Sveti novojavljeni Jefrem Neamakrijski, Čudotvorac

[Euthyphro]

Dana 14. septembra 1425. godine Turci krenuše u invaziju preko mora, paleći hrišćanska mesta i sveštene manastire, nanoseći neopisiv zulum monasima i hrišćanima. Mnogi postradaše za pravoslavnu veru u to doba. Tog dana opljačkaše i uništiše manastir na Amomonu , plačkajući i paleći okolne oblasti. Žrtvom njihovog zverstva bi i ovaj Sveti Jefrem. Mnogi monasi bejahu mučeni i posečeni, no Sveti Jefrem sve to gledaše mirno i bez straha sećajući se Onoga koji je rekao: "Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti." Njegovo smirenje razbesni đavoimane turke, pa su ga zatvorili i mučili ne bi li ga kako naterali da se odrekne Hrista Boga. Zatvorili su ga u malu ćeliju držeći ga danima bez hleba i vode. Svakodnevno su ga surovo tukli, nadajući se da će ga naterati da se odrekne Hrista kao Boga i postane musliman. Nekoliko meseci je silom Božjom podnosio nečovečna mučenja i iživljavanja. Tada krvnici umorni od tolikog mučenja odlučiše da ga ubiju. No za njegovu smrt smisliše posebno zverstvo. Bio je utorak, 5. maja 1426 godine, kada je Sveti Jefrem podneo mučeništvo za Hrista. Izveli su ga iz njegove ćelije, okrenuli naglavačke i vezali za drvo duda , zatim ga tukli i ismevali. U bezumlju su vikali: "Gde je tvoj Bog? Zašto ti sada ne pomogne?", upodobljavajući se tako ubicama Hristovim, jer isti duh bejaše u njima. A Jefrem se upodobljavaše Hristu Gospodu, te se moljaše: "O Bože, ne slušaj njihove hule. Neka bude volja Tvoja! Neka bude kako si ti odredio!" Vukli su ga za bradu i mučili dok nije klonuo. Njegova riza beše rascepana. Krv njegova silno je lila. Telo mu beše gotovo golo, prekriveno mnogim ranama. No pošto njegovim mučiteljima um beše potpuno pomračen, oni ne behu još zadovoljili svoju krvoločnost, te ne prestajahu da ga muče. Neki nesrećni čovek među njima uze zapaljen štap te ga snažno gurnu u Svetiteljev pupak. Njegovi krici bili su srcecepajući. Njegova bol beše velika, ali to ne uznemiri ni malo njegove okrutne mučitelje. Ponavljali su ista brojna mučenja iznova. Ne mogavši trpeti takve bolove , postavši i suviše slab da bi mogao govoriti, tiho se pomoli Bogu da mu oprosti grehe, a zatim osta bez svesti. Krv i pljuvačka tekli su niz njegovo lice, a zemlja ispod njega beše natopljena njegovom krvlju. Misleći da je umro, Turci presekoše konopce i njegovo telo pade na zemlju. No, njihov bes još ne beše zadovoljen, te nogama šutirahu i udarahu njegovo telo na zemlji. Tada na zaprepašćenje Turaka, Svetitelj otvori oči i tiho reče: "Gospode Tebi predajem duh moj."Bilo je devet sati ujutru kada njegova duša otide Hristu.

[Euthyphro]

Tropar Prepodobnomučeniku: Na gori Amomon zasjao si kao sunce, poslušniče Božji. Za Hristom Bogom si u mučeništvo otišao;napade varvarske pretrpeo si, Jefreme, Hristov Velikomučeniče, zbog čega ti se dade blagodat da pritičeš u pomoć onima koji pobožno kliču tvoje ime. Slava Hristu koji ti snagu dade! Slava Njemu koji te čudotvornim učini! Slava Njemu koji preko tebe svima daje isceljenje!

