Мој проблем са атеизмом.

[DYNABLASTER]

Time se najvise bave kreacionisti ali sta ako su one price o " pravoj " planini Sinaj i prelasku preko Crvenog mora, Nojevoj barci.... istina ?

malisha nisu to price, nego istorija greengrin

[zuti car]

A sto bi se neko smarao da ateistima objasnjava bilo sta?

[Александар Милојков]

@@Ignjatije,

Чак и да нађу Нојеву барку то не би био доказ да Бог постоји. А поготово не би био доказ Бога како га хришћани тумаче. Чак ни сама Библија није доказ да Бог постоји. Да би неко деловање кроз историју квалификовао као Божије мораш прво имати вере у Бога. У противном, сви ти догађаји биће "случајност" или плод нечега другог што није Бог.

[Александар Милојков]

A sto bi se neko smarao da ateistima objasnjava bilo sta?

Ето, да диксутујемо. Човек је биће које воли да дискутује са другим човеком. Говор постоји ради разговора, дијалога.

[Александар Милојков]

И братиојо и сестре веујући имајмо на уму и ово:

Атеиста није глуп (зато што не верује), већ СЛОБОДАН да не верује. Као што ни верник није глуп зато што верује, ве СЛОБОДАН да верује.

Испасти глуп може само верник онда када покушава да веру покаже као науку, као научно знање. Такође, глуп може да испаде и атеиста, онда када тврди да зна да Бог не постоји. Једном речју, блесав ризикује да постане свако ко питању Бога прилази научним методом.

[DYNABLASTER]

po meni je glup svako ko ne ume da objasni (na primer, jer primera ima mnogo) kako su pre oko 9000 godina savrseno obradjeni granitni blokovi od po 200t naslagani ko lego kockice, a pritom tvrdi da Nojeva barka nije postojala

[Александар Милојков]

Са друге стране сасвим је легитимно (слободно) рећи: не желим да прихватим (верујем) ништа што се не може научно доказати. Зато, понављам, атеиста није глуп већ слободан. Глуп је онај ко не схвата универзалије (не капира науку, просто речено), а слободан онај који верује или не верује.

[Јанко]

Да кажем још нешто о вери, знању и доказима, када је Бог у питању. Желим ово да кажем и верницима и атеистима.

Када атеисти траже да им се да доказ да Бог подстоји они ту подразумевају научни доказ. Као што се, рецимо, доказује да молекул воде има два атома водоника и један атом кисеоника. Дакле, они траже "евиденс". Такав доказ се назива знање. Такво, научно знање је нешто што је универзално. Шта то значи? То значи да је убеђујуће (да не кажем присиљавајуће и обавезно) за све људе са здравим разумом.

Када је Бог у питању, такви докази, а самим тим и такво знање - НЕ ПОСТОЈЕ И НЕЋЕ ПОСТОЈАТИ. Замолио бих то и атеисте и вернике (попут брата Григорија) да ово узму у обзир. Научних доказа и научног знања о Богу нема и не може их бити.О извесним доказима о Богу можемо говорити ако се бавимо философијом. Но, и философија ако нас и може одвести до нечега, што ми именујемо Богом, то је најдаље да постоји "нешто", "узрок" о којем ништа не знамо нити можемо ишта рећи (Платон: Бога је тешко познати а још теже га је исказати.) Али Бог философије није Бог верујућих хришћана. Философија нам не може доказати да је Бог Света Тројица, да је Син Божији постао човек, да је васкрсао. Бог верујућих хришћана је Бог откривења, а откривење се прихвата вером. Откривење не можеш научно доказати. Не постоји научно знање у откривењу и прихватање откривења није научно знање већ, да тако кажем, егзистенцијално, лично знање - заправо, ВЕРА. Но та вера није, како би Шестов рекао, обестемељена. Бар је ја тако не доживљавам. За веру не постоје докази (=научни) и зато она није знање (=научно), али за веру, ја бих то тако назвао, постоје довољни разлози да је једно слободно и словесно биће прихвати. Али, ти довољни разлози нису исто што и "евиденс" у науци - зато вера (довољни разлози) нису универзални, нису присиљавајући као научни докази. Отуда је вера ствар личности. Зато нису за осуду ни људи који је прихватају ни људи који је не прихватају - јер су и једни и други слободни.

