ЖРУ анкета: Ко је по вама највећи живи српски теолог?

[Angelus]

Нека је све у славу Божију и на корист цркви нашој,сваки посленик на широкој Њиви Господњој има свој таланат,има своје мјесто и вриједност,али ако се ја питам,а ко сам опет ја да оцјењујем,само могу да кажем од кога сам највише научила и вјечито учим,дакле дефинитивно тврдошки духовни цвијет мили и драги наш Владика др Атанасије,цетињски цвијет из честитих Бара Радовића Митрополит др Амфилохије,а све друго и мимо теологије дефинитивно по угледању на Христа наш многовољени и поштовани Владика Григорије.

Ово је често и вјечито актуелна тема на коју често наилазимо сви,а није је нико боље и једноставније објаснио и за све коју су и теолошки образовани и све који нису,а желе да Бога нађу:

Здравља и свеколике милости Бога Живога свима нама,нашим учитељима вјере наше православне,како каже наш тврдошки горостас:"Ми смо вере небоземне!"

Амин,Боже дај!

Поздрав из Тузле за све!

п.с.вјерујем и знам да нисте заборавили на Светог Оца Јустина,Светог Владику Николаја и на све друге који нису српски теолози као Митрополита Блума,Шмемана,Гондикакиса,човјек геније,слушала сам га кад је био наш Владика Максим са њим недавно у Београду,какве мисли и реченице,даље Зизјулас,Мајендорф,итд.а тек Достојевски,па он је пети Јеванђелиста,наш Андрић,ево поново читам по не знам који пут његове и наше "Знакове поред пута"...толико тога народе,толико богатство свега у вјери нашој,а наш народ неписмен ипак,већина само зна ладна печница,пива,офарбано јаје,преписане сваке године исте бесједе и шта рећи!

...

[Лазар Нешић]

Лаки, може ли једна компарација Атанасија са остатком екипе, у смислу шта је то чиме владика у теолошком смислу одскаче од осталих?

Наравно. Има више ствари.

Оно што мене највише задобија код њега је његова личност.

На страну сав његов списатељски, преводилачки и остали рад, који је огроман и нема му равног међу овим људима са којима је побројан, али ни у целој СПЦ, ипак мене лично највише одушевљава слободом своје појаве. Човек је прави сведок Другог. Ово је итекако важно за теологију. Уствари, пресудно је. У овоме га прати еп. Давид.

Али, има још нешто, а то је његово читање отаца и уопште његова херменеутика хришћанства.

Он не само што мисли у хришћанском дискурсу, тј. мисли о ономе што су и оци мислили, већ мисли заједно са њима, тј. он је један од ретких људи на свету код кога у теологији постоји са-мишљење са оцима и темељним текстовима хришћанства и Цркве. А то може само човек који се среће са Другим лице у лице. Овде видим Шијаковића и Лубардића да су на сличном путу, мада им треба времена.

Треће, његова слобода да трезвено чита предање, али и савремени црквени живот. Да и старим оцима, као и новим припише слабости, неразумевања и грешке. Да истакне неке претераности код једних и других, без страха од лажне скромности, а у корист Истине. Наравно, лично сам се неколико пута уверио да и он прима критике од стране других. На жалост, код побројаних људи је мало овога, осим можда код Петра Јевремовића.

Четврто, има код њега у теологији та црта превасходности живота над свим појмовима, теоријама, догматима, канонима, дакле једна драма сусрета са Светом Тројицом која превазилази све поменуто. Да нема осталог код њега, само би ме овим трајно задобио.

Пето, док су сви остали побројани специјалисти у својим областима, еп. Атанасије има нешто што други немају, а што је (макар мени) пресудно да се неко назове теологом: профетски тон теологије, тј. харизматски. У том смислу је његова теологија херменеутика сусрета са Другим, док је код осталих то тек у зачетку.

Ето, укратко ...

[Angelus]

Јесте управо тако,како сте дивно све објаснили,али знате ја можда мало кривим и своје срце,ја ове људе поред поштовања свих осталих,заиста,некако посебно волим,њихова реторика,дар бесједништва,лични вокабулар,ум ко васиона некако посебно освајају душе жељне Христа и радости живота у њему.

Кад Митрополит др Амфилохије говори то је као да се небо спустило на земљу и они гласови и ријечи које се од милине ума расипају на све стране,а сабиреш као нешто најдрагоцјеније тад се и све душе стапају у једно.Кад наш Владика Атанасије објашњава нпр.Свете оце,то је дојам тако диван и питак,као да имаш осјећај да су му школски другови били или неко кога најбоље познаје и успут ту било да је на предавању,бесједи чујеш све друго што чини љепоту заједнице.Неки се љуте што он често загалами,исправља у појању,али то је све из љубави,то је човјек свет и веома посебно вољен од свих нас који га љубимо,Христа ради.Када он служи знај да ће бити све пуно и све живо,дивни наш Владика и мој Тврдош,моја и наша света Херцеговина,волим га више од свега.

