Налазишта древних цркава

[Биљана]

Од велике би ми помоћи било бар да ми само неко каже је л ово на старословенском или којим је писмом

То није старословенски! Толико знам  

 

 

И још, што би олакшало, да л зна неко где се на нету може наћи комплетна азбука и бројеви овог писма ..

 

Што се тиче старословенске азбуке, имала сам је ја негдје! Потражићу па ћу ти скенирати и поставити овдје, али не обећавам, јер сам ја то и позајмљивала и не знам да ли ми је то враћено  

А искрена да будем...........већину тога сам заборавила ! 

 

Ово ће наприје бити неки народни језик који се у та доба разликовао од књижевног!  

[Zawisza]

Јасмина С. Ћирић

vrlo verovatno nadgrobnik slican onim nadgrobnicima postavljenim juzno od crkve Svetog Petra i Pavla blizu Novog Pazara...izgleda da je bio postavljen jer ima tragova od klinova tj bio je pricvrscen negde.....ima par opcija ili da je bio u samom zidu crkve (moze da bude spolja ako je nadgrobnik nekog svestenog lica ili ktitora...a moguce da je svesteno lice posto je od dekoracije samo tordirano uze i krst kao na starohriscanskim sarkofazima) i moze biti da je bilo u patosu...mada to ne bih bas rekla jer vidim da ne odgovara debljini takvih ploca koje su se ,,ugradjivale" u patos

 

ovi natpisi tj. zgrafiti su sekundarno uneti na nadgrobnik...tj vrlo verovatno nije bilo prvobitno vec naknadno upisivano od strane vernika tj posetilaca, hodocasnika itd itd....ima raznih natpisa koji su urezivani, cak i crtezi (najcesce brodovi, kao simbol naosa tj ladje u crkvi-katedrali)

 

ili natpisi kojima se ostavlja trajni zapis da neko bude pomenut u molitvi


ovde bi bilo najbolje skinuti crtez zgrafita


strcaljka na kamen, naci melineks i precrtati natpise...sigurno moze da se iscita


moze biti da je u pitanju ista grupa natpisa iz 17.veka (verovatno kraj 17, sve do sredine 18.veka kao u Pavlovcu na jugozapadnoj strani gde pise Knez Petko)

 

Najvise je takvih primera od pocetka do sredine 18.veka (oni pronadjeni u Rasu su nesto stariji) a natpisi skoro u 90posto slucajeva su sekundarni....to se smatra specificnim vidom iskazivanja poboznosti...imam vise slika zgrafita na freskama...a u arhitekturi je to npr. Trska crkva nedaleko od Negotina gde je ceo juzni i severni zid ne samo sa natpisima vec ima crteze. Npr. zaduzbina cara Dusana u selu Matejce, danas u MAkedoniji, ima neposredno uz pocetak zidova crkve umesto ,,postamenta" na kojem je crkva slicne nadgrobnike gde su urezivani natpisi (uglavnom je to ime nekog vernika i reci poput ,,izvolenijem Otca i razlucenijem Sina....Rab BOziji...."

 

i tamo isto ima tragova okivanja jer su pricvrscivane takve masivne ploce jedna za drugu.


Ukratko.


Taj lokalitet inače ima poprilično šarenoliku strukturu od neolita do poznog srednjeg veka


...i umalo da zaboravim vrlo lep primer manastira Jošanica

 

tamo su nadgrobnici relativno sličnog oblika bukvalno ugradjeniu zemlju (natpisi i ornamenti se ne vide zbog izloženosti atmosf.prilikama) ali ima relativno sličnih motiva tordirano uže, cik cak, krst (to je struka nazvala anikoničnom dekoracijom, mada ne prihvatam taj naziv jer ništa u hrišćanstvu nije neikonično...ikon - slika, lik, podobije ili obraz...sve je slika)

 

moja napomena

Jasmina je dr. istoričar umetnosti , jako lucidna i pametna i ako joj se obratite mogla bi da vam više otkrije.

[nana]

Што се тиче старословенске азбуке, имала сам је ја негдје! ...............

 

Ако си сигурна да овај текст није на старословенском онда и није потреба да се оптерећујеш и да  је постављаш.

 

Ово ће наприје бити неки народни језик који се у та доба разликовао од књижевног!  

