Деца су драгоценост света и радост човека

[marija]

DECA SU UKRAS SVETA

Nema sveta ni planete

Gde ne može stići dete

Jer sve dečje staze vode

Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte

Leptir je ukras cveta

A deca puna mašte

Deca su

Ukras sveta

Lepe pesme tihe tajne

Sve ljubavi važne sjajne

Neka planu nek' se rode

Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte

Leptir je ukras cveta

A deca puna mašte

Deca su

Ukras sveta

Ljubivoje Ršumović

[after_silence]

:smiley: :smiley: :smiley:

0912_sport

Lazarice tebi jedno veliko 0409_feel

[marija]

Da li su deca zaista naše blago?

Pitanje siromaštva, zlostavljanja i zanemarivanja dece tretira se uglavnom sa aspekta zvaničnih podataka, a mada postoje strateški dokumenti sa ciljem rešavanja tih problema, suštinski pomak se još ne primećuje.

Jedan u nizu dokumenta potpisan je 18. septembra: Memorandum o sprovođenju programa rada na zaštiti dece u Srbiji u Beogradu su potpisali ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i direktor programa „Sejv d čildren“ za jugoistočnu Evropu Tim Bejnbridž. Cilj tog projekta je da se pomogne najugroženijoj deci u Srbiji, posebno deci socijalno ugroženih porodica, deci iz manjinskih grupa, kao što su romska, ali i deci bez roditeljskog staranja.

PRAVA DETETA - O ČEMU JE REČ?

Konvencija o pravima deteta. Dokument koji je u današnje vreme široko prihvaćen i koji je u velikoj meri promenio naše poglede na shvatanje prava i sloboda deteta.

Pojam deteta tj. detinjstva menjao se tokom istorije i pod rečju dete nismo uvek podrazumevali ono što podrazumevamo danas. U ljudskoj istoriji postojalo je vreme kada dete nije prepoznavano kao takvo. Onog trenutka kada bi neka osoba postala sposobna za rad, a to je obično bivalo veoma rano, počinjala je da privređuje i smatrala se ''skoro'' odraslom osobom. Deca, još uvek neprepoznata kao takva, sedela su sa svojim roditeljima, ravnopravno učestvovala u razgovoru (koliko se to moglo), odlučivala o nekim bitnim stvarima i u svakom pogledu se smatrala ''velikima'', doduše možda nešto nižim, ali ipak odraslima.

S vremenom je detinjstvo počelo da se priznaje i poima kao uzrasna kategorija koja je ipak različita u odnosu na svet odraslih. To je bio spor proces i trajao je nekoliko vekova, a razmišljanja o postojanju perioda detinjstva podstakla su otvaranje škola, obrazovanje, razvoj industrijskog društva, stvaranje kapitala i dr.

U to vreme neki od naučnika koji su se bavili ovom uzrasnom grupom smatrali su da je razlika između deteta i odrasle jedinke samo kvantitativna. Neki su govorili o drugačijem kvalitetu misaonih, emotivnih, moralnih i drugih funkcija, ali je razlika ipak priznata i detinjstvo je prihvaćeno kao veoma važna životna faza.

Detinjstvo se danas još uvek različito definiše, a sam odnos prema detetu zavisi od tradicije i kulture određenog prostora. U nekim društvima deca i danas veoma rano odlaze od kuće i počinju da zarađuju za život, dok je u drugima došlo do prezaštićivanja deteta. Ni sam period detinjstva nije isto definisan i zavisi od toga u kojoj zemlji se zateknete.

Konvencija predstavlja dokument koji priznaje specifične potrebe koje dete ima, kao i prava koja mu po ovom osnovu pripadaju.

Prava deteta danas su priznata i u nacionalnom i u međunarodnom pravu. Na međunarodnom planu najbitniji dokument predstavlja upravo Konvencija o pravima deteta, donesena 1989. godine.

Istorijski razvoj koji je doveo do usvajanja ovog međunarodnog ugovora nije bio lak, a trebalo je da prođe nekih sedamdesetak godina da se prepozna neopnodnost njegovog donošenja.

Prava koja se priznaju detetu ovim međunarodnim dokumentom pokrivaju sve aspekte njegovog života - državu, porodicu, školu, institucije i dr.

Prava deteta nisu nešto što država ili porodica daje detetu. Samim rođenjem ova prava deci pripadaju i niko ne može da im ih oduzme.

Osnovni cilj Konvencije je da menja stavove koji postoje prema deci i da se iz zaštitničkog (a u nekim društvima i negativnog) odnosa pređe na ideju jednakosti deteta sa svim drugim ljudskim bićima.

Danas Konvencija predstavlja jedan od najvažnijih međunarodnih ugovora, koji ne samo da prvi put jasno i eksplicitno definiše prava deteta, i to kroz veoma široko izlistavanje svih prava (građanska, politička, ekonomska, kulturna i sl.), već je ugovor sa najvećim brojem ratifikacija u svetu.

