Време је за бебе

[Zayron]

[Zayron]

Ovu si možete stavit kao pozadinu na Forum ili desktop, hahahaha! Evo i link:

http://i41.tinypic.com/1zpi0qv.jpg

[Зосима]

Да ли постоји негде у Новом Завету ,прича,поука или било шта,која говори о наталитету и апеловању на рађању ?

Често се људи позивају на ону старозаветну Божију наредбу "рађајте се и множите", која је била упућена Адаму и Еви,док су били једини становници земље...

п.с. Бибићу,не гуши са сликама

[obi-wan]

Poenta je da ta "starozavetna" zapovest nije starozavetna, nego prakticno opstevazeca... da je drukcije, Hristos bi je dopunio u Novom zavetu, a nije... a On, kako sam kaze, "nije dosao da ukine Zakon, nego da ga ispuni"...

[Crveni Baron]

Да ли постоји негде у Новом Завету ,прича,поука или било шта,која говори о наталитету и апеловању на рађању ?

Често се људи позивају на ону старозаветну Божију наредбу "рађајте се и множите", која је била упућена Адаму и Еви,док су били једини становници земље...

п.с. Бибићу,не гуши са сликама

Mozda je i ono "ne ubij" vazilo samo dok je bilo malo ljudi na zemlji, a sada kada nas ima 7 milijardi ... rokaj miki...

[bosanac]

Ovo je zabrinjavajuće kod vas:

"Bela kuga" u Srbiji

Podeli sa prijateljima Promoviši

Podeli ovo

Utorak, 15. Novembar 2011 Vreme 16:07.

Izmenjeno Sreda, 16. Novembar 2011 Vreme 08:23.

"Bela kuga" preti da Srbi postanu nacionalna manjina u svojoj drzavi.

- Godišnje se u Srbiji uradi oko 200.000 abortusa. Tako je od Drugog svetskog rata do danas ubijeno više od deset miliona ljudi.

Bela kuga kao bolest poodavno je zahvatila naš narod i našu državu. Sva statistika, analize, mišljenja stručnjaka iz raznoraznih oblasti vode ka jednom jedinom zaključku - "bela kuga" preti da jednostavno nestanemo sa lica zemlje.

- Najpesimističkije prognoze stručnjaka su još konkretnije - ako se ovako nastavi, Srbi će za 500 godina i biološki izumreti.

- Podaci i statistika su sumorni. Da postoje valjani razlozi da se pozabavimo ovom temom, neka posluži najnoviji podatak da na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 posto dece.Ako se i pitamo "šta će biti s nama do pošljetka", onda nam odgovor na ovo pitanje ne daje razloga za optimizam. štaviše. Problem neminovno mora da se preseli u -institucije i da država shodno iskustvima populacione politike, koja je u svetu prisutna još od sredine 19. veka (Francuska), omogući pre svega zdravo ekonomsko polazište za rešavanje ovog problema.

- No da bismo došli do razloga zašto se dospelo u populacioni ćorsokak, moramo se vratiti u svoju nacionalnu istoriju. "Belu kugu" su uzrokovali ratovi (genocid), čedomorstvo (autogenocid), samoubistva i seobe.

- Depopulacionim procesima zahvaćen je narod u Srbiji i Vojvodini i mi neminovno srljamo ka demografskom sunovratu. Jednostavno rečeno, Srbija u sve manjem broju rađa decu i po broju živorođene dece poslednja smo zemlja u Evropi.

- Povrh svega Srbija je u proteklom veku u ratovima izgubila više od četiri miliona ljudskih života. A stručnjaci i borci protiv abortusa izračunali su da su čedomorstvom od Drugog svetskog rata naovamo "ubijene tri Srbije". Početkom devedesetih godina srpsku javnost užasnula je ispovest dr Stojana Adaševića koji je 38 godina radio u KBC "Dedinje". Dr Adašević je izjavio da je u toku svoje ginekološko-akušerske karijere koja je trajala 26 godina "ubio čitav jedan grad veličine Smedereva".

- Uradio sam oko 50.000 abortusa i svestan sam da sam tako ubio čitav grad. Prekinuo sam onda kada sam uradio jedan zahvat i kada sam video živo i formirano dete. To me je užasnulo i počeo sam da shvatam da u stvari ubijam decu - rekao je dr Adašević.

- A podaci su frapantni. Zvanično pretprošle godine u Srbiji je urađeno oko 198.000 abortusa. Za 20 godina urađeno je više od dva miliona abortusa. Ni taj broj nije konačan jer abortusi u privatnim klinikama se ne vode u zvaničnim statistikama. Pored Rusije, Kine i SRJ ima najliberalniji zakon kada je u pitanju abortus. Ali i tu smo izuzetak. Samo u Srbiji devojčica sa 16 godina može da se opredeli za abortus bez saglasnosti roditelja.