 

Уух......ако узмемо да је ово стећак , временски  распон може бити оквирно од 11. до 15 века,... да одем сад на Вики да претражим старе народе који су боравили на овом мом простору   и имали своје писмо 0409_feel

[nana]

@ Zawisza  likefaceeeeeeee

oprosti,pustila sam svoju poruku ne proverivši da li ima novih posle Biljine.

    

kažeš:    

ovde bi bilo najbolje skinuti crtez zgrafita

strcaljka na kamen, naci melineks i precrtati natpise...sigurno moze da se iscita

...............................................................

 čime se napuni štcaljka ?

šta je melineks ?             

    4869

[nana]

Јављам , радосна, да постоје велике шансе да се текст у наредном периоду растумачи.

@Zawisza ,неизмерно хвала што си се јавио и упутио ме на праву особу.

Елем, захваљујући помоћи и ургенцији г. Д.М. .smesko. , ступила сам у контакт са г. Јасмином С. Ћирић и од ње, између осталог, добила и прецизније упутство како са фајталицом и папиром мелинексом прецртати текст са споменика и да ће се онда лако превести.

Господе isus-sinai молим Те, помози!

Имам велику стрепљу да ли ћу успети обзиром да тако нешто никад у животу нисам радила.

[Guest]

НА РУДНИКУ

Откривени остаци још једног манастира


Јула–августа 2013. године, Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду и Народни музеј у Аранђеловцу извршили су пробна археолошка ископавања на локалитету Ђурине ћелије у селу Манојловци (општина Топола). Локалитет се налази на североисточним падинама Рудника, поред Калуђерског потока, у густој буковој шуми. Пробна истраживања су потврдила народно предање да се на овом месту налазе остаци неког манастира. Откривени су и делимично истражени манастирска црква и конак, као и део потпорног зида на западној страни манастирског комплекса.

Црква је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку и припратом на западној страни. Њене укупне димензије износе 10 х 5 m. Очуваност зидова цркве је знатна, те на неким местима они достижу висину и до 2,5 m. Унутрашњост је била живописана, о чему, поред бројних фрагмената фресака пронађених током истраживања, сведоче и делови живописа сачувани in situ, на зидовима цркве.

У непосредној близини цркве откривени су остаци манастирског конака. Реч је о објекту зиданом од камена и кречног малтера, димензија 10,30 х 10,30 m, који је имао приземни и спратни део. Вероватно су у њему биле монашке келије, трпезарија и неке економске просторије.

Судећи по уломцима грнчарије, који су углавном проналажени приликом истраживања конака, живот у овом манастиру се одвијао током 15. и 16. века. Готово је сигурно да су на Ђуриним ћелијама откривени остаци једног од два манастира које турски дефтери из 16. века бележе у овом пределу Рудника – Св. Никола или Св. Архангел.

 

 

Православље

[Дијана.]

СЈАЈНО ОТКРИЋЕ: Откривен православни храм из Доба Немањића!

22:11   01.07.2016.

8

 

Археолози открили монументалну средњовековну цркву на падинама планине код Аранђеловца. По времену градње ктитори би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

Археолози открили монументалну средњовековну цркву на падинама планине код Аранђеловца. По времену градње ктитори би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

Неочекивано, археолози Народног музеја у Аранђеловцу открили су ових дана монументалну средњовековну цркву на Венчацу, која архитектонски припада истом стилу као задужбине краља Милутина и Цара Душана, Грачаница и Свети архангели!

Музеалци су на локалитету Дворине трагали за остацима двора последњег српског деспота Павла Бакића из 16. века, а нашли рушевине два века старијег храма, с остацима фресака осликаних руком великог мајстора. Археолог, доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду, сматра да је реч о задужбини неког високог племића или самог владара, а по времену градње то би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

– Нигде у Шумадији до сада није пронађена овакав монументални храм у српско-византијском стилу – каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу. – По народном предању овде су се налазили двори деспота Бакића, а Народни музеј из Београда је више пута изводио њихова ископавања. Међутим, арехолози тада нису ни слутили да се право откриће крије неколико десетина метара даље у шумском густишу. Међутим, кад је у остацима двора Бакића откривен камен с остатаком фреске, аранђеловачки музеалци су посумњали да потиче из неке оближње цркве.

