Зашто смо у рецесији? (документарац)

[Grizzly Adams]

[Avocado]

Film opisuje dobro cinjenice koje su dovele do krize... medjutim, posmatrajuci stvari kroz prizmu libertarijanske doktrine, objasnjenja su potpuno apsurdna...

Pocetna teza

Ovaj film iznosi na samom pocetku prevaru koju libertarijanci cesto vole da koriste. Postavlja se pitanje da li je slobodno trziste ili drzavna intervencija dovela do krize? Konstatuje se da slobodno trziste nigde ne postoji, te je sasvim sigurno drzavna intervencija dovela do krize... sto je potpuno bizarna logicka greska... drzavna intervencija svuda postoji ali nije svuda doslo do krize... ako sa jedne strane skale postavimo cist model slobodnog trzista a sa druge potpunu drzavnu intervenciju, kriza se pojavila u drzavi koja je daleko bliza prvom nego drugom modelu i to upravo u sektorima i instrumentima koji su bili najmanje i najliberalnije regulisani.

Pozivanje na to kako pravo slobodno trziste trenutno ne postoji je potpuno identicno opravdanjima koja danasnji komunisti pruzaju - nigde nije primenjen pravi i cist komunizam.... prisli smo dovoljno blizu, opekli smo se, neka hvala...

Fractional reserve banking

U skladu sa libertarijanskom dogmom da je svaka intervencija drzave losa (koja je na nivou Orvelove "Cetri noge dobre, dve noge lose") prvi deo filma se sastoji u pokusaju da se Fractional reserve banking (kreacija virtuelnog novca usled cinjenice da banke pozajmljuju vise nego sto imaju depozita), objasni kao posledica drzavne intevencije. Ne znam kako ovi strucnjaci sa ozbiljnim izrazom lica mogu uopste da pricaju kako je "zakonska privilegija" banaka da ne moraju da imaju 100% obaveznih rezervi. Naprotiv, to je prirodna posledica okolnosti da neka institucija uzima depozite i ulaze ih dalje a da zna da depozitari nikad nece svi istovremeno traziti svoj novac. Upravo propisivanje obaveznih rezervi predstavlja drzavnu intervenciju, gde drzava naredjuje bankama da odredjeni procenat depozita moraju uvek da imaju "u kasi" i to propisuje kao minimum, dakle banke mogu da drze i vise rezervi. Negde je ta intervencija slabija a negde jaca, kod nas su prilicno velike obaveze rezerve (sto uzrokuje i vece kamete na kredite) naspram zapadnih drzava i kad bi americka drzava propisala rezerve u visini koja postoji kod nas, libertarijanci bi prvi kukali kako je to komunizam.

Konkretni uzroci

Film pominje odredjene dodatne konkretne uzroke krize ali ih samo uzgredno pominje jer su u pitanju problemi neregulisanosti a ne drzavne intervencije. Da, jedan od glavnih uzroka krize je sto su banke stvarale i prodavale finansijske instrumente - derivate koji su se sastojali iz gomile losih investicija i par dobrih, spakovanih zajedno uz nerealno visok rejting. Upravo je problem sto derivati nisu bili regulisani. Da jesu, ne bi nikad mogli da rade to sto su radili. Da su u Americi kompanije koje daju rejting regulisane, ne bi nikad mogle da rade to sto su radili i da posle svega kazu "nije niko duzan da veruje nasoj proceni". Da je trziste osiguranja bilo bolje regulisano, banke nikada ne bi mogle da se "klade na svoju propast"...

Posledice

Poslednji deo filma se bavi kritikovanjem bail-outa. Tu se potpuno slazem. Drzava nije trebala da vadi banke iz g..... na nacine na koje je to ucinila. Postojali su bolji nacini, pa cak i pustanje banaka da potpuno propadnu je bolje od onoga sto su uradili. Ti i ja smo se vec raspravljali oko toga da li je ova posledica krize zapravo uzrok, jer su banke racunale na bail-out. Mozemo ponovo ali mislim da su vam tu argumenti prilicno slabi...

