Ходочашће Пале - Острог

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

Наше коначиште на Шавнику.

И у овом бунгалову скроз десно на слици су спавала двојица ходочаника.

[Resistance is futile]

19. мај, Неколицина нас је успјела да се мало и санка. Наишли смо на велику завалу поред пута која је у огромној површини прекривена снијегом, да смо је дужином пратили стигли бисмо можда и на врх планине. Узели смо своје најлонске кабанице и спустили се који пут на њима, чисто да причамо да смо се и санкали на путу. Забава нам није дуго трајала јер смо морали да наставимо пут. Тај дан је била мало дужа релација пред нама. Пут нам се баш отегао, почело је и да се смркава а ми још нисмо били на домак коначишта. Чак ни нас двојица возача који смо отишли далеко испред свих, нисмо стигли до одредишта, а ноћ само што се није спустила. Појединци у групи су имали батерије које су нам биле потребне због проласка кроз многе, дуге и потпуно замрачене тунеле које смо уз пут прошли. Пред нама данас није било таквих тунела, а нисмо ни планирали окаснити оволико, и због тога смо знали да је мало ко и понио батерију са собом.

Ходочасници су били раштркани у више мањих групица, пријетила је опасност да се погубимо у току ноћи, јер на овој планини без икакве расвјете и мјесечине ноћу се не види ни прст пред оком.

Због свега тога смо се други возач и ја договорили да се вратимо у најближе сеоце које је испред ходочасника и да замолимо мјештане да нас негдје приме, јер није било никакве могућности да можемо стићи на одредиште без опасности да се изгубимо или повриједимо у том мраку.

Кад кажем сеоце, морам да вам појасним слику какво је то сеоце. Ја нисам сигуран да ли сам ту видио више од пет кућа, али срећом, било је људи, и то добрих људи.

Распитали смо се код једне породице за смјештај, на шта су нам рекли да код њих нема мјеста јер им је кућа у изградњи, али су позвали двојицу домаћина из села код којих смо могли преспавати. Хвала Богу, били су то добри људи. Немања и ја смо на путу батеријама сигнализирали ходочасницима пут и усмјеравали их према нама. Пола ходочасника је спавало код једног домаћина, а пола код другог. Ја сам са двојицом спавао у комбију, јер су куће биле дупке пуне. Комби којем се дизао кров имао је могућност да се у њему спава и у доњем и у горњем дијелу.

Сутрадан сам се по обичају пробудио први. Сишао сам до чесме да се умијем и остало, и кренуо назад према комбију да узмем нешто да доручкујем. На двадесетак метара пред кућом крај које сам паркирао комби, сретох жену која нас је синоћ упутила код домаћина који су нас примили. Заустави ме она и рече: "Јуначе, јеси ли ти спавао у комбију?" Одговорих јој да јесам мислећи да ће ме питати да ли ми је било хладно, а она ће: "А јуначе, јест хрчеш, у кући сам те чула". "Ауу", помислих ја, "шта ће ми тек она двојица у комбију рећи кад устану, а ја им синоћ рекао да не хрчем.

То су ми прво и споменули: "А не хрчеш, је ли?".

Искрено, код куће никада не хрчем у тој мјери, а шта је ово било, да ли је од умора, планинског зрака,... ја не знам, ал` кажу да није било нормално.

Тог јутра један дио ходочасника се одлучио да исти дан стигне под Острог, и да не ноћива у Никшићу, док је други дио одлучио да настави по одређеном плану, да ноћи у близини Никшића и да на Острог стигне сутра. Тако се и десило, ја сам са комбијем остао са другом групом, а возач џипа је отишао са првом.

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

[pink panter]

Ima i jedna narodna pjesma : Ja sam maloj na Krnovo , di"gse , lezi komandov"o. ;-)

[Resistance is futile]

На домаку смо циља, још једно ноћење и на Острогу смо. Пред Никшићем нам је у сусрет стигао и Игор Вукашиновић, који је на почетку из здравствених разлога морао да одустане још на Палама. Он је искористио прилику да дође са телевизијском екипом која нас је испратила са Пала. Они су сада дошли да заврше репортажу коју су почели да снимају о нама. Забиљежили су наш долазак у манастир и дио времена проведеног у њему.

Аутобусом је у Никшић стигла кћерка возача којег нису пустили на граници због неисправне личне карте. Она је остатак пута преузела улогу возача на себе и мене тим чином јако обрадовала. Задњих дана ме је вожња почела смарати, а и пожелио сам се учешћа и дружења са осталим ходочасницима, тако да сам једва дочекао замјену.

Стопала су ми се опоравила током вожње, тако да сам без икаквих проблема наставио пут. Та задња два дана су ми била и најљепша током цијелог пута. У Никшићу нас је сусрео и Славко Кљајевић, спортиста, бициклиста, и морам да нагласим још један Црногорски Србин. Веома се обрадовао што нас је срео, и инсистирао је да свратимо код њега у Никшић на малу паузу и освјежење. Нисмо могли да га одбијемо и уживали смо у његовом гостпоримству.

Кљајевић нас је и одвео једним старим путем што води ка Острогу преко оближње ливаде на коју смо и поставили шаторе. То је био један од ријетких сунчаних дана без кише, чему смо се јако обрадовали јер смо ту ноћ требали да проведемо у шаторима. Било је право задовољство дружити се уз логорску ватру. Интересантно је да смо ту ноћ ватром скренули пажњу и једном Муслиману који је становако негдје у близини. Он нас је из знатижеље обишао, мало уз ватру правио друшво и чак нам донио пиво и сок да нас почасти.

Како се ватра гасила, тако се и друштво око ње лагано осипало и одлазило свако у свој шатор. Док су се неки предавали сну други су опет по ноћи трчали по ливади.

Морам да споменем овдје и једну анегдоту са Ђуром, веома позитивном и драгом особом. Са Ђуром су у шатору била још двојица момака и пошто су се Ђури, како они кажу, неподношљиво чуле ноге, а није на ливади имао гдје да их опере, они су га натјерали да трчи по росној трави и да на тај начин барем мало ублажи непријатан мирис. Јадни Ђуро се тако шетајући ливадом ноћу у једном тренутку препао, како он каже, "некаквог крика некакве животиње" па је трком скочио у шатор између њих и више га до јутра ни вилама нису могли истјерати из њега.

Тој причи смо се сутрадан сви смијали, надам се да ми Ђуро неће замјерити што сам овдје о томе писао и можда мало пјеснички увеличао.

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

Пред Никшићем.