За и против еутаназије?

[Oglo]

@@Анастасија,

ja sam mekšeg srca izgleda

mislim da upravo iz tog mojeg određenja proizilaze slučajevi u kojem bih bio za eutanaziju

[Желе Зека]

Ми не можемо на бази утисака и процене да тумачимо неповредивост живота.Не ради се ту само о физичким боловима.Замислите колико пати неко од психичких ужаса у којима живи.Па се попне на Бранков мост да себи прекрати муке.Да је могао да издржи живот не би дошао да заврши с тим на мосту.Шта ћемо онда?Нећемо слати спасиоце већ ћемо му стегнути руку и гурнути га да лакше сконча?Заиста се трудим да не карикирам...али ово може даље да се патологизује.Том логиком можете оправдати и абортус у многим случајевима,а та редукција је језива.Сећате се имали смо тему да су неки лекари предложили убијање мале деце у неком случају не знам шта је то било,али су та деца већ рођена и свакако је било језиво.Па имате у САД-у "страх од хомосексуалаца" као правни основ за аболирање од одговорности у случају убиства неког таквог...итд.А шта је с Божјим промислом за нас,шта ако нас је чекало оздрављење и нешто одлучујуће у духовном животу а ми смо то одбацили...итд.Све су то питања.

[Лазар Нешић]

...

[Oglo]

Svakako sam za. Mislim da svaki čovek treba da ima apsolutno pravo da odlučuje o svom životu, pa i o kraju svog života.

valjda onda o rođenju, svom životu i kraju svoga života, ako ćemo da budemo dosledni?

[Лазар Нешић]

...

[Макрина]

Има она прича, можда је знаш, код светог Силуана Атонског:

о неком подвижнику који је свима и целог живота говорио да се не плаши смрти и тако те сличне ствари, како ће му Бог ублажити умирање ако се пуно моли, итд.

Е, па прича Силуан, како је видео кончину тог подвижника: на крају је поцепао своју расу у агонији, мукама, хулама и страху.

Никад се не зна...али ја подржавам што ти кажеш, заиста другима и себи желим тако да буде.

Да,читала сам то и увек кад се сетим тога тешко ми је...смрт је тако понижавајућа,бар тај трен,ти последњи сати....Бог зна.

Када жена рађа дете,трпи страшне болове,некако у неком моменту се и осети та нека граница издржљивости...или тамо или овамо.Ја увек питам: Још колико? Кад ће више? Хоћу ли скоро родити?

Ако бих то ставила као паралелу неког тешког смртног часа и такве агоније....богами....

Овако верујем у своје ставове но не арогантно.Господ нек одлучи о мени.

[Лазар Нешић]

...

[Анастасија]

Nemaš pravo ateistima i onima koji nisu Hrišćani da namećeš Božju promisao.

Naravno da nema,niko nema to pravo.Ali recimo da mi je brat ateista i da je teško bolestan i nije u stanju da odluči a od mene očekuje odluku.Ja verovatno ne bih izašla u susret njegovim očekivanjima iako znam da on ne veruje u Boga.Verujem ja i ta moja odluka bila bi uvek i prvenstveno produkt moje vere u Boga jer ja pred Bogom snosim odgovornost za svoje odluke i eventulno oduzimanje tuđeg života.

[Милан Меденица :)]

моја бака је била дуго везана за кревет због можданог удара и одузете целе леве стране, а понекад је имала тако јаке фантомске болове да је вриштала наглас од мука по цео дан и ноћ и поред лекова и поред инјекција морфијума на крају, а кад би прошло онда би молила једном руком да је стави неко од нас на симс прозора а она ће се сама претурити, да нико не одговара ...

после бисмо се смејали опет.

мислим да само психопата/социопата може ту "свесно" да размишља, нема ту места за неемотивност.

све и да је непријатељ у питању, неко потпуно стран, туђ и према коме имамо чак и највећи бес.

мислим да оно што нас чини људима управо долази до изражаја у таквим ситуацијама - ил си човек ил си звер.

дизвину звери.

ал могу да замислим да неком прекратим муку на молбу, типа рат или тако нешто, поготово ако знам да ће бити мучен(а).

то не мења чињеницу да је то за мене убиство, питање да ли сам учинио икакво "добро дело" јер живот свашта преживи и буде опет пун радости.

са свачим човек може стећи мир, свачег сам се нагледао и наслушао.

[Макрина]

Ako postoji šansa za oporavak bez invaliditeta, onda ne eutanazija, ali u svakom drugom slučaju da.

Ako bih se našao u takvoj situaciji, obavio bih sve što je potrebno da ne preživim, pre nego što izgubim svest. Meni je lično bolje biti mrtav nego invalid.

Ово је мало проблематично размишљање,чини ми се.Онако спартански

[Лазар Нешић]

...

[Анастасија]

Za vas Hrišćane, neka Gospod odlučuje, ali mislim da nikako ne bi smelo zakonom nametnuti tu odluku Gospoda i onima koji hoće sami da odlučuju.

A šta ako je taj ateista bolestan i nije svestan i ja treba da donesem odluku o njegovj smrti znajući da je on za.U tom slučaju je to moja odluka, i moja odgovonost pred Bogom u Koga verujem.

[Макрина]

Za vas Hrišćane, neka Gospod odlučuje, ali mislim da nikako ne bi smelo zakonom nametnuti tu odluku Gospoda i onima koji hoće sami da odlučuju.

Шта значи сам одлучити?

Једино ако се убијеш.

Како другоме наметнути такву васионску одговорност да ти искључи апарате??

То ми је неприхватљиво.

[Макрина]

A šta ako je taj ateista bolestan i nije svestan i ja treba da donesem odluku o njegovj smrti znajući da je on za.U tom slučaju je to moja odluka, i moja odgovonost pred Bogom u Koga verujem.

Наравно,о томе баш причам.Другоме стављаш терет сопственог живота на леђа.

[Макрина]

E, ovo bih doveo u pitanje. Ako je volja ateiste da umre, prenošenje njegove odluke onome ko treba da zvekne prekidač ili ubrizga inekciju ne čini onoga ko je prenosi odgovornim.

Naročito ako je pitanje koja je njegova volja. U tom slučaju, ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

Хм...мислим да није тако једноставно.