Resenje

Dakle, svi ovi eksperti pricaju kako je Fractional reserve banking uzrok krize i kako je veliki problem sto drzava intervencijom omogucava bankama da to rade... a zapravo nude resenje da drzava bankama prinudno zabrani da slobodno raspolazu novcem koji im je deponovan. To je zanimljiva ideja... nisam siguran kako to ne bi drasticno povecalo kamatu na kredite ali ok... bar priznajte da tu trazite povecanje drzavne intervencije i drasticno ogranicenje za banke. Takodje, deckonja u britanskom parlamentu prica da bi njegov predlog zakona stvorio dve vrste depozita - for safekeeping i for investment. To je cista budalastina, obzirom da vec postoje safekeeping depoziti i zovu se "sef". U svakoj banci mozete da zakupite sef i da date banci da u sefu cuva sta god zelite.

Inside Job je daleko bolji film na ovu temu:

http://vimeo.com/32828077

[Juan Valdez]

Авокадо, а зар није држава (из социјалних побуда) подстицала банке да дају кредите онима за које је јасно да не могу да врате и при томе гарантовала да ће их извадити из г***** кад ствари крену по злу? Колико сам укапирао, либерални економисти се не залажу да држава банкама забрани да ризично послују, већ сматрају да ће оне банке које тако нешто покушају на слободном тржишту једноставно пропасти. Њихова идеја је да су банке поступиле како јесу јер су имале гаранцију да им се неће ништа десити.

[Avocado]

Авокадо, а зар није држава (из социјалних побуда) подстицала банке да дају кредите онима за које је јасно да не могу да врате и при томе гарантовала да ће их извадити из г***** кад ствари крену по злу? Колико сам укапирао, либерални економисти се не залажу да држава банкама забрани да ризично послују, већ сматрају да ће оне банке које тако нешто покушају на слободном тржишту једноставно пропасти. Њихова идеја је да су банке поступиле како јесу јер су имале гаранцију да им се неће ништа десити.

Drzava to jeste radila kroz subvencije (a to radi i nasa) i kroz smanjivanje obaveznih rezervi i slicne instrumente... ali je to samo deo price. U bankama postoji postupanje koje je kratkorocno racionalno a dugorocno neracionalno. Sluzbenik banke koji odobri gomilu losih kredita ce da dobije super lovu jer im banka daje bonuse po izdatom a ne po vracenom kreditu. Direktor banke ce da dobije super bonuse jer i on dobija bonus za godisnji profit. Vlasnici banke (akcionari) nisu ni znali sta se tacno desava. Glavni igraci koji su vukli konce (CEOs banaka) bi iz ove price izasli kao multimilioneri i da drzava nije spasila banke.

Teza da su vlasnici i menadzeri banaka znali da im se nista nece desiti je prilicno nategnuta. Moglo je svasta da im se desi. Mogli su eventualno da racunaju na to da drzava nece pustiti banke niz vodu ali nisu mogli da znaju da li ce oni licno ici u zatvor, da li ce drzava da im nacionalizuje banke... sami nacini hendlovanja krize nisu bili unapred poznati.

U svakom slucaju... cak i da su znali da ce drzava 100% pustiti da sve banke bankrotiraju, opet bi gomila njih odradila ovu istu semu... jer se njom moglo uzeti gomila para za kratko vreme... ako za kratko vreme uzmes vise nego sto si ulozio pa odes u stecaj, onda si na dobitku...

[Crveni Baron]

http://www.youtube.com/watch?v=dC1sHqS9RoI&feature=related

[Grizzly Adams]

Лајк Авокаду за квалитетан и систематичан одговор.

Зашто није у праву мало касније, морам да палим сад...

[Аурор]

Лајк Авокаду за квалитетан и систематичан одговор.