U kojoj meri je "bela kuga" načinila demografsku pošast u Srbiji ponajbolje se vidi na primeru srpskog sela.

- Mi često u šumadijskim selima imamo dvadesetak sahrana, a nijedno krštenje - kaže NJegovo preosveštenstvo episkop šumadijski akademik Sava (Vuković), jedan od najvećih boraca za poboljšanje nataliteta u Srbiji.

- Sela se prazne, ognjišta gase. Jezikom statistike rekli bismo da od 100 odsto sela, već ne postoji 72 odsto ili u više od dve trećine sela ugašena su ognjišta. Postoje sela u kojima se i decenijama nije zaljuljala kolevka, niti čuo plač bebe.

- Sve u svemu, problem "bele kuge" odavno je zakucao na srpska vrata. A kako stoje stvari, odlaganje da se uhvatimo u koštac sa „belom kugom" opet će koštati nas - kao narod i kao državu. Iskustva populacione politike u svetu su kontradiktorna. Čak u razvijenim zemljama kao što je recimo švedska gde se rađanje dece stimuliše od rođenja do koledža socijalna politika pokazala se kao nedovoljna. Mada niko ne spori da je ekonomski faktor bitan, iskustva su pokazala da on nije i presudan kada je u pitanju ublažavanje "bele kuge".

- Problem "bele kuge" ne rešava se samo poboljšanjem životnog standarda. Potrebni su značajniji i suštinskiji zahvati da bi roditeljstvo, a pre svega materinstvo ponovo zadobilo značajno mesto na lestvici životnih vrednosti. Potrebno je lečiti savremenu, a u stvari najstariju ljudsku bolest, a to je egoizam.Vrlo često roditelji se ne odlučuju na rađanje iz čisto sebičnih razloga, ne želeći da poremete svoj konformizam. Rađanje i podizanje dece predstavlja - žrtvu, na koju je savremeni čovek sve manje spreman.

- Još jedan značajan momenat na koji država treba da obrati pažnju bio bi pokušaj da se stvore uslovi za uravnoteženje težnji savremene žene za karijerom i materinstvom. Potpuno je neprihvatljivo i za društvo pogubno ukoliko žena treba neprestano da bira između ova dva puta, a da je pri tom materinstvo daleko ispod uspeha u poslu na društvenoj lestvici vrednosti.

Dijaspora

U svetu živi više od trećine Srba ili oko četiri miliona. U periodu od 1991. do 1996. godine zemlju je napustilo 298 doktora nauka, 214 magistara i više od 30.000 stručnjaka iz raznoraznih oblasti.

Umesto 27 - šest miliona

Da nam se nije događalo sve što nam se događalo; sedam ratova u ovom veku, čedomorstva, samoubistva; u Srbiji bi, prema mišljenjima stručnjaka, danas živelo - oko 27 miliona Srba.

Samoubistva

Samo 1999. godine u Srbiji se ubilo 1579 ljudi. U centralnoj Srbiji ubilo se 937 osoba, u Vojvodini 635, dok je 247 Beograđana sebi oduzelo život.

[bosanac]

Ovo još kao prilog:

Bela kuga u Srbiji

<a href="http://www.leptirica.com/Milena77/" style="color: rgb(5, 131, 169); text-decoration: none; outline-width: 0px; outline-style: initial; outline-color: initial; " title="Milena">

31. Maj 2011. 15:23 napisao/la Milena u Društvo & Religija

Bela kuga u Srbiji - podaci

Blic

Srbija svake godine izgubi po jednu varošicu od 30.000 stanovnika jer umre oko 100.000 ljudi, a zaplače oko 70.000 beba. Statistika kaže da će nas ukoliko se nastavi ovim tempom, za pedeset godina biti milion i po manje, a za 250 godina možda nećemo postojati kao narod. Prosek starosti naših građana je 41,2 godine, što nas svrstava među najstarije narode u Evropi, ali i svetu.

Na jednu mamu 1,4 deteta

Demografi kažu da nam tek predstoji vrtoglavo smanjenje broja stanovnika. U sedmu deceniju života zagazila je najbrojnija posleratna generacija, tako da u Srbiji danas ima skoro 1,7 miliona ljudi starijih od 60 godina i 1,25 miliona starijih od 65 godina. Razlika između umrlih i rođenih u narednom periodu biće sve veća. Trenutno je ona 30.000, a demografi procenjuju da bi se ta brojka za deceniju-dve mogla popeti na čak 50.000- 60.000. Sve je više tročlanih porodica, a žene koje rađaju više od troje dece postale su prava retkost. Na jednu mamu u Srbiji u proseku dolazi 1,4 deteta.

