Ходочашће Пале - Острог

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

Отац Саша у Бољанићима нас је дочекао, такорећи, као за славу. Спремио нам је мноштво хране и пића да нам је велики дио тога и претекао, па смо понијели са собом да имамо за наредне дане. Што је нама било још битније, обезбиједио нам је доста дрва да можемо осушити одјећу и обућу. Отац се већ прије знао са већином ходочасника јер су и прије свраћали код њега. То вече смо са њим и пар мјештана провели у једном правом весељу. Поред разних разговора, бесједа оца, стигла се и запјевати која, а морам признати и попити која Када сретнеш таквог човјека као што је отац Саша, пожелиш да га са собом поведеш или да останеш дуго са њим. Отац нас је хвалио и говорио како га са тим што радимо духовно укрепљујемо, и да би волио да може са нама да настави пут, али он служи у више цркава и обавезе му не дозвољавају. Један мјештанин је инсистирао да сутра када будемо пролазили кроз Пљевље, обавезно свратимо код њега. Било је позива на море, братимљења, грљења... - rakija conecting people. Немојте ово озбиљно схватити, мало се шалим, нисмо претјерали у ракији то вече.

Сутрадан смо добили још два слијепа путника у нашем конвоју. Како се синоћ добро јело, остало је и пар комадића за двојицу керова које је кући привукла пјесма или галама, то само они знају. Углавном одговарала им је наша храна и друштво па су нас пратили скроз до манастира Свете Тројице у Пљевљима, гдје нам је било и коначиште.

Прије манастира смо испоштовали позив домаћина који нас је синоћ обавезивао да га не прођемо. Поред кафе, ракије, и осталог , допунио нам је комби са картонима сока да нам се нађе успут.

Тај дан је била сриједа, иако кући постим, сриједу и петак, нисам планирао да се тога држим на путу ко пијан плота. Путници су свакако разријешени поста, а и нисам хтио ни да се раздвајам од других, већ како сви, тако ћу и ја. На моје велико изненађење сви су одлучили да посте, иако, чини ми се, већина ходочасника приватно не практикује пост сриједом и петком. Захваљујући многим и добрим донаторима, имали смо неколико картона рибе која је сва планула у ту сриједу и наредни петак.

У манастир Свете Тројице у Пљевљима смо стигли пред вечерњу молитву на којој смо и присуствовали. Шта рећи, прелијепо као и увијек. Два су монаха у овом мушком манастиру. У току нашег боравка само један је био присутан. Имао сам прилику да мало са њим поразговарам, и слично као и са оцем Сашом, стекао сам утисак да је у тешком стању Српска Православна Црква у Црној Гори. Кроз манастирско двориште протиче рјечица, и са осталим пратећим објектима, манастир изгледа као из бајке. Има мноштво соба за коначиште, а оне саме су тако сређене са малим прозорима и лијепим погледом да изгледају савршене за молитву или читање у тишини. Манастир има и своју ризницу коју смо обишли прије одласка.

[Resistance is futile]

Негдје успут

[мирођија]

Данас ми је се јавила једна сестра У Христу која је учествовала у ранијим ходочашћима, подржала ме у мом пискарању и рекла када ја завршим са својим путописом да ће се и она надовезати са пар текстова и о пријашњим ходочашћима. Изгледа да ми се већ на почетку неке жеље остварују, јер тема ће да поживи мало дуже

Овакве теме не могу да не поживе.

И када се престане са писањем, оне се наново ишчитавају на радост и спасење оних који треба да их прочитају,и да се кроз њихове мисли провуку искре које ће једног дана лако да распламсају веру и љубав ка ближњем.

Јер, живот је стаза која се споро прелази и има своје етапе.Ма како брзо текао, баш као и ово

свето ходочашће.

Зашто свето? Па крај је сусрет са јаком Светињом, моштима и благодаћу Светог Василија Острошког!

Баш као што и наш живот има на крају сусрет са Богом и Спасом нашим.

Нека нам Свети Василије помогне, слава му и милост, сада ,као што је чинио и у прошлим временима. pravopop

[Resistance is futile]

Овакве теме не могу да не поживе.

И када се престане са писањем, оне се наново ишчитавају на радост и спасење оних који треба да их прочитају,и да се кроз њихове мисли провуку искре које ће једног дана лако да распламсају веру и љубав ка ближњем.

