Šeici investiraju u srpsku poljoprivredu 200 miliona evra!

[Дејан]

Sporazumom su predviđena zajednička ulaganja u 10 poljoprivrednih gazdinstava koja su trenutno u državnom vlasništvu, a koja u posedu imaju oko 9.000 hektara obradive površine, piše u saopštenju

BEOGRAD - Delegacija Vlade Srbije završila je posetu Abu Dabiju potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o saradnji u oblasti poljoprivrede, agro-industrije i izgradnji sistema za navodnjavanje, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede Srbije.

Memorandum je u ime Vlade Srbije potpisao ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a u delegaciji koja je posetila Abu Dabi bio je i potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić.

Na osnovu tog memoranduma u narednim mesecima se planira zaključivanje posebnog međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i nekoliko operativnih ugovora sa korporacijom Al Dahra, vodećom agro-industrijskom kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Vlada Srbije se obavezala da pruži punu podršku Al Dahri za preuzimanje jedne luke na Dunavu, koja bi postala logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

Sporazumom su predviđena zajednička ulaganja u 10 poljoprivrednih gazdinstava koja su trenutno u državnom vlasništvu, a koja u posedu imaju oko 9.000 hektara obradive površine, piše u saopštenju.

Kompanija Al Dahra bi preuzela 66,7 odsto vlasništva u zajedničkoj kompaniji za iznos od 100 miliona evra.

Kako se navodi, zajednička kompanija bi dobila u dugoročni zakup još 16.000 hektara državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente u iznosu do 250 evra po hektaru.

Predviđene su i dodatne investicije od najmanje 100 miliona evra za nabavku moderne opreme, mehanizacije i kompletno pokrivanje svih 25.000 hektara savremenim sistemima za navodnjavanje.

Sporazumom je predviđen i zajednički program investicija u moderne sisteme za navodnjavanje, čime bi bilo pokriveno milion hektara obradivog zemljišta u Srbiji. Ministarstvo je u saopštenju podsetilo da se danas navodnjava svega oko 100.000 hektara.

Očekuje se da bi ukupna vrednost investicija u čišćenje postojećih kanala za navodnjavanje i izgradnju nove mreže mogla da dostigne vrednost do 1,25 milijardi evra, od čega bi oko 300 miliona evra bilo uloženo u prvoj fazi zajedničkog projekta.

Finansijska sredstva za modernizaciju postojeće i izgradnju nove kanalske mreže obezbedili bi Ujedinjeni Arapski Emirati, a Srbija bi ih otplatila kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih poljoprivrednih proizvoda - pšenice, kukuruza, deteline lucerke, mesa, mlečnih proizvoda, poluproizvoda i gotovih proizvoda prehrambene industrije.

Ti poljoprivredni proizvodi bi se iz Srbije izvozili preko kompanije Al Dahra na tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i na treća tržišta.

Kurir

[bosanac]

Fino nema šta.

[Crveni Baron]

Kako se navodi, zajednička kompanija bi dobila u dugoročni zakup još 16.000 hektara državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente u iznosu do 250 evra po hektaru.

Ovo bi bilo dobro da procitaju oni sto pricaju da se ne isplati seljaku da obradjuje zemlju. Ovima se izgleda isplati da obradjuju zemlju preko sedam mora i sedam gora ....

[-Владимир-]

Ovo bi bilo dobro da procitaju oni sto pricaju da se ne isplati seljaku da obradjuje zemlju. Ovima se izgleda isplati da obradjuju zemlju preko sedam mora i sedam gora ....

То треба питати сељаке. Колико ја знам овде на форуму нема никога ко живи од обрађивања земље.

[zuti car]

Seljaku u srbiji oze da se isplati da proizvodi za seike i nikako drugacije. Samoposluge pune slovenackog i hrvatskog mleka a od seljaka niko ne kupuje nista.U mom kraju mlekom hrane svinje, neki ga i bacaju jer ne znaju sta ce sa njim . Mnogo su mi interesantni oni koji komentarisu selo a videli su ga samo na TV-u a u poljoprivredu i stanje na trzistu se razumeju ko Marica u kriv ...,

[Crveni Baron]

То треба питати сељаке. Колико ја знам овде на форуму нема никога ко живи од обрађивања земље.

Ako se ovima isplati da dodju sa bliskog istoka , plate zakup od 250 evra po hektaru a koji nas seljak ne placa za svoju njivu, i da prizvedu hranu i transportuju je na bliski istok a nas seljak je transportuje do pijace ili otkupne stanice, nema potrebe pitati ikoga. Sve je jasno.

[Ignjatije]

Zašto dajemo zemlju pre ulaska u EU

IZVOR: NOVOSTI

Beograd -- Šta srpskom agraru donosi Sporazum o pridruživanju EU i koliko naših hektara je dosad prodato, istraživale su Novosti.

 

 

Foto: Ilustracija, (sxc.hu)

Niko osim Srbije nije pristao da zemlju nudi pre ulaska u Evropsku uniju.

Ako se, u međuvremenu, nešto ne promeni, stranci će srpsku zemlju slobodno moći da kupuju već od leta 2017.

