Немачка преломила: Србији се поново уводе визе!

[GeniusAtWork]

Jedino što je čudno je što nema mnogo više "azilanata":

Duga procedura

Nemačka politička analitičarka Aleksandra Štiglmajer kaže da nije fer da sva odgovornost pada na zemlje zapadnog Balkana, imajući u vidu novi nemački Zakon o tražiocima azila koji omogućuje dugu proceduru.

Ona je pojasnila da, prema tom zakonu, svaki politički azilant uživa tri meseca dok traje ispitivanje njegovog dosjea, jer ima kvalitetan smeštaj, zdravstvenu zaštitu, školovanje dece i novčanu naknadu u visini nemačke socijalne pomoći.

Ukoliko zahtev bude odbijen, tražilac azila narednih pet meseci ima ista prava, dok njegov predmet ne bude rešen na višem sudu.

- Trebalo bi znatno skratiti proceduru za tražioce azila iz zemalja zapadnog Balkana. To bi rešilo problem samo po sebi - smatra Štiglmajerova.

Ona je ukazala da je Belgija proceduru za tražitelje azila iz zemalja zapadnog Balkana skratila na samo 15 dana.

Blic

[Guest]

понедељак, 15. окт 2012, 18:25 -> 22:08

ВИДЕО- Фајон: Већина земаља ЕУ за увођење виза Србији

Могућност поновног увођења виза Србији је веома озбиљна и већина чланица Европске уније сматра да их треба поново увести, изјавила известилац Европског парламента Тања Фајон. Како тврде из Европске комисије, шест министара ЕУ затражило укидање безвизног режима за неке балканске земље.

Известилац Европског парламента за визну либерализацију и посланик Европског парламента Тања Фајон изјавила је да је ситуација у вези са могућношћу поновног увођења виза веома озбиљна и да, према њеним сазнањима, већина земаља чланица Европске уније сматра да поново треба увести визе Србији.

Припремила Биљана Јовичић

Санино: Мора се спречити свака злоупотреба

Постоји опасност да визна либерализација буде укинута зато што је злоупотребљавају лажни азиланати са Балкана, изјавио је у Скопљу генерални директор за проширење у Европској комисији Стефано Санино.

Комисија пажљиво прати примену визне либерализације и спремна је да "врата држи отворена", али да мора спречити сваку злоупотребу, поручио је Санино.

"Европски парламент је под великим притиском да усвоји механизам за поновно увођење виза", који ће највероватније бити усвојен до краја године, рекла је Фајон на конференцији за новинаре.

Фајон се, међутим, нада да механизам за суспензију безвизног режима никада неће бити примењен.

"Према мојим сазнањима, већина држава чланица ЕУ спремна је да подржи поновно увођење виза за грађане Србије", рекла је она, нагласивши да ће, ако визе буду поново уведене, бити веома тешко да се Србија врати на "белу шенгенску листу".

"То би онда могао бити предмет политизације и зато се надам да механизам за суспензију никада неће бити примењен", рекла је она. Фајон је истакла да је у првих осам месеци ове године више од 14.000 грађана земаља Западног Балкана затражило азил у "шенгенској зони", а да је готово половина њих из Србије.

Како је наговестила, проблем би се могао погоршати. "Долази зима а знамо да се тада обично број захтева за азил повећава", рекла је известилац Европског парламента за визну либерализацију.

Шест министра ЕУ траже суспензију

Европска комисија примила је писмо шесторице европоских министара који траже покретање механизма за суспензију безвизног режима. Портпарол комесарке за унутрашња питања Сесилије Мламстром, ипак није прецизирао о којим балканским земљама је реч.

"Министри траже да се о овоме расправља на следећем састанку савета министара 25. октобра. Они су такође затражили да се што пре усвоји заштитни механизам који ће омогућити увођење виза у случају озбиљнијих проблема. У овом тренутку нема захтева да се визе уведу ниједној од тих држава", каже портпарол Европске комесарке Сесилије Мластром Микеле Кирконе.

С друге стране, Белгија не жели да укине безвизни режим грађанима Србије. Како је рекао амбасадор Белгије у Београду Ален Кудицки, та земља цени напоре које је Србија учинила и који су дали резултате, али додаје да проблем није решен.

"Ако погледате податке из месеца у месец и узмете само једну земљу говоримо о десетинама, стотинама, и у неким слуцајевима хиљадама захтева", истиче амбасадор Белгије у Србији Ален Кудицики.

Према његовим речима, реалност је да су ови тражиоци азила огромно оптерећење за имиграционе службе, јер оне не могу да се посвете правим азилантима који се због тога задржавају месецима.

Дорис Пак, известилац Европског парламента за БиХ, каже да је ситуација озбиљна. "Политичари се понашају неодговорно а последице сносе сви грађани. Сматрам да треба увести визе само за политичаре, али се бојим да то није могуће остварити", рекла је Пак.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер рекао је да безвизни режим који је Србији уведен 2009. године за сада функционисе добро, али да има проблема.

Дежер је рекао да има 10.000 људи који злоупотребљавају безвизни режим подносећи захтеве за азил у Европи и да се 99 одсто враћа у Србију и суседне земље.

"Морамо боље да се организујемо и са наше стране уведемо строжије процедуре и ефикаснију контролу на шенгенским границама, а исто тако и Србија мора да уради нешто по том питању", рекао је Дежер после потписивања уговора с добитницима бесповратне помоћи из програма прекограничне сарадње Србије и Црне Горе које финансира ЕУ у Ужицу.

Азил због тешке економске ситуације

Политички лидери из Бујановца и Прешева и раније су позивали Албанце да не подносе неоправдане захтеве за азил.

Председник Националног савета Алабанаца Галип Бећири истиче да је економска ситуација је врло тешка, не само у Бујановцу и Прешеву већ и у Србији, пре свега људи због незапослености и због економске ситуације. "Људи одлазе у иностранство да траже азил или да се запосле. Ми осећамо то, посебно у школама где има све мање деце, додаје Бећири.

Како каже председник Владе Ивица Дачић, уколико буде потребно, Србија ће платити и трошкове враћања десет хиљада лажних азиланата колико их је у Европској унији.

У Немачкој је прошле године 4.500 грађана Србије тражило азил а за првих осам месеци ове године 2174. Број захтева опао је у Белгији, Шведској и у Луксембургу, а једино је забележено повећање захтева у Швајцарској.