Јер, живот је стаза која се споро прелази и има своје етапе.Ма како брзо текао, баш као и ово

свето ходочашће.

Зашто свето? Па крај је сусрет са јаком Светињом, моштима и благодаћу Светог Василија Острошког!

Баш као што и наш живот има на крају сусрет са Богом и Спасом нашим.

Нека нам Свети Василије помогне, слава му и милост, сада ,као што је чинио и у прошлим временима. pravopop

Свака ти је Његошева

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

У гостима код црногорских Срба.

[Resistance is futile]

Прилазак манастиру.

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

Упс, направио сам велику грешку. Са оног помоћног прогама minus.com сам избрисао слике, нисам знао да ће се аутоматски и овде избрисати. Престајем убудуће са брисањем, а кад завршим са писњем објавићу на крају најинтересантније слике поново.

[Resistance is futile]

Шести је дан нашег путовања и киша нас прати од раног јутра. Пред нама је тај дан била можда и најдосаднија дионица пута. Коначиште нам је у Рафтинг кампу Кљајевића Лука у Ђурђевић Тари, код Славка Кљајевића.

У питању је један асфалтни правац од тридесетдевет километара. Једна група се одлучила да избјегне тај досадни асфалт и кренула је неком "пречицом". Испоставиће се да та "пречица" није као остале. Све су се пречице показале на крају као дуже и теже, али ова је испала посебно дужа и тежа

Група што је ишла пречицом стигла је касно у ноћ, убједљиво задња. Међу њима је био и Остоја, јако пријатан и духовит човјек. Забављао нас је својим хумором током цијелог пута, и ту вече је тај свој фијаско од пречице претворио у шалу. Каже: "Ако сте ви прешли данас 40 километара, ми смо пречицом сигурно смањили на 60 и минимално толико прешли".

Тај дан смо се користили успутним локалима типа кафана-роштиљница, да би смо се мало склонили од кише, одморили и јели. Интересантно је да кроз цијело наше путовање кроз Црну Гору нисмо срели ни једног "Црногорца", сви људи код којих смо свраћали или контактирали успут су се изјашњавали као Срби У свим коначиштима, локалима су висили српски грбови и слике.

Ја сам се добро снашао као возач, можда и боље од претходног возача, али тај суд остављам другима, мој вјероватно није објективан.

Пошто сам прије вожње и сам био пјешак, знао сам како им је, па сам се истински трудио да им изађем у сусрет колико је год у мојој моћи. Наравно то није прошло незапажено код њих, правили су шале на мој рачун како некој дјевојци изнесем столицу да руча, а другој не, како сам ожењен а шта радим и којешта још, али морам признати и мене су засмијавали.

У колима смо имали радио везу, а поред возача, моторолу су имала и двојица ходочасника. Већ сам био споменуо да је разлика између група била и по 5 километара, тако да нам је радио-веза била од велике користи. У неким ситуацијама је била чак и неопходна. Сада као возач имао сам доста времена које сам проводио сам, па сам читао књиге и вртио бројаницу. Често сам био негдје паркиран са другим возачем тако да смо се у том периоду јако добро упознали, што прије нисам имао прилику.

Славко нам је у свом кампу дао бунгалове да пеноћимо бесплатно. Примио нас је и у своју кућу, припремио топлу воду да се можемо истуширати, осушити одјећу на ватри. Ручали смо код њега, попили коју, чак нам је употпунио вече својим пјевањем уз гусле. Друштво нам је правио и његов отац, који је често изговарао једну своју умотворину, која нам се свидјела и остала упамћена. Каже он: "Ништа љепше чути ни виђети, ко с људима пити и сеђети.

То вече смо се мало дохватили и Славковог рачунара и одмах преко facebooka измијењали позиве за пријатељство између нас. Бројеве телефона смо током пута већ углавном били дали једни другима. Све у жељи да се останемо у неком пријатељском контакту и када се ово путовање заврши.

О Овом рафтин кампу можете наћи доста података преко интернета, а ја вам овом приликом предлажем да, ако некада будете у могућности или прилици, обавезно свратрите . Нећете се покајати.

http://tara-rafting.info/

Сутрадан нас је Славко испратио са позивом да кад год можемо, појединачно или групно, свратимо и будемо његови гости.

[Resistance is futile]

Доручак на тераси конака у кругу манастира.

[Resistance is futile]

Негдје успут

[Resistance is futile]