Соларна енергана у Бадњевцу

[ego]

Соларна енергана у Бадњевцу

Разочаран односом крагујевачких власти и наше државе, доктор Владан Петровић размишља да своју технологију понуди страним компанијама

Професор Петровић испред соларне енергане

Крагујевац – Прошло је лето, а сунце које је пржило и сушило усеве ишло је у прилог проф. др Владану Петровићу, власнику крагујевачког предузећа „Алтернативна енергија“. Пошто је у теорији већ „укротио сунце“, сада се показало да његова соларна енергана, коју је поставио на породичном имању у родном Бадњевцу, беспрекорно ради и у природним условима.

– Не морам више да бринем ни за струју, ни за топлу воду – каже овај научник који је заштитио 36 изума и објавио више од 50 стручних радова, највећим делом из области обновљивих извора енергије.

Овај седамдесетогодишњи Шумадинац, ипак, није сасвим миран. Брине га то што наша држава не показује нимало интересовања за пројекат који би могао да јој донесе „апсолутну енергетску независност“, па и профитабилне извозне аранжмане у којима би своје место, кроз израду делова, пронашао велики број наших малих и средњих предузећа.

Од марта ове године, када је „Политика“ објавила први текст о Петровићевој соларној енергани која ради „24 сата дневно 365 дана у години“, овај доктор машинства је свој пројекат представио у Врњачкој Бањи и Трстенику. Сарадња је, претходно, успостављана са Великом Планом, а сада је заинтересована и власт у Крушевцу.

Одговор није добио једино из Владе Србије, ни прошле ни ове, а ни из Крагујевца, града у којем је завршио машински факултет и чије је власти прво упознао са својим изумом.

Разочаран оваквим односом, доктор Петровић је сада близу одлуке да лиценцу за своју соларну енергану понуди страним компанијама, које су током ове године стрпљиво чекале на повољне вести из Бадњевца, и ових дана сунцем окупаног шумадијског села.

– Можда ме нису добро разумели, мени новац није потребан, нудим само сарадњу. Али ако надлежни у држави и Крагујевцу неће да разговарају са мном, ту су компаније из Немачке, Енглеске, Холандије, Индије и многих других земаља које су заинтересоване да откупе моју технологију – каже наш саговорник, показујући писмо о намерама хрватске фирме „Адрија Панос“, уверене у успех на изради система „и за централно грејање и за производњу струје“.

Професор Петровић је докторирао у Немачкој, где је у великим металским концернима, попут „Тисен круп“, био на челу тимова који су се бавили развојем нових технологија. Када је пре двадесетак година одлучио да се врати, његова једнина жеља је била да се стави „на располагање отаџбини“.

Иако у причи нашег саговорника има већ заборављеног романтичарског патриотизма, реч је о сасвим практичном човеку, који је прецизно израчунао колико шта кошта и какву би корист имала наша земља.

– Енергана у Бадњевцу је само прототип у који су партнери из британске компаније „Стор енерџи“ уложили 250.000 евра. За комплекснија постројења, попут оног у Великој Плани, са чијим сам властима договорио сарадњу, потребно је пет пута више новца, али таква енергана би се исплатила за највише четири године, имајући у виду цену гаса – наводи Петровић, објашњавајући да за разлику од свих соларних енергана у свету његова ради током целе године, без обзира на број сунчаних дана.

Петровићева соларна енергана састоји се од покретног концентратора са посебним огледалима и специјалног акумулатора ваљкастог облика. Пречник концентратора у Бадњевцу је 13, а пречник и висина акумулатора су осам метара. Енергана ове величине способна је да произведе струју и топлу воду за 60 станова површине од по 50 метара квадратних. За Велику Плану предвиђен је концентратор пречника 55 метара и акумулатор висине и пречника 22 метра, што је довољно да се осветли и загреје 5.400 квадратних метара, а да се цео Крагујевац снабде струјом и топлотном енергијом потребно је направити 392 таква концентратора и само један велики акумулатор, висине и пречника 90 метара.

Доктор Петровић је свестан да су овако велика постројења скупа, али напомиње да је реч о улагањима у будућност, од којих би грађани највише користи имали кроз очување природе у коју се више не би испуштао штетни угљен-диоксид.

http://www.politika....dnjevcu.sr.html

[Grizzly Adams]

Још један генијалац који би да се "прикачи" на пореске обвезнике.

