,,Волим, дакле јесам" или ,,Вољен сам, дакле јесам" - дијалошка или пасивна другост Јована Зизиуласа

[Александар Милојков]

О идеологији је Балти објаснио. Немам шта много да додам. Постоји и теолошка идеологија, не само политичка, идр. Укратко: то значи мислити, писати и говорити у само једном и искључиво једном затвореном систему мишљења, писања и говрења, са маниром, језиком и вокабуларом те идеологије. А ова идеологија је сола онтологија (само онтологија) - тако ми пало на памет да је назовем. Даље, кад си индоктириран у такву идеологију, ти онда почињеш све да гледаш кроз њу, да мислим кроз њу, да тумачиш кроз њу, итд. Бираш дела која ће се преводити. Бираш како ће се писати, којим појмовима, како ћеш разумети теологију, из које перспективе. И тако се рађа идеологија. Чак и несвесно. И настају њене институције. О томе се ради. У случају сола онтологије, проблем је вишеструк и овде се не може све објаснити.

Оно горе што си писао смо разјаснили, па нећу даље коментарисати. Само да појасним шта сам мислио под оним да "шмеманишеш". Чини ми се да покушаваш да имитираш Шмемана, не преписујући га већ имитирајући његов стил, његов наступ (сав онај његов јед и јад који је изручио у својим писањима). Но добро, то и не мора да буде лоше. Само, мислим да ти то лоше радиш. Много си брате свадљив, а то онда није велики Шмеман, већ шмеманисање. ОК, да пређемо на идеологију.

Већ сам рекао да "системе" не треба понављати или, како ти кажеш, папагајисати, већ их треба продуковати, стваралачки тумачити и тиме обогаћивати сами живот Цркве.

Соло онтологија. Ја онтологију разумем као науку о бићу. У контексту Цркве, то је живот самога Бога који је дарован човеку. Тај живот није "воштана фигура", већ догађање, бивање. Зато, таква онтологија није крута ни шупља. О њој се може говорити. У њој, у догађају Цркве, ја видим етику. Та етика је просто живот - онтолошка етика, а не некакав скуп правила. За мене је етика кад се ми овде закрвимо, па падне и нека тешка реч која удари на сујету, а сутра опет будемо заједно на Светој Литургији. За мене је етика снага воље која може и хоће да прашта, упркос рационалним принципима. Зато је можда боље и прецизније говорити о аскези, о кеносису, о жртви, него о етици у Цркви. Зато што реч етика има своје устаљено (философско) значење које као такво не означава оно што етика у Цркви треба да буде. Етика је следовање у понашању одређеним етичким начелима. Она је униформисање људске слободе. Као таква, она је најближа да буде идеологија. Јер, условљена је људским рационалним судом и културолошким миљеом у окружењу. То и јесте право тло за настанак идеологије. Наше, хришћанско добро и тежња ка њему је нешто, мишљења сам, сасвим друго од овога. Наша етика није етика, ако ме разумете шта хоћу да кажем. (Нешто слично је рекао и владика Атанасије на тему онтологије и етике).

Због тога, коначно, морамо расправљати таква питања - запитати се: шта је то етика? (у нашем, црквеном контексту). Шта је то морал? Чему све то? Морамо тежити расветљавању смисла онога што говоримо и што вером исповедамо. Бојим се да ми немамо једнаке садржаје одређених појмова. То је и главни узрок многих неспоразума.

[Александар Милојков]

Пишем студију од данас, па кад буде објављена поставићу је овде. Наравно, ако ЖРУ теолошка цензура дозволи

Ај не зезај, молим те. Па шта смо ми овде, талибани?

[Лазар Нешић]

@@Александар Милојков,

Понадао сам се да смо завршили са прозивкама о карактерима, али ти настављаш.

Нека, разумем.

Што се тиче осталог, џабе је све што пишеш.

Не слажем се ич са тобом, не иде нам данас. Ниси схватио шта сам хтео да кажем, а ни ја не успевам да ти објасним.

Мрзи ме више да пишем километарске реченице, рекао сам шта сам имао. Ко је имао уши да чује, чуо је.

Нема смисла више да се овако води разговор. Стварно сам уморан.

Живот Цркве ће показати своје, а тај живот умире полако. Свакако, због много ствари, а не само идеологија.

Тема је била леп тест за све.

[Александар Милојков]

Понадао сам се да смо завршили са прозивкама о карактерима, али ти настављаш

Само сам хтео да ти појасним шта сам мислио са оним шмеманисањем, да не помислиш да те оптужујем за плагијат.