Istraživanje koje je pre dve godine radilo Društvo demografa Srbije pokazalo je da od 165 opština u Srbiji negativan prirodni priraštaj ima 158. Više se rodilo beba nego što je umrlo ljudi samo u sedam opština. Nizak prirodni priraštaj, ispod pet promila, te 2008. godine imali su Zemun, Novi Sad, Bujanovac, Sjenica, dok je visok priraštaj od 9,6 do 11,8 promila bio u Preševu, Novom Pazaru, Tutinu. Opština sa najvećim prirodnim priraštajem je Novi Pazar, gde je broj živorođenih veći za 1.092 od broja umrlih. Slede Preševo i Tutin sa po 478, odnosno 443.

Čak u 42 opštine stopa negativnog prirodnog priraštaja (razlika broja živorođenih i umrlih na 1.000 stanovnika) je veća od 10 promila. S ukupnom stopom negativnog prirodnog priraštaj od 3,5 promila Srbija (bez Kosova i Metohije) svrstala se na dno evropske lestvice. Za nijansu lošija slika od naše je u Bugarskoj i Mađarskoj. Albanci sa pozitivnom stopom prirodnog priraštaja od 11,1 promila zauzimaju ubedljivo prvo mesto među evropskim narodima.

Za 15 godina ugasiće se 700 sela

U opštem smanjenju broja stanovnika najviše su stradala planinska sela. Najteža situacija je u seoskim sredinama oko Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Kosjerića, Bajine Bašte. Prema podacima Zavoda za proučavanje sela, u narednih 15 godina čak 700 sela će biti ugašeno, jer su u njima ostali da žive uglavnom starci. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, čak 60 sela je tada imalo manje od 20 stanovnika.

Međutim, nisu samo sela na izdisaju. Opasnost preti i varošicama sa po deset-dvadeset hiljada stanovnika.

- Sela u planinskim predelima počela su da se prazne još između dva rata. Ona su bila osuđena na izumiranje, jer su i nastala uglavnom kao zbegovi za vreme Turaka. Bez infrastrukture, puteva, vode, struje, nisu mogla opstati. Problem su varošice sa po deset-dvadeset hiljada stanovnika. Broj stanovnika u njima je naglo počeo da opada jer u njih više ne dolazi stanovništvo sa sela, stala je industrija - objašnjava Vladimir Nikitović, naučni saradnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.

Ključnu ulogu u podsticanju povećanja nataliteta mora da odigra država, stvaranjem povoljnijeg ambijenta za rađanje. Demografski sunovrat počeo je početkom devedesetih godina, ali se do sada nijedna vlada nije ozbiljno bavila ovim problemom. Pre dve godine usvojena je Strategija podsticanja rađanja, koja je ostala mrtvo slovo na papiru, jer se ne primenjuje. Razlog je, kažu, prazna kasa.

Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, nedavno je priznao da ni on nije zadovoljan primenom Strategije i da će za pomoć porodicama morati mnogo više da se izdvaja novca.

- Ekonomski momenat nije jedini, ali jeste jedan od razloga niske stope nataliteta. Obezbedili smo redovnu isplatu porodiljskog i dečjeg dodatka koji je manji nego u zemljama u regionu - kazao je Ljajić.

Pomoć za bebe samo u tri grada

Jedina mera države uvedena kao podsticaj rađanja je roditeljski dodatak. Za prvo dete isplaćuje se jednokratno 29.088 dinara, dok za drugo, treće i četvrto raspoređeno u 24 rate suma od 113.747 dinara, zatim 204.735 dinara, odnosno 272.978 dinara. Naravno, da bi ostvarili ovo pravo, postoji spisak od desetak stavki šta sve od dokumenata mora da se priloži. Tako novopečeni roditelji moraju da izdvoje bar petnaestak dana da prikupe potrebnu dokumentaciju. Dečiji dodatak više nije podsticajna mera rađanje već, kažu u Ministarstvu rada, socijalna kategorija i mogu ga dobiti prva četiri deteta iz socijalno ugroženih porodica. Svako dete prima po 2.033 dinara. Nekada je pravo na dečiji dodatak imalo svako treće dete u porodici.

Država je podsticaj rađanja prepustila lokalnim samoupravama, što opet buduće očeve i majke stavlja u neravnopravan položaj. Parovi koji žive u Beogradu, Novom Sadu. Jagodini, mogu se nadati nekoj pomoći kada dobiju prinovu, dok oni koji žive u nerazvijenim opštinama prepušteni su sami sebi.

Tako, recimo, nezaposlene porodilje u Beogradu dobijaju od grada jednokratnu pomoć od 50.000 dinara, dok zaposlene kojima primanja po glavi domaćinstva ne prelaze 10.000 dinara primaju 25.000 dinara. Država je trudnicama pre pet-šest godina ukinula pravo na stopostotno trudničko bolovanje, već im RZZO plaća samo 65 odsto. Beograd je i tu izašao svojim sugrađankama u susret tako što se iz gradske kase dotira ostalih 35 odsto.

