Питања за присталице монаха Артемија (видео)

[Guest - . . .-]

Све што Црква у овом случају треба да ради јесте - да учи верни народ како да разликује Цркву од секте, како га "вукови у јагњећој кожи" не би растргли. Онај ко одлази код Артемија и мисли да је он заиста епископ и да је сабрање око њега заиста Црква, нека себи постави следећша питања:

- ко једном епископу даје идентитет епископа?

- кога епископ, ако је епископ и возглављује једну помесну Цркву (=једну епархију), помиње не Светој Литургији?

- кога Артемије помиње на Светој Литургији? - да ли је Артемије Васељенски Патријарх?

- шта кажу канони о служењу једног епископа на територији (у епархији) другог епископа?

- ко једној помесној Цркви (=епархији) даје идентитет Цркве?

- у вези са последњим, са којим помесним Црквама је Артемије у општењу? Односно, од којих помесних Цркава је помињан, а тиме, евхаристијски (какао је једино и могуће), потврђен као епископ а сабрање око њега као Црква?

Као прилог појашњењу проблема шта је то Црква а шта парацрква прилажемо предавање које је пре неколико дана одржао управо наш Аца Милојков на дату тему. Предавање је одржано на ЖРУ ДИВАНУ

[Guest - . . .-]

На ова питања треба да одговоре и себи и свима око себе које покушавају да увуку у своје цркворушитељско коло.

Ово све радимо из велике љубави према тим људима и ако кад-кад користимо теже речи. Просто, све понекад понесу емоције. Грешни смо људи. Ако неко заиста жели да зна зашто се треба борити за Цркву и зашто треба све снаге уложити да се браћа и сестре врате мајци Цркви нека погледа предавање и постављена питања.

Једна од намена ЖРУ-а јесте и то и то ћемо, бар ми који схватамо проблем, радити.

[Guest - . . .-]

Ево га одговор на постављено питање на нашем Јутјуб каналу од стране присталица Артемија:

Један је Владика Артемије истински борац против екуменизма... никада са католицима то су нам многи свети оци говорили. Док наш Патријарх на сва врата жели да уведе папу у србију и да се са њима ујединимо е то се на вашу жалост никада неће догодити..

Ето, ја нисам нешто паметан, има овде много мудријих и паметнијих... АЛИ какве везе има ово са постављеним питањима? Да ли је могуће да је овајвим људима у глави само ова једна те иста матра која везе са везом нема?

И ко је уопште говорио о Папи? Ко је говорио о његовом доласку у Србију? На чију жалост? Којих нас? Јер оних истих којима желе смрт?

[Guest - . . .-]

Аца је у овом предавању поменуо и Архиепископа охридског Његово Блаженство Јована, мученика и исповедника Православља у Македонији. Поменуо је његово предавање и ми смо се потрудили да предавање буде објављено на интернету па ево погледајте:

Предавање говори о расколу у Македонији.

Сада се, бар мени намеће једно питање:

Нигде ни једном нисам видео да Артемијеве присталице и симпатизери говоре о Архиепископу Јовану који страда зарад Цркве док му паству македонска власт гони и прогања. Заправо, говоре и исмејавају се његовим страдањима. Паметном човеку који има иоле савести је јасно о каквим заблуделим људима се ради.

Зато Артемије није никакав мученик и прогнаник. Њега нико не гања, он ради шта хоће, шета где хоће, отвара "катакомбе" (које је то тек ругање хришћанима који су животе давали у првим вековима хришћанства), излази на телевизију, ради шта му је воља, "служи" где му је воља... Замисли, катакомбе које се рекламирају на фејсбуку.

[Макрина]

Лепо си оче поставио ову паралелу између страдалног Архиепископа Јована и монаха Артемија.

Заиста су те њихове катакомбе исмејавање првовековних мученика а и данашњих крипто-хришћана по Турској,Сирији,Либану,Ирану...

[Желе Зека]

Да ли можемо рећи да и у Цркви има нечега што није Црква,у смислу одређених изјава,пракси па и учења архијереја или је то напросто немогуће?Да ли је на пример све што изјави неки епископ као архијереј Цркве-истински црквено?А ако није како да гледамо на то?

Такође,током предавања је речено да је један од показатеља да је нека заједница Црква то што је у општењу с другим локaлним црквама.Али постоје напори да се сви расколници типа артемијeваца консолидују,повежу и међусобно признају па да ли им то даје легитимитет Цркве?

