Трећа истина која нас ослобађа је истина о нама самима – ако ми имамо упориште у својој традицији и историји ми ћемо преболети и најновију идеолошку заразу. Та трећа истина је основна истина која ће нам помоћи да схватимо и прве две истине и која ће нам дати снагу да њоме победимо обмане и страхове који нас држе оковане.

Дакле ако схватимо ко смо и шта смо, и ако то буде пробудило животну снагу у нама, то ће нам помоћи да развејемо све идеолошке магле. Но на крају остаје и реаланост нашег незавидног положаја који се може мењати тек са победом те три истине и са нешто историјске среће, то јест промене односа снага у свету. Ако не будемо у тим трима истинама, џаба су нам и све промене које би се десиле на светској геополитичкој шаховској табли, јер смо себе изгубили у савременим пустошима идеолошког материјализам и нихилизма, као некада Израиљ који је 40 година лутао физичком пустињом. Једноставно без ослободилачке енергије истине ми не бисмо имали снаге и разума да искористимо шансе за истински препород.

 

Видовдан

[horatio]

Danas sam čitao jedan vrlo uznemirujući esej (ponovo) koji impicira da postoje dva nesamjerljiva sistema vrijednosti, koji su ponekada gotovo nespojivi. Riječ je o izboru dva svijeta koja se isključuju: svijet ličnog morala i svijet javne organizacije; u pitanju su dvije etike - hrišćanska etika  i njoj nasuprot - etika javnog morala za koju su hrišćanski principi nepotrebna prepreka. Pri tome čovjek treba da izabere, a birajući jedan način života odustaje od drugog. Onaj ko hoće da vodi hrišćanski život osuđuje sebe na političku nemoć, a ko želi izgradnju moćne zajednice i otadžbine mora napustiti hrišćanski ideal, jer ko hoće cilj - hoće i sredstva (a ona u ovom drugom slučaju podrazumijevaju mnogo toga što nije ni blizu hrišćanstva). Autor smatra da je najgore ostati na sredini tj pokušati spojiti nespojivo , te tako promašiti na oba polja.

 

Čini mi se da se ovo donekle dotiče teme. Šta mislite o tome? Ukoliko je off topic, zaboravite.

[Баба]

Danas sam čitao jedan vrlo uznemirujući esej (ponovo) koji impicira da postoje dva nesamjerljiva sistema vrijednosti, koji su ponekada gotovo nespojivi. Riječ je o izboru dva svijeta koja se isključuju: svijet ličnog morala i svijet javne organizacije; u pitanju su dvije etike - hrišćanska etika  i njoj nasuprot - etika javnog morala za koju su hrišćanski principi nepotrebna prepreka. Pri tome čovjek treba da izabere, a birajući jedan način života odustaje od drugog. Onaj ko hoće da vodi hrišćanski život osuđuje sebe na političku nemoć, a ko želi izgradnju moćne zajednice i otadžbine mora napustiti hrišćanski ideal, jer ko hoće cilj - hoće i sredstva (a ona u ovom drugom slučaju podrazumijevaju mnogo toga što nije ni blizu hrišćanstva). Autor smatra da je najgore ostati na sredini tj pokušati spojiti nespojivo , te tako promašiti na oba polja.

 

Čini mi se da se ovo donekle dotiče teme. Šta mislite o tome? Ukoliko je off topic, zaboravite.

 

То је дилема већине мислећих Срба данас. Заправо Срби данас и немају ништа друго до дилеме. Међутим одговор на ову твоју дилему дали су средњевековни српски владари који су били и успешни владари и  велики светитељи истовремено. Куд ћеш боље зар не ?

[horatio]

 Ne znam šta da mislim. Do daljneg ću uzdržati od suđenja o tome. Ono što sigurno znam je da sam pri prvom ulasku u Dečane, osjetio miris mira (mirotočivog) i svetinje. Međutim, metodi najvećeg broja vladara, pa i nekih naših srednjovjekovnih su vrlo problematični za mene.