Банке стварају новац ни из чега - истина или лаж?

[Млађони]

Лаж и то најгора. Ево како се упецао дајнобластер. Новац је мера вредности ствари, па тако што више новца има то његова вредност опада. Нешто што кошта сто динаракада се дода још новца у промет кошта деведесет. Тако да је то једна велика лаж да креирају из ничега новац. Новац има своју вреднсот коју одређују разноразни фактори и сваки креиран динар умањује вредност динара.

[Иван]

Неће баш бити тако, Звонко. Прво мораш исправније приказивати ситуацију и то кроз биланс стања, јер овако како си приказао измиче један битан детаљ. Поједноставићу га наравно, користећи твој пример.

Догађај 1: Иван уплаћује депозит.

Актива

900 = Готовина

100 = Потраживање од централне банке по основу обевезне резерве

Пасива

1000 = Обавеза за примљени Иванов депозит

Догађај 2: Одобравање кредита Звонку

Актива

900 = Готовина

900 = потраживање за кредит дат Звонку

100 = Потраживање од централне банке по основу обевезне резерве

Пасива

1000 = Обавеза за примљени Иванов депозит

900 = Обавеза за Звонков депозит

Догађај 3: Звонко потрошио паре из кредита

Актива

0 = Готовина

900 = потраживање за кредит дат Звонку

100 = Потраживање од централне банке по основу обевезне резерве

Пасива

1000 = Обавеза за примљени Иванов депозит

0 = Обавеза за Звонков депозит

Догађај 4: Звонко вратио кредит (900 главница + 45 камата)

Актива

945 = Готовина

0 = потраживање за кредит дат Звонку

100 = Потраживање од централне банке по основу обевезне резерве

Пасива

45 = Добит по основу послова кредитирања

1000 = Обавеза за примљени Иванов депозит

[Иван]

Из примера се види да се количина новца није мењала, јер је готовина (небитно да ли је у папиру или електронском облику) увек била иста и износила је 900 динара. У прва два догађаја та готовина се налазила код банке. У трећем је прешла код друге банке чији је клијент Звонков добављач.

У четвртом догађају готовина се увећала за 100 динара, колико износи Звонков профит.

[Grizzly Adams]

Одмах се види ко је овде професионалац, а ко аматер...

Остаје оно што сам рекао - корак бр. 2. Имаш 1900 динара у оптицају уместо 1000.

[Иван]

У оптицају има само 1000 динара, при чему је 100 имобилизовано (обавезна резерва).

Одговор на питање колико банка/предузеће има новца, тражи се у АКТИВИ. Оно што је извор забуне је погрешно тумачење монетарног агрегата М1. Шта је М1? http://www.nbs.rs/in...tter=15&jezik=0

Ужи агрегат новчане масе, који обухвата готов новац у оптицају и трансакционе депозите.

У нашем примеру М1 се заиста увећао и то:

Догађај 1: М1= 1000

Догађај 2: М1 = 1900

Догађај 3: М1 = 1900

Догађај 4: М1 = 2000

М1 није исто што и количина новца којом се могу вршити плаћања. КОличина новца којом се могу вршити плаћања износи

Догађај 1: М1= 1000

Догађај 2: М1 = 1000

Догађај 3: М1 = 1000

Догађај 4: М1 = 1100

Ствар је у томе што М1 обухвата и позиције активе и позиције пасиве. Пасивом се не може плаћати. Плаћање на основу депозити из пасиве (нарочито трансакционих) могуће је само уколико је банка ликвидна. У нашем примеру то значи да ако сам ја, Иван, рецимо хтео да повучем тих 1000 динара депозита након догађаја 3, то не бих могао учинити, зато што банка нема новца (погледајте позицију "готовина" у догађају 3 и биће јасно)

[Grizzly Adams]

Па није. У кораку бр. 2 ја и ти имамо укупно у банци 1900 динара. И обојица можемо да их користимо у потпуности. С тим да је мој "новац" само на папиру, тј. у компјутеру.