Bistra je to kejnzijanska glavica.

[Grizzly Adams]

Film opisuje dobro cinjenice koje su dovele do krize... medjutim, posmatrajuci stvari kroz prizmu libertarijanske doktrine, objasnjenja su potpuno apsurdna...

Pocetna teza

Ovaj film iznosi na samom pocetku prevaru koju libertarijanci cesto vole da koriste. Postavlja se pitanje da li je slobodno trziste ili drzavna intervencija dovela do krize? Konstatuje se da slobodno trziste nigde ne postoji, te je sasvim sigurno drzavna intervencija dovela do krize... sto je potpuno bizarna logicka greska...

То би било бизарно, али закључивање економиста аустријске школе није такво како си га описао. Они кроз теорију прецизно описују узроке и последице које доводе до "економских циклуса", а то јесту управо банкарство засновано на "фракционалним резервама" и монетарна политика централних банака. То је веома добро описано, Хајек је чак добио Нобелову награду за свој рад на ту тему. У пракси, представници аустријске школе су увек били међу ретким људима који су у време "економске експанзије" (тзв. "boom") упозоравали на долазећу кризу. Мизес је 20-тих упозоравао на Велику Депресију, многи други аустријанци на ову данашњу кризу.

Управо кејзинајска економија се заснива на "сујеверју" да се кризе појављују "саме од себе" без икаквог узрока, већ да су у питању некакви "животињски инстинкти" итд. Аустријанци веома прецизно и детаљно објашњавају ствари.

drzavna intervencija svuda postoji ali nije svuda doslo do krize... ako sa jedne strane skale postavimo cist model slobodnog trzista a sa druge potpunu drzavnu intervenciju, kriza se pojavila u drzavi koja je daleko bliza prvom nego drugom modelu i to upravo u sektorima i instrumentima koji su bili najmanje i najliberalnije regulisani.

Pozivanje na to kako pravo slobodno trziste trenutno ne postoji je potpuno identicno opravdanjima koja danasnji komunisti pruzaju - nigde nije primenjen pravi i cist komunizam.... prisli smo dovoljno blizu, opekli smo se, neka hvala...

Овде се већ показује да ти резонујеш идеолошки па онда то пројектујеш на саговорнике. Као што рекох - постоје узроци и последице, чиста логика. Вараш се ако мислиш да аустријска школа резонује на исти начин као ти овде. Ниси рекао ништа конкретно, па је тешко одоговорити на потпуно уопштене примедбе, али ево пар коментара...

Значи, не може тако неодређено да се каже "криза се појавила у држави која је блиска томе и томе...". Криза се појавила због ниских каматних стопа које је форсирала америчка централна банка, тзв. "Фед", а затим због политичких програма који су гарантовали кредите на тржишту некретнина - који су конкретизовани кроз полу-државне агенције Fannie Mae i Freddie Mac. Ту постоји потпуно јасна узрочно-последична веза и сасвим је очигледно да без њих до кризе не би дошло. Да каматне стопе нису биле вештачки снижаване и да држава није гарантовала лоше кредите такав след догађаја не би био могућ. Исто тако, ти услови су присилили учеснике на тржишту да послују са лошим кредитима, чак и ако су знали да они воде у кризу - јер они који у томе нису хтели да учествују једноставно би пропали.