– Открили смо запис генерала Јована Мишковића, јунака српско-турских ратова и великог истраживача из 19. века, који бележи предање да се на Дворинама налазила црква посвећена Светом Илији – каже.

– Анализирали смо конфигурацију терена и надгробне споменике, међу којима је било много мемерних средњовековних монолита. Почели смо да копамо око њих и наишли на велике зидове и остатке изузетних фресака. Засада се може рећи да је црква била широка најмање 13 метара и дужа од 20 метара, што је чини врло великом за доба средњег века.

Вест о открићу је прострујала кроз Аранђеловац и у помоћ музеалцима су прискочили многи грађани. Археолошки локалитет на Венчацу је посетио и владика шумадијски Јован, а по његовом мишљењу откривена црква била је седиште Венчачко-руднике митрополије у 17. веку.

– Та спонтана помоћ и интересовање показују љубав нашег народа према својој баштини – каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу. – У рашчишћавању и уређењу локалитета учествовала су удружења грађана „Павле Бакић“ и „Трагови“, студенти Високе технолошке школе, фирма „Геопирамида“ обавила је геодетска снимања, огромну помоћ дале су фирме „Омиа Венчац“ и „Грини“ из Орашца. Они тиме раде и за будућност Аранђеловца, јер смо уверени да ће Дворине постати изузетна туристичка дестинација.

ОПУСТЕЛИ ДРЕВНИ ВИНОГРАДИ

Данас изгледа загонетно зашто је тако монуметална црква на Дворинама прављена у шуми, далеко од насеља, али у средњем веку овај простор није изгледао тако.

– Стари мештани Бање сећају се да је још у њиховом детињству простор око Дворина био тересасто уређен и под старим виноградима. У средњем веку ово је био густо насељен крај, а неки извори наводе да је поред Венчаца пролазила важна саобраћајница, Доњобеоградски друм са Рудника – каже Владан Миливојевић.

http://srbin.info/2016/07/01/sjajno-otkrice-otkriven-pravoslavni-hram-iz-doba-nemanjica/

[АлександраВ]

On 20.7.2016. at 10:48, Дијана. рече

Откривен православни храм из Доба Немањића!

„Ми смо знали да ту постоји већа црква, али нисмо могли да претпоставимо да се ради о овако квалитетно зиданој цркви, нити оволиких димензија, а она је сигурно дуга више од 20 метара.

Ни сада немамо све тачне податке, али оно што је сигурно то је да је црква троапсидална, најмање 13 метара ширине, бар олтарски простор са одвојеном проскомидијом и ђакониконом, да је храм имао четири слободна зидана ступца која су носила куполу, зидану припрату, а можда и зидани трем“, рекао нам је кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић, са којим смо се срели на самом локалитету када је владика Шумадијски Јован служио Свету архијерејску литургију и освештао новопостављени крст и звоно.

Црква је, како смо се уверили, била живописана. Део фреско-сликарства сачуван је у доњим зонама, на цоклу, али најлепши фрагменти пронађени су у шуту и то са лицима светитеља са неке композиције, међу којима је препознат лик Св. Петра, док остали тек треба да се идентификују.

То је изузетно важан податак, јер су лица светитеља путоказ ка одређеној сликарској школи или мајстору живописцу, на основу кога се, доста поуздано, може датирати неки споменик културе и историје.

„По прелиминарним проценама ради се о врхунском живопису, насталом негде у трећој четвртини 14. века, што намеће закључак да сама градња цркве може да буде померена нешто раније, о чему сведочи и архитектура.

Овако изузетно грађену цркву са омалтерисаним зидовима од камена, димензије до метар, а негде и до два метра ширине, врхунски осликану, није могао да подигне било ко у средњем веку, осим владара, неко из владарске породице или највиша властела. То све указује да је овај простор у том периоду био веома значајан и да је ту активно живело неко становништво“, објашњава Миливојевић.

Ово откриће баца ново светло на црквено градитељство српско-византијског стила немањићког доба, бар у погледу његових познатих граница, па је разумљиво да су сада у оптицају разне претпоставке о томе ко је храм подигао и чему је служио, јер је могао бити манастирска или дворска црква, придворица, а касније, у 17. веку, чак и венчачко-рудничка митрополија. 

Извор