[Euthyphro]

[Euthyphro]

Akatist Svetitelju na engleskom: http://full-of-grace-and-truth.blogspot.com/2012/05/akathist-to-st-ephraim-righteous-martyr.html

[Euthyphro]

Potrebno je da se kaže ponešto i o čudima i daljim viđenjima Svetoga Jefrema čudodejstvujućeg, koja su usledila posle obretenja njegovih celebnih moštiju. Zaista, po broju čuda i isceljenja, on se može svrstati u red novojavljenih svetitelja i velikih čudotvoraca jeladske zemlje i celog Pravoslavlja, poput Svetitelja Nektarija Pentapoljskog, Svetih prepodobnomučenika Rafaila,Nikolaja i Irine devstvenomučenice i mnogih drugih. Jedno od tih čuda opisano je u časopisu "Death to the World", br. 4, pod naslovom 'Overdose'. Čudo se desilo u Sjedinjenim Državama. Jedan američki tinejdžer godinama se rvao sa sopstvenim životom, uzimajući kokain i heroin. Nije imao stabilnu porodicu, niti je u roditeljskom domu dobio bilo kakvo hrišćansko vaspitanje. I mada je bio još vrlo mlad, bio je u ozbiljnoj nevolji. Jedne noći, star i ružan čovek pojavio se pred njim i rekao: "Ja sam tvoj prijatelj i želim da ugovorim sastanak sa tobom, da bismo se sreli." Uputio ga je da uđe u kola i vozi što brže može niz određen put koji je imao oštru okuku a na kraju zavoja je bila gola litica. Mladić je učinio kako mu je misteriozni noćni posetilac rekao no, gubeći nerve, u poslednjem trenutku je uspeo da pritisne kočnice i da se okrene. Stigao je kući skrhan. Dve noći kasnije isti starac se ponovo pojavio i ljutito rekao: "Veoma sam razočaran što nisi došao da se sretneš samnom. Opet uđi u svoja kola i vozi što brže možeš, ali ovog puta ne pritiskaj kočnice." Mladić je imao čudno osećanje, kao nekakvu prislu u umu, da to mora da učini. Seo je u kola i vozio što je brže mogao. Kada je došao do okuke nije stao već je velikom brzinom nastavio pored litice. Kola su bila smrskana, ali začudo, on je prošao samo sa posekotinama i blagim potresom. Nekoliko sedmica pošto je izašao iz bolnice, ružni starac mu se ponovo javio i rekao mu: "Besan sam na tebe što se nisi držao našeg dogovora. Noćas ćeš me zasigurno sresti! Stavi duplu dozu droge u tvoju iglu." Mladić se opet osetio primoranim da učini ovo i pošto je ušpricao sebi ovu dozu došao je u stanje kome. Prebacili su ga u bolnicu; lekari su rekli njegovim roditeljima da verovatno neće preživeti. I ako preživi kojim slučajem- ostaće u vegetativnom stanju. Skoro nije bilo šansi za oporavak. Međutim, kroz dve sedmice mladić se probudio u potpunoj svesti. Rekao je onima oko sebe da je video čoveka koji je izgledao poput monaha u velikom sjaju. Prišao mu je i rekao: "Znaš li da se molim za tebe? Bog ti je dao još jednu priliku. Živećeš, ali moraš da ispraviš svoj život. Idi u Grčku i poseti moj grob i zahvali Gospodu za tvoje spasenje. Moje ime je Jefrem." Svedočanstvo o ovom čudu iz 90ih godina može se naći u knjizi V. Dimitrijevića:"Od Elvisa do antimadone", a dosta detaljnije na sajtu Manastira Lepavine: http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5602. A tekst iz časopisa "Death to The World" može se pročitati ovde: http://www.deathtotheworld.com/articles/004/overdose/overdose.html

[Euthyphro]

