Какав је аутентичан, истински хришћанин

[JESSY]

Изнећу неколико одломака, додуше мало скраћених и обрађених, из књиге митрополита

Н.Хаџиниколау - Човек, биће на граници светова 

а односи се на ''дефиницију'' аутентичног хришћанина.

 

Аутентичан није онај ко не прави грешке, него онај ко их препознаје, исповеда се и каје се...Аутентичан човек је непосредан у свом опхођењу али је он и истинит у вери својој. А вера није идеологија, мисао, став, осећање, нити скуп моралних правила којима треба да се прилагодимо, нити доживљај који сами себи психолошки намећемо, нити циљ који се људским напорима постиже. Вера је благодат и живот и истина која нам се пружа, нешто што нам Бог пружа, нешто што пројављује Бога.
И човек није велики зато што може да постигне много шта, већ због тога што могу да му се догоде и открију многе велике ствари.
Аутентичан хришћанин има нешто ново и оригинално, нешто своје.
Слика аутентичног човека није нешто што постоји и на шта свако од нас треба да се угледа, него је нешто што не постоји и и што је свако од нас позван да породи у себи...

[JESSY]

Хришћански живот није лично откриће или избор, него часно одазивање на позив Божији. Није начин живота, него благодатно стање. Не пројављује једног доброг човека са исправним критеријумима и добрим карактером, него представља доказ љубави Божије према човеку и божанског предодређења човековог.

[JESSY]

Аутентичност доживљаја се не поистовећује са помпезним изражавањем, претераним остављањем утиска или световним дивљењем. Хришћански доживљај је тајанствен, дубок и унутрашњи доживљај.

Истински хришћанин је сигуран, ничега се не боји, лако стиче поверење, саосећа, разуме, одише осећајем чистоте.

[JESSY]

Насупрот овоме, лажан доживљај ствара хришћане који уместо да се у Цркви спасавају, осећају да они треба да спасавају истину. Уместо да у личностима браће хришћана разазнају браћу Христову, сусрећу се са противницима које треба да сломе или својим људима који треба да подржавају њихова мишљења.

Уместо да деламо као неприметне ћелије духовног тела Христовог, ми цркву посматрамо као неко друштвено тело које има своје чланове, устав, права и обавезе, којему је више потребна наша помоћ...

[JESSY]

Лагање самих себе, неубедљива оправдања, тешкоћа да прихватимо неку критику и упоредо са тим спремност и лакоћа са којом у потпуности површно и често окрутно и без срца осуђујемо све и свја, указују на једну кривице пуну кратковидост која ликујући потврђује нашу неприхватљиву слободу.

Такво схватање нас води ка некој цркви коју смо створили ми, а не Бог.

[Баба]

Аутентичног Хришћанина данашњи људи најчешће невиде или боље рећи превиђају га. Није истина да га нема у овим временима. Има га! Али је то један обичан човек , можда из комшилука, неко кога виђате свакодневно , ко се не истиче ни чим , неко за кога чак мислите и да није Хришћанин , ни побожан , а највероватније да имате и предрасуде о њему .

Како ћете данас препознати аутентичног Хришћанина ?

Тако што га не видите, а када нешто чујете о њему то је све најгоре типа човек који мрзи све око себе па и самог себе, који нема самилости, нема љубави, нема разумевања, једном речју страшило људско, или јако ниподаштавајуће - типа бедник, јадник, смотанко, кретен, убоги, кљасти , губави, нишчи...

Аутентични Хришћанин не носи мараму у цркви, нити дугу браду , невуче дугачку бројаницу са собом и евентуално има једну малецну иконицу у џепу али и то ретко, нема митрополитански крст на прсима јуначким, а и ретко ћеш га видети да се прекрсти, а о Богу скоро и да не прича, атеисти због његове разборитости су често убеђени да је и он сам рационалиста попут њих и наравно атеиста.

Аутентични Хришћанин када дође у Цркву не саблажњава се о попове, нити о присутни народ , а кад изађе из цркве слабо ко памти да је он ту уопште и био.

Аутентични Хришћанин не иде сваки месец у ходочашће но светиње обилази када су му на путу , негде близу, да не пропусти прилику, па ни то баш увек, него понекад.