Slično je i u Novom Sadu. Roditelji koji imaju troje i više dece oslobođeni su plaćanja vrtića, deca imaju pravo na besplatan gradski i prigradski prevoz, a gradska vlast se pobrinula da dobiju i besplatne karte za kupalište štrand. Pred kraj godine porodice koje primaju dečji dodatak dobijaju jednokratnu pomoć od 5.000 do 10.000 dinara. Grad pomaže i višečlanim porodicama u rešavanju stambenog pitanja.

Portal "Bebac" pokrenuo je 2006. inicijativu da se ukine PDV na bebi opremu. Međutim, država nije želela da se odrekne svog dela kolača. Bebi oprema u Srbiji i dalje je jedna od najskupljih u regionu. Samo za kupovinu najosnovnijih stvari koje su potrebne za bebin dolazak iz porodilišta kući roditelji moraju da izdvoje oko 100.000 dinara.

- Oživljavanje Strategije o podsticaju rađanja ne zavisi samo od novca. Novac ne treba da inspekcije počnu da rade svoj posao i kažnjavaju poslodavce koji otpuštaju buduće majke čim odu na trudničko bolovanje. Dodatan novac ne treba ni da se zdravstvena služba organizuje bolje kako trudnice ne bi plaćale lekare na porođaju. Usklađivanjem radnog vremena vrtića sa radnim vremenom roditelja porodicama bi se mnogo olakšalo. Država ne radi ništa da roditeljima pomogne - kaže Vladan Ješić, jedan od inicijatora ukidanja PDV na bebi opremu.

Prosečna starost Godina muškarci* žene ukupno 1953. 28,4 29,9 29,4 1961. 29,6 31,4 30,5 1971. 31,5 33,3 32,4 1981. 32,8 34,6 33,7 1991 33,9 36 34,9 2002. 39 41,5 40,2 2005. 39,3 41,8 40,6 2009. 39,9 42,5 41,2

Kako se smanjivao broj stanovnika Godina stanovništvo sredinom godine umrli živorođeni 1999. 7.540.401 101.444 72.222 2000. 7.516.346 104.042 73.764 2001. 7.503.433 99.008 78.435 2002. 7.500.031 102.785 78.101 2003. 7.480.591 103.946 78.101 2004. 7.463.157 104.320 78.186 2005. 7.440.769 106.771 72.180 2006. 7.411.569 102.805 70.997 2007. 7.381.579 102.805 68.102 2008. 7.350.222 102.711 69.083 2009. 7.320.807 104.000 70.299

Izvor: Republički zavod za statistiku. Podaci bez Kosova i Metohije Svake godine 200.000 abortusa

Srbija je rekorder i po broju abortusa. Procena je da se kod nas godišnje uradi oko 200.000 abortusa. Prekidi trudnoće su najčešći kod žena koje su u braku. Ovo posebno zabrinjava jer je potencijal za rađanje sve manji i žena od 20 do 40 godina danas ima manje od milion. Takođe, sve veći problem parovi imaju sa sterilitetom. Početkom devedesetih godina dr Stojan Adašević šokirao je javnost priznanjem da je ubio grad veličine Smedereva za 40 godina rada u KBC "Dragiša Mišović". On je tada rekao da je uradio oko 50.000 abortusa, a ove zahvate prestao je da radi kada je iz žene izvadio formirano dete sa rukama, nogama, glavom.

Posle trećeg porođaja državna penzija

U švedskoj i Grčkoj žena koja rodi treće dete dobija nacionalnu penziju, a u Nemačkoj 25.000 evra. Rusija je 2007. godine usvojila Zakon o zaštiti majčinstva i prava žena koji predviđa niz mera za podsticanje nataliteta. Jedna od njih je i jednokratna pomoć od 10.000 dolara za rođenje trećeg deteta.

Crna Trava na izdisaju

Jednoj od najstarijih opština u Srbiji, Crnoj Travi preti potpuni nestanak stanovnika jer se godišnje rodi do deset beba, a umre 80 ljudi. Zbog siromaštva i nerazvijenosti mnogi su u potrazi za poslom napustili svoje domove.

- Ove godine rođeno je osam beba. Lokalna samouprava čini sve, dajemo po 50.000 za svaku novorođenu bebu, obezbedili smo besplatan vrtić, prevoz za decu... Privreda je potpuno stala, fabrike su prazne, tako da ljudi nemaju od čega da žive. Država nema sluha da nam pomogne - kaže predsednik opštine Slavoljub Blagojević. Crna Trava je na poslednjem popisu 2002. imala 2.560 stanovnika. Procena je da ih danas nema više od dve hiljade.

Tagovi: deca, natalitet, bela kuga, beba

[bosanac]

Ovo je za vas jako zabrinjavajuče ako je istina.

Zašto se nerazmnožavate ljudi?

Oprostite da us Srbiji neračunate u ovo muslimane i Rome čini mi se da bi statistika bila još poraznija.

