Ружно мишљење о себи.

[РадиоКамчатка]

Preispitaj se, te dve stvari su tesno povezane. Moguće da si se okružio takvim ljudima i stvorio sebi sam takvu atmosferu u životu da budeš stešnjen. I prirodno duša i telo traže oslobođenje od toga...Razmrdaj se malo, sruši tvrđavu što si sagradio u glavi i verovatno će biti lakše. Ispod tog mrzim sebe najčešće stoji veliko samoljublje. Posebno ako ti je strah od ljudi povezan sa prezirom prema njima. Možda stvari nisu u stvarnosti onakve kakvima ih ti predstavljaš sebi u glavi. Možda suviše očekuješ i od sebe i od drugih, a mogućnosti i situacije ne pogoduju tome ? Ti verovatno mrziš i bojiš se svoje ljubavi prema ljudima jer te u prošlosti dovodila do groznih situacija. A ta ljubav stvara probleme ako je prisutno i veliko samoljublje. Sve je stvar poverenja. Ne treba ljude mrzeti, niti ih se bojati, ali im ne treba nešto mnogo ni verovati... Deluj kritički na sebe, od mržnje nemaš ništa niti je kad kome dobro donela i tako nećeš mrzeti sebe nego ćeš sazrevati. A prema ljudima isto tako budi kritičan i okruži se onima koji ti duši gode, onda nećeš imati razloga da ih se bojiš. A iskrena i topla molitva Bogu, sve ove nedoumice će rešiti i dobićeš odgovor sa pravog mesta a ne od ljudi. Evo prvi ja se nalazim pametan da te kobajagi savetujem a i ja isto mrzim sebe vaskojako...

[Дејан]

  On 1. 10. 2012. at 23:53, Nemanja 991 рече

Bojim se ljudi i mrzim sebe. Bile bi mi korisne vase pouke.

Idi kod psihijatra ,nije to sramota.

[Guest JelenaLela]

Rado bih rekla koju reč ako će da pomogne, ali iskreno ne znam kako da se postavim. Razlozi za takvo tvoje razmišljanje mogu biti razni, a svaki naš pokušaj više liči na 'traganje i napipavanje u mraku'. Predpostavljam da ne možeš da kažeš konkretne stvari, ali uopštena priča bi nam pomogla da mi tebi možda pomognemo sa našim 'poukama'.

I ne zaboravi, ima dobrih ljudi koji zaista mogu pomoći...

bighugbighug

[Ignjatije]

  On 1. 10. 2012. at 23:53, Nemanja 991 рече

Bile bi mi korisne vase pouke.

Nama bi bile korisne detaljnije informacije o tom problemu, sta osecas, od kada je to pocelo, kako osecas strah od ljudi, a kako mrznju prema sebi..... i tako to.

[Guest JelenaLela]

  On 2. 10. 2012. at 8:06, Дејан рече

Idi kod psihijatra ,nije to sramota.

Dobro, slažem se da nije sramota, ali ako je već neko rekao ovako nešto na forumu, očigledno da nije spreman za psihijatra, a možda uopšte nije za psihijatra. Ne znamo uopšte o kakavoj ličnosti je reč, pa mi dođe i malo smešno jer ovo će da se pretvori opet u neke interne rasprave (umesto da stvarno pomognemo) ako se ne javi i ne kaže koju reč više.

Nemoj misliti da ti protivurečim, samo kažem da ne možemo tek tako reći osobi- idi kod psihijatra .

[Nemanja 991]

Prvo bih hteo da se zahvalim svima koji su mi pomogli svojim komentarima. I

Istina je da ne zelim sebe da prihvatim takvog kakav jesam. Stalno bezim od svo pravog ja u neku igru ega, igru uma, gde na bolestan nacin radim na zadovoljenju tog ega. Mislim da je kod mene borba izmedju mog pravog ja do kog bih mogao doci preko vere u Hrista i sa druge strane ega koji je kod mene jak i mocan, metaforicno receno, kao neka kula pred Bogom koju treba srusiti ili barem u dovoljnoj meri oslabiti.