Што се тиче осталог, џабе је све што пишеш. Не слажем се ич са тобом, не иде нам данас.

Па хајде онда реци шта имаш. Од тог "не слажем се" нема овде нико никакву корист.

Мрзи ме више да пишем километарске реченице, рекао сам шта сам имао. Ко је имао уши да чује, чуо је.

Лазаре, на овој теми ниси рекао ништа. Само си тврдио да постоје папагаји и да постоји идеолошко читање и учење. Покушавам да покренем тему, да се дискутује, да уочимо у чему је проблем, али очигледно нема интересовања за то.

Живот Цркве ће показати своје, а тај живот умире полако. Свакако, због много ствари, а не само идеологија.

Не слажем се. Можда смо лоши, али нисмо мртви. Црква је ту и биће до краја света и века. Не сећам се за својих 39 година, да је икада било боље у Цркви него што је сада. Напротив, за време мог живота, ово сада је најбоље време Цркве и за Цркву. Ја се заиста не сећам времена у којем је Црква обитавала, а за којим треба жалити. Свакако, проблеми постоје и не треба их гурати под тепих. Али, песимизму не сме да буде места. То једноставно није у етосу хришћана.

[Лазар Нешић]

Јел ова твоја онтолошка љубав зна кад је доста? Чему толико ћерање и прављење наивка?

Ајде, мани ме се, најозбиљније ти кажем. Претерао си. Не желим више са тобом да разговарам.

[Александар Милојков]

Јел ова твоја онтолошка љубав зна кад је доста? Чему толико ћерање и прављење наивка?

Ајде, мани ме се, најозбиљније ти кажем. Претерао си. Не желим више са тобом да разговарам.

Добро. Праштај онда.

[Лазар Нешић]

Добро. Праштај онда.

Е фино. Праштам, праштај и ти мени!

[Ведран]

лоша дебата али добар крај (са опраштањем) и идемо даље.....

[Александар Милојков]

лоша дебата али добар крај (са опраштањем) и идемо даље.....

Лоша, јако лоша дебата. Слажем се. Ништа није речено. Само препирке.

[Александар Милојков]

Ко жели, хајмо овде https://www.pouke.org...ишћанска-етика/

да покушамо да бар почнемо решавање несугласица.

[timjančica]

Ту и такву аскезу митрополит назива "смрт сопства". Тај израз је Лудовикос погрешно разумео (или намерно исконструисао!?) као деобу између природе и личности. Но, "смрт сопства" није никакво лишавање личности њене природе (суштине), већ борба против адамовског (првородног) греха - против индивидуалности, против "атомизације Адама" (Софроније Сахаров). Зато је корен сваког греха, како митрополит пише у поменутој књизи, САМОЉУБЉЕ. Суштина православне аксезе је убијање самољубља или "смрт сопства", те један крстоносни екстасис ка другом. Аскеза је спремност да, попут Христа, сав грех узмеш на своја плећа. Да терет борбе против зла пренесеш на себе - а да не судиш другима. Суштина Крста јесте да волиш другог као другог, да га не остављаш таман да је најгори на свету ("Оче, опрости им, не знају шта раде!"). Да рат објавиш свом егу ("Нека буде воља Твоја!") и да верујеш да си најгори и најстрашнији од свих грешника на свету. Да си строг према себи а да си благ према другима. Да си спреман да осуђујеш себе а да живот свој положиш за пријатеље своје. Љубав - то је смисао аскезе. Без тога, све су то само прапорци и звончићи који тандрчу и звече. Ако љубави нема - све је то једно и велико НИШТА. Онај ко није кадар да воли непријатеља - није аскета. Онај ко се не учи да воли непријатеља - никада неће постати аскета. Узалуд сва његова сухоједенија, сви његови пасуљи на води, сва његова гладовања. Џабе је мучио тело своје.

kod hajdegera se može prepoznati čini se još lakše šta misle zapravo pod "način postojanja kao ekstasis", iz pravca filozofije (pojam egzistencijalizma), koji spominje Ludovikos, već samo iz razloga da je niče, koga zbog istog spominje obimniji :- )

[Guest о. Агапије]

Одговор ст. Порфирија:

"Није важно да ли те воле, важно је да ти волиш."

[w.a.mozart]

Lazare, muni ga s granjku! 301

[w.a.mozart]

nego nešto razmišljam danas dok sam čitao temu... meni ona liči na priču sa talantima

[w.a.mozart]

Lazare, muni ga s granjku! 301

http://vukajlija.com/muni-ga-s-granjku