Evo još svedočanstava o čudesnom zastupništvu i javljanjima Jefrema Novog. "Moje ime je T. M. i premda sam Grk po rođenju živim u Švedskoj. Pre dvanaest godina bio sam osuđen na tri godine zatvora za zločin koji nisam počinio. Bio sam zatvoren u mračnoj ćeliji, pet meseci, čekajući pravo žalbe. Pretres je bio zakazan za petak 18. decembar 1981.god. U četvrtak uveče, oko tri časa, iznenada sam se prenuo iz sna i bio sam na nogama pre nego što sam shvatio da sam budan. Preda mnom je, osmehujući se, stajao čovek, bosonog i obučen u belu odeždu. Bio je visok i mršav i posedovao je gustu bradu. Nije nosio nikakvu kapu; njegove oči su bile jasne i plave i delovale su ljubazno. Pitao sam ga na švedskom: "Ko si ti?"Ponovo se nasmešio i podigavši ruke rekao mi je na grčkom: "Sutra ćeš na sudu biti oslobođen."Ponovo sam ga upitao: "Ko si ti? Kako to znaš?" Osmehujući se, ponovio je : "Sutra ćeš biti pušten."Krenuo sam prema vratima u čudu, da proverim da li možda ostala otvorena. Nisu bila. Okrenuo sam se svom posetiocu i tada sam video nešto što neću zaboraviti dok god sam u životu: čovek se uzneo od zemlje i iščezao. Bio sam ubeđen da sam upravo svedočio Hristovom čudu. Prekrstio sam se i legao u krevet. Sledećeg jutra odveden sam na sud, gde je posle nekoliko sati pretresa, sudija ustao i rekao: 'Slobodan si.' U sred sudnice sam klekao i prekrstio se. Pozvao sam roditelje da im saopštim da sam oslobođen. Na moje iznenađenje, oni su to već znali. "Kako? Kako znate?!', upitao sam ih. Odgovorili su mi da im je to saopštila moja sestra koja se prethodnog dana molila Svetom Jefremu u Nea Makriju. Pozvao sam sestru. Rekla mi je da je u četvrtak posle podne posetila Manastir Svetog Jefrema da bi se pomolila za mene. Tamo je osetila kao da joj je Sveti Jefrem obećao da ću biti oslobođen iz zatvora. Pozvala je moje roditelje da ih obavesti o svom doživljaju. Oni naime nisu znali da je ročište trebalo da se održi već sutradan. Nekoliko dana kasnije dobio sam ikonu i knjigu o Svetom Jefremu , koje mi je poslala sestra. Odmah sam na ikoni prepoznao lik mog misterioznog posetioca. Krenuo sam za Grčku i odmah otišao u Svetiteljev manastir da zahvalim Bogu za čudo koje mi je udelio zastupništvom Svetog Jefrema. Th. M. Carussell 2131 Hagersten, Stokholm, Švedska"

[Euthyphro]

"Juna meseca 1983 godine u mom selu vrlo pobožna sedamnaestogodišnja devojka bila je trudna. Bila je preplašena jer su joj lekari rekli da nikako neće moći da rodi dete prirodnim putem . Veoma se plašila bolnog porođaja i carskog reza. Jednog je dana odlučila da poseti svoju rođaku u bolnici, nadajući se da će tamo sresti i neku ženu koja se nedavno porodila te da će se tako ohrabriti. Takođe se neprekidno molila Svetom Jefremu, kao što smo je naučili, ovim rečima: 'Sveti, molim te učini da moj porođaj bude što lakši.' Iako su je tog dana doktori pregledali nisu primetili ništa novo i neobično, no tokom večeri devojka je postala anksiozna. Iako ništa nije ukazivalo da će se poroditi, njen muž, kao da je bio nadahnut odozgo, odluči da je odvede u kliniku. Uz put žena mu je prebacivala da će ih doktori i sestre ismejavati zato što bespotrebno po drugi put za dan dolaze u bolnicu. Kada su stigli, devojku je pregledala sestra koja je, iznenađena, saopštila da će se devojka uskoro poroditi. Kada su lekari stigli preplašena devojka se molila i za tri minuta, ne osećajući nikakav bol rodila je dete prirodnim putem. Lekar je posleo rekao novopečenoj majci da se ono što je izgledalo da će biti najteži porođaj u njegovoj dvadesetpetogodišnjoj praksi pokazalo kao najlakši." Ovo svedoči Marija iz grada Kalamate, 16. septembra 1983 godine.