Да појасним мало шта подразумевам под "довољним разлозима" који утемељују (моју) веру. Ти "разлози" моју веру одвајају од вере у бесмислено. На пример, зашто верујем у Христа а не у летеће свемирске чајнике око Јупитера. Чајници ме се не тичу, а Христос ме се тиче, интересује ме. То је први од разлога. Шта ме даље утемељује да сам хришћанин а не муслиман или припадник неке друге вере. Не, није зато што сам Србин. Хришћанство прихватам као истинито Божије откривење из следећих разлога. Навешћу речи једног нашег философа (атеисте), г. Петра Грујића: "Пред науку остају два задатка.... 2) да проучи механизам којим је једна мала, културно-цивилизацијски безначајна скупина са простора Палестине, успела да западном свету наметне своју колективну параноју..."

Ово је један од разлога зашто верујем да је хришћанство истинито Божије откривење. Да поновим тертулијана, Кредо квиа абсурдум (верујем јер је абсурдно). Верујем јер нема "објашњења" како је група рибара, без икаквог "философског система" изенила цивилизацијску слику нашег света. Њихова једина "философија" била је "Исус је Христос" (грч. Христос=јевр. Мешијах= Месија, Спаситељ) и "Христос Васкрсе". Како је могла таква интелектуална сиромаштина (лудост за овај свет) да измени свет? То је један од "разлога" који утемељује моју веру - апсурд.

Следеће што ме утемељује као верника, хришћанина јесте поверење у оно што су апостоли проповедали. Односно, зашто верујем њима а не, на пример, Мухамеду? Прво, зато што су то своје исповедање посведочили оним највећим што су имали - властитим животом. Зашто мислим да нису лажови и паранојици? Човек кад лаже, лаже са разлогом, за неку своју корист. Какву су корист од тог проповедања Јеванђеља имали апостоли? Шта су добили? Власт? Богатство? Углед? Ништа од тога. И они који су све то имали, све су изгубили, не жалећи, управо због свог исповедања Христа. Шта је нагнало једно Савла (потоњег апостола Павла), угледног, богатог и образованог Јеврејина да од гонитеља хришћана постане најватренији апостол Христов? Све је изгубио, укључујући и живот. Ко би се нормалан одрекао свега, па и живота, због нечега што је свестан да је лаж, а што му неће донети никакву људску и друштвену корист? Нико нормалан. Можда помахнитали човек. Али тешко да је толико људи у исто време помахнитало. Да је један, двојица, у реду. Али њих је на почетку било 12+70. Готово сви су страдали, главом платили своју веру, а нико од њих никакву корист (друштвену, материјалну) није од те вере имало.

Ето, то су неки од "довољних разлога" који утемељују моју веру. Не, то нису докази, већ мени довољни разлози. "Довољни разлози" су нешто што веру утемељује, али је ипак не чини принуђавајућом (као што то чине научни докази за оно што доказују). Зато је сасвим легитимно и није интелектуално спорно и глупо, веру прихватити или је не прихватити (по мени, постоји паметни теизам и паметни атеизам; наравно постоје и глупи теизам и глупи атеизам - то су идеологизоване вере и невере). Зато верник не треба да претендује да другоме намеће веру, правећи од вере универзалију, те да онима који неће да је прихвате дели јединице. Вера је ствар личности. Уколико веру представљамо као науку (као што представљамо математику, физику, хемију,...) онда вера постаје идеологија, а идеологија рађа насиље, а насиље убија људску слободу, а без људске слободе нема ни вере. Једном речју, таква вера и такви верници убијају саму веру.

Сасвим се слажем, али бих да додам:

И за мене су ово били не докази, већ мени довољни разлози.​ За почетно трагање. И за сусрет са Христом кроз Литургију и Причешће. Касније су, попут темеља који се не види али се надограђује, отишли у други план. Оно што се види, осећа и додорује (личним односом, сусретом) је живи Христос. А Он се не доказује већ сусреће. Као љубав вољене особе...Никад је не можеш доказати, и увек можеш посумњати, али зато, по слободи, можеш и веровати и осетити да те заиста воли...

[grigorije22]

Када је Бог у питању, такви докази, а самим тим и такво знање - НЕ ПОСТОЈЕ И НЕЋЕ ПОСТОЈАТИ. Замолио бих то и атеисте и вернике (попут брата Григорија) да ово узму у обзир.

Ja nikada nisam ni tvrdio da postoje takvi dokazi tipa da Boga mozes da smestis u labaratoriju i ispitujes, ili da ce jednog dana da naprave teleskop kojim ce moci da se vidi Carstvo Bozije. Ja sam zastupnik da je i jedno i drugo bazirano na veri, ali da se proucavanjem stvorenog sveta dolazi do zakljucka da da je verovanje u Boga mnogo logicnije i u skladu sa cinjenicama od neverovanja.