Па извол`те професоре, ако је твој изум толико добар приватне компаније ће се потући ко ће да откупи, а ти ћеш постати милијардер. Шта чекаш?

[RYLAH]

Чека да својим знањем допринесе својој земљи, да не мора као ко зна колико других да иде преко границе да добро уновчи оно зашта су у његовој земљи били и глуви и слепи. Много је њих то пробало, на жалост неуспешно. И онда подижу привреду неке друге земље када у овој земљи нема неког довољно паметног и са довољно слуха ко би овако нешто искористио.

[Grizzly Adams]

Ма јес... Да то нешто вреди било би одавно продато. Инвеститори нису "глуви и слепи" за ствари које праве паре.

Него овај баја покушава да ували држави нешто што се очигледно не исплати, али срећом није имао кума на доброј позицији да то оствари па кука преко новина.

[Juan Valdez]

Још један генијалац који би да се "прикачи" на пореске обвезнике.

Па извол`те професоре, ако је твој изум толико добар приватне компаније ће се потући ко ће да откупи, а ти ћеш постати милијардер. Шта чекаш?

Читаш ли ти текст? ”Ниси га добро разумео, њему новац није потребан, он нуди само сарадњу.”

[RYLAH]

Вредело је много пројеката који су касније продати врло лако у иностранству, али су људи прво хтели да направе нешто у својој земљи, макар и за мање паре. Безуспешно обијали прагове разних институција, министарстава, приватника монополиста, добили прегршт обећања, и на крају за огромне паре то своје продали у иностранству.

Не очекујем да ти схватиш да неко хоће и по цену да добије мање пара да нешто остави у својој земљи, али ово је само једна у мору таквих прича. А ти који имају кумове на доброј позицији у овој земљи продају искључиво маглу.

[Grizzly Adams]

Брате драги, свет не функционише тако. Када имаш добар пројекат тражиш инвеститоре, а не политичаре. Може професор слободно да оствари идеју "у својој земљи" ако се исплати инвеиститори би пристали на тај услов. Проблем је што он свој пројекат очигледно не може да оствари на тржишту, већ покушава преко политике. А ако нешто не може да се оствари на тржишту онда значи да се не исплати. Ако су наши политичари глупи, инвеститори нису. За алтернативним изворима енергије данас постоји огромна потражња. А "хрватска фирма" која му наводно нуди нешто је обичан препродавац уља и трактора: http://www.adria-panos.hr. Ево где јој је седиште па ти види колико је то озбиљно и ко ту кога з.....: https://maps.google....001643,0.004128

Значи, немој да се палите без потребе. Очигледно се ради о обичном шарлатану.

[Juan Valdez]

[Grizzly Adams]

компаније из Немачке, Енглеске, Холандије, Индије и многих других земаља које су заинтересоване да откупе моју технологију – каже наш саговорник, показујући писмо о намерама хрватске фирме „Адрија Панос“, уверене у успех на изради система „и за централно грејање и за производњу струје“.

Седиште чувене интернационалне корпорације "Адрија Панос":

Adria Panos d.o.o, za unutarnju i vanjsku trgovinu

Petra Zoranića 1

31220 Višnjevac

Hrvatska

E-mail: [email protected]

Telefon: +385 (0) 31 351 255

Fax: +385 (0) 31 351 235

[RYLAH]

Има хиљаду таквих "шарлатана" који су пробали овде нешто да остваре, али нису успели од силних продаваца магле који су успевали на нашем тржишту. Имаш мали милион ликова који овде нису могли на шалтеру да се запосле, а онда оду у иностранство и нађу врхунски плаћене послове, јер их тамо лако препознају као потенцијално корисне. Имаш и пример овог Стојковића који се као признати генетичар вратио овде, и онда морао да се учлани у ДС да би неко сконтао колико је тај његов институт заиста и потребан. А институт који треба да сагради у Крагујевцу, заједно са Медицинским факултетом, се кочи већ годинама, из ко зна којих разлога.

А као што сам рекао, не очекујем да либерал схвати некога ко се не брине искључиво о свом дупету, него има и идеју да нешто остави у средини у којој живи (посебно пред крај свог живота), али имаш и таквих примера, и то далеко више него што би могао и да замислиш. Неки и изађе у новине, као овај.