Аутентични Хришћанин је пре свега вредан човек и свој живот је схватио као рад до гроба, комунисти га узимају за пример осталима комунистима због његове вредноће.

Аутентични Хришћанин је родољуб, али ћете то од њега чути можда два пута у животу. Први пут ћете чути када добровољно дође да се пријави на ратиште док сви други "патриЈоти" тог момента праве пасоше и сређују визе, други пут ћете га чути када душмани освоје земљу и кад остали крену да се одричу својега рода и племена.

Аутентични Хришћанин се никада неће одрећи Христа , ни по коју цену !

[JESSY]

...Тако смо сами постали хришћани који се труде да сами собом нешто постигну и којима је тешко да себе повере Благодати Божијој. Хришћани који трагају за одмором и миром, а не знају за доживљај унутрашњег мира. Хришћани који кад изговарају реч''љубав'' подразумевају неку себељубиву симпатију, или неку патолошку привезаност, јер одбијамо да у љубави препознамо трпљење другога или стрпљење према брату своме.

[JESSY]

Потврда наше ''тобожње''аутентичности је читање сведочанства Светих или разговарање о њима у лагодности наших салона и одсуство сваке спремности на подвиг или на жртву. Уместо да читамо свете и свештене текстове да би се смиривали, ми их употребљавамо како би судили браћи својој...

Тако се савремена духовност чето појављује под једном варљивом маском.

Све ово води ка лажним врлинама ккоје нас заваравају, које задовољавају ђавола и повређују Бога

Највећа опасност нашег времена јесте то да доживљај наш изгуби чистоту, да осиромаши у аутентичности, да на крају постане стран истини.

[JESSY]

...аутентичан хришћанин је итекако људски. Он истиче и поштује своју људску природу, не презире је, не стиди се због ње, не наноси јој неправду. Због тога и разуме слабости других и своје могућности. Човек је истовремено и велики и мали, дубок и широк. Сам је неистражива тајна, али и све у себе може сместити.У себи има истину и љубав, имаслободу да прима и слободу да се даје. Не спасава се сам, заједничари у спасењу.Нема другог начина да се човек спасе до кроз ближњег свога.Темељ тог стања јесте љубав.

[Аурор]

Аутентични Хришћанин је родољуб, али ћете то од њега чути можда два пута у животу. Први пут ћете чути када добровољно дође да се пријави на ратиште док сви други "патриЈоти" тог момента праве пасоше и сређују визе, други пут ћете га чути када душмани освоје земљу и кад остали крену да се одричу својега рода и племена.

0110_hahaha

Prosto ne mogu da se ne setim Hristovih legendarnih reči: "prijavi se na ratište za bližnjeg sunarodnika"..

Ne bilbijaj, 'leba ti brate.

[Млађони]

Аутентични Хришћанин је родољуб

Voli kad se iz ljubavi nesto dobro rodi? :P

Први пут ћете чути када добровољно дође да се пријави на ратиште

Ne ide mi kako se odlazak na ratiste uklapa u dobrog hriscanina osim ako nije ratise protiv zla. A u ovim zemaljskim ratovima zle su obe strane.

[Жика]

Мислим да није зла она страна која се брани.

[Млађони]

Мислим да није зла она страна која се брани.

Ne znam ni jedan rat u kom se neka strana samo branila. Niti ijednu naciju, stranu u ratu, koja nikad nije bila agresor.

Mi se danas branimo od albanaca na kosovu... juce su se oni branili od nas.. i tako... krvavi su to krugovi.

[Жика]

Ne znam ni jedan rat u kom se neka strana samo branila. Niti ijednu naciju, stranu u ratu, koja nikad nije bila agresor.

Mi se danas branimo od albanaca na kosovu... juce su se oni branili od nas.. i tako... krvavi su to krugovi.

Не можемо поистовећивати нацију са појединцима.

[Аурор]

Мислим да није зла она страна која се брани.

I Hitler je zvanično "branio ugroženo germanstvo" od Jevreja i koga već.

Не можемо поистовећивати нацију са појединцима.

Zato ćemo i pričati o principu.