[bosanac]

Bela kuga ubi jug Srbije

U Pirotskom okrugu preko 10.000 stanovnika manje nego 1991, svake godine rađa se sve manje dece!

Pirot 1991. imao 886 đaka prvaka, ove godine samo 500!

PIROT - Bela kuga hara velikim delom Srbije i ozbiljno preti da drastično izmeni strukturu stanovništva. U Pirotskom okrugu broj rođenih beba smanjuje se iz godine u godinu, a u isto vreme raste broj umrlih! Ove krajnje dramatične podatke iznela je načelnica Ginekološko-akušerskog odeljenja pirotske bolnice dr Borina Manić.

- Od 1995. do 2005. godine u porodilištu pirotske bolnice rađalo se u proseku 810 beba godišnje, a u prvih osam meseci ove godine rođeno je samo 420. Od početka godine obavljeno je 40 porođaja manje nego u istom periodu lane, a tokom prošle godine rođeno je 700 beba, što je 250 manje nego 1991. godine. Istovremeno, samo u pirotskoj bolnici umrlo je 412 ljudi, pa je Pirotski okrug "rame uz rame" sa Zlatiborskim, Borskim i Zaječarskim, koji su najugroženiji "belom kugom" - kaže doktorka Manić.

Za deset godina, od 1991. do 2002, broj stanovnika u Pirotskom okrugu smanjen je za 10.306 osoba.

- Najveći problem predstavljaju godine u kojima žene rađaju prvu decu. Umesto od 22. do 26. godine, kako je najprirodnije, današnje prvorotke na rađanje se odlučuju tek od 27. do 31. godine što sobom nosi i značajne rizike. Zbog toga je povećan broj porođaja koji se obavljaju operativnim putem, tačnije carskim rezom, što nije dobro, jer sobom nosi veći rizik - kaže Manićeva.

Razlozi za ovako tešku situaciju leže u lošem materijalnom stanju mladih u Pirotskom okrugu, jer od 14.000 nezaposlenih, čak polovinu čini mlađa populacija. To kažu podaci pirotske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, koja pokriva opštine Pirot, Bela Palanka, Babušnica i Dimitrovgrad.

Piroćanka Marija T. (29), majka jednog deteta, kaže da bi volela da ima još dece, ali da za to nema uslova.

- U braku sam već devet godina, imamo jedno dete, ali drugo ne planiramo jer nemamo uslova. Ja ne radim, a suprug prima jedva desetak hiljada dinara mesečno. Živimo kod mojih roditelja, koji nam pomažu i tako sastavljamo kraj s krajem. Ovde je situacija prilično teška, a pitanje je da li će ikada biti bolje. Ljudi su rezignirani, depresivni, kao da su izgubili veru u život. Zato me i ne čudi što broj novorođene dece u okrugu opada iz godine u godinu - kaže Marija.

Sve manji prirodni priraštaj stanovništva odražava se i na broj prvaka u osnovnim školama, koji se za poslednjih 15 godina smanjio za 350. školske 1990/91. u prvi razred pošlo je 886, a ove 500 đaka, zbog čega je nekoliko odeljenja ugašeno!

(Tanjug)

Abortusa mnogo više nego dece

Doktorka Borina Manić kaže da veliki problem predstavlja i sve veći broj abortusa.

- U Pirotu se zvanično godišnje obavi oko 400 abortusa, a pretpostavlja se da ih je mnogo više. Mnogo žena odlučuje da uradi aborstus u privatnim klinikama, za šta ne postoje statistike. I to značajno utiče na "belu kugu", koja postaje problem broj jedan ovog kraja - kaže doktorka Manić. U Srbiji je 1. septembra u školu pošlo nešto više od 80.000 prvaka, a procene stručnjaka su da se godišnje obavi oko 2,5 puta više abortusa, odnosno više od 200.000!!!

Izvor: Press

[bosanac]

Tu su muslimani da vade prosjek:

Naša zemlja će 2032. godine imati najviše 6,8 miliona stanovnika, u četvrtini naselja 2004. godine nije rođeno nijedno dete!!!

Pozitivan priraštaj imaju jedino opštine sa muslimanskim i albanskim stanovništvom i Grocka, Aranđelovac i Kragujevac

BEOGRAD - Srbija će 2032. godine imati 6.851.072 stanovnika ukoliko se nastavi današnji trend negativnog prirodnog priraštaja! Ovu dramatičnu prognozu dali su stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Prema njihovim procenama, ta brojka biće još i manja, jer sve veći broj Srba napušta domovinu i sreću traži u drugim zemljama.

Prema poslednjim podacima RZS iz 2004. godine, Srbija ima 7.463.157 stanovnika. Pozitivan prirodni priraštaj ima samo Raški okrug i samo deset od 161 opštine u Srbiji. To su Grocka, Aranđelovac, Kragujevac, Prijepolje, Sjenica, Novi Pazar, Tutin, Vranje, Bujanovac i Preševo. Od ukupno 4.706 naselja u centralnoj Srbiji i Vojvodini, u 1.100 njih 2004. godine nije rođeno ni jedno jedino dete!!!

