Духовитост духовних :)

[ksenos]

Желео бих да са Вама пријатељи форумаши поделим део сабраних поука и згода пустињских отаца из књиге „Духовитост духовних“ монаха Доротеја

Аутор књиге каже: Пустињска мудрост је заиста разиграна, ведра и духовита. За разлику од апстрактних појмова мудрословаца овога света који нас присиљавају да напрежемо свој ум до изнемоглости, пустињски оци у две, три речи рекли би много и често уз то измамили осмех. Наравно да је у том тону њихов суговорник лакше носио у свом срцу поуку као дар добре воље. Када је мудрост духовита, лакше се памти.

Отац Сисоје, слушајући александријске теологе, рече: „Да је Бог задужио теологе да напишу десет заповести, имали би их хиљаду“.

Када се на једном сабрању говорило о понизности, велики отац Антоније је рекао ово: „Кад се наклонимо један сантиметар, порастемо десет.“

Другом приликом исти велики отац закључи: „Људи се деле на завидне, охоле и остале. Никад нисам срео остале.“

„Оче, шта је то охолост?“

„То је мислити у себи: ’Ако провјерим јесам ли у праву, значи да признајем како могу бити и у криву‘“.

...Изрека непознатог пустињака: „Ако добијеш хвалу, можда желиш две.“

Отац Памво изнад свега је презирао новац. Кад су га питали зашто тако радикално одбацује новац, он одговори: „Зато јер су и слепци способни да га виде.“

Када су упитали оца Сисоја зашто су многи људи незахвални, он рече: „Јер кад заврши вечера, више не треба кашика.“

Неко је рекао: „Онај ко те је увредио, тешко ће ти опростити“.

Када су оца Пимена замолили да им говори о молитви, он рече: „Онај ко се не моли, не може говорити о молитви, а онај ко се моли, нема потребе о њој говорити.“

Једном приликом рече отац Исаија: „Уколико Црква нема храбрости изнети своје идеје, то није зато што би јој недостајала храброст, већ идеја.“

Неки старац, видевши пса, помисли: „Пас има толико пријатеља јер маше репом, а не језиком.“

[JESSY]

баш освежавајуће... men875847'0789

[w.a.mozart]

Једном приликом рече отац Исаија: „Уколико Црква нема храбрости изнети своје идеје, то није зато што би јој недостајала храброст, већ идеја.“

ово је одлично

[Ведран]

....ха, никад нисам срео остале

[obi-wan]

Отац Сисоје, слушајући александријске теологе, рече: „Да је Бог задужио теологе да напишу десет заповести, имали би их хиљаду“.

gringrin gringrin gringrin

[obi-wan]

@ksenos

Gde moze da se nadje ova knjiga? Kupio bih je odma`...

[ksenos]

@ksenos

Gde moze da se nadje ova knjiga? Kupio bih je odma`...

Dobio sam je na poklon od prijatelja iz Dalmacije.

Izdavac je VERBUM Split, 2002

[Sophrosyne]

Otac Rafailo iz Podmaina ima svremena na vrijeme odličan smisao za tu vrstu duhovitosti. :+)

[Ведран]

ова последнава апофтегма со кучево не ја разбирам баш....

толкувањето би било дека затоа што песот мавта со опашот а не со јазикот, демек не зборува, па затоа и има толку пријатели?

[w.a.mozart]

Otac Rafailo iz Podmaina ima svremena na vrijeme odličan smisao za tu vrstu duhovitosti. :+)

у то нема сумње, хехе

[ksenos]

ова последнава апофтегма со кучево не ја разбирам баш....

толкувањето би било дека затоа што песот мавта со опашот а не со јазикот, демек не зборува, па затоа и има толку пријатели?

animal030 animal037 аха .smesko.

[ksenos]

Када је отац Висарион кренуо у пустињу, исмевали су га сеоски младићи: „Куда ћеш, Висарионе, ниси ли чуо да је ђаво мртав?“ Томе он узврати: „Онда примите моје саућешче сирочади.“

Игуман, најпре, искушао је једног младића, који је желео да ступи у манастир у Хенатону, како би упознао његову спремност: „Када би имао три златника, дали би их дао сиромасима?“

„Од свег срца, оче.“

„А кад би имао три сребрењака?“

„Врло радо.“

„А да имаш три бакрењака?“

„Не, оче.“

„Зашто не?“ – зачуђено упита игуман.

„Зато јер њих имам.“

„Свет је тако ружан“, рече искушеник, „да се и ја на тренутке осећам ружним“.

Одговори му старац:

„Ако имаш ружно лице, не криви огледало.“

Праве су пустињске кризе наступале након више месеци проведених у пустињу. Тада су искусни учитељи знали да треба појачати дозу духовитости. Неки се млади монах посаветовао са духовником: „Оче, већ годину дана како сам у пустињи и у том времену шест или седам пута су навалили скакавци. То је права мука, има их свугде, чак и у храни. Како се ти браниш од њих?“

„Ја живим већ четрдесет година у пустињи. Најпре, кад бих опазио скакавца у јелу, све бих бацио. Затим сам почео вадити скакавце из тањира, а остатак бих појео. Онда сам јео и скакавце. Сада кад видим да се неки скакавац извлачи из тањира, ја га опет убацим.“

Неки се игуман наљутио на свог ученика и у гневу га упитао:

„Јеси ли ти овде поглавар?“

„Нисам, оче.“

„Онда не причај као будала.“

Други неки упита учитеља:

„Оче, зашто Црква проглашава брак светим?“

„Можда ради мноштва мученика“, шаљиво одговори отац.

[Ведран]

.....сада кад видим да се неки скакавац извлачи из тањира, ја га опет убацим.

ех, сила навике

[ribarot Klime]

Други неки упита учитеља:

„Оче, зашто Црква проглашава брак светим?“

„Можда ради мноштва мученика“, шаљиво одговори отац.

hahahahaha

[Лазар Нешић]

Други неки упита учитеља:

„Оче, зашто Црква проглашава брак светим?“

„Можда ради мноштва мученика“, шаљиво одговори отац.

hahahahaha

Да, ова је најбоља