Својина

[Juan Valdez]

Не верујем да би било где било другачије, јер сви имају своје Мегатренд универзитете, само што је то код њих успешно решено, на нивоу државе или институције за акредитацију коју држава финансира.

У Америци не постоји државна комисија за акредитацију. Постоје разне квази акредитације (мислим да чак уопште нису државне) које играју улогу препорука (добар путоказ за будуће студенте), али не постоји акредатиција о којој ти говориш. Па опет, велики део универзитета са листе најбољих светских су управо приватни. И не само то, него је убедљива већина тих универзитета из САД у којој нема свете акредитације. Потпуно је тачно да се на слободном тржишту појаввљују и мегатренди (с тим што овај наш везе нема са слободним тржиштем, јер истог нема), али се појављује и Харвард. Твоје ”јаке иснтитуције”, истина, онемугућавају мегатренде, али онемугућавају и Харвард. Последица твог система је упросечивање стања, мањак слободе, слављење просечности... А све у циљу ”колективних интереса”, и заштите људи од њих самих, ”једнакости”, ”социјалне правде” итд. Пусти ти да изникну и Харвард и ”мегатренд” и читав спектар свега између, па нека људи бирају за себе. Тамо где је тржиште развијено, нико ти неће дати посао само зато што имаш диплому ”мегатренда”, па чак ни диплому Харварда. Веровао ти мени или не, веома често те у САД нико ни не пита за диплому приликом пријаве за посао. Гледају шта знаш да урадиш. На тај начин су ”мегатренђани” аутоматски испали из игре.

[Marjanovic]

Не видим шта показује ова паралела зато што пореди две потпуно различите категорије. Једна, о којој сам ја писао, је однос између људи, а друга је природа живота и извор бивствовања. Па чак и тада, долазак у биће (из ништавила, небића) се у некој философској/теолошкој расправи може довести у домен слободне воље јер небиће као такво можемо назвати одрицањем, негацијом, а биће прихватањем, афирмацијом. За слободу је потребно да неко буде слободан. Ако тај неко не постоји онда можемо чак и да кажемо да је то на одређени начин "насиље" над тим потенцијалним бићем. У домену је Божије апсолутне слободе (и љубави) да уводи личности из небића у биће. Ми имамо на располагању стваралачку клицу (семе) али све пре и после је у Божијим рукама. Али то је једна дугачка и друга прича. Овде смо причали једноставно о односу између људи, а не о онтологији.

Поменили смо насиље зато сам навео то што сам навео.

На који начин "неће променити ствари"? У историји видимо да што смо се више приближавали слободном друштву (=нестанку државе) то су односи између људи били мирољубивији па чак и милосрднији, да су "ствари" итекако подложне "промени" када је тај сегмент друштва у питању. Са друге стране имамо онај податак о 170 милиона жртава државе у XX веку. Држава наравно није зло по себи, зли су наравно људи. Међутим држава представља најснажнију полугу за испољавање тог зла. Управо зато сам навео ону бројку одозго.

Да ли то значи да је и капитализам насиље с обзиром да је он највише фукционисао а и функционише у оквиру и уз помоћ државе ? Такође у прошлости а и данас видимо да многе минималне ( и у по унутрашњем уређењу врло либералне) државе са капиталистичким уређењем имају врло агресивну и немилосрду политику.

[Аурор]

Ali u svakom slučaju, interesovale su me pre svega ekonomske primedbe libertarijanaca, moralne mi nisu sporne... a primedba na preuveličavanje racionalnosti tržišnih subjekata je više neki moj lični utisak. To odavno govorim Zvonku, meni je veći deo ideje libertarijanizma ok, ali se često preteruje radi nekih libertarijanskih dogmi...

Preteruje se često - sudovi, vojska i policija su moje granice.

[Crveni Baron]

Preteruje se često - sudovi, vojska i policija su moje granice.

Upravo ono sto je i sustina drzave a to je nasilje u sluzbi svojine. Drzava i jeste nastala kao potreba za ocuvanje svojine nasiljem. Nikakvu drugu ulogu policija, sudovi i vojska nemaju. Kada bi imao takvu drzavu ne da nebi imao slobodu vec najstrasniju diktaturu.