To lose kod mog ega bazirano ne na mom uverenju da sam glup i zbog toga manje vredan od drugih ljudi i da zbog toga nisam dovoljno dobar za druge ljude. Tako sam svoju vrednost poistovetio sa sopstvenom inteligencijom a s obzirom da mislim da je ona slaba onda mislim i da sam nedovoljno vredan za druge ljude. Protiv takvog sistema verovanja se bori nesto u meni, ljubav, ono pravo ja, ono koje treba da pronadjem, otkrijem.

Pored tog osecaja inferiornosti, koji je mozda umisljen ali je usadjen duboko u umu, otkrio sam da me na putu priblizavanja Hristu remeti i lenjost. Cesto mi je tesko da ujutru ustanem ranije da odem na liturgiju, mislim da bez obzira na tezak polozaj u kome sa ipak, prvenstveno zbog lenjosti ne dajem ni blizu od svog maksimuma u veri u ovom trenutku.

Pisem sve ovo ovde da bih video stav ljudi koji su u pravoslavlju o pitanju vrednosti tj. kako neko gleda na sopstvenu vrednost, kako na lenjost.....

Hvala vam unapred na odgovorima.

[DankaM]

  On 2. 10. 2012. at 11:18, Nemanja 991 рече

Cesto mi je tesko da ujutru ustanem ranije da odem na liturgiju, mislim da bez obzira na tezak polozaj u kome sa ipak, prvenstveno zbog lenjosti ne dajem ni blizu od svog maksimuma u veri u ovom trenutku.

Nemanja991, ne bih da se ovde "gađam" nekim etiketama, ali nekad ne mora da bude samo lenjost u pitanju. Jutarnja "težina i lenjost" može da ukazuje na problem sa raspoloženjem. Bilo bi lepo da odeš da popričaš sa nekim psihologom ili psihoterapeutom, npr. u Domu zdravlja, ili već gde, čisto da podeliš sa nekim to što te muči. Ne mora da bude veliki problem, ali vidim da si i ti svestan da stavovi koje imaš prema sebi i ljudima ne pomažu previše u životu.

Lično mislim da čovek mora da vidi šta zavisi od njega, a šta ne, da bi mogao lepo da uzrasta u Hristu.

Sve najbolje i bighugbighug

[Иван ♪♫]

  On 2. 10. 2012. at 11:18, Nemanja 991 рече

Prvo bih hteo da se zahvalim svima koji su mi pomogli svojim komentarima. I

Istina je da ne zelim sebe da prihvatim takvog kakav jesam. Stalno bezim od svo pravog ja u neku igru ega, igru uma, gde na bolestan nacin radim na zadovoljenju tog ega. Mislim da je kod mene borba izmedju mog pravog ja do kog bih mogao doci preko vere u Hrista i sa druge strane ega koji je kod mene jak i mocan, metaforicno receno, kao neka kula pred Bogom koju treba srusiti ili barem u dovoljnoj meri oslabiti.

To lose kod mog ega bazirano ne na mom uverenju da sam glup i zbog toga manje vredan od drugih ljudi i da zbog toga nisam dovoljno dobar za druge ljude. Tako sam svoju vrednost poistovetio sa sopstvenom inteligencijom a s obzirom da mislim da je ona slaba onda mislim i da sam nedovoljno vredan za druge ljude. Protiv takvog sistema verovanja se bori nesto u meni, ljubav, ono pravo ja, ono koje treba da pronadjem, otkrijem.

Pored tog osecaja inferiornosti, koji je mozda umisljen ali je usadjen duboko u umu, otkrio sam da me na putu priblizavanja Hristu remeti i lenjost. Cesto mi je tesko da ujutru ustanem ranije da odem na liturgiju, mislim da bez obzira na tezak polozaj u kome sa ipak, prvenstveno zbog lenjosti ne dajem ni blizu od svog maksimuma u veri u ovom trenutku.