Значи ту нема таквих уопштених и неодређених аргумената "оваква држава, онаква држава", већ постоји теорија која објашњава ствари. Ево како је детаљно Рон Пол описао и објаснио кризу пет година пре него што се десила:

http://www.youtube.com/watch?v=SIFj_YMhokg

Значи нема ту неке идеолошке приче, то је све чиста наука. 1+1=2

Fractional reserve banking

U skladu sa libertarijanskom dogmom da je svaka intervencija drzave losa (koja je na nivou Orvelove "Cetri noge dobre, dve noge lose") prvi deo filma se sastoji u pokusaju da se Fractional reserve banking (kreacija virtuelnog novca usled cinjenice da banke pozajmljuju vise nego sto imaju depozita), objasni kao posledica drzavne intevencije. Ne znam kako ovi strucnjaci sa ozbiljnim izrazom lica mogu uopste da pricaju kako je "zakonska privilegija" banaka da ne moraju da imaju 100% obaveznih rezervi. Naprotiv, to je prirodna posledica okolnosti da neka institucija uzima depozite i ulaze ih dalje a da zna da depozitari nikad nece svi istovremeno traziti svoj novac. Upravo propisivanje obaveznih rezervi predstavlja drzavnu intervenciju, gde drzava naredjuje bankama da odredjeni procenat depozita moraju uvek da imaju "u kasi" i to propisuje kao minimum, dakle banke mogu da drze i vise rezervi. Negde je ta intervencija slabija a negde jaca, kod nas su prilicno velike obaveze rezerve (sto uzrokuje i vece kamete na kredite) naspram zapadnih drzava i kad bi americka drzava propisala rezerve u visini koja postoji kod nas, libertarijanci bi prvi kukali kako je to komunizam.

Опет ниси разумео ствари. Државна интервенција је спасавање таквих банака народним новцем. Фракционално банкарство само по себи није толики проблем, јер тржиште има механизме како решава проблем ризика (нпр. ауто-осигурање). Исто тако учесници на тржишту би без проблема препознали експанзију кредита и ризике које она носи, јер би се тај сигнал пренео преко цена. Проблем настаје када држава из целог система уклони фактор ризика, онда долази до онога што се зове "moral hazard", не знам како се преводи на наш језик. Једноставно, када неко други сноси ризик онда учесници на тржишту почињу да се понашају ирационално.

Е то ирационално понашање, тј. moral hazard, је овде изазван државним програмима и "гаранцијама".

Konkretni uzroci

Film pominje odredjene dodatne konkretne uzroke krize ali ih samo uzgredno pominje jer su u pitanju problemi neregulisanosti a ne drzavne intervencije. Da, jedan od glavnih uzroka krize je sto su banke stvarale i prodavale finansijske instrumente - derivate koji su se sastojali iz gomile losih investicija i par dobrih, spakovanih zajedno uz nerealno visok rejting. Upravo je problem sto derivati nisu bili regulisani. Da jesu, ne bi nikad mogli da rade to sto su radili. Da su u Americi kompanije koje daju rejting regulisane, ne bi nikad mogle da rade to sto su radili i da posle svega kazu "nije niko duzan da veruje nasoj proceni". Da je trziste osiguranja bilo bolje regulisano, banke nikada ne bi mogle da se "klade na svoju propast"...

Узрок кризе није што су "банке стварале и продавала финансијске деривате", већ сам садржај тих производа којима су трговали. Мешаш механику ствари са узроцима. То о чему причаш је само објашњење како су се лоши кредити пренели кроз финансијски систем и тако "заразили" читаву економију. Али крвоток није одговоран за болест зато што се вирус преноси преко њега. Крвоток је неопходан систем у организму који има корисну функцију. Проблем је вирус и како је он доспео у систем.

А финансијски "вирус" је овде дошао у систем тако што су политичари обећавали ствари које не могу да испуне и онда то покушавали да спроведу у пракси. Они су направили лоше кредите тако што су присиљавали банке да их дају... На слободном тржишту банкар никада не би поступао тако ирационално, из простог разлога зато што штити свој интерес. Да поједноставим - овде је држава рекла банкарима: "слободно дајте кредите свима, ако неко не може да одплати ми ћемо их откупити". И то је покренуло процес који се завршио светском економском кризом.