[Juan Valdez]

Вредело је много пројеката који су касније продати врло лако у иностранству, али су људи прво хтели да направе нешто у својој земљи, макар и за мање паре. Безуспешно обијали прагове разних институција, министарстава, приватника монополиста, добили прегршт обећања, и на крају за огромне паре то своје продали у иностранству.

Не очекујем да ти схватиш да неко хоће и по цену да добије мање пара да нешто остави у својој земљи, али ово је само једна у мору таквих прича. А ти који имају кумове на доброј позицији у овој земљи продају искључиво маглу.

Кад будеш имао времена, прочитај ово, ово и ово. А на та три се надовезује овај текст, директно везан за тему.

Od garaže do ... – veliki preduzetnički snovi u Srbiji

Saša Radulović (13 Decembar, 2006 - 23:53)

Da li znate da postoje preduzetnici u Srbiji koji su smislili nov:

- način gradskog transporta koji bi mogao drastično uticati na bolji život u gradu

- motor koji bi mogao dovesti do zero-emission štetnih gasova čak i u vašem Yugu

- metod prerade biomase koji bi mogao da reši energetske i ekonomske probleme sela i ruralnih područija

- način gradnje, grejač i bojler, način filtriranja vode, preparat za popravljanje krvne slike anemičnih prasića ... koji su preko 30% jeftiniji, efikasniji, ekološki superiorni ...

- laki avion, elektro-auto, ...

I svi su u garaži ili u svom podrumu ili stanu ili laboratoriji ili ... Već godinama. I svi još uvek obijaju državne pragove i traže neku pomoć i kintu. I svi se ljute ...

I svi se ljute, jer to što su smislili je tako super, i bilo bi od ogromne koristi za celo društvo, a država ništa, a javna preduzeća ništa. Nabavljaju od velikih stranih proizvođača merače struje a neće njihov, bolji i jeftiniji. Kad bi samo država, neko u državi, naredio EPS-u, NIS-u, TE Nikola Tesla, GSP-u ... da uzme njihovu skicu, šemu ili prototip iz garaže, ljuljne par miliona i ugradi kod sebe i time uštedi i hi hi.

A možda kad bi se našao i neki investitor ili kompanija ili neko, pa uzeo to što su oni smislili i ... i zaradio velike pare i dao i njima neku kintu. Neko. Bilo ko. Video to njihovo, shvatio potencijal, dobio strast da baš to radi u životu, odlučio da potrosi 5-10 godina svog života da isteraju tu novu tehnologiju ...

Razgovarao sam sa mnogim od njih. Ja naravno ne govorim o bizmismenima i ostalim Strahinjića Bana poslovnim ljudima sa mirisom privatizacije i tri-četiri najnovija modela mobilnih telefona. Svi imaju ultra deal, znaju prave ljude koji sigurno obavljaju posao, sa obrtom kapitala od k'zilion posto i nekretninama i monopolom i tržištem ... Em su dosadni, em im je bara sve manja.

Govorim o pravim ljudima, inženjerima iz posrnulih velikih firmi, ili instituta, studentima i penzionerima, profesorima, docentima, asistentima. Ljudima sa stvarnim idejama i eksperimentima, znanjem i strašću. Ljudima koji izgledaju baš onako kako su Bill Gates ili Jeff Bezos izgledali na početku: obično. Tek kad ih malo potaknete da govore o onome što vole, vidite da i nisu tako obični. Iz njih izbija kreativna energija, strast i zarazni optimizam kad govore o svom izumu.

I u isto vreme gorčina i pesimizam. Osećaju da ih je država napustila. Govorim o ljudima koji su odrasli, školovani i iskustva stekli u «našem» socijalizmu, koji su preživeli i na svojim leđima izneli veliki potop devedesetih, i koji se stoga ne snalaze u tranziciji i još teže: ne razumeju kapitalizam ka kome idemo. Ovo je ogroman broj kreativnih ljudi u naizgled bezizlaznoj, pat poziciji.