[Euthyphro]

"Zovem se Helena Voulgarakis. Prilikom upisa na fakultet polagala sam prijemne ispite u junu 1985 godine. Nisam dobro uradila test iz fizike, a tog dana trebalo je polažem test iz hemije. Sećam se da je bio četvrtak i da sam bila vrlo nervozna. Iako sam vredno učila, hemiju ipak nisam znala dobro i bila sam dosta nesigurna u svoj uspeh. Oko podna, vreme za rešavanje testa se polako primicalo kraju a ja nisam uopšte bila ubeđena da sam ga uradila kako treba. Počela sam očajnički da se molim Bogu za pomoć. Tada kao da sam čula neki tihi glas koji mi je šaputao, obrisala sam svoje odgovore . Zatim, kao da mi je taj glas govorio ispravne odgovore. Vratila sam se kući i saznala da je za vreme dok sam polagala prijemni ispit jedna moja rođaka zvala Manastir Svetog Jefrema i zamolila igumaniju Makrinu da se pomoli Svetom za mene. Bilo je to kao da je neko stajao pored mene za vreme ispita i pomagao mi sa odgovorima. To je učinio Sveti Jefrem iz ljubavi prema ljudima. Snažno blagodarim Svetitelju što sam osvojila 90/100 bodova na testu iz hemije." Ovo svedoči Helena Voulgarakis iz Atine. izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2012/05/3-miracles-of-saint-ephraim-of-nea.html

[Euthyphro]

Evo još svedočanstava o viđenjima i čudima Svetog Jefrema (njegovim molitvama da se spasemo): "Bilo je to u januaru 1996. godine,nedelja ujutru, kada sam usnila da se nalazim u velikoj crkvi bogato ukrašenoj zlatom i punoj svetlosti. Velika masa ljudi ulazila je i izlazila iz crkve. Jedna prijateljica mi reče da treba da se poklonimo moštima i pomolimo, pošto se majka jednog našeg prijatelja beše upokojila. Čekali smo u redu sve dok nismo stigli pred stakleni kivot koji je bio postavljen uspravno . U njemu je stajao visok muškarac mlađih godina , mršav sa panagijom oko vrata kakvu nose episkopi. Nosio je crnu kapu sa crvenim krstom i doimao se živ premda kao zaspao. Dok sam pravila metaniju videla sam na staklu kivota pločicu na kojoj je pisalo : 'Jefrem'. Pošto sam se probudila narednog jutra, bila sam zbunjena, razmišljajući šta bi to moglo biti, pošto nikad pre nisam bila čula za svetitelja koji se tako zvao. Pitala sam baku da li postoji neki svetitelj po imenu Jefrem. "Jefrem? Naravno, da postoji", rekla je. Podišli su me žmarci, jer mi se u snu ukazao svetitelj za koga nikad pre nisam bila čula. Narednih dana razgovarala sam sa jednim svojim prijateljem koji je bio vrlo pobožan i često odlazio u crkve i manastire. Rekao mi je gde se nalaze mošti Svetog Jefrema i govorio mi o njegovom žitiju , kada sam sa iznenađenjem primetila da ono što mi je on govorio o Svetom Jefremu odgovara onome što sam videla u svom snu. Taj mi je prijatelj savetovao da bih trebala posetiti svetiteljev manastir ali zbog posla i obaveza nisam to učinila naredna dva meseca. Dva meseca kasnije, bila je to nedelja, čekajući autobus, da bih otišla u posetu baki, setila sam se ponovo svog sna i Svetog Jefrema. Utom sam primetila taksi i zaustavila ga, da bih stigla do bake što pre. Kada sam ušla u taksi videla sam da se u kolima nalazi mala ikona nekog meni nepoznatog svetitelja. No njegov lik delovao mi je poznat. Upitala sam taksistu:'Da li je taj svetac Sveti Jefrem?'. Rekao je da jeste i počeo je da mi pripoveda kako je to divan svetitelj i veliki čudotvorac. Pošto je prošlo još nekoliko meseci a da nisam posetila još uvek manastir Svetog Jefrema vraćajući se kući sa posla odlučila sam da pešačim, umesto da odem autobusom. Usput sam prošla pored neke crkvice koja je bila otvorena, tada se setih Svetitelja i mog nemara i odlaganja posete njegovom manastiru, te odlučih da uđem da zapalim sveću. I čija je slika bila na analoju? Svetog Jefrema! Nekoliko dana kasnije napokon bejah udostojena da posetim manastir. Moja radost je bila neizreciva. Srce mi je lupalo kao ludo. Kada sam stupila u portu, mir obuze moju dušu. Udostojila sam se tada da po prvi (a nažalost i poslednji) put razgovaram sa gerontisom Makarijom, neverovatnom ženom koja , kada joj ispričah o događajima koji su mi se dogodili, zaplaka, a u kasnijem razgovoru osmehivaše se kao dete. Kada sam je upitala zašto se Svetitelj ukazao meni koja nisam ni bila čula za njega (rekla sam joj da imam veliku pobožnost prema Presvetoj) mati Makarija mi odgovori da je Sveti Jefrem jedan od miljenika Presvete. Posle sam mnogo puta posećivala ovaj manastir i molila se Svetom Jefremu. Zahvalna sam mu jer mi se mnogo puta javljao u snu da me upozori kada bi se nešto neprijatno po mene spremalo. Nikada neću zaboraviti sledeće: jednog jutra zaustavih taksi da me odvede do posla. U kolima bejaše ikonica Svetog Jefrema te počeh razgovor sa vozačem. Bila sam uznemirena zbog nekih stvari koje su mi se tih dana događale. Taksistin glas najednom kao da se promeni i poče mi govoriti o nekom njegovom prijatelju koji je svojevremeno prolazio kroz iste probleme kao ja tada i kako je uspeo da ih reši, iako mu ja nisam govorila nikakve detalje o mojoj situaciji. " Molitvama Svetoga da nas Gospod pomiluje.