Resenje

Dakle, svi ovi eksperti pricaju kako je Fractional reserve banking uzrok krize i kako je veliki problem sto drzava intervencijom omogucava bankama da to rade... a zapravo nude resenje da drzava bankama prinudno zabrani da slobodno raspolazu novcem koji im je deponovan. To je zanimljiva ideja... nisam siguran kako to ne bi drasticno povecalo kamatu na kredite ali ok... bar priznajte da tu trazite povecanje drzavne intervencije i drasticno ogranicenje za banke. Takodje, deckonja u britanskom parlamentu prica da bi njegov predlog zakona stvorio dve vrste depozita - for safekeeping i for investment. To je cista budalastina, obzirom da vec postoje safekeeping depoziti i zovu se "sef". U svakoj banci mozete da zakupite sef i da date banci da u sefu cuva sta god zelite.

То није принуда, ради се механизму који би на тржишту постојао када не би било централних банака које играју економски катастрофалну улогу "lender of last resort".

Такав систем омогућава банкама да се понашају нетржишно и ирационално, јер - опет - уклања ризик из система. Није ту проблем "fractional reserve banking" сам по себи, већ окружење у којем се одвија. Да није централних банака које гарантују кредите, банкарско тржиште би изгледало сасвим другачије. Оно би се поделило на "слојеве" по проценту ризика који носи. Тако би имао рачуне за "штедњу" који би били 100% резерва, где би банка у суштини само пружала "магационерску" услугу чувања новца (значи практично никакав ризик). Па би онда имао "инвеститорске" рачуне где би људи добијали веће камате, али би постојао ризик и да изгубе улог - чега би они били свесни и рационално одлучивали да ли им се исплати да ризикују или не.

Данас тога немаш - сваки рачун у банци је практично "инвеститорски", они твој новац не чувају него дају ко зна коме и ко зна где, о чему ти појма немаш. И онда када све пукне, ни крив ни дужан награбусиш уместо да будеш сигуран да је то што си зарадио на безбедном месту. Све то је зато што централна банка (тј. држава) гарантује кредите банкама.

Inside Job je daleko bolji film na ovu temu:

http://vimeo.com/32828077

Хвала, погледаћу.

[Avocado]

То би било бизарно, али закључивање економиста аустријске школе није такво како си га описао. Они кроз теорију прецизно описују узроке и последице које доводе до "економских циклуса", а то јесту управо банкарство засновано на "фракционалним резервама" и монетарна политика централних банака. То је веома добро описано, Хајек је чак добио Нобелову награду за свој рад на ту тему. У пракси, представници аустријске школе су увек били међу ретким људима који су у време "економске експанзије" (тзв. "boom") упозоравали на долазећу кризу. Мизес је 20-тих упозоравао на Велику Депресију, многи други аустријанци на ову данашњу кризу.

Управо кејзинајска економија се заснива на "сујеверју" да се кризе појављују "саме од себе" без икаквог узрока, већ да су у питању некакви "животињски инстинкти" итд. Аустријанци веома прецизно и детаљно објашњавају ствари.

Ja nisam kenzijanac, niti ovde kritikujem austrijsku skolu... kritikujem kvazi-argument iznet u filmu po kojem potpuno slobodno trziste ne postoji, pa samim tim nije ono moglo biti uzrok recesije, nego je to nuzno drzavna intervencija... pa onda ispada da je drzavna intervencija uvek i odgovorna za napredak i stabilnost... napisah dovoljno o tome i u prvoj poruci... ti sad pricas o necemu sasvim drugom i pravis nekakvog strawmena...

Slazem se da bankarstvo zasnovano na frakcionalnim rezervama proizvodi bubble... ali to moze samo i da resi drzavna intervencija, propisivanjem vecih obaveznih rezervi.

Овде се већ показује да ти резонујеш идеолошки па онда то пројектујеш на саговорнике. Као што рекох - постоје узроци и последице, чиста логика. Вараш се ако мислиш да аустријска школа резонује на исти начин као ти овде. Ниси рекао ништа конкретно, па је тешко одоговорити на потпуно уопштене примедбе, али ево пар коментара...