Veliki broj posmatra to svoje znanje kroz prizmu opšte-društveno korisnog: ja sam ovo smislio i bilo bi odlično za celo društvo da ovo primenimo. Npr. ovaj novi bojler koji svima nama treba i troši 30% manje struje, treba da koristi celo društvo. Država treba ovo da uvidi, i «natera» celo društvo da ga koristi. Zamislite koliko bi manje struje mi svi morali da uvozimo. U našem dragom socijalizmu, put se znao: naš jedan proizvođač bojlera dobije komandu da to iskoristi i stavi u svoj bojler. A čovek koji je to izmislio će za to dobiti plaketu i sat i «ako me se sete na dan ... sete, a ako ne, nema veze, bila je to moja građanska dužnost» osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.

A danas? Kako danas? Nema ni partije, ni autoriteta u državi, niti ih ko u privredi sluša? Neće niko ni da ih sasluša. Kad ih pitam da li su ikada bili u nekom ministarstvu ili državnoj službi, videli ko tamo radi i da li mogu da mi kažu ko bi to tamo trebao to da uradi, mislim uvidi i izvede, pročita te sve tehničke opise i zamisli, pregleda skalamerije od prototipova, razgleda konkurenciju, proanalizira tržište, zamisle se. Ako ne državi i našim velikim preduzećima, našim «gigantima», kome da ponude? Sledeće pitanje je: zašto uopšte nudite? Kad je to već toliko bolje, zašto ne uradite sami? Doduše, put je malo grbav, pogotovu prvi i drugi deo.

A uvozni lobi? Kakav uvozni lobi, mislite distributeri? Ako imate superiorniji proizvod, zar nije logično da ti isti distributeri uzmu vaš proizvod i prodaju ga svojim kupcima? Ako hoćete da ih zaobiđete, onda će se sigurno boriti protiv vas. Bore se za svoj profit. Da li ste im ponudili saradnju? Šta kažu? Odgovor je obično: nisam. Valjda je logično da je uvoziti po Srbiju loše i svako ko uvozi je naš neprijatelj i ujedno neprijatelj privrede Srbije. Znači treba ih izbegavati. Po toj istoj logici, ako ljudi iz Čačka kupuju nešto što se pravi u Leskovcu, to je takođe «uvoz». Trebalo bi dakle, da svaki Čačak u Srbiji pravi sve, ne uvozi ništa, a izvozi što više u Leskovac. A ja sam naivno mislio da uvozim zato što je uvozni proizvod bolji i jeftiniji. I da kupujem domaće zato što je taj domaći proizvod bolji i jeftiniji. Ja sam mislio da je suština u bolji i jeftiniji. Da li je vaš proizvod bolji i jeftiniji?

Većina ne voli da prodaje: da zove telefonom, da ide na sastanke, da ubeđuje, da ih hladno dočekuju, da ih ne poštuju kao što prodavce (sales people) obično ne poštuju. A ne vole ni da istražuju tržište, a pogotovu ne tržište van Srbije. Jer to nije ono što vole da rade. A ne vole ni da prave kompanije. Ni menadžment. Ne znaju ni kako. I nije ni sve u biznisu i parama. Ima i lepših stvari. Oni bi da se bave tim lepšim stvarima, a neko drugi to drugo. A ne pada im na pamet da prave tim sa ljudima koji možda vole sve te stvari koje oni ne vole. Da ih ubede u potencijal svojih ideja, «zaraze» strašću o svom proizvodu, da im daju procenat vlasništva i da zajedno sa njima traže put. Jer neki ljudi baš vole da zovu telefonom, idu na sastanke ...

Ovako u grubim crtama teče jedan razgovor:

- Ja sam smislio nov način da fluid cirkuliše oko grejne površine ... imam i patent ...

- Znači bojler?

- Jeste, može da se koristi i za bojler, ali može i za ... kamion, avion i podmornicu. Imam i ...

- I zašto je taj vaš bojler bolji od drugih bojlera?

- Osvojio sam plaketu na takmičenju ... Ostali su uvozni i podržava ih uvozni lobi, a ovaj je skroz naš ...

- Evo ja sam amerikanac i baš hoću da kupim američki bojler od uvoznika i njegovog lobija i da pomognem svoju ekonomiju. Zašto bih ja kupio vaš bojler?

- Pa troši manje struje.

- Koliko manje?

- Pa ne mogu ja baš skroz tačno da kažem, tu ima mnogo faktora, jer u slučaju ... troši 50% manje a u slučaju troši 35% manje, a u slučaju ..