Ali na srecu ljudi nisu ovce pa znaju i napravili su sistem koji sasvim lepo funkcionise u svim danasnjim razvijenim drzavama evrope, severne amerike itd. Drzave sa regulisanim odnosima na drzavnom nivou i u skolstvu, zdravstvu, bankarstvu itd. Vi libertarijanski forumski filozofi zaboravljate uvek jednu bitnu stvar, a to je ziv covek, koji ima pravo i odlucuje o svojoj sudbini i da svako od nas ima "ekonomske interese" a ne samo vlasnik fabrike i da svi mi imamo pravo i odlucujemo o uredjenju drzave u kojoj zivimo. I kao sto industrijalcu iz njegovih licnih interesa, koji pokrecu ekonomiju izmedjun ostalog, odgovara mali porez, taman tioliki da mu garantuje policijsku sigurnost imovine, tako i meni odgovara veci porez njemu da i meni obezbedi policijsku sigurnost i zastiti moje interese jer taj industrijalac kredit kada uzme, uzme moje pare iz banke a ne svoje, i svoju imovinu gradi sa mojim parama a ne njegovim. A mene niko nije pitao da li ja zelim da mu dam moje pare. Tako ni ja njega ne pitam da li zeli da plati veci porez.

Tako da danas imamo drzave koje stite ekonomske interese, ali interese svih a ne samo industrijalaca ili zemljoposednika, i to je dobro da je tako, jer da nije nemci bi prvi to promenili ...

[Marjanovic]

Не видим шта показује ова паралела зато што пореди две потпуно различите категорије. Једна, о којој сам ја писао, је однос између људи, а друга је природа живота и извор бивствовања. Па чак и тада, долазак у биће (из ништавила, небића) се у некој философској/теолошкој расправи може довести у домен слободне воље јер небиће као такво можемо назвати одрицањем, негацијом, а биће прихватањем, афирмацијом. За слободу је потребно да неко буде слободан. Ако тај неко не постоји онда можемо чак и да кажемо да је то на одређени начин "насиље" над тим потенцијалним бићем. У домену је Божије апсолутне слободе (и љубави) да уводи личности из небића у биће. Ми имамо на располагању стваралачку клицу (семе) али све пре и после је у Божијим рукама. Али то је једна дугачка и друга прича. Овде смо причали једноставно о односу између људи, а не о онтологији.

На који начин "неће променити ствари"? У историји видимо да што смо се више приближавали слободном друштву (=нестанку државе) то су односи између људи били мирољубивији па чак и милосрднији, да су "ствари" итекако подложне "промени" када је тај сегмент друштва у питању. Са друге стране имамо онај податак о 170 милиона жртава државе у XX веку. Држава наравно није зло по себи, зли су наравно људи. Међутим држава представља најснажнију полугу за испољавање тог зла. Управо зато сам навео ону бројку одозго.

Оно што је важно нагласити је то да су милиони људи убијени у тоталитарним државама и од стране следбеника тоталитарних иделогија.

Постоји велики број држава које нису убијале своје ни туђе грађане.

[Juan Valdez]

taj industrijalac kredit kada uzme, uzme moje pare iz banke a ne svoje, i svoju imovinu gradi sa mojim parama a ne njegovim. A mene niko nije pitao da li ja zelim da mu dam moje pare. Tako ni ja njega ne pitam da li zeli da plati veci porez.

Ти си са банком, Билбијо, потписао добровољни уговор.

[Crveni Baron]

Ти си са банком, Билбијо, потписао добровољни уговор.

Nisam. Drzava me prisiljava da koristim novac koji ona stampa i koji je podlozan inflaciji a da toga nema ja ne bih drzao novac u banci. A isto ili slicno se moze reci i za industrijalca, jer kada gradi fabriku zna unapred koliki ce porez da placa i da ce da ga placa pa je i on "dobrovoljno" prihvatio taj porez.

[Juan Valdez]

Постоји велики број држава које нису убијале своје ни туђе грађане.

Тешко да има државе која није убила бар понеког свог и(или) туђег грађанина. Но, чак и да је то тачно, опет практично свака држава ограничава најосновније слободе, као што је слобода кретања. Ти нити можеш да посетиш некога у другој држави, нити можеш да позовеш некога у своју кућу док ти не дозволи најгори могући бирократски шљам. Да даље не идемо...