Naša zemlja je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta i time preuzela obavezu da brine o njenom ostvarenju, tj. da štiti prava deteta i da unapređuje položaj dece.

Međutim, to nije obaveza samo države, već i pojedinaca, koji kroz svakodnevne postupke mogu da pokažu da priznaju i poštuju prava koja mladi i deca imaju.

Tekst preuzet iz knjige "Vršnjačka medijacija - od svađe slađe", izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ

http://www.psihologija.autentik.net/detinjstvo_prava_deteta.php

[marija]

Načela Povelje o pravima deteta (1959.)

Član 1: Dete uživa sva prava navedena u ovoj Povelji. Sva deca bez ikakvog izuzetka, bez razlike ili diskriminacije na osnovu rase, boje kože, pola, jezika, religije, političkih ili bilo kojih drugih ubeđenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovinskog stanja, rođenja ili nečeg drugog imaju pravo na ova prava.

Član 2: Dete uživa posebnu zaštitu, te mu se zakonski ili nekim drugim sredstvima daju šanse i olakšice, da bi se moglo u slobodi i sa dostojanstvom razvijati telesno, duhovno, moralno, društveno zdravo i normalno. Pri uvođenju zakona u ovu svrhu, interesi deteta su odlučujući.

Član 3: Od rođenja dete ima pravo na ime i nacionalnu pripadnost.

Član 4: Dete uživa socijalnu sigurnost. Ono ima pravo da zdravo raste i da se razvija. U tu svrhu dete i njegova majka primaju posebnu pomoć i uživaju posebnu zaštitu uključujući odgovarajuću brigu, kako pre tako i nakon rođenja. Dete ima pravo na odgovarajuću ishranu, smeštaj, odmor i lekarsku brigu. 

Član 5: Dete koje ima teškoća u telesnom ili duhovnom razvoju ili je socijalno ugroženo, dobija poseban tretman, odgoj i pomoć, koja se odnosi na njegov specifičan položaj. 

Član 6: Za potpuno harmoničan razvoj ličnosti detetu je potrebna ljubav i razumevanje. Ukoliko je to ikako moguće, dete treba da raste pod starateljstvom i odgovornošću svojih roditelja, ali u svakom slučaju u jednoj njemu naklonjenoj klimi i sa moralnom i materijalnom odgovornošću; dete ne sme biti - osim pod posebnim okolnostima - odvojeno od majke. Društvo i javne ustanove imaju obavezu da deci bez roditelja ili deci koja nemaju dovoljno dobar životni smeštaj pruži posebnu brigu. Novčana pomoć države ili druge vrste pomoći za decu iz porodica sa velikim brojem dece su poželjne.

Član 7: Dete ima pravo na neizostavnu obaveznu nastavu, bar osnovni stepen. Ono se odgaja tako da se unapređuje i podržava njegovo opšte obrazovanje, te mu se po osnovu jednakih šansi za sve, daje mogućnost da razvija svoje sposobnosti, mogućnost ličnog prosuđivanja, razvija se njegov smisao za moralno, te njegova socijalna odgovornost, s ciljem da ono postane koristan član zajednice. Interesi deteta su obaveza za sve, koji su odgovorni za njegov odgoj i usmeravanje; ovu odgovornost u prvoj liniji imaju roditelji. Dete ima potpunu mogućnost za igru i odmor, a sve sa istim ciljem; društvo i javne ustanove trude se da osiguraju poštovanja ovog prava.

Član 8: Dete u svakom položaju spada među one koji najpre dobijaju zaštitu i pomoć. 

Član 9: Dete je zaštićeno od svih formi zapostavljanja, strahota i iskorištavanja. Ono ni u jednoj formi ne sme biti predmet trgovine. Dete se pre dostizanja odgovarajuće starosne dobi ne sme slati na rad; ono ne sme biti zapostavljeno niti mu se sme dozvoliti da obavlja bilo kakav posao, koji može oštetiti njegovo zdravlje i odgoj ili uticati na njegov duhovni i telesni razvoj.

Član 10: Dete je zaštićeno od delovanja koje bi moglo podržavati rasističku, religioznu ili neku drugu formu diskriminacije. Ono se odgaja u duhu razumevanja, tolerancije, prijateljstva među narodima, mira i bratstva, kao i sa punom svešću o tome da i ono treba da svoje snage i sposobnosti stavi u službu ljudi sa kojima živi.

[Тавита]

Za tebe Lazarice

"Deca su ukras sveta"

Bilo jednom jedno dijete spremno da se rodi.

Jednog je dana to dijete pitalo Boga "Čujem da me sutra šalješ na zemlju?"

"ali kako ću tamo živjeti kad sam tako mali i bespomoćan?"