Pisem sve ovo ovde da bih video stav ljudi koji su u pravoslavlju o pitanju vrednosti tj. kako neko gleda na sopstvenu vrednost, kako na lenjost.....

Hvala vam unapred na odgovorima.

ovako napisan tekst jasno pokazuje da nisi glup, već inteligentan

ti nemaš problem sa pameću, već sa pojedinim pogrešnim uverenjima i osećanjima koja proizilaze iz takvih uverenja

[Аурор]

Ne znam zašto si odlučio da za sebe misliš da si glup.

Ali možda ne bi bilo loše da uradiš test, izabereš jezik, stisneš start i izabereš za koju opciju misliš da treba da bude na praznom mestu:

http://www.iqigrice.com/iq-test-mensa.php

I naravno javiš nam šta si uradio i mi ti kažemo da sto posto nisi glup.

[Guest JelenaLela]

Nemanja, ljudi imaju različite sisteme vrednosti. Lično, draža mi je osoba sa manjim IQ a sa više topline i ljubavi no ona jako inteligentna ali koja je emotivno 'nerazvijena'. Drugo, ni ja ne verujem da ti je inteligencija slaba strana. Mislim da si na putu poznanja mnogo čega, a to zna biti zastrašujuće. (pa i put samopoznanja!)

I polako, ne sili sebe na ljubav prema Hristu, samo dopusti da ti se desi. Kad nešto radimo na silu, često propustimo suštinu i lepotu.

Samo imaj vere i prizivaj Hrista. On i onako samo čeka da dopustiš da ti srce ispuni ljubavlju. A veruj mi kada se to bude desilo, to će biti toliko oslobađajuće da će i tvoji strahovi, ako ne nestati, onda u znatnoj meri oslabiti. Jer imaćeš oslonac, pouzdanje i utehu u Hristu.

Samo polako

[Аурор]

  On 2. 10. 2012. at 23:25, JelenaLela рече

Lično, draža mi je osoba sa manjim IQ a sa više topline i ljubavi no ona jako inteligentna ali koja je emotivno 'nerazvijena'.

True story.

[Драшко]

Ako живиш у Београду, има бесплатно психолошко саветовалиште за младе у Дому омладине, ја сам ишао тамо у пар наврата и јако ми је помогло

[Nemanja 991]

Zanima me kako smiriti um. Um mi gori, od sedam smrtnih greha imam vecinu. Imam i osecaj inferiornosti i osecaj superiornosti istovremeno. Voleo bih da dodjem do smirenoumlja. Pronasao sam knjigu o starcu Tadeju kakve su ti misli takav ti je i zivot i svaki dan uglavnom procitam nesto iz te knjige. Svakodnevno uglavnom odem i do crkve ali jos mi se um nije smirio. Nisam se pomirio sa ovim svetom. Nisam raskrstio sa nekim svojim gledistima i ambicijama i jos sam u razrokom stanju, izmedju materijalistickog i duhovnog. Zbog odredjenih problema u umu razmisljao sam o hipnozi, o nekim tehnikama iz moderne psihologije, pa silva metod kontrole uma, pa rekonekcija. Ovi malo pre navedene pojave oslonjene na nauku nude maltene momentalan boljitak dok pravoslavni put jeste dug i tezak. Zanima me i razlika izmedju tih metoda i pravoslavnog puta. Nikako da mi se smiri um a nema napretka ni u veri bez smirivanja jer je i starac Tadej rekao da je ideal Hriscanskog zivota krajnje smirenje.

[Mil0š]

Nemanja zašto ložiš ljude?

[DankaM]

Čak i da nas loži, radije ću ispasti tupava i "ložana", nego da ne pokušam da ohrabrim nekog kome treba podrška.

Mislim da dosta ljudi ima taj stav ovde, i meni je to ok.