[Juan Valdez]

Nisam. Drzava me prisiljava da koristim novac koji ona stampa i koji je podlozan inflaciji a da toga nema ja ne bih drzao novac u banci.

А ти причаш како се без такве државе не може.

[Crveni Baron]

А ти причаш како се без такве државе не може.

Naravno.To je jedna od cena koju placam ali zato sa druge strane imam i ja i moja deca zdravstveno osiguranje, idu mi deca u skolu bespolatno, placam po nesto kao tople obroke i slicno ali to je sve . Drzava stiti i moje interese, policija stitri i mene a ja sam ne bih mogao da placam telohranitelje sa svojim prihodima.

Sa druge strane radim kod privatnika ali drzava je regulisala nese odnose tako da ja mogu mirno da spavam dok radim svoj posao kako treba jer moje radno mesto ne zavisi od iskljucive volje poslodavca vec postoje norme koje moraju da se postuju. I za njega kao i za mene.

[RYLAH]

У Америци не постоји државна комисија за акредитацију. Постоје разне квази акредитације (мислим да чак уопште нису државне) које играју улогу препорука (добар путоказ за будуће студенте), али не постоји акредатиција о којој ти говориш. Па опет, велики део универзитета са листе најбољих светских су управо приватни. И не само то, него је убедљива већина тих универзитета из САД у којој нема свете акредитације. Потпуно је тачно да се на слободном тржишту појаввљују и мегатренди (с тим што овај наш везе нема са слободним тржиштем, јер истог нема), али се појављује и Харвард. Твоје ”јаке иснтитуције”, истина, онемугућавају мегатренде, али онемугућавају и Харвард. Последица твог система је упросечивање стања, мањак слободе, слављење просечности... А све у циљу ”колективних интереса”, и заштите људи од њих самих, ”једнакости”, ”социјалне правде” итд. Пусти ти да изникну и Харвард и ”мегатренд” и читав спектар свега између, па нека људи бирају за себе. Тамо где је тржиште развијено, нико ти неће дати посао само зато што имаш диплому ”мегатренда”, па чак ни диплому Харварда. Веровао ти мени или не, веома често те у САД нико ни не пита за диплому приликом пријаве за посао. Гледају шта знаш да урадиш. На тај начин су ”мегатренђани” аутоматски испали из игре.

http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001292/129295e.pdf Прочитај сажетак (не правим се да сам прочитао све ово, него сам видео да је и сажетак довољан за ово што хоћу да кажем). Прочитај и листу скраћеница пре тога. Из принципа избегавам да цитирам Википедију, али и тамо можеш штошта наћи о овој теми, то јест о "мојим" институцијама за акредитацију које са државом немају везе таман колико је независна и наша комисија за акредитацију. Тако се озбиљне државе бране од оваквих кадрова који су код нас.

А веровао ти или не, тамо где акредитационе комисије раде, оне су брана од неких њихових Мегатренда или Високе школе за пословни менаџмент из Лепосавића. Због чега? Због тога што свуда постоји запошљавање преко везе у државним институцијама. Е, управо због тога акредитациона комисија каже "Завршио си ти синко факултет, ал тај факултет не испуњава стандарде за државну институцију или за полагање стручног испита", и мамин и татин син који је имао пара, а кога је мрзело да учи, неће да добије ухлебљење у неку државну институцију. Са друге стране, и образовање у елитним школама може да се купи, ал та је привилегија резервисана за милионере, тако да то остаје на нивоу статистичке грешке.

И не сметају акредитационе комисије ни Харварду, ни Лајпцигу, ни Паризу да развију добро образовање. Оне су једино брана да номинално либерализовано школство постане расадник кадрова у државној администрацији, оно што се код нас десило. А да је код нас институција за акредитацију јака и независна, то се ни код нас не би десило. Ал чим је бивши председник те институције најавио могућност да се преиспитају дозволе за поједине "универзитете" које држе моћни људи, добио је по глави у мраку, друге слабе институције (полиција, тужилаштво и судство) га нису заштитиле, и дошло је до тога да се не таласа да неко не би прошао још горе. Е, друге земље имају срећу да тако нешто не може ни да се замисли тамо, и зато ми имамо овакво стање, а они имају другачије стање.