[Александар Милојков]

Ja nikada nisam ni tvrdio da postoje takvi dokazi tipa da Boga mozes da smestis u labaratoriju i ispitujes, ili da ce jednog dana da naprave teleskop kojim ce moci da se vidi Carstvo Bozije. Ja sam zastupnik da je i jedno i drugo bazirano na veri, ali da se proucavanjem stvorenog sveta dolazi do zakljucka da da je verovanje u Boga mnogo logicnije i u skladu sa cinjenicama od neverovanja.

У реду. Ја бих и ово сместио у један од разлога за веру. Али то никада не бих назвао доказом. Кант је, у контексту оваквих ствари, изнео чувене антиномије ума.

[Млађони]

Alefshin i Lindemann se razglaviše od takvog "proučavanja" sveta.

Mislim da ono što se dobija naučnim istraživanjem (pravim) nema veze sa onim u šta se veruje.

Ко млад полуди сав му живот у весељу прође.

[grigorije22]

Mislim da ono što se dobija naučnim istraživanjem (pravim) nema veze sa onim u šta se veruje

To je misljenje, a znas sta kazu da je misljenje kao..........................

[grigorije22]

Ко млад полуди сав му живот у весељу прође.

Ko mlad poludi sav mu zivot u ludnici prodje

[grigorije22]

Шта ме даље утемељује да сам хришћанин а не муслиман или припадник неке друге вере. Не, није зато што сам Србин. Хришћанство прихватам као истинито Божије откривење из следећих разлога. Навешћу речи једног нашег философа (атеисте), г. Петра Грујића: "Пред науку остају два задатка.... 2) да проучи механизам којим је једна мала, културно-цивилизацијски безначајна скупина са простора Палестине, успела да западном свету наметне своју колективну параноју..."

Ово је један од разлога зашто верујем да је хришћанство истинито Божије откривење. Да поновим тертулијана, Кредо уд абсурдум (верујем јер је абсурдно). Верујем јер нема "објашњења" како је група рибара, без икаквог "философског система" изенила цивилизацијску слику нашег света. Њихова једина "философија" била је "Исус је Христос" (грч. Христос=јевр. Мешијах= Месија, Спаситељ) и "Христос Васкрсе". Како је могла таква интелектуална сиромаштина (лудост за овај свет) да измени свет? То је један од "разлога" који утемељује моју веру - апсурд.

Следеће што ме утемељује као верника, хришћанина јесте поверење у оно што су апостоли проповедали. Односно, зашто верујем њима а не, на пример, Мухамеду? Прво, зато што су то своје исповедање посведочили оним највећим што су имали - властитим животом. Зашто мислим да нису лажови и паранојици? Човек кад лаже, лаже са разлогом, за неку своју корист. Какву су корист од тог проповедања Јеванђеља имали апостоли? Шта су добили? Власт? Богатство? Углед? Ништа од тога. И они који су све то имали, све су изгубили, не жалећи, управо због свог исповедања Христа. Шта је нагнало једно Савла (потоњег апостола Павла), угледног, богатог и образованог Јеврејина да од гонитеља хришћана постане најватренији апостол Христов? Све је изгубио, укључујући и живот. Ко би се нормалан одрекао свега, па и живота, због нечега што је свестан да је лаж, а што му неће донети никакву људску и друштвену корист? Нико нормалан. Можда помахнитали човек. Али тешко да је толико људи у исто време помахнитало. Да је један, двојица, у реду. Али њих је на почетку било 12+70. Готово сви су страдали, главом платили своју веру, а нико од њих никакву корист (друштвену, материјалну) није од те вере имало.

Postoje 3 nacina da testiramo da li mozda makar jedan Bog od citave plejade bogova postoji ili su svi oni izmisljeni likovi. Prvo testiranje svetih spisa i tvrdnje svih religija sa aspekta nauke,arheologije,istorije,filosofije i teologije i to bi trebalo da pokaze pod 1 da su sve religije lazne i po 2 da je makar mozda jedna od njih istinita.

E sada zasto sve religije osim Abrahamskog monoteizma(Judaizam,Hriscanstvo I Islam) padaju, pa zato sto one sve na samom pocetku tvrde da je univerzum vecan,i da su bogovi stvoreni i da su oni onda stvorili ljude.

[Александар Милојков]

@@grigorije22,

И то је јако упитно, пошто су сви писци писали следујући познању света свога времена. Не разумем како ћеш археолошки и научно доказати да је монотеизам истинит а политеизам није?