[Иван]

Па није. У кораку бр. 2 ја и ти имамо укупно у банци 1900 динара. И обојица можемо да их користимо у потпуности. С тим да је мој "новац" само на папиру, тј. у компјутеру.

У томе је квака. Објаснио сам у поруци која претходи овој твојој.

Ти и ја имамо 1900 динара. Mи ПОТРАЖУЈЕМО од банке 1900 динара. Са становишта банке то је обавеза. Али банка има само 1000 динара готовине (од чега је 100 динара имобилизовано код централне банке као обавезна резерва). Ако ти на шалтеру подижеш паре, а ја стојим у реду иза тебе са истом намером, када дођем на ред, благајница ће рећи "пауза 5 минута"

[Grizzly Adams]

Наравно да они имају само 1000 динара, али шта се дешава са нашим понашањем на тржишту?

Јер види једну ствар - да си ти мени позајмио 900 динара лично, теби би остало само 100. И ти би онда променио своју потрошњу, смањио би је. Када ми банка да кредит на основу твог депозита - ти не мењаш своје навике. Из твог угла ти и даље имаш 1000 динара на рачуну, које највероватније нећеш отићи на шалтер да подигнеш, али ћеш писати чекове, користити кредитну картицу потпуно исто као да банка мени није дала кредит. Ја ћу такође писати чекове и користити картицу на "својих" 900 динара. Значи, због моје "позајмице" нико није променио своје понашање на тржишту.

У томе је ствар и то онда доводи до поремећаја на тржишту, јер наравно не ради се ту о 1000 динара, него о милијардама долара.

[Иван]

Наравно да они имају само 1000 динара, али шта се дешава са нашим понашањем на тржишту?

Јер види једну ствар - да си ти мени позајмио 900 динара лично, теби би остало само 100. И ти би онда променио своју потрошњу, смањио би је. Када ми банка да кредит на основу твог депозита - ти не мењаш своје навике. Из твог угла ти и даље имаш 1000 динара на рачуну, које највероватније нећеш отићи на шалтер да подигнеш, али ћеш писати чекове, користити кредитну картицу потпуно исто као да банка мени није дала кредит. Ја ћу такође писати чекове и користити картицу на "својих" 900 динара. Значи, због моје "позајмице" нико није променио своје понашање на тржишту.

У томе је ствар и то онда доводи до поремећаја на тржишту, јер наравно не ради се ту о 1000 динара, него о милијардама долара.

Kaд ти подигнеш паре из одобреног кредита, ја рецимо одем у ресторан. Једем, пијем уживам. Стиже конобар након 2 сата са рачуном и каже "687 динара, молим". Ја му дам картицу и кажем "наплатите". Он провуче картицу, кад оно јавља се иритантан звук "биииип, бииип". Трансакција НЕЋЕ БИТИ ИЗВРШЕНА. Зашто? Зато што банка нема новца да покрије обавезу по мом депозиту. Разумеш? Значи, након што ти подигнеш своје паре (900 динара), ја нећу моћи подићи ни један једини динар, нити ће моји чекови бити реализовани, нити ће се мојом картицом моћи плаћати.

Ако не разумеш, морамо прећи на објашњавање функционисања платног промета. Јер, управо то изазива онај "биииип, бииииип" звук

А такође, мораћемо објаснити и значај ликвидности за функционисање банака.

[Juan Valdez]

Kaд ти подигнеш паре из одобреног кредита, ја рецимо одем у ресторан. Једем, пијем уживам. Стиже конобар након 2 сата са рачуном и каже "687 динара, молим". Ја му дам картицу и кажем "наплатите". Он провуче картицу, кад оно јавља се иритантан звук "биииип, бииип". Трансакција НЕЋЕ БИТИ ИЗВРШЕНА. Зашто? Зато што банка нема новца да покрије обавезу по мом депозиту. Разумеш?

А шта ти онда да радиш? И шта да ради ресторан? Ако они туже тебе што немаш да платиш, имаш ли ти право да тужиш банку?