И када гледаш високошколске установе по Европи, приметићеш да је огроман део најбољих државна, ма колико ви сви вриштали против државног образовања. Једноставно, тако су системи образовања конципирани у појединим земљама.

[Аурор]

А веровао ти или не, тамо где акредитационе комисије раде, оне су брана од неких њихових Мегатренда или Високе школе за пословни менаџмент из Лепосавића. Због чега? Због тога што свуда постоји запошљавање преко везе у државним институцијама. Е, управо због тога акредитациона комисија каже "Завршио си ти синко факултет, ал тај факултет не испуњава стандарде за државну институцију или за полагање стручног испита", и мамин и татин син који је имао пара, а кога је мрзело да учи, неће да добије ухлебљење у неку државну институцију.

Ti si protiv toga da neko ko je završio neakreditovan fakultet dobije državno uhlebljenje, a mi smo protiv državnog uhlebljenja.

Naravno da postoji zapošljavanje preko veze u državnim institucijama, rešenje je u redukovanju državnog zapošljavanja na minimum.

И када гледаш високошколске установе по Европи, приметићеш да је огроман део најбољих државна, ма колико ви сви вриштали против државног образовања. Једноставно, тако су системи образовања конципирани у појединим земљама.

Pa ne znam na šta misliš, većina onih koji su u prvih 20 najboljih svetskih univerziteta odgovaraju sledećem opisu: uglavnom su a) privatni i b ) iz USA (kapitalističke zemlje su izuzetno bogate, (i uspešne civilizacije) a postoji i konkurencija, pa je svašta moguće i svašta pristupačno, nije sve "za zilionere", "nepristupačno običnom čoveku jer nije besplatno" itd. ).

[RYLAH]

Ti si protiv toga da neko ko je završio neakreditovan fakultet dobije državno uhlebljenje, a mi smo protiv državnog uhlebljenja.

Naravno da postoji zapošljavanje preko veze u državnim institucijama, rešenje je u redukovanju državnog zapošljavanja na minimum.

Pa ne znam na šta misliš, većina onih koji su u prvih 20 najboljih svetskih univerziteta odgovaraju sledećem opisu: uglavnom su a) privatni i b ) iz USA (kapitalističke zemlje su izuzetno bogate, (i uspešne civilizacije) a postoji i konkurencija, pa je svašta moguće i svašta pristupačno, nije sve "za zilionere", "nepristupačno običnom čoveku jer nije besplatno" itd. ).

Када ми покажеш одржив и хуман систем, који искључује државу, а да не укључује ни једнороге или детелину са четири листа као предуслове за остварење, нема проблема, рећи ћу ти да си у свему у праву. не теби, било коме, јер бих и ја волео да не плаћам никоме ништа, а да имам све.

Ал пошто је то реално таман колико једнорози или детелина са четири листа који испуњавају жеље, нисам убеђен, ма колико пута свако од вас да понови нека општа места и лепе жеље.

[Аурор]

Када ми покажеш одржив и хуман систем, који искључује државу, а да не укључује ни једнороге или детелину са четири листа као предуслове за остварење, нема проблема, рећи ћу ти да си у свему у праву. не теби, било коме, јер бих и ја волео да не плаћам никоме ништа, а да имам све.

Ал пошто је то реално таман колико једнорози или детелина са четири листа који испуњавају жеље, нисам убеђен, ма колико пута свако од вас да понови нека општа места и лепе жеље.

To je najbolji sistem za realni svet, ti "humani" pravednički sistemi su na kraju obavezno ispadali monstruozni, ali opet nekako ispade problem "hladni i okrutni" kapitalizam, ali to je do čudnovatog anti-kapitalističkog mentaliteta o kome je von Mises lepo pisao.

[Crveni Baron]

Pa ne znam na šta misliš, većina onih koji su u prvih 20 najboljih svetskih univerziteta odgovaraju sledećem opisu: uglavnom su a) privatni i b ) iz USA (kapitalističke zemlje su izuzetno bogate, (i uspešne civilizacije) a postoji i konkurencija, pa je svašta moguće i svašta pristupačno, nije sve "za zilionere", "nepristupačno običnom čoveku jer nije besplatno" itd. ).

A sve to imas zahvaljujuci porezima i progresivnom oporezivanju u Evropi na primer