[Euthyphro]

Sveti Jefrem ( u svetu Konstantin Morfes) čeka vaskrsenje mrtvih:

[Euthyphro]

"Pre pet godina, ne sećam se tačno kada, usnila sam san koji je bio tako živ da ga neću zaboraviti dok god sam u životu. Imam troje braće, ali sam naročito vezana za najmlađeg budući da smo zajedno odrasli. Odmah na početku da kažem da što se tiče crkve, religije i svetaca bila sam ravnodušna i daleko od svega toga. Tako, u tom snu koji sam usnila, moj brat G. i ja bili smo na nekom mestu izvan našeg doma kada nas zadesi strahovit zemljotres. Zemlja se pred nama rascepi i proguta mog najmlađeg brata. Gledala sam u njega, ali ništa nisam mogla učiniti. Zazivala sam Presvetu i govorila:'Moja Presveta, molim te, povrati mi brata!' I tu na mestu gde je moj brat nestao predamnom u utrobi zemlje pojavi se žena sva u belom, poput senke (bila je to Presveta) i reče mi: 'Neću ti ja lično vratiti brata. To će ti učiniti neko drugi.' Tada ispruži svoju ruku i pokaza na visokog monaha sa crnom bradom i tamnom premda ne potpuno crnom rasom koji je u rukama držao nešto sjajno, nešto što je sijalo. Iznenađena upitah je: 'Ko je to moja Presveta?', a ona odgovori:'Jefrem'. Nikada pre ne bejah čula to ime. Okrenuh se tada Svetom Jefremu i rekoh mu: 'Moj Sveti Jefreme povrati mi moga brata, i šta god budeš tražio od mene daću ti.' Pošto je držao u ruci nešto sijajuće pretpostavila sam da bi možda hteo zlato te mu rekoh:' Da li želiš zlato, Svetitelju? Ja ću ti dati zlata samo mi vrati brata'. Tada čuh strašnu buku i iz dubine zemlje, u oblaku prašine, pojavi se predamnom moj brat, sav prašnjav. Tada se prenuh iz sna koji je bio poput noćne more, ali začudo nisam bila uplašena. Tokom dana sam dosta razmišljala o ovom snu i pričajući sa prijateljima na poslu čula sam o Svetom Jefremu i manastiru u Nea Makriju. Razgovarala sam sa svojom porodicom koja živi izvan Atine da ćemo, kada sledeći put dođu u Atinu, svi zajedno otići u Nea Makri. Tako se i desilo. Kada smo stigli u manastir, bilo je tako mnogo sveta no mi svi osetismo neopisiv mir, koji nikada nećemo zaboraviti. Kada sam prvi put videla ikonu Svetog Jefrema skamenila sam se, budući da je to bio onaj isti monah iz mog sna: visok mršav, sa tamnom mantijom i nečim sijajućim u ruci. Sledeće iznenađenje se desilo posle nekoliko minuta, kada nam se u gužvi obrati neki sveštenik, meni i mom bratu i upita nas zašto smo došli Svetom Jefremu. Ispričala sam mu svoj san i upitala ga šta treba da dam svetitelju. Sveštenik nam reče da Svetitelju nije potrebno ni zlato ni srebro, već da mu možemo odati hvalu svojim prisustvom. 'Od sada tvoj brat ima Svetog Jefrema kao zaštitnika', i rekavši to zakrsti ga uljem iz kandila Prepodobnoga. Još nas usavetova da se obraćamo Svetitelju u svakoj neprilici, i da će nas on uvek štititi. Od tada svake godine idemo u manastir Sv.Jefrema. Posle svega što sam doživela, sada verujem da nešto postoji."