Ne znam na koju ideologiju ciljas... meni su mnoge libertarijanske ideje bliske, osim te fanaticne, gotovo religijske i dogmatske upornosti da je svaka drzavna intervencija losa... koja vas zaslepljuje i iskrivljuje vam rezonovanje...

Rekao sam prilicno konkretno tu... da postoje drzave sa vise ili manje drzavne intervencije (vise ili manje slobodnog trzista).... da se kriza pojavila u drzavama u kojima ima vise slobodnog trzista... hajde da se bar oko ovoga slozimo... a sve to govorim u odnosu na pomenuti kvazi-argument...

Значи, не може тако неодређено да се каже "криза се појавила у држави која је блиска томе и томе...". Криза се појавила због ниских каматних стопа које је форсирала америчка централна банка, тзв. "Фед", а затим због политичких програма који су гарантовали кредите на тржишту некретнина - који су конкретизовани кроз полу-државне агенције Fannie Mae i Freddie Mac. Ту постоји потпуно јасна узрочно-последична веза и сасвим је очигледно да без њих до кризе не би дошло. Да каматне стопе нису биле вештачки снижаване и да држава није гарантовала лоше кредите такав след догађаја не би био могућ. Исто тако, ти услови су присилили учеснике на тржишту да послују са лошим кредитима, чак и ако су знали да они воде у кризу - јер они који у томе нису хтели да учествују једноставно би пропали.

Значи ту нема таквих уопштених и неодређених аргумената "оваква држава, онаква држава", већ постоји теорија која објашњава ствари. Ево како је детаљно Рон Пол описао и објаснио кризу пет година пре него што се десила:

Значи нема ту неке идеолошке приче, то је све чиста наука. 1+1=2

Sve se slazem sa tobom... osim par stvari:

- namerno zanemarujes da su propusti da se odredjene pojave regulisu takodje bile jedan od uzroka i takodje bili conditio sine qua non. Derivati nisu samo "mehanizam kako su se losi krediti preneli kroz finansijski sistem" vec bez toga, do ove krize ne bi doslo, jer su krediti bili regulisani a derivati nisu. "Derivati" su samo igra da se citava operacija izmesti iz polja regulisanog i smesti u polje neregulisanog.

Drzavne garancije kredita i igranje sa stopama jesu znacajno doprineli ali nisu "conditio sine qua non" - uslov bez kojeg ne biva (pravni je izraz, vidi ovde ako ti je nepoznat, da ne objasnjavam)... postojalo je pregrst drzava koje su se isto tako mesale i u stope i u garantovanje kredita pa se nista slicno americkoj krizi nije dogodilo, niti bi moglo da se dogodi... za nju je bilo neophodno da odredjene oblasti finansija ostanu neregulisane...

Kao sto je Ron Paul predvidjao sunovrat, tako su ga predvidjali i ekonomisti sa druge strane... iz drugih razloga... pogledaj Inside Job...

Опет ниси разумео ствари. Државна интервенција је спасавање таквих банака народним новцем. Фракционално банкарство само по себи није толики проблем, јер тржиште има механизме како решава проблем ризика (нпр. ауто-осигурање). Исто тако учесници на тржишту би без проблема препознали експанзију кредита и ризике које она носи, јер би се тај сигнал пренео преко цена. Проблем настаје када држава из целог система уклони фактор ризика, онда долази до онога што се зове "moral hazard", не знам како се преводи на наш језик. Једноставно, када неко други сноси ризик онда учесници на тржишту почињу да се понашају ирационално.

Е то ирационално понашање, тј. moral hazard, је овде изазван државним програмима и "гаранцијама".

Opet da ponovim, apsolutno sam protiv da se takve banke spasavaju drzavnim novcem, narocito u americkom sistemu koji je prilicno nagnut slobodnom trzistu.