А Владика Григорије,шта рећи,видите и сами,човјек који чуда чини,...Бог их све сачувао и гдје год стопа им стала нека им је увијек топли перивој Мајке Божије и вјечно крило Господње уз њих и све нас.

Амин,Боже дај!

[Vaske]

@,

Начелно се слажем, једино примједбу имам на ово са-мишљење тј. да је Шијаковић тек на путу. Ово говорим из искуства тј. после силних предавања. Непостоји тема, нити савремени философски проблем у који није ситуирао у отачко богословље и показао га у свој својој свјежини. Ту засигурно не каска. Оно што их дефинитивно разликује је харизма коју си поменуо и оно обиље свједочења Другог.

[Angelus]

Свака Вам част људи,каква дивна и цивилизована комуникација,данас је ријеткост и то заиста права,да сретнеш људе који знају да поштују мишљење другога и да комуницирају у дијалогу,јер видитте и сами све је сами монолог,а што каже наш Владика Григорије,да онај који говори још није ни испустио ријеч овај други га већ репликом или контром дочека.Свака Вам част и вјерујте ми нисам ни једног тренутка зажалила када наиђем на људе културне и образоване да нешто и пуно тога и научим,јер ови форуми,нисам не дај Боже рекла за овај,Отац Иван се заиста труди и супијева да све буде како треба,него кажем ови форуми,видим када тражим неку тему,неки одговор,видим заиста свашта се пише и постаје једна разбибрига,а интернет је средство прије свега за учење,ја тако мислим,забаве има свугдје около,али треба народ да нешто научи кад већ има ту медијску приступачност.А колико је само богата литература,то је невиђено,а народ чита жуте штампе и гледа глупости да своје душе напуни што више лошим и онда се чуде кажу не иде им ништа...Буди Бог с нама.

Хвала Вам и опростите на више ријечи.

https://www.pouke.org/video.php?cid=62&id=525&do=view

[Angelus]

Сјетих се из једног предавања проф.Милина на тему :"Зашто праведници страдају,а грешници благују" и онда каже да су сва ова четири појма,све четири ријечи једна велика тајна,јер ко је грешник,ко је праведник,ко страда,а ко благује,то ми не знамо,...итд.
Често се сјетим када каже Владика Атанасије када је полазио на школовање,кад му је тадашњи Патријарх Герман рекао као младом богослову да је много зла у овом свијету,али једино је важно да то зло нама не овлада и још једна мисао коју је као млад богослов нашао наш Митрополит др Амфилохије која каже овакво:
ТЕКСТ НА ДУБОКО ДУХОВНО РАЗМИШЉАЊЕ…
************************************
+++ “Кажи ми ријеч спасења”,Митрополит др Амфилохије +++
…Кад сам већ код древних мудраца пустињака, да наведем и један веома карактеристичан примјер из древнога египатског отачника о египатском пустињаку Макарију Великом, један текст, који ме поразио у своје вријеме, као студента, и којега никако не могу избристаи из сјећања.
Каже за Макарија Великога, пустињака: иде пустињом, носи свој штап, моли се Богу и у пијеску пустињском налази људску лобању. Подиже лобању на свој штап и почне разговарати с њом. Пита је: “Чија си ти?”, а лобања одговара: “Ја сам лобања… тога и тога многобожачког жреца”, који је живио тамо у неком оближњем мјесту, и додаје: “А ти си Макарије духоносни! Када се ти Богу помолиш за нас, онда наше муке у паклу бивају лакше”, рече лобања. “Какве су то муке?”- пита Макарије, а лобања му одговара: Као што је небо далеко од земље, тако су и муке изнад и испод нас тако дубоке и паклене”. Макарије пита: “Шта је вама најтеже у паклу?”, а лобања ће: “Ми смо прилијепљени леђима једни за друге. То су највеће паклене муке: не можемо видјети један другога лицем к лицу, а када се ти богу за нас помолиш, онда нам Бог да дара да можемо једни друге видјети лицем к лицу”… Згрозивши се над тим својим виђењем, неким пустињским свједочанством, Макарије враћа лобању у пијесак и каже: “Проклет дан у који се родио човјек!”
********************************************
И тако човјек мисли у свему овоме и још много тога,па мислиш о својој младости и путевима којим си ти ишао,али свакоме Бог да слободу и избор,неки су рођени,за ово или оно,а како вели Свети Отац Јустин у писму тада Ристи Радовићу свом ученику,да је добро дарове Божије умножио.
Тако заиста Господ чудесно дејствује у људским животима и милост
и благодат Своју изобилно дарује онима која Га љубе и прослављају.
А тамо гдје је Бог посијао Своје јеванђелско сјеме, својом чудесном Ријечју усадио и уписао Себе у сву творевину, нарочито кроз човјека, та творевина и човјек као домаћи Богу и сва остала човјеколика бићакоја теже ка човјеку призвани су да свједоче о слави Његовој и о божанству и сили Његовој у свим временима и на сваком мјесту. Поред свих свештенослужитеља, сваки хришћанин (лаик-припадник лаоса,народа Божијег), призван је да казује славу Божију и чудесна дјела Његова сваком земаљском покољењу.
Ми треба у сваком времену да се угледамо на свете Божије људе, јер они су
опрактиковано Јеванђеље, они су свијећњаци који све просвећују
свјетлошћу Христовом и све испуњују вјечном љубављу Божијом и
силним благословом Божијим. Њихова дјела треба читати, од њих се
учити и онда ћемо непрекидно бити са Господом и у Господу и Њиме ћемо
живјети и дисати и мирисати.