Bela kuga je očito zahvatila čitavu Srbiju. Prema rečima Gordane Bjelobrk, načelnika Odeljenja za vitalnu statistiku u RZS, od 1950. godine broj rođenih, odnosno natalitet, polako počinje da opada, da bi devedesetih godina broj umrlih premašio broj rođenih.

- Negativan prirodni priraštaj prvi put je zabeležen u Vojvodini 1989. godine. Od tada kreće njegov negativan trend, koji traje do danas. U centralnoj Srbiji prvi put je zabeležen 1992. godine. Te godine umro je 741 stanovnik više nego što se rodilo beba. Posle toga, iz godine u godinu sve je veći broj umrlih u odnosu na broj rođenih. Tako je 2000. godine broj umrlih za 30.278 premašio broj rođenih u celoj Srbiji. Od tada razlika je malo manja, a poslednji obrađeni podaci za 2004. godinu govore da je te godine razlika između novorođenih i umrlih bila 26.134 u korist umrlih - 16.576 u centralnoj Srbiji i 9.558 u Vojvodini - kaže Bjelobrk.

Srbija se, prema njenim rečima, polako pretvara u zemlju staraca:

- U popisu 2002. godine prvi put je zabeleženo veće učešće stanovništva starog 65 i više godina od onih koji su mlađi od 15 godina. Odnos je bio 16,7:15,8 odsto za "matore". Neminovno je da imamo veliki broj starih ljudi. Iz godine u godinu rađa se sve manje i manje dece, a nacija prirodno stari. Takođe, sve više mladih ljudi odlazi iz zemlje, a mi nismo interesantni strancima da bi se naselili kod nas.

Kad je reč o negativnom prirodnom priraštaju, prema podacima RZS, Beograd je na ubedljivom prvom mestu. Pre dve godine, u glavnom gradu Srbije umrlo je 3.713 građana više nego što se rodilo beba. Najveću razliku u korist umrlih imala je opština Novi Beograd i to 527, a za njom Stari grad - 402. Posle Beograda sledi Zaječarski okrug, gde je 2004. godine 1.648 građana više umrlo nego što je dece rođeno. U šumadijskom okrugu, koji takođe ima negativan priraštaj, 2004. godine taj broj je bio 616, a to je najmanja razlika između umrlih i rođenih u celoj Srbiji.

I. D.

Muslimani vade prosek

Zemlje u okruženju takođe ne mogu da se pohvale velikim brojem rođene dece. Većina njih ima negativan prirodni priraštaj. Prema podacima RZS, Srbija ima godišnju stopu od -3,5, Bugarska -4,8 Mađarska -3,8, Hrvatska -2,4, Rumunija -1,8, Slovenija -0,5, Italija -0,4, švedska -0,2, Grčka 0. španija ima pozitivnu stopu prirodnog priraštaja od 1,4, švajcarska 1,5, Crna Gora 3,5, Francuska 4,1, Makedonija 5 i Albanija 11,1.

- Opšti je trend u Evropi da se iz godine u godinu rađa sve manje i manje dece. Francuska, na primer, da nema toliko građana islamske veroispovesti, takođe bi imala negativan prirodni priraštaj - kaže Gordana Bjelobrk.

Prosečan Evropljanin ima 39 godina

Prosečna starost stanovnika Evrope prema popisu iz 2002. godine je oko 39 godina. Italijani i Nemci su u proseku stari oko 42 godine, Bugari i šveđani oko 41 godinu, a Srbi, Grci, Austrijanci, Belgijanci, španci i švajcarci oko 40 godina.

Izvor: Press

[bosanac]

BELA KUGA SMANJILA BROJ STANOVNIKA SRBIJE

Објављено: 19.10.2011

Prirodni priraŠtaj i migracije glavni razlozi smanjenja broja stanovnika za oko 300.000 u odnosu na proŠli popis. Demografi očekuju da broj stanovnika bude oko 7,1 milion, a na prebrojavanju 2002. bilo 7,3 miliona.

PAD broja stanovnika Srbije od oko 300.000, koliko govore prve procene rezultata popisa stanovniŠtva, statističare i demografe - nije iznenadio. Da će prebrojavanje pokazati negativan saldo ukazivao je danak od čak 20.000 duŠa koliko svake godine uzme negativan prirodni priraŠtaj. Procene govore da je između dva popisa umrlo i do 400.000 stanovnika Srbije viŠe nego Što je u isto vreme doŠlo na svet.