Ovo opet ima dosta veze sa libertarijanskom dogmom po kojoj se ucesnici na trzistu ponasaju iracionalno samo usled drzavne intervencije. Ponasaju se oni iracionalno i bez toga. Ja ne mislim da drzava treba gradjanima da bude mama i tata i da ih uvek stiti od losih izbora... ali sam i protiv toga da bas sve ovcice treba pustiti vukovima na izvolte...

А финансијски "вирус" је овде дошао у систем тако што су политичари обећавали ствари које не могу да испуне и онда то покушавали да спроведу у пракси. Они су направили лоше кредите тако што су присиљавали банке да их дају... На слободном тржишту банкар никада не би поступао тако ирационално, из простог разлога зато што штити свој интерес. Да поједноставим - овде је држава рекла банкарима: "слободно дајте кредите свима, ако неко не може да одплати ми ћемо их откупити". И то је покренуло процес који се завршио светском економском кризом.

Sve je ok, osim boldiranog... koje se opet zasniva na dogmi...

kao da govorimo o nekom mlekaru u nekom selu u Austriji koji zeli da njegova mlekara radi do kraja njegovog zivota, pa i posle toga da ga naslede sinovi, pa zato nece zeznuti musterije...

danas mnogo ljudi ima i interes i zelju da na brzaka zgrnu ogromne pare i nestanu na nekom ostrvu koje ne izrucuje... mani me se tih drugorocnih, racionalnih interesa...

То није принуда, ради се механизму који би на тржишту постојао када не би било централних банака које играју економски катастрофалну улогу "lender of last resort".

Такав систем омогућава банкама да се понашају нетржишно и ирационално, јер - опет - уклања ризик из система.

To nije mehanizam koji je na bilo koji nacin povezan sa "lender of last resort"... ne pojavljuje se samo kod banaka nego uvek kada ulaz prihoda nije vremenski povezan sa isplatom.... tu se uvek (kod nebanaka) pojavljuje jedna konstantna velika cifra na racunu... svako ko zeli da iole rizikuje ce deo te cifre dalje uloziti da ne sedi bez veze na racunu... ako nemas direktnu drzavnu intervenciju koja kaze da te pare ne smes da pipnes, uvek ce ih preduzimljivi ljudi koristiti...

Није ту проблем "fractional reserve banking" сам по себи, већ окружење у којем се одвија. Да није централних банака које гарантују кредите, банкарско тржиште би изгледало сасвим другачије. Оно би се поделило на "слојеве" по проценту ризика који носи. Тако би имао рачуне за "штедњу" који би били 100% резерва, где би банка у суштини само пружала "магационерску" услугу чувања новца (значи практично никакав ризик). Па би онда имао "инвеститорске" рачуне где би људи добијали веће камате, али би постојао ризик и да изгубе улог - чега би они били свесни и рационално одлучивали да ли им се исплати да ризикују или не.

Данас тога немаш - сваки рачун у банци је практично "инвеститорски", они твој новац не чувају него дају ко зна коме и ко зна где, о чему ти појма немаш. И онда када све пукне, ни крив ни дужан награбусиш уместо да будеш сигуран да је то што си зарадио на безбедном месту. Све то је зато што централна банка (тј. држава) гарантује кредите банкама.

Vec sam objasnio da i danas imas to: imas sef u koji mozes da stavis sta hoces i niko to ne pipa i imas depozit za koji (ako si iole obrazovan) znas da banka obrce i da moze da pukne.

Imas i drzave koje zahtevaju manje obavezne rezerve (ciji su finansijski sitemi zivlji ali nestabilniji) i drzave koje zahtevaju vece obavezne rezerve, sto povecava stabilnost ali i povecava kamate za kredite i uslove za dobijanje kredita (jer banke raspolazu sa manje novca). Ne mogu ni da zamislim sta bi se desilo sa kamatama ako bi obavezne rezerve bile 100%.