У Христовој љубави и с’поштовањем,
из Тузле,
као и раније,иста.

[Александар Милојков]

Професор Шијаковић би за себе рекао: Ја нисам теолог.

И није. Човек је философ. Лубардић је и тамо и овамо: магистрирао теологију а докторирао философију. У сваком случају, генијални људи.

[Angelus]

Брате имењаче,ја сам овдје нова и заиста душекорисне су Ваше реченице,читала сам дискусију о небићу итд.Колико има знања на једном мјесту,такође младости на којој почива будућност,дивно заиста,образованих људи,који валидно и са теолошким упориштем могу дати одговоре на које тражимо.

А знам читајући светоотачке књиге да мудрост се не стиче само годинама, него, како предивно Митрополит наш Амфилохије каже, Св.Јован Богослов упијао је мудрост Божанској и учио се њој управо са њедара, са груди Господњи, са срца Господњег јер је он главу своју наслонио на њедра Господња и питао на Тајној Вечери, Да нисам ја тај Господе који ћу те издати? Не, Господ га је научио ријечима и дјелима вјечнога живота и вјечне радости која сија и просијава и обасјава сву творевину са лица и њедара Господњих, са Лика Његовог, "најљепшег међу синовима људским".

Господе Исусе Христе Сине Божији, удостој и нас свјетлости и милости Твоје!

Амин!

[Vaske]

Професор Шијаковић би за себе рекао: Ја нисам теолог.

И није. Човек је философ. Лубардић је и тамо и овамо: магистрирао теологију а докторирао философију. У сваком случају, генијални људи.

Да, није.

о томе смо мало проговорили на почетку теме али је Балти то "теолог" појмовно проширио.

Уосталом могло би се говорити и о томе да ли је уопште могуће нешто као хришћанска философија и у чему се она разликује (ако се разликује) од теологије.

[Биљана]

Doc. dr Darko Đogo!

Odličan teolog!

Na svakom predavanju maksimalnu pažnju posveti studentima! Uočljiv je takođe i njegov veliki napor da na najbolji mogući način prenese znanje! Osjećajan i susretljiv! Želi da pomogne!

Odličan i filozof! Stvari sagledava iz više uglova! Zna o čemu priča i uvijek se trudi da nadogradi znanje, kako nama tako i sebi!

Jednom riječju; odličan čovjek!

[Anette]

Гласала за моју крв, а да могу, гласала бих и за еп. Атанасија..

[Angelus]

Ех,велики поздрав и свако поштовање за проф.Дарка Ђогу,који је у Фочи,диван млад човјек,пун сусретљивости,пун младалачког ентузијазм,науке...много га волим и поштујем,а велики је и пријатељ мог сина,љубим их обојицу,Бог их видио на сваком кораку,

Амин!

[obi-wan]

има код њега у теологији та црта превасходности живота над свим појмовима, теоријама, догматима, канонима, дакле једна драма сусрета са Светом Тројицом која превазилази све поменуто

Ovo je, za moj pojam vere, apsolutno presudna stvar kod vl. Atanasija. Kljuc njegove licnosti. Iz ovoga nicu sve one ostale izvrsnosti koje si naveo.

Ova osobina je kod njega, da tako kazem, najotackija...

[obi-wan]

Doc. dr Darko Đogo!

Odličan teolog!

......................................

Slazem se... pratio sam njegovo pisanje i stil izrazavanja na Verujem-u dosta dugo, i siguran sam da je na putu da postane jedan od najizvrsnijih...

[Milan Nikolic]

Ко ће какав постати не знам. Али знам да су наши епископи одличан пример на челу са Атанасијем Јевтићем.