[Wu]

Imao sam 2010. godine priliku da posetim manastir i da se poklonim svetiteljevim moštima. Zapravo, više puta smo sa KUD-om išli u kamp u blizini Nea Makri, i pošto sam često viđao putokaz stalno sam obećavao sebi da ću otići i konačno sam poslednji put (za sada barem poslednji) kad smo bili zaista i otišao. Manastir je stvarno prelep, samo ima jednu manu - na putokazu piše da je 500 metara od centra mesta, a u stvari ima više od kilometar i po, pa nisam imao dovoljno vode za šetnju po avgustovskom suncu, no vredelo je u svakom slučaju Kupio sam tamo mali privezak „knjižicu“ (tj. tog je oblika) u kojoj je s jedne strane fotografija igumanije Makarije s ikonom svetitelja (ima među prvim postovima u temi) a s druge ikona s delićem odežde. Mošti su izložene kao na slici koju je postavio Martirije, u prelepom ćivotu sa staklenom gornjom površinom. U tom trenutku su bili u toku radovi na freskopisanju hrama, i na puno mesta je stajao samo go malter, podeljen na kvadrate i u njima napisano ime sveca koji će tu biti oslikan, kao ono Crnogorac kad farba jaja za Uskrs pa napiše crvena, zelena, plava... Evo i par sličica:

Ovako izgleda put ka manastiru

Kapelica usput

Ikona sv. Jefrema na kapelici

Manastir Blagoveštenja Presvete Bogorodice i svetog Jefrema Neamakrijskog

[Euthyphro]

Lepo je dan neko ko je zaista bio u tom manastiru i poklonio se moštima napiše nešto i postavi po koju sliku. Pomalo ti zavidim

[Wu]

Lepo je dan neko ko je zaista bio u tom manastiru i poklonio se moštima napiše nešto i postavi po koju sliku. Pomalo ti zavidim

Pa, eto, pogodilo se skoro slučajno... Pritom, ja zaista ništa nisam znao o sv. Jevremu NM, samo sam želeo da odem u manastir pored čijeg sam putokaza prošao puno puta. Ali zato kad sam došao tamo, video mošti, ono prastaro drvo na kome je bio mučen i desetine knjiga o čudima svetiteljevim u prodavnici, i čuo par reči na licu mesta od bakice u prodavnici (onoliko koliko razumem grčki) onda mi je bilo jasno koliko je to zapravo sveto mesto.

[NinaSavic]

Да ли неко зна где могу да купим или да наручим његову икону онлајн (а да није преко купинда)?