- Da li ima slučaja kad troši samo 15% manje?

- E nema toliko. Sve koje sam testirao kod nas troše najmanje 30% više u svim situacijama.

- Koliko bi koštala proizvodnja ovakvog bojlera?

- Zavisi od serije, tj koliko komada pravimo. Ne znam baš tačno.

- A otprilike?

- Ja znam cene bojlera kod nas i prave ih ... i najniža veleprodajna cena je ... a cena izrade mog bojlera je sigurno ispod 40% njihove veleprodajne cene ...

- Koliko je tržište?

- Ogromno. U Srbiji se proda bojlera koliko hoćete ...

- Da li znate približan broj i koji proizvođači prodaju koliko i ko su distributeri?

- Ne znam to, ali zamislite samo koliko ljudi živi i ako samo 1% ...

- Ne možete baš tako. Interesuje me koliko se proda bojlera u Srbiji, regionu, Rusiji, Evropi, svetu godišnje?

- Gde to da saznam?

- Preko privrednih komora, novina, zavoda za statistiku, kroz razgovore sa distributerima, proizvođačima, Interneta ...

- Nisam to radio. Nemam ja vremena za sve to i nisam ni ekonomista. Ja sam inženjer ...

- Pa kad ste ovo napravili?

- Ideju nosim još od 1994. 1998 sam napravio prvu varijantu, pa sam je usavršavao i kad su se pojavili novi materijali ... koje sam iskoristio ...

- Da li imate kratak biznis plan (Executive Summary)?

- Imam opise svoje tehnologije sa takmičenja 2003 i ... i nacrte prototipa ...

- A kratak rezime ovoga što radite za investitora?

Svi ovi preduzetnici i inovatori zaslužuju poštovanje. Ovo sve pišem sa najdubljim uvažavanjem i simpatijama. Svaki čovek koji istrajava na ispunjenju svojih snova zaslužuje poštovanje. Odlično su obrazovani (ne samo tehnički), kulturni, prijatni, ne napadni, interesantni. Velika većina ima i druge interese, pišu pesme, istražuju istoriju svog kraja ... O tome šta bi država trebala, znaju sve. Samo o finansiranju svog projekta ili kompanije gotovo ništa. A pogotovu o tome šta interesuje investitore, gde da ih nađu, kako da im se predstave i kako da svoju ideju iznesu na tržište.

A kako bi trebalo da izgleda kratak rezime interesantan pravim investitorima?

Moja firma je izumela nov električni grejač vode male snage koji postiže uštedu električne energije od 30%u odnosu na sve ostale grejače na tržištu. Najbolji grejači firmi 1, 2 i 3 troše x kWh električne energije da zagreju 50 litara vode od temperature a do b za c minuta. Naš prototip postiže isto za d minuta pri tome trošeći y kWh.

Prosečno domaćinstvo u Srbiji, regionu, Rusiji, Evropi, troši x kWh struje godišnje na grejanje vode.

U Srbiji, regionu, Rusiji, Evropi, svetu se godišnje proda x bojlera. Najviše proda firma 1 – a komada, firma 2 – b komada ... Najveći distributeri bojlera su firme I, II, III i IV.

Proizvođačka cena najprodavanijih modela bojlera je ... Naša proizvodna cena je 40% ove cene.

Naš grejač je zaštićen patentom u Srbiji tog i tog datuma. Zahtev za PCT patent nam je primljen ... Patent nije moguće zaobići jer ...

Ovakva priča se može plasirati svuda u svetu. Ne treba ni država, ni ministarstvo, ni predsednik opštine, ni EPS, ni NIS, ni društveni interes, ni borba sa uvoznim lobijem ... Ne treba vam ni viza. Može preko e-mail-a. Treba vam samo razumevanje, kako se ovo radi. U svetu.

Preduzetniku ne treba ni država, ni kredit, ni mikro ni makro, ni Služba za zapošljavanje, ni Fond za razvoj, ni Janko, ni Marko. Njemu je potrebna kritična masa investicionih fondova fokusiranih na Seed i Early Stage investicije kojima može plasirati svoj poslovni plan i tražiti investiciju. Bez kredita, bez hipoteke, bez ... Zamislite Nikolu Teslu koji stavlja svoju kuću u Lici pod hipoteku i sa tom kintom ide da pobedi u ratu struja.