Bog je dogovorio:

"Između mnogih anđela izabrao sam jednog za tebe"

Ona će te čekati i brinuti se za tebe!’

"Ali" kaže dijete

"tu na nebu ne radim ništa osim što pjevam i smijem se.

To je ono što mi treba da budem sretan!"

Bog kaže:

"Tvoj će ti anđeo pjevati svaki dan. I osjećat ćeš ljubav svoga anđela i biti ćeš sretan."

"A" kaže dijete

"Kako ću razumjeti kad mi ljudi pričaju, ako ja ne govorim njihovim jezikom?"

"To je lako" kaže Bog, "tvoj će ti anđeo govorit najljepše i najslađe riječi koje ćeš ikada čuti,

I s mnogo strpljenja i pažnje, Tvoj će te anđeo naučiti pričati."

Dijete je pogledalo Boga i reklo:

"A šta da radim kad želim razgovarati s tobom?"

Bog se nasmijao djetetu i rekao:

"Tvoj će ti anđeo spojiti ručice i naučiti te kako se moli"

Dijete kaže: "Čujem da na zemlji ima zlih ljudi…

tko će me zaštititi?"

I Bog zagrli dijete i kaže:

"Tvoj će te anđeo braniti, i po cijenu svog života!"

Dijete tužno kaže: "ali nikada te više neću vidjeti!"

Bog zagrli dijete

http://img58.imageshack.us/img58/4302/picture25mp7.jpg

"Tvoj će ti anđeo uvijek govoriti o meni, i naučit će te način da mi se vratiš, iako ću ja

uvijek biti uz tebe."

http://img265.imageshack.us/img265/689/picture26si6.jpg

U tom je trenutku na nebu zavladao mir ali već su se mogli čuti glasovi sa zemlje.

http://img115.imageshack.us/img115/7880/picture27wj3.jpg

Dijete je nabrzinu nježno pitalo

"Bože, ako sada moram ići, reci mi barem ime moga anđela!"

http://img114.imageshack.us/img114/9833/picture29ci1.jpg

Bog kaže: "Ime tvoga anđela nije uopće važno, ti ćeš ga zvati…"

http://img47.imageshack.us/img47/7929/picture30bk0.jpg

“MAMA!"

http://img385.imageshack.us/img385/3762/picture31fp5.jpg

[antoneta]

Тавита прелепооооооооооо!!! klapklap klapklap

[Тавита]

?????? ?????????????????!!! klapklap klapklap

Hvala ti sestrice!!!!

zar nisu medeni?? iskreno se nadam da ce se i Lazarici dopasti..

Grlim te u Hristu klapklap

[marija]

Tavita predivno je, i pesma i fotografije  klapklap

Deca jesu ukras sveta klapklap

http://www.andrea-schroeder.com/AGeddes9.html

[Тавита]

Hvala sestro moja..

i ova tvoja fotografija je divna!!!

malo je reci divna....  klapklap  klapklap  klapklap  klapklap

evo ti jedna ruza  klapklap

[antoneta]

За Тавиту

и у духу теме

[Тавита]

?? ??????

? ? ???? ????

klapklap

oh,draga moja Antoneta klapklap hvala do nebeta  klapklap.gif' class='bbc_emoticon' alt=':drugarstvo:' />

[Тавита]

jos jedna mrwica sa bundewom  klapklap.gif' class='bbc_emoticon' alt=':drugarstvo:' />

[marija]

stvarno, gde mi je nestalo dete

[мирођија]

Ово је заиста све прелепо, мислим да је Тавита између осталих дарова и рођена за режију и драматургију. 8084.gif

[Тавита]

"Rodilo se dijete"

Fotografije fetusa u maternici

Fotografije fetusa u maternici koje je načinio fotograf Lennart Nilsson objavljene su još davne 1965. godine u američkom magazinu "Life", pod naslovom "Rodilo se dijete". Tada su te fotografije predstavljale pravu senzaciju i samo u roku od nekoliko dana prodano je čak osam miliona izdanja. Više od 40 godina kasnije, te iste fotografije, koje prikazuju razvitak ljudskog bića, nisu uopšte izgubile na značaju.

Pet sedmica. Embrio je dug 9 mm. Lice se razvija s otvorima za usta, nozdrve i oči.

Osam sedmica. Embrio se sve brže razvija.

Deset sedmica. Kapci su poluzatvoreni, no ubrzo će se u potpunosti zatvoriti.

16 sedmica. Fetus se koristi rukama kako bi istražio svoje tijelo i prostor oko sebe.

Fetus sada može zgrabiti i povući pupčanu vrpcu. Mreža krvnih žila je vidljiva kroz tanku kožu

18 sedmica. Fetus sada može percipirati zvukove iz vanjskog svijeta.

20 sedmica. Dlaka poznata kao lanugo prekriva cijelu glavu fetusa.