[Иван]

У оптицају има само 1000 динара, при чему је 100 имобилизовано (обавезна резерва).

Одговор на питање колико банка/предузеће има новца, тражи се у АКТИВИ. Оно што је извор забуне је погрешно тумачење монетарног агрегата М1. Шта је М1? http://www.nbs.rs/in...tter=15&jezik=0

Ужи агрегат новчане масе, који обухвата готов новац у оптицају и трансакционе депозите.

У нашем примеру М1 се заиста увећао и то:

Догађај 1: М1= 1000

Догађај 2: М1 = 1900

Догађај 3: М1 = 1900

Догађај 4: М1 = 2000

М1 није исто што и количина новца којом се могу вршити плаћања. КОличина новца којом се могу вршити плаћања износи

Догађај 1: 1000

Догађај 2: 1000

Догађај 3: 1000 (с тим што је код банке само 100 динара у виду имобилисаних обавезних резерви, док је 900 динара код банке твог добављача)

Догађај 4: 1100

Ствар је у томе што М1 обухвата и позиције активе и позиције пасиве. Пасивом се не може плаћати. Плаћање на основу депозити из пасиве (нарочито трансакционих) могуће је само уколико је банка ликвидна. У нашем примеру то значи да ако сам ја, Иван, рецимо хтео да повучем тих 1000 динара депозита након догађаја 3, то не бих могао учинити, зато што банка нема новца (погледајте позицију "готовина" у догађају 3 и биће јасно)

У цитираној поруци исправио сам грешку у куцању

[Иван]

А шта ти онда да радиш? И шта да ради ресторан? Ако они туже тебе што немаш да платиш, имаш ли ти право да тужиш банку?

Урадићу две ствари

1) То вече ћу прати судове у ресторану или звати кеву да ми позајми паре

2) Сутрадан ћу се захвалити банци на дотадашњој сарадњи и постати клијент банке која се озбиљније бави ЛИКВИДНОШЋУ

Поента приче је: нема стварања пара ни из чега. ТО што вам се чини да су створене паре, је услед погрешног тумачења монетарног агрегата М1. Монетарни агрегат М1 НИЈЕ ИСТО што и количина новца којом се могу вршити плаћања. У догађају бр.2, повећао се М1, али се није повећала количина новца којом се врше плаћања-

[Grizzly Adams]

Када се то деси банка пропада јер ће људи похрлити да подигну своје депозите, тј. дешава се "bank run". Зато се то никада не дешава. Банка ће одбити трансакцију или чек само ако твој рачун нема већу бројку од тога што покушава да се наплати.

Када банкама недостане новца онда се покрећу други механизми - оне позајмљују једна од друге, а као "lender of last resort" успоставили су "централну банку" која, поједностављено речено, може само да одштампа новац и "реши проблем". Зато данас немамо "bank runs" како се то дешавало у XIX веку пре успостављања централних банака. Али зато имамо инфлацију и глобалне финансијске кризе.

[Grizzly Adams]

Да појасним - (у почетном примеру) они се у суштини коцкају са Ивановим новцем. Њихова "опклада" је да ћу ја успети да "окренем" 900 динара пре него што Иван потроши својих 1000 динара и да "нико ништа не примети".

[Иван]

Да, тако је. Управо је то још један доказ да банке не стварају новац, већ само утичу на повећање М1 агрегата. ТО је битно за ову тему.

Даље то говори да је кредитна експанзија готово увек узрок будућег проблема. Јер, ако централна банка не испрати примарном емисијом повећање М1 агрегата, односно уколико М1 значајно одступа од количине новца за плаћање (а то се притом не надомести довољно великом брзином оптицаја) то доводи до опште неликвидности. С друге стране уколико жели да испрати раст М1, а при том М1 расте више од раста реалног сектора, резултат је инфлација.

Колико ће М1 расти, зависи првенствено од обавезне резерве. зависи и од каматних стопа (референтне пре свега), наравно

п.с. "bank run" је самоиспуњавајуће пророчансто и сам по себи не доказује ништа.