Venture Capital industrija. Amerika je ima već preko 100 godina. Zato je ogromna većina novonastalih velikih kompanija iz Amerike. Neko će reći: nije kapital, već preduzetnička kultura. Šta je starije, koka ili jaje? Bez kapitala koji je dostupan, niko ne razmišlja o pravljenju velikih kompanija. Postojanje ovog kapitala je neophodna infrastuktura. Država ne zna pa samim tim i ne treba da investira. Ali država treba da stvori finansijsku infrastrukturu. Kako? O tome drugi put. Izrael je sve to spoznao i napravio početkom devedesetih. Rezultati su izuzetno dobri. Indija bi isto. Rusija bi isto. Evropa tek pokušava da je izgradi. Ali sporo, onako tipično evropski, mislim birokratski. A Srbija?

Da li znate da svaka od ovih velikih ideja, ukoliko uspe, može sama da podigne srpski GDP za 5%? I to ne samo zato što je naš GDP mali :-), već i zato što su te ideje stvarno velike. Samo 10% Microsofta ili Googla bi uduplalo srpsku privredu. I pitam vas, gde je ekonomska budućnost Srbije, u kom pravcu treba gledati?

Počeli smo da radimo na ovome u Srbiji. Polako ali sigurno, prvi koraci su napravljeni. O ovome ćete već svi slušati. Ljudi i ideje pomenute u uvodu ovog bloga, uz malu pomoć, već prave prve korake. Najveći je već napravljen. Ja hoću, mogu, vredim i smem. Ovo što znam, niko drugi ne zna. Ono što ne znam, saznaću. Teže je izmisliti nego finansirati. Ako sam već uspeo da izmislim ...

Neki od njih će podeliti svoje projekte i iskustva sa svima nama i pričati nam o njima. Kada budu spremni. Ima još mnogo da se radi.

There is no spoon.

A vi? Da li i vi imate neki «novi bojler»?

Saša

[Grizzly Adams]

Који си ти трол...

Само ова слика "хрватске фирме" коју помиње јасно показује о чему се ту ради. Вероватно му је да поднесе захтев држави требао доказ о "намерама страних инвеститора", па је замолио другара из Хрватске који има фирму у приземљу куће да му пошаље.

[Juan Valdez]

А као што сам рекао, не очекујем да либерал схвати некога ко се не брине искључиво о свом дупету, него има и идеју да нешто остави у средини у којој живи (посебно пред крај свог живота), али имаш и таквих примера, и то далеко више него што би могао и да замислиш. Неки и изађе у новине, као овај.

Ни ја не очекујем да адвокат демагог схвати шта му се говори. Није уопште битно да ли жели да се оствари овде или онде, коме жели да остави нешто и да ли је патриота. Поента је да се те ствари не раде тако што се иде ”у државну управу”, него код инвеститора.

[Juan Valdez]

Који си ти трол...

Само ова слика "хрватске фирме" коју помиње јасно показује о чему се ту ради. Вероватно му је да поднесе захтев држави требао доказ о "намерама страних инвеститора", па је замолио другара из Хрватске који има фирму у приземљу куће да му пошаље.

”Долазио му оснивач Солар Миленијума”.

http://www.forbes.com/sites/toddwoody/2011/12/21/solar-millennium-files-for-bankruptcy-as-solar-shakeout-continues/

[RYLAH]

Ни ја не очекујем да адвокат демагог схвати шта му се говори. Није уопште битно да ли жели да се оствари овде или онде, коме жели да остави нешто и да ли је патриота. Поента је да се те ствари не раде тако што се иде ”у државну управу”, него код инвеститора.

Добро, хајд онда да видимо. Код ког инвеститора у Србији? Код монополисте? Какав он интерес има да себи ствара конкуренцију у јефтинијем производу? Има ли других инвеститора у Србији? Код кога бих ја могао да идем ако имам неку добру идеју? Реци ми и просветли ме, о, премудри либералу! Пошто су изгледа сви ови што су отишли за иностранство дебили, а овде су остали искључиво најпаметнији, који су знали да нађу инвеститора, за разлику од ових приглупих идиота. И Стојковић се учланио у ДС јер верује у идеје ДС-а, а градњу института му блокирају јер знају да тиме неће да допринесе било чему.

Просветли ме, о премудри!