[Gandalf Sivi]

Nema šanse, da će se +Artemije ujediniti sa raskolnicima. To je par puta i izjavio u saopštenjima. Nedavno se na forumu Ihtus bila pokrenula tema( koja je ubrzo uklonjena) O jednoličnim hirotonijama. Jedan od učesnika je izjavio u jednom postu da se na Artemija bili pritisci da jednolično posveti jrm.Maksima u episkopa, ali da je on to odbio, i rekao da ne želi da stavlja nove episkope na već postojeće episkopske katedre. Vjerovatno želi da se i ova tragedija u crkvi završi sa njim, i da posle njega se svi vrate u Crkvu...

[Gandalf Sivi]

Oprostite na greškama u prošlom komentaru...

[Александар Милојков]

Да ли можемо рећи да и у Цркви има нечега што није Црква,у смислу одређених изјава,пракси па и учења архијереја или је то напросто немогуће?Да ли је на пример све што изјави неки епископ као архијереј Цркве-истински црквено?А ако није како да гледамо на то?

Такође,током предавања је речено да је један од показатеља да је нека заједница Црква то што је у општењу с другим локaлним црквама.Али постоје напори да се сви расколници типа артемијeваца консолидују,повежу и међусобно признају па да ли им то даје легитимитет Цркве?

Људи у Цркви, било они епископи или лаици, могу бити у заблуди. Из простог разлога: зато што су људи. Међутим, истнитост Цркве као Тела Христовог, огледа се у ономе што сам у предавању говорио. Само у таквој еклисиологији можемо говорити и указивати на заблуде некога у Цркви. Коначно, уколико заблуда постоји, опет је Сабрање (Сабор, дакле општење, заједница а не индивидуалност "надахнутих тумача") то које ће дати коначни суд.

Отуда, шта год чинили и чули и било чиме били саблажњени у Цркви - НЕ СМЕМО прекидати општење, не смемо се издвајати из евхаристијског општења. Одличан пример нам је наш Свети Ава Јустин. Он је много критиковао прилике у Цркви свога вермена али НИКАДА није напуштао Цркву, НИКАДА није прекидао јасно евхаристијско општење (оно о чему сам говорио у предавању).

А како расколници могу образовати Тело Христово ако су од њега себе одвојили? Не даје црквени идентитет само пука слика општења, некакав структурализам општења. Општење је ЕВХАРИСТИЈСКО општење, а не општење оних којој су од Цркве отпали (својом вољом или одлуком саме Цркве). Чином одвајања од Цркве губи се црквени идентитет. Евентуално сабрање расколника и њихово међусобно општење било би парацрквено јер би било сабирање појединаца и групација које су ИЗГУБУИЛЕ (услед раскола) црквени идентитет.

[Александар Милојков]

Nema šanse, da će se +Artemije ujediniti sa raskolnicima. To je par puta i izjavio u saopštenjima.

Изјавио је он и да "неће цепати хитон Светога Саве" па је убрзо погазио реч. Бојим се да тај човек више не господари својом словесношћу.

[Александар Милојков]

Ово сам хтео да покажем кроз предавање:

Начин постојања Бога - нерауздељиво јединство, заједница Тројице у којој се свака Ипостас (=Личност) потврђује као постојећа:

Локална Црква - Икона Бога, Божијег начина постојања - Сабрање, заједница многих око једнога Епископа. Као што је Света Тројица сабрање Многих (Сина и Духа Светога) око Оца. По узору на Свету Тројицу, свака појединачна служба у Цркви (епископ, свештеници, ђакони и верни народ) се потврђује само и једино у САБРАЊУ, у евхараистијском општењу. Свако осамљивање (=секташење) води губитку црквеног идентитета:

Сабор епископа - Икона Свете Тројице: општење МНОГИХ помесних Цркава око свог Првог (=Патријарха) - опет и опет по узору на Свету Тројицу. У том општењу свака помесна Црква бива Црква, цела и потпуна - као што у општењу Оца и Сина и Светога Духа у сваком од њих пребива пуноћа божанства.

[Марјанн]

Ово сам хтео да покажем кроз предавање:

Шта је са онима који су умрли у периоду расколу једне цркве, а која црква се после вратила у јединству?

Дали остају као расколници или ...?

[Александар Милојков]

@,

Тешко питање. Требало би видети праксу Цркве кроз историју.

[Макрина]

Шта је са онима који су умрли у периоду расколу једне цркве, а која црква се после вратила у јединству?

Дали остају као расколници или ...?

Ово је баш интересантно питање.

[Guest - . . .-]

Ако су они били коловође раскола и јереси, као што их имамо кроз историју Цркве, нису били враћани у црквену заједницу. Увек су остали јеретици и расколници те их "ни мученичка крв не може опрати". За остале, као што је народ, морали би да консултујемо неког ко боље познаје канонско право.