Republički zavod za statistiku evidentirao je, do sada, 7.384.367 građana, Što je na nivou stanovniŠtva popisanog na prebrojavanju 2002. godine. Iako će tek zvanični podaci baciti jasno svetlo na populaciju u državi, gotovo da niko nema dilemu da će statističko reŠeto da umanji broj stanovnika Srbije. Gruba predviđanja govore da će nas biti manje za 200.000 do 300.000.

Načelnik Odeljenja za popis Republičkog zavoda za statistiku Snežana Lakčević kaže da je joŠ rano za prognoziranje konačnog rezultata, ali i da je pad stanovnika očekivan.

Za tu vrstu podataka nije nam bio potreban popis stanovniŠtva, jer se prirodni priraŠtaj prati na osnovu broja umrlih i rođenih kaže Lakčevićeva. Ova istraživanja pokazuju da je iz poslednjih devet godina Srbija izaŠla slabija za najmanje 260.000 stanovnika. Nije novost da smo nacija u poznim godinama i da je priraŠtaj godinama negativan.

Broj stanovnika Srbije gotovo sigurno biće manji od 7,4 miliona, koliko je popunjeno obrazaca. Da broj popunjenih popisnica ne znači i broj žitelja smatra i demograf Ivan Marinković, koji navodi da su računice koje se baziraju na njima nepouzdane. On navodi da demografi očekuju da će crta biti stavljena na cifru od 7.100.000 građana, Što je za oko 380.000 manje od rezultata dobijenog na proŠlom popisu.

Nije čudno Što nas je manje, ali iznenađenje može biti koliko nas je manje nego pre devet godina napominje Marinković. Osim Što nam je priraŠtaj negativan joŠ od devedesetih, na ”tanko” brojno stanje utiču i migracije. Svi smo svedoci ”odliva mozgova” i odlazaka mladih, ali država nema jak sistem praćenja ovih kretanja. Zbog toga nemamo precizne podatke koliko se naŠih ljudi iselilo u svet.

Među popisanim građanima deo će otpasti na one koji su duplo evidentirani, a konačni broj biće umanjen i za studente i ljude koji rade van mesta u kojima im je prebivaliŠte. Procenjuje se da je njih oko 60.000.

Na podbačaj u odnosu na proŠlo prebrojavanje uticao je i povratak dela raseljenih i prognanih osoba na svoja ognjiŠta u državama u okruženju. Ostatak njih proteklih godina integrisan je u stanovniŠtvo Srbije i tako popisan.

OvogodiŠnji popis opipaće i puls gradovima u Srbiji. Prvi signali govore da će najveća naselja nastaviti da rastu, dok manji gradovi beleže pad broja stanovnika.

U Beogradu je evidentirano 1,6 miliona građana, Što je za tridesetak hiljada viŠe nego na proŠlom popisu stanovniŠtva. U Novom Sadu je, prema prvim podacima, popisano oko 355.000 duŠa, Što je, otprilike, za petinu viŠe od 299.000 stalnih žitelja, koliko je bilo pre jednu deceniju.

Ovim brojkama obuhvaćeni su i oni koji žive privremeno, pa ćemo konačan broj stalnih stanovnika znati tek kada njih odbijemo od ukupnog broja kaže Zvonimir Pavlović, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku.

NiŠ je, sudeći prema broju popisnica, narastao za čak 11.599 žitelja u poređenju sa prethodnom decenijom, kada je živelo 250.518 građana. Ovakav rezultat u gradu na NiŠavi tumači se ne kao proizvod nataliteta, već priliva komŠija iz siromaŠnijih sredina sa juga Srbije, i interno raseljenih sa Kosova i Metohije.

Popis će pokazati i oseku žitelja viŠe gradova u Srbiji. Na području Čačka prebrojano je 105.832 stanovnika, a pre jedne decenije ovaj grad sa okolinom brojao je oko 117.000 duŠa. Vranje danas ima oko četiri odsto stanovnika manje nego 2002. godine, a Leskovčana je manje za oko 8.000.

Trend koji će biti nastavljen je odumiranje sela, gde je starosna struktura izuzetno nepovoljna objaŠnjavaju stručnjaci za demografiju. Proces urbanizacije je pri kraju, tako da će i broj gradskog stanovniŠtva uskoro početi da stagnira. Beograd će posle sledećeg popisa, ukoliko se neŠto drastično ne promeni, gotovo sigurno imati manje stanovnika nego danas.

OvogodiŠnji popis stanovniŠtva zavrŠava se u utorak u 20 časova. Zavod za statistiku počinje potom unos i obradu podataka, a prvi rezultati o brojnom stanju Srbije biće obnarodovani 15. novembra.

Novi Pazar brojniji za 20.000, viŠe od polovine mladi

POZIVE na bojkot popisa u Sandžaku posluŠalo je manje od 10 posto stanovnika ovog dela Srbije. U Novom Pazaru popisano je 107.896 građana i 27.642 domaćinstva, ali popis joŠ traje, pa je moguće da će ova brojka biti i veća. Za bojkot popisa, prema podacima Gradske popisne komisije, odlučila su se samo 482 žitelja.