Rok od četiri godine, koliko Srbija ima da sa Sporazumom o stabilizaciji i pridružuvanju EU (SSP), koji to, inače, predviđa, uskladi sopstveno zakonodavstvo, teče, praktično, od 18. juna kada je taj sporazum, posle svih drugih članica, ratifikovao i parlament Litvanije. 

"Činjenice su nemilosradne: tačka dva člana 63 SSP daje Srbiji rok od četiri godine da sa odredbom o slobodnoj prodaji zemlje uskladi odredbe postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu" - precizira za „Novosti“ dr Milan Prostran iz Privredne komore Srbije. 

"Konkretno, reč je izmeni stava tri člana jedan tog našeg zakona koji stranim pravnim i fizičkim licima sada uskraćuje pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem." 

Na nešto slično, nastavlja naš sagovornik, nije pristala nijedna druga evropska zemlja, naprotiv. U Poljskoj zabrana prodaje i dalje traje, mada je od ulaska te zemlje u EU, prošlo 12 godina. Hrvatska je uspela da se izbori za moratorijum od sedam godina, a Mađari su ne bi li, posle početnog gorkog iskustva u EU, spasli najvažniji nacionalni resurs, posegli čak i za referendumom. 

"Zbog slobodne prodaje obradive zemlje posle ulaska u EU, Mađari su u zapadnom delu zemlje praktično ostali bez suvereniteta, da bi je naknadno kao država ponovo otkupljivali. Onda je premijer Viktor Orban predložio zakon o zabrani prodaje, EU ga za to oštro ukorila, ali je on organizovao referendum i dobio podršku čak 87 odsto Mađara" - objašnjava Prostran. 

Na drugoj strani, Srbija će, kako stvari sada stoje, biti jedina zemlja koja je pristala da svoje glavno nacionalno bogatstvo strancima prodaje i pre ulaska u EU! 

"Čak i ako se ostvare optimističke prognoze i u EU uđemo 2020. biće to tri godine pošto su stranci već dobili pravo da kupuju naše oranice" - kaže Prostran. 

"Stoga bi ovaj problem trebalo izdvojiti kao prioritetno nacionalno pitanje i, kada u januaru naredne godine počnu pregovori o primeni SSP, insistirati na izmenama sadašnjih odredaba." 

Sa tim se, mada put do izmena neće biti lak (saglasnost treba da da svih 28 zemalja članica EU), slaže i dr Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. 

"Treba insistirati da nas bar izjednače sa Hrvatskom koja je, pored moratorijuma od sedam godina, dobila i saglasnost da se državna zemlja trajno izuzme, pa su oni, neposredno pred nedavni ulazak u EU, veliki deo preveli u taj status" - kaže Ševarlić. 

U Srbiji je, registrovano 4,2 miliona hektara obradive zemlje, a predmet prodaje strancima bi, najpre, moglo da bude onih oko 450.000 koji su, tokom poslednjih desetak godina, iz društvenog prešli u privatno vlasništvo. 

"Reč je o najuređenijim kompleksima, a prvi će oranice početi da prodaju zemljišni špekulanti, neretko i uz zaradu hiljadu puta veću od ulaganja" - kaže Ševarlić. 

"Jer, neki su najbolju zemlju privatizovali i po ceni od svega desetak-petnaest evra po hektaru, a danas ona dostiže i 15.000 evra!" SSP sa pogubnom odredbom o slobodnoj prodaji zemlje strancima je, u ime Srbije, 29. aprila 2008, uz gromoglasnu pompu, potpisao Božidar Đelić, tadašnji potpredsednik vlade. Đelić je, kaže Prostran, Vensana Dežera, šefa delagacije EU u Beogradu, nedavno pitao može li u njemu sada nešto da se menja, a odgovor je glasio da će Srbiji za to morati da se obrati – Briselu! 

Interesovanje za kupovinu srpskih oranica koje se svrstavaju u najbolje u Evropi, sigurno će biti veliko. To, svakako, potvrđuje i činjenica da oni, uprkos aktuelnoj zabrani iz Zakona o poljoprivrednom zemljištvu, uglavnom u Vojvodini, već poseduju preko 23.000 plodnih hektara. S koliko interesovanja i pažnje stranci čekaju vreme kada će slobodno moći da kupuju srpske oranice, najbolje govori iskustvo Milana Prostrana sa jednog stručnog predavanja u Veroni. 

"Jedan od prisutnih Italijana me je, sasvim konkretno, pitao za potez između Bečeja i reke Tise, u Bačkoj" - objašnjava Prostran. 

"A to je, da podsetim, najplodnija zemlja, ne samo u Vojvodini."

[DYNABLASTER]

Prevara i pljacka, jednom recju veleizdaja.

 

E al stvarno jedva cekam da se sva banda protera iz zemlje i sa zemlje. Nisam zlocest, nek i ja budem proteran sa lica zemlje, nije frka.

 

Verujem da ce se uskoro desiti to, jer ovo stanje je neizdrzivo.

 

A naslov prevazilazi i najbizarniju grotesku.

 

Ovo poredjenje je neumesno al daj sta das

 

[Aquilius Cratus]

"Gospodin Sojic odlucio da odresi kesu. Svedjansku i tursku." - Sojic