U odnosu na prethodno prebrojavanje, broj žitelja ovog grada povećao se za viŠe od dvadeset hiljada. Osim izraženog nataliteta, povećanju broja stanovnika doprineli su: doseljavanje iz drugih opŠtina (Sjenica, Tutin, Prijepolje, severna Crna Gora), povratak velikog broja porodica koje su živele i radile u inostranstvu, otvaranje dva univerziteta...

Novi Pazar slovi za jedan od najmlađih gradova u Evropi, viŠe od 50 odsto stanovniŠtva čine mlađi od 18 godina.

Popis bio uspeŠan, bojkot slab

DIREKTOR Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović rekao je u ponedeljak da je popis stanovniŠtva uspeŠno obavljen.

U Srbiji se nije odazvao samo zanemarljiv broj građana. Postoje opŠtine u kojima niko nije odbio da bude popisan rekao je Vukmirović.

Na popisu je bilo angažovano 40.000 popisivača i 5.000 kontrolora i svi oni su, dodao je, posao obavili kako treba, pa će i rezultati biti potpuno verodostojni.

Prvi statističar Srbije podsetio je da su Zakonom o popisu predviđene kazne za građane koji su odbili da budu popisani, odnosno koji su davali netačne podatke.

Albanci nisu razlog

BOJKOTOM Albanaca na jugu Srbije ne može da se pravda pad broja stanovnika - napominje demograf Ivan Marinković. Njih je suviŠe malo da bi rezultat bio doveden u sumnju kaže on i napominje da je reč o nekoliko desetina hiljada građana. Slika stanovniŠtva Srbije, ipak, neće biti potpuna. Prema podacima Popisne komisije, u većinski albanskom PreŠevu popisano je manje od 10 odsto građana.

[Иван Недић]

Тотална бесмислица да се за треће дете добија, а за свако наредно не. Управо је то испод жита пропаганда против наталитета

[bosanac]

Mi smo ljudi koji živimo na ovim prostorima i djelili su nas i djele skoro isti običaji.Svi mi poijemo kavu kahvu ili kafu.

koliko znam kod naših starina broj djece je skoro pa uvijek bio šestoro i iznad.Međutim uticajima zapadnjačkih kultura, zatim i ekonomska nestabilnost su doveli do toga da kod vas pogotovo a kod nas u manjoj mjeri dođe do ovog poražavajučeg stanja.

Čovjek koji želi promjeniti nešto što je loše neka krene od sebe.Svako od nas, vas treba se zapitati koliko sam on doprinosi tome.

Koliko svako od nas ima djece?

Jedno, dvoje ili troje.Samim svojim stanjem u porodici govori koliko je čovjek spreman da se odupre tom problemu.

Neki gledaju u mnoštvu djece siromaštvo.To je zabluda.

Ja kao musliman mogu reči sljedeće:

1)Bog svakome daje opskrbu i svakome pripada dio opskrbe

2)Fali nam oslonca na Boga.Rekao je Alčlahov poslanik:Da se vi istinski oslanjate na Boga vaš primjer bi bio poput primjera ptica, osvanjivali biste gladni a omrkavali biste siti.

3)Kada se ženimo pravimo pogrešan izbor.Izabranica koja se povodi za zapadnom kulturom tj, imati djete, kučića, mužića itd, takvu ženu ne treba ženiti.Rekao je Allahov poslanik:Ženite žene koje su rotkinje uistinu ću se ja ponositi mnoštvom ummeta na sudnjem danu.

4)Praksa kod nas muslimana teologa, magistara, doktora u oblasti islama je da mi svojim primjerom podstičemo na natalitet i dižemo svijest ljudi po tom pitanju:Recimo glavni imam Ključa ima već šestoro, djece, doktori islamskih nauka nijedan koliko znam nema ispod troje četvero sa tendencijom daljeg rasta.

Savjet svakom normalnom čovjeku:Ukoliko nebude rađao djecu ne trebaju ratovi da bude istrebljen.Sam e sebe istrijebiti.

A ako budete čekali da vam država podršku da, bojim se da nećete ni ono jedno rađati.

Svako dobro od Boga bosanac vam želi.

[Дејан]

Natalitet se njie smanjio sa ekonmoskom nestabilnošću već baš kontra.

Kada su ljudi počeli da ostvaruju penziono osiguranje to je značilo da ne moraju da prave čopor dece da bi neko imao da se stara o njima kad zađu u godine.

[bosanac]

Jeli ili nije Dejane sada je to drugo pitanje.Vi više a mi , manje imamo pred sobom problem.A to je izumiremo bolan ko dinosaurusi.

Džaba ti imati naciju koja je stara koja nije produktivna, koja nema omladine.Džaba ti,bolan sve.